Наука - пратиља на путу ка истини
Овај напис је намењен свима који прате мој рад.
Знам да би било занимљивије, да вам кажем зашто поштујем генерала проф. др Радована Радиновића, зашто ме је опсовао и залупио врата проф. др Миланко Зорић (када сам одбио да му објавим текст у „Војном делу“), зашто ме, по свему судећи, искрено мрзи мр Љубодраг Стојадиновић, шта о мом раду мисле генерали Небојша Павковић, Владимир Лазаревић и Бранко Крга, или шта мислим о Јосипу Брозу Титу, Зорану Ђинђићу и Александру Вучићу. Међутим, мој живот је суштински везан за бескомпромисно и сурово трагање у одбрамбеном систему, на путу ка истини. Нема на том путу много лепоте, нити места за лепршаве и занимљиве речи.
Моја пратиља на путу ка истини, свиђало се то мени, и било коме, или не, јесте универзална наука. Када вас подсећам на војну науку, теорију ратовања, ратну вештину и своје искуство, заправо објашњавам своју намеру и настојање да све више људи на трибинама, предавањима, промоцијама, посредством радио и ТВ емисија, у непосредном контакту са мном и са овог сајта, сазна чиме сам се бавио, посебно после завршених последипломских студија.
На овом сајту, у одељку „О аутору“, између осталог пише: „На основу оцена експерата из области теорије ратовања и методологије ратне вештине, у теорију ратне вештине унео је:
- нову класификацију ратова;
- научно објашњење ратова у ванфизичкој и ванвојној сфери (неоружани облици агресије);
- дефиниције савршених и тоталних ратова;
- научно објашњење неокортикалног рата и сведимензионалне одбране;
- организационе моделе (симулације) за усавршавање борбене готовости;
- научно објашњење у вези с применом електромагнетног и вибраторног оружја и заштитом од тих врста оружја,
- злоупотреба вируса и вакцина у стварању "златне милијарде";
- примена наноробота у ратовима будућности и
- предвиђање ратова будућности, у којима ће нестати простор као фактор рата.
Теорији организације допринео је применом вишекритеријумског програмирања у друштвеним системима, обликовањем „мозга организације“, увођењем матричног односа између типова личности и врста интелигенције и предлогом да се великим системима управља на основу њихових симулација.“
Пре објашњења садржаја навода, поменућу, јер то заиста заслужујете, нешто што је не мање значајно. Научним методама, а посебно применом знања из методологије организационих наука, дефинисао сам неке од појмова који су сматрани толико апстрактним да се у њихово дефинисање није упуштало. Проглашени су за категорије које се прихватају као аксиоми. Реч је о побољшаној дефиницији информације, затим о дефиницијама истине, мисли, емоција, душе, психе и ума. Све наведене дефиниције, објављене у мојим књигама, су веома важне за схватање космоса и човека у њему. Подразумева се да су основа за схватање односа на планети лажи, фолирања, глуме, похлепе и ратова.
Нова класификација ратова омогућава да се рат посматра у целости, од рата између појединаца до тоталног рата (и то не само у физичкој сфери). До класификације сам дошао вишегодишњим истраживањем. Све време ми је сметало што тзв. научници и стратегисти прихватају бесмислене поделе (попут поделе на праведне и неправедне ратове) и што сам више од четири године свог живота утрошио да докажем да су елементи борбене готовости настали у политичкој уместо у научној сфери. Магистарски рад и докторска дисертација су постали део мог трагања за истином и за узроцима неозбиљног приступа друштвеним системима – односно самостварајућим организацијама, какве су све људске организације.
Научно објашњење ратова у ванфизичкој и ванвојној сфери (неоружани облици агресије) је требало да дају цивилни и војни институти у координацији. Међутим, тема „неоружани облици агресије“ остала је између цивилних и војних институција, а није постојао арбитар, јер је одбрамбени систем бесмислено организован и уз то под присмотром окупатора. Иста ситуација је у скоро свим земљама света. Проверите и потражите књигу под насловом „Неоружани облици агресије“ у било којој држави света. Срби имају такву књигу.
Дефиниције савршених и тоталних ратова су у мојим радовима доведене до потпуног обухвата. Савршеност подразумева свеобухватност и настојање да се рат води беспрекорно. Тоталност рата подразумева да се у њему примењује све чиме располажу агресор и бранилац. У вези са тоталним ратом постао сам познат по дефинисању „неокортикалног рата“ као компоненте тоталног рата, јер се између осталог, што приличи информатичкој и нанотехнолошкој ери, утиче свим средствима и на људски мозак. Наравно да сам научно објаснио „неокортикални рат“ и једну од мојих обимнијих књига посветио том феномену. Уз то је „сведимензионална одбрана“ постала специјална мог научног рада. Проверите да ли је још неко у свету писао о „сведимензионалној одбрани“. Неколико поглавља у мојим књигама дају довољно информација о томе зашто предлажем људима задуженим за одбрану земље да треба организовати одбрану у свим димензијама у којима се води рат.
У више својих радова и књига дао сам и научно објашњење у вези с применом електромагнетног и вибраторног оружја и заштитом од тих врста оружја. Посебно је важно предвиђање ратова будућности у којима ће нестати простор као фактор рата. Простор нестаје оног момента када је могуће погодити или оружно домашити сваку тачку на планети из сваке тачке на планети. Осим нестанка ратног простора важно је да се схвати колико се примењује магија у ратовима (неоружаним облицима агресије) и колико је важно што се све више примењује нанотехнологија. Уосталом, све што постоји засновано је на вибрацијама и учесталости ритма енергије која се креће.
Више година сам провео у истраживањима чији резултат су организациони модели (симулације) за усавршавање борбене готовости. Ти модели се могу применити и за усавршавање државе. Осим у докторату описао сам их и у књизи „...Или нас неће бити“. Према мојој замисли премијер (председник владе) би могао да има пред собом симулацију целе Србије и да свакодневно повлачи оптималне потезе у вези са процесима, кадровима и материјалним средствима.
Теорији организације допринео сам најмање у четири области:
- Применом вишекритеријумског програмирања у друштвеним системима,
- обликовањем „мозга организације“,
- увођењем матричног односа између типова личности и врста интелигенције и
- предлогом да се великим системима управља на основу њихових симулација.
Није ми драго што сам толико времена посветио одбрани у строго контролисаном окупираном систему, без слуха за науку. Но шта је ту је. И када бих могао за понешто да добијем хвала, ја то хвала истински не желим, нити ми је потребно. Једноставно, све што успевам заслуга је Свеприсутног и Свепрожимајућег на путу мог освешћивања. Мени преостаје да у Њему за све што чиним стално мислим ВЕЛИКО ХВАЛА!