Totalni rat

Историјски циклуси и рат у Украјини

Ово је садржај емисије уживо „Срби осуђени на победу“ на Радио „Сербони“, 24. августа 2022. године, посвећеној „Источњацима“, Дарији Дугин и генералу Божидару Делићу.

Прекрајање историје и „теорија завере“

Neoruzani oblici agresije(Извод из књиге Неоружани облици агресије, (“Пан-Пласт”, Београд, 29. јануара 2015).

О историји Срба, аутор је писао и у књигама Како излечити Запад, Одсјај србске апокалипсе и Срби осуђени на победу – Космички закони.

Данас свет, нажалост, сведочи о уништавању културе у Србији, Авганистану, Ираку, Сирији... Људи мисле да се ратови воде само због преосталих ресурса као што су нафта, угаљ, злато, драго камење... А зашто се онда србски језик у Хагу зове свакако само не србски? Зар постоји неко ко још увек мисли да правници у Хашком трибуналу не знају ништа о Србима и њиховој историји и да нису имали прилику да то сазнају? Када оду са својих функција као да се освесте, прогледају и почну да говоре и пишу истину. И тај феномен, са накнадном истином, део је неоружане агресије, овог пута агресије на људску памет. И сви људи који раде за систем „великог брата“ и не желе да прихвате доказану истину, те настављају као да се ништа није догодило, учесници су у неоружаном рату – на страни агресора.

Три птице над Косовом

Tri ptice nad KosovomОвај напис објављен је први пут у листу "Војска" број 18, 24. септембра 1992.

Затим је објављен у часопису "Мост", у Штутгарту (Немачка), број 4, 4. фебруара 1993. (овај часопис више не постоји).

Трећи пут је објављен у листу "Огледало недеље" број 98, 12. децембра 2007. године (овај лист више не постоји).

(Скоро све реченице су исте, једино су унесене временске разлике, будући да је текст прилагођаван новим сазнањима у време објављивана на сајту. Може се рећи да је напис идентичан са првим из 1992. године од реченице „Идеје о разбијању СФРЈ биле су дуго присутне у Ватикану, Великој Британији, Немачкој, САД и многим другим земљама Запада“).

 

NoemaЕвропска унија и План „Ноема“

Док посматрамо рат у Украјини, саучествујемо или учествујемо у њему, стрепимо од новог рата на простору Балкана и да ли ћемо моћи да се грејемо следеће зиме и да ли ћемо да имамо чиме да се хранимо, па док слушамо како председник Србије говори да најизвеснији пут Срба води преко Европске уније, а памтимо како је Европска уније уништила потенцијално снажну ривалку СФР Југославију и како перфидно и дрско уцењује Србе, немогуће је заборавити шта „Стара Дама” мисли о Србима и каква је злодела починила током најмање 14 векова и посебно у 20. веку. Не можемо да заборавимо непријатеље, односно представнике окупатора, попут Енглеза Ентони Чарлс Линтон Блера или Француза Доминика Строс-Кана.

На страну што Срби не желе у Европску унију и НАТО алијансу, само због свежег сећања и што је председника изабрала једна трећина грађана Србије, а не зна се колико од тога Срба.

Агресија НАТО на СРЈ, као увод у америчку доктрину новог интервенционизма, била је историјска грешка

Aerodrom u Denveru

Агресија на СРЈ – експеримент in vivo за нове врсте вишедимензионих интервенција

Овај Теоријски напис, објављен је у књизи Сумрак Запада (Београдски форум за свет равноправних * Миленијум груп, Београд, 2010).

Српски народ никад у историји није био окупиранији, нити мање свестан своје неслободе. Није био никад изгубљенији, равнодушнији, безвољнији, безнаднији... У то стање успео је да га доведе „велики брат” уз помоћ својих службеника и слуга, стварањем света дегенерика, заменом теза и свега значајног безначајним, „испирањем мозгова”, излуђивањем медијским манипулацијама и осталим неоружаним облицима агресије.

 Мозак организације је неминовност

Mozak organizacije1

Овај напис објавио сам прво у строго поверљивом војном часопису „Bilten generalštaba OS SFRJ“, бр. 69, стр. 133–139, у августу 1991. године. Ту тему о неопходном „мозгу организације“ развијао сам и касније: у школском часопису „Савремени проблеми ратне вештине“, бр. 41/1999, стр. 20–30 (под насловом „Мозак организације“); у књизи Освајање слободе стр. 190 до 204 и потом у књизи ...Или нас неће бити, стр. 95–114, у поглављу с истим насловом.

Живимо у времену у којем се чини да више нема узмицања. Последњи ултиматум Србима је да се у току 2018. године реши статус Косова и Метохије. Александар Вучић је обећао да ће у следећа два, два и по месеца предложити „најмање лоше решење“. У игри је био и референдум, а познато је да се са референдумским питањем у време апокалипсе (Каиново време) скоро пословично, безусловно манипулише од стране власти. Не може се председницима замерати њихово лудило, ни обмане и лажи, ни незнање, али свакако може непоштовање истине да постоје умни људи у њиховом окружењу. Лош избор кадрова и занемаривање научних достигнуће у области теорије организације, може бити пресудно за опстанак државе и народа. И овај напис би требало да прочитају професори са Факултета организационих наука, заједно са написом: https://www.svetozarradisic.com/index.php/napisi/strategije-i-doktrine/443-znanje-i-organizovanost-su-presudni-za-opstanak

Блêди живот наших предака

Kapetanova kulaКада сам пожелео да више сазнам о местима рођења оца и мајке, остао сам у шоку, након што сам схватио колико су бездушно лагали и лажу они који су се домогли тог простора и прогнали породице са презименом Тесла и Радишић. Освојили су простор помором мојих предака. То ме је на неки начин приморало да објавим ово што знам, ради чувања своје душе, а и ради чувања душе покољења злочинаца.

Можда деца злочинаца не желе да буду и они који прогоне, убијају, самообмањују се и лажу. Када на Википедији напишете реч „Клишевић“, добићете податке само о мени и о хронологији усташких злочина 1941. године. Зар то није страшно? Бошњаци/муслимани и Хрвати нису стигли, нису способни, нису хтели, или нису смели, да напишу податак да ли тамо било ко сада (15. децембар 2021. године) живи. Знам само да су Липу бошњачке власти предале имигрантима (није њихово па могу без осећаја) и сада је тамо, у мирисним рајским условима, њихов вавилонски глобализовани камп.

Освајање слободе – Ослобођење

Okupacija1Често сам говорио и писао да су Срби осуђени на победу, те да су за неминовну србску победу криви србски непријатељи, њихова бездушност, недовољно знање и посејано зло, а ништа мање и космички закони и циклуси. Основу  за такво размишљање објавио сам у књизи „Освајање слободе – Ратови будућности.

PAT 40 mm izvor MOРат који су Срби водили 1999. године био је најнеравноправнији рат за који се зна

Иако није говорио „Ја сам Србин!“, само једном је поздравио Србе (када је испоручен непријатељском суду), будући да је био интернационалиста, комуниста, у много чему је испољавао судбину обичног човека са врлинама и манама и много више србску судбину. Мислио је да ради исправно, праведно, да довољно зна и вреди, да се супротставља „империји зла“. Веровао је да је добар владар, да је прави државник, да преостали Југословени, у његово време, нису могли да имају бољег вођу. У говорима се каткад понашао са уздигнутом главом као, па су га противници поредили са Дучеом. Веровао је превише потчињенима, иако га нису само једном изневерили. Био је под јавним, на западу оприрођеним, утицајем супруге Мирјане Марковић. Упркос неспорној обавештености, Слободан Милошевић, човек који се супротставио целом свету, није могао да поверује да ће Запад без скрупула, због огољених интереса мегакапиталиста, разбити све Југославије.

Лаж је да нема решења за Косово и Метохију!

ProtestИсторијско убрзано и згуснуто време одликује све већи број догађаја у јединици времена. Тако је у свету, Европи, на Балкану, па и у Србији. Када се процеси посматрају кроз призму вечитог специјалног рата, који је оубичајен на планети Земљи, онда није чудно што се у кратком раздобљу догађају несхватљиве грешке власти, неразјашњена политичка убиства попут убиства Борке Вучић, протести без вођа, претње слободоумним људима, млаки штрајкови, нескривене провокације окупатора, операције под лажном заставом... И што је најважније, тзв. србска власт, у очевидној сарадњи са окупаторима, може да почини највећи историјски грех – да омогуће империјама у распадању (Сједињене Државе и Европска унија) да помогну Шћипетарима да откину највреднији део србске територије, на скоро исти начин на који је Аустроугарска империја, на самрти, ван сваке памети измислила Албанију и Албанце. После пет година поневљам исти напис уз само неколико актуелних реченица. Пратиоци који су читали напис пре пет година знају шта се догодило између два текста. Ни мало ни много.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 210 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!