Унутрашњи дијалог међу Србима
27. августа 2017. године добио сам на и-меил адресу питања за интервју од новинара „Новости“ Драгана Вујичића. Претходно у телефонском разговору замолио ме је да дам интервју за „Новости“. Два дана касније позвао ме је поново и рекао да интервју неће бити објављен, јер је „исувише радикалан“. Нисам се изненадио, јер сам сматрао да систем нема довољно храбрости да се суочи са истином.
Ради сведочења о времену у којем живимо, објављујем овај интервју на свом сајту. Уосталом, при одговарању на питања утрошио сам више сати свог живота. Наслов сам накнадно дао сам. Овај интервју је био на сајту од 9. септембра 2017. године и до 3. фебруара 2024. године погледало га је само 2022 особе. Намерно га постављам поново, не би ли установио колико смо заинтересовани за свој живот.
1. За јесен председник најављује "унутрашњи" дијалог међу Србима о КиМ и прихватњу реалности у региону. Према Вашем мишљењу шта то значи и кога би требало да укључи?
РС: Не верујем да ће било ко питати Србе за мишљење, будући да Србе дуже од једног века нико није питао за судбоносно мишљење. Вероватно ће поставити питање Србима, а одговараће професионални Срби – системци из политичких институција, невладине организације, несрбска САНУ, можда патријарх СПС, а вероватно и пробрани појединци на тзв. научним скуповима. Од 5. октобра 2000. године Србија, а посебно Срби, нису слободни. Тако да ни идеја о питању Срба у вези с Косовом и Метохијом није председникова. То је покушај да се подели одговорност за послепетооктобарске одлуке у вези са јужним делом Србије. Моје мишљење је да сада не треба решавати питање КиМ, будићи да први пут у историји време ради за Србе. Политичари Запада су то наслутили. Русија и Кина јачају, све су присутнији у планетарним збивањима, те имају све већи утицај на балканским просторима. Ради својих виталних интереса они ће убрзо ослободити Србе и вратити КиМ у састав Србије, а Запад ће се још једном не трепнувши одрећи својих послушника, попут Шћипетара.
2. Постоји ли у Србији неки институционално-експертски документ, према којем се воде наше политичке елите код доношења важних одлука за будућност?
РС: Ми смо у Управи за стратегијске студије и политику одбране имали обавезу да сачинимо документе у вези са филозофијом одбране, политиком одбране и стратегијом одбране. У ствари, требало је да створимо основу за доктрину одбране и доктрине видова и родова. Ситуација у земљи и однос политичара према одбрани спречио нас је да остваримо постављени задатак. После 5. октобра тзв. демократи су, у сарадњи са језуитско-вавилонским окупатором, увели НАТО стандарде и ослонили се на британско-америчке моделе, тако да аутохтони модел одбране не постоји – односно модел одбране, од стратегије одбране, преко регулативе, до праксе није србски. Дакле, документи на које се ослањају владари Србијом приликом одлучивања о судбини Срба и Србије су преписи страних докумената.
3. Каква је за Вас данас "српска реалност" на КиМ, БиХ, Хрватској, Црног Гори и Македонији као полазна тачка за доношење евентуалних закључака и мера о српској будућности'?
РС: Косово и Метохија је опасна вештачка творевина, која служи тзв. владарима из сенке за манипулисање балканским процесима. БиХ је била и остала инструмент за балансирање исламско-хришћанских односа у оквиру зелене трансверзале. Тај бич је у језуитско-вавилонским бескрупулозним рукама. Хрватска је инструмент за надзирање, слабљење, асимилацију и поништење Срба. Хрвати ће се освестити тек када схвате да их на Западу сматрају Србима. Употребиће их против Срба, а потом дотући као последње остатке Срба. Црна Гора је играчка у језуитским рукама. Служи за стварање пометње и режирање смутње. Нема ниједну врсту моћи. Садашња Црна Гора је опасна врста антисрбске пакости. У Македонији је све вештачко. Тамо политичари жуде за тим да се изједначе са Старим Грцима. Када би знали историју то не би чинили. Све наведене “бонсаи државе” настале разбијањем СФРЈ су резултат тзв. Новог светског поретка и последица настојања да се ослонцем на балкански простор настави освајање Истока. У таквом болесном окружењу србска будућност не постоји, јер није предвиђена.
4. Србија и РС такође документом хоће да утврде платформу за опстанак. Како гледате на то?
РС: Република Србија и Република Српска су вештачка језуитско-вавилонска творевина. Намерно су реком (Дрина) поделили народ на два дела, јер тако могу лакше управљати догађајима на Балкану. Подразумева се да Срби треба да имају сва права која припадају било ком народу. Међутим, многи грађани и политичари заборављају да је тзв. Нови светски поредак антинародни, те је тешко претпоставити да ће “владари из сенке” дозволити било чију слободу, самосталност, интегритет и суверенитет. Они су прошлост. Све је то записано у документима попут Доктринарног правила КоВ САД FM-100-5, пентагонова “Заједничка визија 2010 и 2015”, TRADOC-овог памфлета 525-5 (Force XXI Operations) и сл. Ако се нешто посебно не догоди у спречавању језуита да остваре своје науме, платформе тог типа никада неће бити остварене.
5. Радили сте на стратешким документима одбране 90-тих. Какви су предлози били државном врху, шта је усвојено, шта не, шта о свему мислите 27 година касније?
РС: Стратегисти у СРЈ и СЦГ нису били посебног кова. Наше понуде су биле једноставне и научно засноване. Концепција одбране је требало да омогући квалитетну одбрану од универзалног непријатеља. Што зачи, да нисмо унапред одређвали против кога ћемо се борити у следећем рату. Тежиште је било на усавршавању претходних, проверених стратегија и доследној примени теорије организације. Југословенска народна армија је имала изузетну организацију, док је нису разбили политичари. На то су дошла и искуства. Предлагали смо нову класификацију ратова и са њом били међу првима у свету. Класификација је веома значајно научно постигнуће. Нажалост по усавршавање система одбране, заједно са окупаторима “наишли” су петооктобарци, који су доживљавали ВЈ као свог противника. Сви кадрови који су нешто вредели, “избачени” су из Војске. Остали су само послушници и неискусни кадрови. Најтеже је ишколовати стратегисте. Када би се владари освестили, било би потребно најмање пет година вредног, студиозног рада да би стигли на почетак размишљања о ефикасном одбрамбеном систему.
6. У свету изгледа да ратују сви против свих. Укратко како изгледа стање на светским ратиштима?
РС: Написао сам књигу под насловом “Рат свих против свих” 2004. године. У њој не треба ништа да се мења. Лако је предвидети да ће на планети рата, мржње, лажи и лицемерја, на којој су на кључним функцијама психопате, рат бити основни начин живота. Људи (да ли људи или само психопате међу њима, попут јунака из научне студије Анџеја Лобачевског под насловом “Политичка понерологија”?) су сва научна постигнућа злоупотребили. Како се приближавамо потпуној истражености сопственог бића, тако свет постаје све опаснији. Физички свет изгледа толико опасно да се људи могу уздати у некаква невиђена, мистична решења – веровањем у натприродно – у чуда.
7. Унели сте у теорију ратне вештине класификацију ратова и у ванфизичкој и ванвојној сфери. Ако Србију посматрате према својим дефиницијама како видите "стање на фронту"?
РС: Да. Пре свега, треба схватити да смо у непрестаном рату од постања. Срби су мета још из предхришћанских времена. Немају право на своју историју, тековине, језик, писмо, календар… То траје и сада. Зашто нико од званичника не дозвољава да се у школи учи о души, о мислима, о значају језика и писма? Зашто је затрпана Винча и направљена депонија? Зашто су у Србији споменици посвећени и непријатељима попут Штросмајера и Пашића, а нису херојима попут Ђорђа Арсенијевића Емануела и Живка Топаловића? Зашто су петооктобарци продали и поклонили толико ресурса од виталног значаја дојучерашњим непријатељима? Све набројано, а има много тога што није, припада неоружаним облицима агресије. Уз то, чини се да се србски владари понашају баш онако како сам предвидео у књизи “Неокортикални рат”. Као да су их ментално обрађивали експерти из бритнског института “Тејвисток”. Наравно, ништа боље нису прошли остали балкански владари. Понашају се као да су зомбирани.
8. Србија би да задржи војну неутралност, али и да сачува народ од нестајања. Да ли је то могуће и како?
РС: Када би србски владари имали довољно индивидуалне интелектуалне моћи и када свет не би водила језуитско-вавилонска Елита, неутралност би била реална замисао. Овако, независност и неутралност зависе од односа снага усмерених према србским просторима. Срби тренутно не владају својом судбином. Будући да се већ зна исход рата цивилизација, у којем ће Исток неминовно и неумитно поразити Запад, захваљујући технолошко-техничкој надмоћи, те је само питање времена када ће се Срби прикључити Русима у одбрани источне, квалитативне цивилизације. Тада би било фер од Русије да допусти Србима да не крваре поново учествујући физички у рату. Срби, као братски народ, су заслужили поштеду, јер су Руси (захваљујући прозападним администрацијама Михаила Горбачова и Бориса Јељцина) немо посматрали србско страдање од 1991. до 2000. године.
9. Савезништво са Русијом је препрека за српске интеграције у ЕУ. Усаглашавањем са политиком ЕУ изгубили би јединог пријатеља?
РС: Од усаглашавања са ЕУ нема ништа. Европска унија не жели Србију, нити Србија Европску унију. У току је језуитска дипломатска игра, у којој Србија губи драгоцено време за свој развој и опоравак. Да нема исконског западног лицемерја, све што су срушили 1999. године Европејци би подигли за 18 година, представници који посредују се не би могли погледати у очи, а камоли искрено насмејати. Руси посматрају, чекају и спремају се за коначни обрачун са Западом. Према Србима су коректни. Неће напасти Србију, ако их Србија не нападне удружена у НАТО алијансу. Ако се и то догоди, онда су Срби сами криви за историјски преседан.
10. Кина и Србија. Да ли пут за очување српске државе и народа води преко Кине?
РС: На неки начин да. Русија и Кина су све више у Србији због себе. Они се бране тзв. истуреном одбраном. То су научили од Американаца. Присуство Кине у Србији обухвата осим кинеског економског интереса и њихов одбрамбени интерес. У мери у којој буду бранили себе од Запада, браниће и Србе. Зар није било боље да САД, ЕУ и НАТО нису пробијали “кинески зид” америчком демократијом, капитализмом и “америчким сном”? Кина би остала у својим границама са Конфучијевом филозофијом. Овако, слободољубивим Србима је скоро исто када Србијом владају Американци, Европљани, Руси или Кинези.
11. Први сте у Србији упозоравали и на ванвојне факторе и организације које се све више јавно оглашавају као "владари света". Побројте их (Трилатерале, Билдербеге...) и одакле им храброст да јавно саопштавају да воља грађана исказана на изборима нема више политичку тежину?
РС: Не верујем да сам први, али међу првима свакако јесам. Моје речи су, могуће је, имале већу тежину, јер није исто када о одбрамбеним темама говори и пише новинар или виши официр, стратегиста, војни научник. Те језуитско-вавилонске институције више нису тајна. Демаскиране су и потпуно огољене. Добар пример су последњи избори, ма где се одржавали. Фарса за фарсом. Њихова бескрупулозна схватања и тзв. храброст засновани су на стеченом капиталу након безбројних пљачки, због похлепе, грамзивости и прождрљивости, потом на вековима грађеном планетарном систему и коначно на неизмерној глупости психопата. Зато у општој конфузији коју су створили подсећају на антихриста, луциферијанце, сатанисте, ахриманце – све најгоре што може замислити обичан човек. Њима ништа није свето. Избори су иначе њихов изум. Посебно бесмисао да су на изборима сви равноправни – будале и генији. Паметнији људи, они који унапред знају резултат, ретко излазе на изборе.
12. Воде се ратови за ресурсе. Како то изгледа на глобалном плану, а како у Србији. (У Скупштини Недимовићев Закон о власништву над земљом и странцима, а министар Триван у Политици говори да је Србија дала у закуп своја изворишта воде)?
РС: Био сам главни и одговорни уредник општевојног теоријског часописа “Војно дело” када су аутори писали и о рату за воду. Борба за ресурсе је од памтивека. Колонизације су само добиле друга имена и мењале обличја. Будући да су Америкнци и Британци опљачкали Јужну Америку, Африку, Европу до Русије, Аустралију и део Азије, логичан је поход на Исток. Србија се пљачка убрзано после петог октобра 2000. Косово и Метохија су управо из тог разлога окупирани. Да би се схватило у којој мери смо окупирани и ко помаже окупаторима, треба само прочитати текст Драгана Милашиновића под насловом “Српски Јуда или шта Србија губи с Косовом”. Тако се заокружује и одговор на прво питање.