Руски и србски језик су исти језик – Руси и Срби су исти народ

Мислио сам да ће ме разумети бар интелектуалци (попут Милана Брдара) када сам на основу језика тврдио да су Руси и Срби исти народ. Имао сам намеру да чак једној листи наведем исте речи у оба језика. Био би то невероватно дуг списак. Ипак сам, пре исписивања истих речи, букви, слова..., погледао шта језикословци пишу о сродности србског и руског језика. Њихови ставови су ме спречили да наводим исто у оба језика и исто у наводно оба народа, јер сматрам да Руси и срби нису два народа, односно да нису два братска народа, већ да су исти народ, а да је историја учинила своје, па да се сада довољно разликујемо да ни сами не знамо ко смо ми, а ко су они.

У ствари, сазнао сам од стручњака за језик да је истина да руски и србски међу именским речима имају око 50 одсто речи које се по значењу могу препознати. То је написано у напису „Србија, Русија и језик: Слично, па ни налик'“. Текст је написала Јована Георгијевски Би-Би-Си новинарка, а интервјуисала је доцента за руски језик Филолошког факултета у Београду Јелену Гинић и колегиницу доцента Биљану Марић. Суштина написа је: да су оба језика имала исти прајезик, којим су се служила разна словенска племена. Рекле су да је утврђено око 2000 елементарних речи које су општесловенске и наслеђене из прасловенског, позивајући се на рад академика Предрага Пипера и његову књигу „Увод у славстику“. Када је реч о историји језика, да ли се учи на филолошким факултетуима да су глосатори и логографи мењали чак и топонима, а камоли речи? Тако су, на пример, од Етруса, настали Етрурци. Зато би требало испитати ко је све мењао речи у србском и руском језику и да ли се то икад догодило.

Занимљиво је да је ауторка тежиште ставила на разлике, а не на истост и сличност та два језика. Но, то је неважно, будући да је природно да се се током историјског развја у удаљености и одвојености потомака прото срба и прото руса појавле граматичке разлике и разлике у значењу речи. Чак су као посебан доказ да није реч о истом језику наведене исте речи које различито значе. Тај списак је миноран, у односу на списак речи које имају исто значење.

Ја сам официр и није у реду да учим експерте за језик познавању и историјату језика. Из написаог о сличности србског и руског језика, схватио сам да особе које су учествовале у оцењивању истости и сличности не познају хаплотипове, не знају за истраживања Пјотра Гарјајева и Павла Словарића, не желе да установе истину, него се поводе школама које би да и даље уништавају србски и руски род. Не маре за речи Ивана Буњина о чувању језика као бесмртног дара. За њих није довољно шта су главне речи о оба језика исте и да је због количине истих речи немогуће да то није исти јетик. Учили смо логику, ако нисмо учили моћ мисли и размењивање информација између душа.

Мисао је носилац информација, а за њихову размену и разумевање су пресудни језик и писмо. Шта мислите како се каже мисао на руском језику? Мысль? Ако сте помислили на думу, мало продумајте. Они који ме не разумеју, морају много књига из историје, психологије, лингвистике, филологије, генеалогије да прочитају и схвате. Очевидно је да су се негде морали срести Генадиј Генадијевич Дљасин, Анатолиј Кљосов, Валериј Чудинов, Ернст Мулдашев, Александар Трофимов, Франсоа Жакоб, Томислав Терзин, Петар Јаћимовић, Божидар Митровић, Радован Дамјановић, Славиша Миљковић, Слободан Филиповић и Миленко Николић. Њихово знање је драгоцено за истраживаче сличности језика и народа.