Сведимензионална одбрана

О концепту сведимензионалне одбране

Извод из теоријског написа у стручном часопису „Савремени проблеми ратне вештине“ бр. 34−35, у Центру војних школа Војске Југославије, Београд, 1996.

Пред одбрамбеним системом за време мира су четири основна изазова. Први је: очување безбедности државе. Други је – стварање услова за одвраћање свих потенцијалних агресора. Трећи – спречавање стратегијског, оперативног и сваког другог изненађења од стране оних који угрожавају безбедност државе. Четврти је – упознавање јавности о спремности за одбрану.

У време када је свима јасно да ће свет потпуно да се измеша расно, национално, религијски, културолошки, па и идејно, јер опонашање других веома је распрострањена и моћна одлика људи, поставља се питање шта од народних драгуља и традиција треба задржати и заштитити, да не би нестале вредности које се не могу обновити и које су основа цивилизације. Наравно, то важи за сваки национални идентитет. Још важније и теже питање је како заштитити наведени идентитет у условима глобализације, а не остати изолован, ван светских токова и настојања за сарадњу.

Све наведено је природно и разумљиво, али је проблем што победници немају намеру да престану с победама. Просто жуде за освајањем преосталих простора и ресурса. Стога, стварају услове за нове ратне походе, смишљајући нове психолошко-информативне конструкте, не би ли стимулисали своју нацију за даљу борбу. Због тога је према Фархаду Косрокавари, директору у Школи високих студија ЕХЕСС у Паризу, почео тотални и апсолутни рат исламиста против Западњака.

Освајање слободе – покоравање

Освајач обично одржава информациони хаос на свим нивоима, у већ створеној конфликтној ситуацији. Циљ је смањење борбене моћи војске у свим непослушним државама. То постиже постепеним сведимензионалним нападом: мерама економског, психолошког, политичког, информативног, културолошког и религијског карактера и последицама негативног утицаја већ раздешеног друштвеног окружења.

Суштина све доминантнијих неоружаних облика агресије, јесте у томе да се без употребе оружја освоји простор и придобију људи за остварење интереса земље нападача или коалиције, у присвајању туђих тековина. Спречавање такве агресије и одвраћање од ње је, пре свега, у сфери неоружаних облика отпора. Реч је о природној реакцији становништва на активности агресора, потенцијалног окупатора и претеће ратно стање, а заснива се на снази државе која се свевремено ствара, а организује мудро, савремено, вишедимензионално и свеобухватно.

Чудно је што се одговори на изазове у сфери неоружаних облика агресије често траже у војним мисијама и што није регулисано на основу којих наука и научних дисциплина и каквих доктрина, којом и каквом организацијом се могу спречити неоружана агресија и њене последице.

Независно од свих процеса и исхода, неопходних, прагматичних и актуелних одлука у вези са судбином државе, не може се, у таквим условима, стварати извеснија будућност без савремене стратегије одбране. Таква стратегија и одбрамбени систем заснивају се на студиозном истраживању и кристално јасним државним и националним опредељењима. Наведена опредељења проистичу из знања о исконском духу, космичким законима и непромењивом генетском коду, на којима се заснивају колективна настојања и хтења, да не би било покушаја да се мења непроменљиво. Важно је да се не стварају нове уобразиље и илузије, сличне неким дубоко угравираним заблудама и митовима. Јасна опредељења трасирају националну свест о потреби да се схвате и усвоје државни интереси. Тај пут је тежак, али ипак могућ, уколико постоји критична маса експерата који знају да одреде интересе.

Одбрана је могућа

Квалитетна одбрана од универзалног агресора, немогућа је без осмишљеног усмеравања енергије становништва. Мотиве грађанима могу да дају само јасна опредељења, јасни државни (национални) интереси, филозофија одбране, реални циљеви, концепција с разрадом по доктринарним компонентама, складан одбрамбени систем, програми типа катехизиса и припрема у којој се гради захтевана борбена моћ.

Мале земље треба разлику у моћи да надоместе мудрошћу, знањем, организацијом, сврсисходним управљањем и оптималним искоришћавањем расположивих снага и средстава. Све чешће, излаз је у опредељењима која подразумевају тешко прихватљива, али рационална тзв. оптимална решења. Реч је о солуцијама које се не би ни разматрале у нормалној ситуацији, без спољног притиска. Међутим, када државу угрожавају претње снажних потенцијалних освајача, природно је да се и оне узму у обзир. Једно од решења је "кога не можеш да савладаш и од кога не можеш да се одбраниш – придружи му се". Но, таква решења могу се разрађивати, искључиво, на одређено време.

Одбрамбена (заштитна) функција сваке организације је изузетно значајна, будући да припада снопу кључних и виталних функција, без којих рад, развој и опстанак нису могући. Од сведимензионалног напада једина одбрана је одговарајући одбрамбени систем и у њему правовремено организоване мере, активности и поступци, у свим нападнутим димензијама.