Мислите о Сребреници

Годинама пишем дневник. Овај део дневника сам издвојио за јавност само због тврдњи да су Срби потенцијално геноцидан народ. Ко се у име Срба бори да оспори тврдњу србских непријатеља видимо сваки дан у дневној политици. Овај инсерт из дневника је потпуно оригиналан, онакав каквим сам га написао свакодневним прикупљањем информација из средстава јавног информисања значајних за систем одбране. Специфичност је што сам поједине вести прокоментарисао (то је оно што је означено са РС:). Слободно проверите сваку наведену информацију. Мени су послужиле за писање бројних написа, који су објављени у више од 830 новинарских геополитичких анализа у листовима: “Политика”, “Чувар Јадрана”, “Противавионац”, “Народна армија”, “Војска”, “Фронт”, “Мост” (Штутгарт), “Војска Kрајине”, “Војник”, “Ревија 92”, “Дуга”, “Јавност”, “Српски глас”, “Српска војска”, “Дневник”, “Недељни дневник”, “Правда”, “Огледало недеље”, Ревија “21”, “Наша ћирилица”, “Вести”, “Сведок”, “Српско огледало”, “Одбрана”, “Енигма”, “Правда”, “Печат”, “Астрологос”, “Српски глас Боке”, “Милетић”, “Глас Истока” (Пале), “Темишварски весник” и “Војни ветеран”.

Ово објављујем да сами закључите како је изгледао месец за који оптужују Србе да су чинили зло. На основу информација се јасно може закључити шта се догађало у политици, ко је кога наоружавао, ко је на чијој страни био, шта су се политичари договарали, статус Хрватске, Босне и Херцеговине, понашање администрација, понашање тадашњих руских званичника. Сада (у мају 2024. године) много тога је другачије, али понашање администрација земаља „Квинте“ је неизмењено. Неизмењена је и нада Срба да ће их Бог погледати. Мислите о Сребреници 1995. Запамтите: истина је непобитна мисао, чија се делотворност не може оспорити. Зато је она најјаче оружје. Ја знам коме дугујем овај текст.

Јули 1995:

1. јули 1995. Карл Билт код Милошевића у Београду. Судан се спрема за рат. Москва преовладала кризу власти: Дума порекла неповерење влади; Париз још није „оборио међе“ на основу Шенгенског споразума. Немачка, после одлуке да ангажује војнике у Босни: најзад „нормална држава“ (РС: нормално је само онда кад можеш неког да тучеш изван куће). Вилијам Пери, амерички секретар за одбрану: Вашингтон никада није снабдевао муслимане оружјем. Козирев: Употреба силе у Босни могла би имати катастрофалне последице. Руски општенародни савез Думи: спречити нову Немачку инвазију. Епидемија колере у Украјини. Амерички официри на дубровачком аеродрому. Јохан Галтунг и Јан Оберг, поново на округлом столу у Београду: Косово би требало успоставити као двојну конфедерацију са правом на опредељење након извесног времена Време: Сунчано и топло. Т: 18 ‒ 30 Ц.

2. јули 1995. Југославија првак Европе у кошарци (у финалу са Литванијом 96 : 90). Чечени нуде постепено разоружање. Руси обећали да неће прогонити учеснике шестомесечног рата. Каиро нуди руку помирења Судану. Младић: одлука Немачке је неразумна. Јакутија повећала самосталност према Русији. Вијетнам позвао Садама Хусеина у званичну посету. Билт и Столтенберг у Загребу. Француски „плави шлемови“ гађали положај Срба код Сарајева, јер је „на мети српског топа кал. 30 мм био наводно конвој Унпрофора“. Време: Веома топло. Т: 20 ‒ 32 Ц.

3. јули 1995. Карл Билт: могућ је наставак преговора између Книна и Загреба. Париз: Американци улазе у опасну игру. Сулејман Демирел, против блокова на Балкану: Турска жели да има добре односе са свим земљама у региону и не жели расцеп између њих. Кина: КП-партија без конкуренције. Румунски премијер у посети Кини. Грчки министар одбране у Албанији. Генералу Трифуновићу смањена казна са 11 на 7 година затвора. Време: Топло и нестабилно. Т: 23 ‒ 30 Ц.

4. јули 1995. Мејџор победио на изборима за лидера британских конзервативаца. Пекинг: чувари мира не треба да ратују. Козирев: Москва узнемирена плановима „који могу изгледати као прелаз с миротворне на операцију подршке једној или двема странама у сукобу“. Патрик Баријо, француски војни лекар, представник РСК у Француској: од Срба сам научио једну ствар ‒ треба ићи до краја. Приметан песимизам западних влада у вези са босанском кризом: шансе за мирно решење мање су него икада до сада. Демирел: наставити са притисцима на Србе. Герасимос Арсенис, грчки министар одбране: грчко-албански односи су кључни за стабилност Балкана. У Чеченији преговори запали у кризу: побуњеници одбијају да униште оружје, а Јељцин издао декрет о сталном присуству руске војске у Чеченији. Љубљански „Дневник“: због неуспеха офанзиве за деблокаду Сарајева највероватније ће бити смењен целокупан генерлштаб са Расимом Делићем на челу. Алун Робертс: Срби су били присиљени да узврате на артиљеријске нападе на Динари. Гомилање хрватских војника у Источној Славонији и близини Огулина. Макединија добија обавештајну службу. Патријарх Павле примио представнике Сорош фонда. Време: Променљиво облачно и топло. Т: 18 ‒ 28 Ц.

5. јули 1995. Санкције суспендоване на следећих 75 дана (до 18. септембра). Француска поново размишља о повлачењу плавих шлемова (адмирал Жак Ланкстад). Милан Бабић саставио нову крајишку владу. Милован Ђилас у новембру прошле године чиновницима Буњевачко - шокачке странке рекао да не траже документ у архиву ЦК СКЈ, јер је он са Старим и Ранковићем одлучио да Буњевци буду Хрвати ради лакшег регулисања границе између Хрватске и Србије. Саво Скоко: Срби дигли устанак још јуна 1941. Време: Нестабилно, по подне пљускови. Т: 18 ‒ 28 Ц.

6. јули 1995. Помоћник Бутроса Галија Алвар де Сот код Милошевића. После позитиних ставова руске и кинеске делагације у Савету безбедности, Медлин Олбрајт изразила сумњу да СРЈ помаже Србима преко Дрине и рекла да су делимична и ограничена суспензија једини начин да се и даље врши притисак на босанске Србе да прихвате план Контакт групе. А ако Американци установе да Београд војно помаже Србе у Босни биће доведена у питање и даља суспензија. Кина и Русија се зближују на најдужој граници света дугој 4.400 км. Билт изјавио да Милошевића сматра кључним за мир у Босни. Џо Силс: забрињавајуће гомилање трупа у северном и јужном сектору УНПА зона. Заустављена муслиманска офанзива код Двора и Новог града. Време: Свежије. Т: 16 ‒ 23 Ц.

7. јули 1995. Отворена прва југословенска подземна железничка станица „Вуков споменик“ Наоружане турске трупе, авиони и хеликоптери продрли на територију Ирака да протерају припаднике Радничке партије Курдистана из њихових планинских уточишта. Ширак преко Милошевића захтевао да утиче на Србе у Босни да „деблокирају“ пут преко Игмана до Сарајева (први задатак снага за брзе интервенције). Малколм Рифкин наследио Дагласа Херда. Спасени амерички пилот О'Грејди (О'Трејди), борен српском ракетом СА-6, није знао да употреби радио уређај, а Авакси нису опремљени свим неопходним уређајима за пријем упозорења. Хелмут Кол у Пољској рекао да је „Пољској потребна Европа, а Европи Пољска)“. Руска Дума одложила дебату о неповерењу председнику Јељцину. Настављени преговори у Грозном. Годину дана пошто су побегли од ужасних страдања у Руанди, два милона Хутуа одбило програм УН да се врате кући. Тадеуш Мазовјецки: хрватске власти одговорне за убијање српских цивила у Западној Славонији. Време: После подне пqускови.Т: 16 ‒ 26 Ц.

8. јули 1995. Де Микелис због примања мита осуђен на четири године затора. Јединице ХВ појачале нападе на гламочком, купрешком и посавском ратишту. Билтова мисија - отварање Сарајева (РС: анализа шта су све изгубили Срби). Време: Облачно и топло. Т: 18 ‒ 28 Ц.

9. јули 1995. Де Шарет, француски министар за иностране послове, (РС: као пре две године лорд Овен): мир ће бити успостављен пре зиме. „Њујорк тајмс“: повлачење Унпрофора могло би да почне ускоро. Мубарак: Египат, бастион арапског секуларизма, бори се без мислости против надирућег таласа милитантног ислама у чијем је окружењу. Даглас Херд: босанска криза је у одлучујућој фази. Бутрос Гали у Атини. Французи лансирали обавештајни сателит „Хелиос 1А“. Најстарији примерак старог завета враћен је у Јерусалим. Турци су 1071. године украли из Јерусалима тај примерак (на хебрејском: Танах) и однели га у Каиро, где је чуван до XIV века, када је пребачен у сиријски град Алепо. Примерак је познат као „Круна из Алепа“ ‒ исписан на пергаменту у облику књиге, а не свитка. Шпегељ куповао оружје у Мађарској годину дана пре избијања рата у Хрватској (РС: ко још тврди да су Срби изазвали рат и били против конфедерације? У реакцији на ту вест, мађарски Министар иностраних послова Геза Јесенски признао да су у јесен 1990. године продали Хрватима 10.000 „калашњикова“). Благој Ханџиски, македонски министар одбране: интереси САД и Македоније се поклапају. Нејасан статус холандских војника на северу Сребренице (индикатор следећих догађаја). Јединице херцеговачког корпуса ослободиле висове Трескавице. Деца из РС летују у Русији. Време: Преовлађује сунчано и топло. Т: 18 ‒ 28 Ц.

10. јули 1995. Бутрос Гали: могући су ваздушни удари у сарадњи са НАТО-ом под мандатом УН, „ради заштите енклава“. Јасуши Акаши и Бернар Жанвије наредили примену блиске ваздушне подршке НАТО, у случају да снаге босанских Срба нападну положај холандских плавих шлемова пред Сребреницом. У сусрету Клаус Кинкела и Торвалда Столтенберга главна тема била је ситуација у Хрватској и бившој Босни и Херцеговини. Кина са забринутошћу гледа на снаге за брзе интервенције у Босни. Настављени сукоби око Сарајева. Клинтон позвао конгресне лидере на састанак о Босни. Време: Сунчано и топло. Т: 18 ‒ 30 Ц.

11. јули 1995. У десетом бомбардовању Срба авијација НАТО-а је код Сребренице погодила један тенк. Напад је изведен у 14 сати и 40 минута на захтев генерала Ерве Гобијара, „ради заштите снага УН и цивила у Сребреници“. Авиони НАТО-а дејствовали су са 18 Ф-16 у једном налету, уместо у неколико планираних таласа, „јер се ситуација отела из руку“. Јељцин примљен у болницу ‒ због срца. Караџић: нема уступака у Босни. Америчка глобална мрежа Си-Ен-Ен објавила је вест о бомбардовању и похвалила се да су сви авиони неоштећени слетели на НА „Рузвелт“ у Јадрану, те да су коришћени електронски системи који су тотално збунили српску ПВО. Стејт департмент: повлачење Унпрофора све ближе. У Атини, Бутрос Гали имао мршав исход бројних разговора. Време: Још топлије. Т: 18 ‒ 33 Ц.

12. јули 1995. Акциони савет за мир на Балкану (на чијем је челу Збигњев Бжежински а чланови су и Френк Карлучи, Реганов саветник за националну безбедност и министар одбране, Ходинг Картер, споуксмен Стејт Департмента за време Картера, Макс Капелман, шеф Регановог преговарачког тима за стратегијско разоружавање, Џин Киркпатрик, амбасадорка САД у УН у време Роналда Регана), упутио је позив да се укине ембарго на уношење оружја у Босну и предложио да „НАТО покрене ефикасну кампању из ваздуха, која треба да буде стратегијска и чврста, а не селективни напади налик игличастом боду… Неуспех у том смислу био би погубан за народ Босне, за САД и за наше виталне интересе“ (из књиге Саре Флоундерс „Босанска трагедија. Непозната улога владе САД и Пентагона“, издање ИАЦ, Н,Y, октобар 1995). Упркос споразуму о демилитаризацији Сребренице, српске снаге истерале и заробиле на хиљаде (приближно 8.000) муслиманских војника и заплениле четири тенка, хаубице, противоклопне системе... Савет безбедности оштро осудио офанзиву српских снага на Сребреницу (РС: за разлику од дугог ћутања када је Хрватска извела офанзиву на Западну Славонију). Лондон: „плави шлемови“ остају у Босни. Бон: запажен је бес масмедија због Сребренице. Бутрос Гали је против повлачења снага УН. Јасуши Акаши, одбијајући предлог Жака Ширака да интервенишу снаге за брзе интервенције: „војна акција УН (НАТО) је немогућа“. Алан Жипе, француски премијер: Француска је спремна да учествује у војним операцијама. Ратко Младић је у Сребреници. Непромењена позиција САД према Босни: (1) Вашингтон и даље верује у УН и сматра да треба да остану на терену; (2) сукоб у Босни се не може решити ратом него преговорима; (3) САД нису спремне да у Босну шаљу копнене трупе (РС: европски проблем чијим решавањем Европа треба да преда Балкан на тацни Америци); и (4) Америка ће помоћи при извлачењу трупа УН из Босне (РС: и ту остати - логично), али се нада да до тога неће доћи. Виктор Черномирдин: Русија је против бомбардовања. Жириновски уз Јељцина: пред гласање либерално - демократска партија повукла потписе 41 депутата испод иницијативе комуниста (РС: Јељцин је наместио Жириновског да би остао дуже на власти: Козирев - Жириновски - Јељцин - претња Русима повратком на старо). Ираку остаје ембарго. Време: Сунчано и топло. Т: 20 ‒ 33 Ц.

13. јули 1995. Карл Билт: Милошевић држи у рукама један од најважнијих кључева мира ‒ „на прекретници смо и треба да размотримо промене и у политичком процесу и у операцијама УН“. САД прете Кини новим санкцијама (РС: покушај да се заустави Кина), јер „имају довољно доказа о продаји кинеске ракетне технологије Ираку“ (РС: Нострадамус). Немачки медији: пад Сребренице је „Ватерло УН“ и „крај великих лажи“ (РС: тачно - због различитих интереса - хаос - офиране карте моћних + лажи). Британска штампа: Сребреница је заузета у контранападну (РС: ретко правдају Србе - сукоб интереса или…?). У Стразбуру се сви оглушили о Ширакову иницијативу: Британци сматрају да снаге за брзе интервенције не треба користити за одбрану енклава (РС: јер би то били и њихови војници); Ворен Кристофер је за преговоре... На стотине хиљада Тамилаца беже из ратом захваћених северних делова Шри Ланке према истоку земље. Број инфицираних вирусом ХИВ у Јужној Африци удвостручава се сваких петнаестак месеци. Од стране САД укинуте санкције Вијетнаму. Загорје после Истре тражи пријем у Скупштину европских регија (РС: Истра је већ члан ‒ сионски масонски план). Загреб запретио да ће се умешати у рат у Босни, због догађаја у вези са Сребреницом. Време: Без промена. Т: 20 ‒ 33 Ц.

14. јули 1995. Хенри Кисинџер: треба повући Унпрофор и мултилатерално, одлуком Савета безбедности, укинути ембарго на увоз оружја. Бутрос Гали упутио Столтенберга у Босну да испита домет дипломатских мера које би могле да буду предузете да би се постигли циљеви постављени у Савету безбедности. Британска бригада за брзе интервенције требало би да буде спремна за дејства за најмање месец дана. Европска унија осуђује напад Срба на Сребреницу и Жепу и захтева њихово повлачење. НАТО позива зараћене стране за преговарачки сто, али истиче да је Алијанса и даље спремна да Уједињеним нацијама пружи подршку из ваздуха. Процена министарства одбране САД: за повлачење Унпрофора било би потребно око 80.000 војника. Загреб поново запретио: уколико Срби нападну бихаћку енклаву умешаће се и хрватске оружане снаге. Клинтон, Ширак и Кол сложили су се да је неопходно даље присуство мировних снага УН у Босни. Војска Алије Изетбеговића заробила је украјинске јединице у Горажду. Влада муслиманске републике БиХ није заинтересована за судбину избеглица из Сребренице. Француски министар одбране, Шарл Мијон, поставио је услов међународној организацији: уколико се УН у року од 48 сати не супротставе Србима у Босни Французи ће повући своје трупе. Сулејман Демирел, турски председник у македонском Собрању: Турска и Македонија су повезане искреним пријатељством које има блиставу будућност. Време: Веома топло. Т: 20 ‒ 33 Ц.

15. јули 1995. Јељцин одговорио на Лилићево писмо: Русија доследно ради да народе Југославије спаси бремена санкција. У састав мултинационалних снага за брзе интервенција ући ће 2000 француских, 1500 британских и 200 холандских војника. Холандски војници из Сребренице извлаче се преко Србије. Шарл Мијон, француски министар одбране: уколико друге земље, пре свих САД, Велика Британија и Немачка, не одговоре на позив Жака Ширака на војну интервенцију ради поновног успостављања зоне безбедности у Сребреници, Француска ће у наредних 10 дана да почне да разматра могућност повлачења својих војника из Босне (РС: прво 48 сати а сада 10 дана „да почне...“). Јељцин, због здравствених проблема, отказо посету Норвешкој. Мате Гранић, хватски министар за иностране послове: неће бити напада на РСК до краја септембра. У Београду не постоји „Бранков мост“ („Политика“ ‒ рубрика „Међу нама“ ‒ др Мирослав М. Николић). Време: Топло и нестабилно. Т: 18 ‒ 29 Ц.

16. јули 1995. Столтенберг и Акаши (а не Билт) код Милошевића (тема, већ универзална и стална: актуелна политичка ситуација на просторима претходне Југославије). Муслиманска војска покушава пробој из Жепе. Специјалне јединице Петог корпуса Алије Изетбеговића кренуле у силовит напад на Западну Босну. Авиони НАТО-а надлетали Жепу. Карл Билт: Срби обећали приступ Горажду и Сребреници. Пекинг: посетама кинеских дипломата Финској, Мађарској и Немачкој одржана лекција Америци. Време: Облачно и спарно. Т: 22 ‒ 32 Ц.

17. јули 1995. Александар Зотов: француски предлог је директно војно уплитање. Малколм Рифкинд, нови британски министар иностраних послова: минимални француски план је вероватно у опцији: снаге за брзе интервенције би се користиле 1) за осигурање пута преко Игмана од напада босанских Срба - за снабдевање Сарајева и 2) за ојачавање војног присуства снага УН у Горажду. Бутрос Гали: никада није прекасно за мир (РС: а још мање за рат). Бонска процена "црне варијанте": 1) повлачење „плавих шлемова“; 2) Вашингтон укида ембарго на увоз оружја у корист босанских муслимана; 3) Русија наоружава Србе; 4) Београд званично улази у рат; 5) Хрватска и Крајина су у "пламену"; 6) НАТО је притиснут од Турске да интервенише свим средствима... Окршај код Осијека. Белгијски војник у Осијеку извршио самоубиство. Време: Без битније промене. Т: 18 ‒ 29 Ц.

18. јули 1995. Ламберто Дини, италијански премијер: Рим је против интервенције, али уколико УН затраже Италија ће преузети свој део обавеза у Босни. Адријан Настасе, румунски парламентарац: Југославија има кључну улогу за решавање босанског сукоба. (РС: ствараоци и усмеравачи кризе су сви у Београду: Јовић ‒ Кадијевић, а никад прозвани од Милошевића; криза је свесно сведена у оквире Босне и ту се балансира са интересима и могућим проширењем ‒ у случају да се једино тако могу остварити циљеви). Сузана Ањели, италијански МИП, из Аргентине: могућ сусрет Караџића и Папе. Андреј Козирев разговарао са Матом Гранићем. Европска унија и Русија потписале трговински споразум (РС: увек када треба спречити Русију да гласа за Србе ‒ проверити). Време: Претежно сунчано, понегде пљускови. Т: 18 ‒ 30 Ц.

19. јули 1995. Билт код Милошевића по универзалној теми. У телефонском разговору са Жаком Шираком и Џоном Мејџором Клинтон изнео „јасне ставове о томе како шта треба учинити у Босни“ (РС: припрема их за „лондонски сусрет“ 21.07, као што су припремили Русију трговински преко ЕУ). Париз, преко одговорне личности у Ке д' Орсеју, оптужио муслимане због саботаже и (не)брањења енклава: „Проблем нису Срби, већ Бошњаци“. Кориговани француски план је сада: трупе за брзе интервенције користиће се искључиво за заштиту Сарајева (РС: а Горажде ће се „бранити“ масовнијим нападима из ваздуха). Боб Дол тражи, поново, наоружавање муслимана. Јасуши Акаши: напади из ваздуха остају могућност (посебно у случају напада на снаге УН). Грачов код Јељцина у болници (само посета, или...?). Сасакава фондација у Београду од 1988. године стипендирала 48 студената БУ (Рјончи Сасакава умро 18. јула у Токију у 96. години живота ‒ кажњаван као ратни злочинац ‒ фашиста ‒ награђиван као добротвор. (РС ‒ тема: троструки аршини власти: пуштена је јапанска секта да хара по музеју Николе Тесле, јапански фашиста финансира студенте, највећи србомрзац Џорy Сорош одвлачи таленте у свет, а истовремено није дозвољено да се финансира отпор и информативни систем од стране Срба антикомуниста и анти фашиста). Кина испробава ракете Донг Фанг ‒ 31 (домет 8.000 км) 140 км северно од Тајвана ‒ провокација? Време: Сунчано и топло, слаб ветар. Т: 19 ‒ 30 Ц.

20. јули 1995. Американци стигли у Лондон, Кристофер, Пери и Шаликашвили са прегршт претњи. Караџић нуди делове Сарајева за Горажде (РС ‒ тема: борба босанских Срба за укидање вештачких енклава је непосредна борба за интересе СРЈ - удаљавање границе са Хрватима и „муслиманима“ и Срба у Босни, који повећавају шансе за опстанак спојем са СРЈ и брисањем границе на Дрини). Американци предлажу укидање двоструког кључа у вези са одобравањем употребе снага НАТО: траже од Галија да се унапред сагласи са одлукама команде НАТО-а (РС: што би као усвојена одлука било гажење још једног међународног принципа и створени услов да НАТО хара светом). Прва руска ракета на испитивању у САД. У Сједињеним Америчким Државама број жртава топлотног удара повећао се на 752. Време: Сунчано и топло. Т: 18 ‒ 31 Ц.

21. јули 1995. Лондонска конференција о Босни са дневним редом: (1) положај Унпрофора; (2) евентуални напади на заштићене зоне; (3) обнављање преговора: и (4) хуманитарна питања. Уводничар Џон Мејџор оптужујући Србе за агресију, нападе на припаднике Унпрофора, кршење резолуција УН, злоупотребу људских права и злочине, варварско понашање према становништву закључио: „Наш одговор на напад на Горажде треба да буде врло жесток. Унпрофор треба да остане, али ако буде морао да се повуче то неће бити крај нашег (НАТО) ангажовања. Треба што пре обезбедити признавање Босне од стране Београда“. Андреј Козирев се изјаснио против војне интервенције. Украјинци су сугерисали укидање санкција СРЈ, ако утичу на Србе у Босни. (РС: Западни политичари никад неће решити проблеме, јер су нереални и не виде све што су навели у Мејџоровом излагању на другој страни. С друге стране, ми никад нећемо решити проблеме док не увидимо: лоша кадровска решења ‒ председник СРЈ до председника влада и министара ‒ харање туђинских фондација ‒ мафију у трговини и борби за власт ‒ прихватање туђег фашизма, а избегавање помирења и сл). Министар одбране Хрватске Гојко Шушак и Фрањо Туђман обавестили су Питера Галбрајта да се за 1. август припрема напад на Крајину. Зоран Лилић: санкције су генератор кризе. Мајкл Макари, представник за штампу Беле куће: Клинтон је добио подршку из Париза и Лондона за агресивнију употребу авијације у одбрани Горажда и Сарајева (РС ‒ тема: „Зелена трансверзала“ ‒ биће већих проблема него око Сребренице и Жепе, јер се ради о интересу САД и исламских земаља). Срушио се бомбардер НАТО-а између Рогатице и Вишеграда ударивши у врх планине Сјемеч. „Вашингтон пост“, према обавештајним изворима САД: док се свет бави енклавама, муслимани територојално споро али сигурно јачају. Савет безбедности у председничком саопштењу осудио офанзиву босанских Срба на Жепу и нападе обију страна на припаднике Унпрофора (РС: иако је Ерве Гобијар, командант „плавих шлемова за Сарајево“ упутио протест Расиму Делићу због дејства муслимана по бази Унпрофора у Жепи и упркос тврдње портпарола УН потпуковника Гери Каџарда да су муслимани гранатирали базу „плавих шлемова“). Гранић, на основу процене да ће Пети корпус бити потиснут на 10 до 15 км од границе Хрватске и БиХ: „Ако се угрози Бихаћ Хрватска ће бити присиљена да предузме потребне мере да осигура свој статус и безбедост“. На цркву у Сребреници окачена и грчка застава (добровољци на страни Срба су јапански специјалисти, козаци, руски ветерани из Авганистана и Грци). Срушена хрватска беспилотна летилица. Вермахт поново на Балкану (стигли први авиони „Торнадо“ у Италију на путу за Босну). На линији раздвајања ХВО и муслиманске армије подигнута је борбена готовост на највиши ниво, због спорадичних сукоба код Витеза. Време: Топло. Т: 20 ‒ 31 Ц.

22. јули 1995. Коментари у вези са „Лондонском конференцијом“: У Лондону су одбијени и француски и амерички план, али је повучена „црвена линија“ за одбрану Горажда и Сарајева и још су дубље наглашене разлике међу савезницима. У Варешу муслимани заробили британске новинаре. Амерички секретар за одбрану Вилијам Пери и начелник здруженог генералштаба Џон Шаликашвили изнели план за нападе НАТО-а у Босни по значајним циљевима. Пери је изјавио да се НАТО авијација спрема за акцију против Срба. Папа Павле Други: Ватикан подржава „праведан одбрамбени рат“ муслимана. Пекинг захтева да влада САД спречи да амерички Сенат усвоји "Закон о кинеској политици у 1995. години": Вашингтон дрско крши принципе из три кинеско-америчка коминикеа. Јужноафричко оружје тајно је стизало у Хрватску. Говорни аутомати "телкомуникација" су: 9820 и 9824 (нпр. радови на мрежама). Стипе Шувар: „У време стварања прве Југославије петина становника у Хрватској била је српске националности. То што сад Срба има тако мало треба 'захвалити' политици Анте Павелића у НДХ и политици Фрање Туђмана данас“. Према изјави Владимира Павићевића, шефа мисије СРЈ у Женеви, од 400.000 Срба који су живели у Хрватској изван Крајине у фебруару 1993. године било их је још свега седамдесет хиљада. Време: Веома топло. Т: 20 ‒ 33 Ц.

23. јули 1995. Највећа француско-британска војна операција после Суеца: британски батаљон од 1200 војника ојачаних артиљеријом и борним колима кренуо на Игман са задатком да обезбеди пут према Сарајеву. Око 500 француских војника кренуло за Сарајево. У дејствима Унпрофора по српским положајима и насељима на сарајевском ратишту - више цивилних жртава. Клинтон за дипломатско решење: сада је тренутак да се истакне значај наставка дипломатских напора за проналажење решења сукоба у Босни (РС: опет). Шираково упозорење Србима у Босни: на мети војни објекти босанских Срба. Де Шарт: напади Срба у Босни на плаве беретке изазваће „снажан и моментани одговор Унпрофора“. У Сарајеву погинула два француска војника. После ниског лета авиона НАТО на Палама се чула јака експлозија (информације следе). Време: Мало свежије, по подне пљускови. Т: 20 ‒ 30 Ц.

24. јули 1995. Премијер Мађарске Ђула Хорн најавио поновно увођење виза после двадесетак година (вероватно као тактичко упозорење Букурешту). Снаге за брзе интеренције (320 британских и 500 француских војника) стигле су на Игман. Мајкл Портило, британски министар одбране: снаге за брзе интервенције узвраћаће само ако поново буду нападнути конвоји и инсталације УН ‒ Британија не жели рат. Козирев, Чуркин и Зотов ‒ код Милошевића: Русија подржава мировну политику СРЈ и сагласна је са ставом да је подизање санкција кључни корак ка решењу југословенске кризе. Савет безбедности осудио нападе на Бихаћ захтевајући да се поштује његов статус заштићене зоне. Вилијам Пери: свако угрожавање Горажда биће повод за велику ваздушну акцију. Моамар Ел Гадафи: муслимани у БиХ не би требало да траже независну државу. Акаши: систем дуплог кључа и даље је на снази. Јељцин напустио болницу и започео лечење у сенаторијуму. Миле Мркшић: узвратићемо ватром по целој Хрватској, уколико Хрватска изврши агресију на Републику Српску „тобоже ради помоћи Петом корпусу“. Становништво Југославије је старо (индекс старења 9,9 одсто). Време: Мало свежије. Т: 17 ‒ 29 Ц.

25. јули 1995. Жепа под контролом снага Војске РС. Унпрофор сматра да је српска војска "намерно успорила своје напредовање у овом региону да би избегла циилне жртве". Стејт департмент: Русија се противи лондонском ултиматуму Србима, али се не очекују неприлике са руском страном уколико дође до примене одлука из Лондона. После уласка Срба у Жепу Изетбеговић тражио да УН надгледају евакуацију цивила. Андреј Козирев: руководство Србије и даље за политику мира. Жипе предложио нову територијалну поделу Босне: треба изменити план Контакт-групе. Ворен Кристофер: саезници су упутили јасно упозорење Младићу у вези са одбраном заштићених зона у Босни. Доминико Корчионе, италијански министар одбране: према новој стратегији НАТО-а за Босну ланац командовања НАТО заобилази Бутроса Галија и Јасуши Акашија. Караџић, Мартић и Младић оптужени за злочине у Хашком суду. Хрватска војска извела најжешћу офанзиву на гламочко-граховском правцу. Време: Претежно сунчано и топло. Т: 19 ‒ 31 Ц.

26. јули 1995. Јељцин инструисао шефове дипломатије и одбране (Козирева и Грачова) да „чврсто следе линију политичког регулисања“ кризе у Босни. У Великој Кладуши проглашена Република Западна Босна. НАТО усвојио план одбране "заштићених зона": дејствоваће и у случају сумње да ће Срби напасти неку од зона и то без консултовања надлежних у УН, јер им је Бутрос Гали под притиском САД предао надлежност о одлучивању у вези са „превентивним ударима из ваздуха“. Акаши: ваздушни удари су политичко питање (РС: браво!). Одлуку доноси Бутрос Гали после захтева локалног команданта Унпрофора. Амерички Сенат изгласао укидање ембарга 69:29 (ако се сагласи и Представнички дом одлука би имала снагу закона). Клинтоон најавио вето: Сенат донео погрешну одлуку (РС: игра се наставља). Гали предао „дупли кључ“ генералу Жонвијеу. Париз упозорава на могућнст пвлачења Унпрофора. Абдићеве снаге надиру у околини Пећиграда (Цазин). Козирев постигао договор са Младићем о Горажду. Амерички амбасадор присуствовао потписивању сплитског споразума Туђмана и Изетбеговића: САД дале "зелено светло" за војну интеренцију на РСК, а одобрење стигло и од Немачке. Хрватска гомила трупе на граници са Српском Крајином. Време: Веома топло.Т: 20 ‒ 34 Ц.

27. јули 1995. Јељцин предложио чланицама Контакт-групе да стране у босанском конфликту непосредно преговарају. Москва: одлука америчког сената води ка вијетнамизацији Балкана. Немачки министар одбране Фолкер Рије: укидање ембарга значи више рата. Малколм Рифкинд, британски МИП: бизарна одлука Сената. Ален Жипе: уколико дође до укидања ембарга Унпрофор ће се повући. Тадеуш Мазовјецки поднео оставку. Столтенберг: преговараћу са лидерима босанских Срба. Фред Екард: генерални секретар УН Бутрос Гали пренео је овлашћења на генерала Бернара Жонвијеа за употребу ваздушне силе у циљу заштите мировних снага и заштићених зона. Настављена хрватска офанзива на подручју Грахова и Гламоча ‒ граховски Срби беже ка Дрвару. Хрватска војска напала на Цетинску крајину. Време: И даqе сунчано и топло. Т: 20 ‒ 33 Ц.

28. јули 1995. Јељцин и Клинтон разговарали о Босни: решење кризе искључиво политичким методима. Јединице регуларне хрватске војске окупирале Гламоч и Грахово. Вашингтон избегава осуду Хрватске (РС: опет). Анкара укинула ембарго на слање оружја у Босну. „Вашингтон пост“: САД и до сада кршиле ембарго. Клинтон, на питање да ли САД шаqу оружје у Босну: Не! Проглашено ратно стање у РС и РСК. Хуманитарни кекс стар 30 година (главни савезни тржишни инспектор). Ширак жели нови министарски састанак Контакт-групе. НАТО и УН: одвратићемо сваки напад на Бихаћ. Вилијам Пери: Америка неће слати копнене снаге у Босну (РС: знамо). Генерални секретар НАТО-а Вили Клас дириговао симфонијским оркестром румунског радија, на концерту одржаном у Херодотовом позоришту у Атини. Време: Локални пљускови и грмљавина. Т: 20 ‒ 29 Ц.

29. јули 1995. На неформалном састанку Ширака и Мејџора подржана Јељцинова иницијатива да се зараћене снаге доведу за преговарачки сто (РС: повратак на приод пре Венс-Овеновог плана када су Србима правили инсценирања пред сваки сусрет на које су долазили као свежи кривци). Хрватске снаге покушавају продор према Јајцу и Србобрану. Столтенберг код Милошевића. Андреј Козирев кинеском МИП Ћијен Ћичену: требало би прекинути ратна дејства да би се, после преговора, укинуле санкције према СРЈ (РС: ништа се не мења у корист Срба). Париз не помиње улазак хрватских трупа у Грахово и Гламоч. Хавијер Солана, шпански МИП: Европска унија ће тражити од Хрватске да заустави агресију (РС: када и с каквим ефектима). Карл Билт, стварно заменио Овена и по садржају изјава: сукобљене стране су неспремне за прекид ватре. Караџић наредио контраофанзиву. Туђман са Бриона прети: Хрватска ће бити приморана да сама преузме реинтеграцију окупираних подручја у свој уставно правни поредак. Валданос нова ратна лука. Војна акедемија Ратне морнарице у Котору. Партизан победом над Црвеном Звездом (2:0) четврти пут узастопно освојио куп "ТВ лиге шампиона". У претходној утакмици победио је и Војводину такође са 2:0. Време: Мало свежије. Т: 17 ‒ 29 Ц.

30. јули 1995. У разгоорима Ширак ‒ Мејџор идентична гледишта у процени ситуације: Целом Западу одговара одређена промена стања на фронтовима на штету Срба, али само уколико би то ублажило „тврдокорни став Пала“ и вратило српске лидере за преговарачки сто. Дудајев одбацио споразум са Русијом. Русија спремна да упути мировне снаге у рејон Горажда. Шефови дипломатија Шпаније, Италије и Француске интервенисали код хрватског МИП у вези са агресијом на РС. Америчка влада ангажовала се настојећи да суседне земље Југославије пооштре дисциплину примене санкција према СРЈ. Русија је против одустајања од принципа „двоструког кључа“. Акаши верује да је Хрватска спремна за напад. Младић: вратићемо Грахово и Гламоч. Наставља се гомилање хрватских снага на граници РСК. Време: Облачно, понегде са кишом и пљусковима. Т: 18 ‒ 26 Ц.

31. јули 1995. На Брионима одржан састанак најужег дела државног и војног врха Хрватске, на којем је Фрањо Туђман рекао да у предстојећој војној акцији „треба нанети такве ударце да Срби практично нестану“ (РС: снимљени транскрипт објављен у ријечком „Новом листу“, 11. октобра 2004). Мајкл Портило, британски министр одбране: подизање ембарга је сипање уља на ватру која је ионако добро разгорела. Александар Зотов, специјални изасланик Бориса Јељцина: неопходна је распарава о Хрватској у Савету безбедности. Москва је за министарски састанак Контакт-групе али са унапред јасно дефинисаним дневним редом (РС: зар то није тако?). Вилијам Пери: не верујем да ће Србија ући у рат. Ратко Младић се састао са Рупертом Смитом. Шарл Мијон: снаге за брзо реаговање у Бихаћу, уколико не успеју масовни напади из ваздуха да заштите ту енклаву. Јапан против укидања ембарга на оружје. Акаши: РСК спремна за преговоре. Хрвати гранатирали Стрмицу петнаестак километара северно од Книна. Али Акбар Велајати, ирански МИП састао се са Матом Гранићем и Мухамедом Шаћирбејом у Сплиту. Време: Променљиво облачно. Т: 20 ‒ 27 Ц. Најнижа највиша месечна температура 23 Ц, а највиша 34 Ц.

После 19 година

Да ли сте приметили да ниједан политичар у јулу 1995. године није поменуо било какве злочине у Сребреници? Да ли знате да су средства снимања имали и Французи, Холанђани, задужени за безбедност енклава, босански муслимани у јединицама Алије Изетбеговића, који су протерани из зоне одакле је Насер Орић чинио геноцид над Србима изван енклаве? Да ли вас подаци из дневника подсећају на међународну заверу против Срба, или сте још у недоумици?