Србски род је доживео још један потресни догађај, који показује да су у истини сви који говоре да су Срби и Србија под потпуном окупацијом од 5. октобра 2000-те године. Наслућује се да је напад организован 26. марта 2018. у Косовској Митровици био синхронизован од стране администрација које контролишу Србију, шћипетарске власти и оних који су прихватили неслободу. Зато је лако предвидети следеће догађаје.
Историјско убрзано и згуснуто време одликује све већи број догађаја у јединици времена. Тако је у свету, Европи, на Балкану, па и у Србији. Када се процеси посматрају кроз призму вечитог специјалног рата, који је оубичајен на планети Земљи, онда није чудно што се у кратком раздобљу догађају несхватљиве грешке власти, неразјашњена политичка убиства, протести без вођа, претње слободоумним људима, млаки штрајкови, нескривене провокације окупатора...
Основно питање је, увек без одговора: ко стоји иза смутње и ко изазива зло? Неспорно је само то да језуитско-вавилонско-мормонској елити, која влада светом „из сенке“, одговара систем, који је наговестио Орвел, а који све више подсећа на погубни неоробовласнички поредак. Будући да је јасно да је пред људским родом (и свим Божјим створењима) амбис, природно је да људи осећају да простор/време за даље узмицање не постоји, односно да је измена система неминовна и да је за то потребно променити начин размишљања. Да ли је човек дорастао том изазову и искушењу и да ли се довољно освестио? Имао сам част да на неки начин учествујем у неминовној фази освешћивања, па следе два моја става објављена средином јуна 2018. године.
Човечанство се навикло да живи у опасности. Уверени да ће се на крају крајева све некако добро завршити и да ће превагнути мирно решење, људи олако схватају догађаје које би на почетку 21. века требало да изазову панику у свету, будући да се дословно понавља прошлост. Тако је било пред оба светска рата. Постоји занимљива супротност између наводног и/или стварног страховања оних којим владају и народне мирноће.