Објављени радови Светозара Радишића
Када ми је кум рекао да сам постао хришћански „јеретик“, јер својим радом поричем 2. члан Символа вере, да не поштујем православне догмате, да сам самољубив, да треба да се покајем, исповедим и изменим живот, те да ће се молити за мене, пожелео сам да сазнам више о својим критичарима, посебно што знам да сада о свим вреднијим људима постоје информације на Интернету, осим ако се крију. Познавао сам веома утицајне људе о којима нема ни речи на друштваним мрежама, али су то већином били људи из система безбедности. Но, улаком на Гугл сазнао сам нешто зачуђујуће о себи и својим радовима. Негде око 2005. године о мојој личности и мојим радовима једног тренутка је било 1330 прилога. Односно 133 екрана по десет ставки. Тада сам још био у оружаним снагама, па је било чак и текстова у којима су србски непријатељи писали о мојим радовима, мистификовали, повезивали ме са организацијама у којима нисам био, коментарисали моје наступе у улози Портпарола Војске Југосаавије... Било је прилога и на енглеском и другим језицима. Сада сам на Гуглу поменут у 48 прилога, са тенденцијом да више нема прилога. Уосталом, многи моји наступи су избрисани. Ако желите да проширите списак прилога пише: Moguće je da su neki rezultati pretrage uklonjeni na osnovu evropskih propisa o zaštiti podataka o ličnosti. Ово што је остало, изгледа као да оставио је неки пакосни системац, који је успео да ме не представи. Наравно да се шалим - такви су прописи и много тога је временски превазиђено. Друге теме су сада актуелне. Срамота ме је од кума, ако и помисли да је самољубиво поставити питање: да ли је реч о борби Европе против истине о њој, или је реч о заштити мог народа од мене? Знам да овде нема ничег личног и да сам неважан за мрежни систем. Може се догодити да сви моји радови буду превазиђени или неподобни по усвојеним прописима Гугла и ЈуТјуба. Зато овде, на сајту, објављујем списак својих радова од ране младости до сада, иако сам имао у два наврата вирусе у рачунару, који су ми поништили део радова. Циљ је да на било који начин сачувам податке. Догађало ми се у више наврата да са мном ураде интервју у првом броју листа или часописа, па да не изађе више ниједан број, или да водитељи изгубе ауторску емисију и радно место. Све што је записано може се проверити у редакцијама, ако оне још увек постоје. Мислио сам да ће списак служити за интерну употребу, као моја администрација, па не замерите на словним грешкама. Рекао сам шта је циљ.
Опширније...