Војна сутрашњица

Vojna sutrasnjicaЈедна одредба из Правила Копнене војске Сједињених Држава ФМ 100–5 на неки начин омогућава предвиђање будућности. Записано је, наиме, да ће се убудуће вишедимензионалне операције вероватно изводити у неразвијеним подручијма. То потврђује да је доктринарно разрађена раније наведена тврдња америчких политичких експерата да развоју САД прети највећа опасност од неразвијених земаља. Аутори Доктрине предвидели су да ће у том случају опасност бити слабо дефинисана, а да ће снаге непријатеља бити добро опремљене и убојите, те да ће се борити на свом тлу. Сматрају да ће операције бити у стилу „дођи онакав какав си”, с ограниченим временом за обуку. Дакле, јединице САД морају да буду увек у највећем степену спремности за војну операцију, хуманитарну помоћ или борбу с елементарним непогодама.

Шта ће бити са светом када Исток победи?

Treci svetski ratПре него што је објављена књига Ја познајем те диктаторе, коју је написао Георг Ворд Прајс, аутор је нагласио да су се оствариле неке његове прогнозе, односно да је Немачка већ испунила неке раније постављене, а у књизи наговештене циљеве. Једноставно је навео, да су многи догађаји док је трајала процедираа објављивања књиге постали прошлост.

До рата и натраг – Kaкo отклонити властите пропусте

Do rata i natragОвај новинарски напис објављен је као „лични став“ у листу „Војска“ 10. септембра 1992. године на страницама 28 и 29. 

Прилика је да променимо понашање којим смо умањили сопствену моћ. Јер, постоје методи који ћe нам омогућити да уз отклањање последица рата постанемо много снажнији и успешнији. То захтева радикалне промене у приступу раду, организацији и понашању, у Војсци Југославије. Није спорно да је рат бившој Југословенској народној армији наметнут.

Србима суди језуитско-вавилонско-мормонска елита

MormoniНа пресуду Хашког трибунала није реaговала власт Републике Србије, као да је прижељкивала такав исход.

Косметски одред

Kosmetski odredЈедно време водио сам два дневника. Онај прецизнији односио се на функцију портпарола Војске Југославије. Штета би било да што више људи не сазна за један чудесни феномен који је вероватно судбоносно геополитики знаковит.

Припремао сам се за конференцију за новинаре, која је планирана за 13. септембар 2000. године. Осмог септембра 2000, добио сам прецизан задатак у вези с конференцијом, која је требало да буде посебно актуелна, у складу са догађајима у Војсци и око ње. Три дана касније договорио сам се с пуковником Богданом Ћутковићем око координације припреме у којој се између осталог говорило о пријему нових кандидата у војну службу. Дванаестог септембра је у штампи објављено да Црногорац Мило Ђукановић слути рат и призива НАТО да интервенише. На дан конференције добио сам сугестије заменика начелника Управе за морал ГШ ВЈ да неке речи буду мање оштре и да проширим закључак. После конференције претпостављени су били веома задовољни изложеним садржајем, мојим одговорима и укупном атмосфером. Осим дневних реакција на наведене проблеме, Војска је настојала да испуњава доследно и потпуно планиране обавезе.

Међутим, нешто се догодило непосредно пре поменуте конференције. У то време, пред Војском су била два огромна проблема. Прво, такозвана међународна заједница, НАТО и Европска унија никако да испоштују одредбе Резолуције 1244 Савета безбедности, иако су је сами срочили. Друго, политичари из Црне Горе настављају с провокацијама усмереним на припаднике Војске.

Били су то разлози што се 1. септембра 2000. године, скоро цео Генералштаб ВЈ налазио на војном полигону „Петлово Бојиште“ у близини Пирота. У Пироту се окупило 107 новинара, сниматеља и фоторепортера из 44 редакције. Киша је лила као из кабла. Косметски одред био је постројен испред 74 борбена возила пешадије, 108 неборбених и 19 специјалних возила. На вежби је од 114 мета погођено 108. Новинари из целог света непрестано су постављали питања. Најчешће питање је било да ли ВЈ има још боље специјалне јединице, будући да је постројена јединица деловала ванземаљски и била невероватно оспособљена за ратне операције. О „Косметском одреду” направљена је специјална телевизијска емисија.

MolitvaШта је ту било несвакидашње? Па, за време примопредаје ратне заставе, коју је прихватио командант Косметског одреда пуковник Момир Вукадиновић, док је киша лила, проломио се снажан гром, а једина муња се скоро вертикално усмерила ка врху ратне заставе Косметског одреда који се састојао укупно од 999 војника и официра. Сиво-црно влажно небо, запарано заслепљујућом светлошћу од некуд послате муње, као да је згрануло готово слеђена, пребледела лица присутних, страних и домаћих новинара и од њих бројнијих прокислих војних лица и свело их све заједно на некакву у вечност уткану мистичну симболику.

Прошло је од тада 18 година. Све време мислим да су се непријатељи Срба прерачунали и да, или не знају за космичке и историјске циклусе, или их на своју несрећу занемарују и непоштују. То што се догодило 1. септембра 2000, нажалост по њих, није био сан. Није само у питању космички закон „отето – проклето“, нити закон „сетве и жетве“, нити закон „све се враћа, све се плаћа“, већ једноставно: за ових 18 година све се променило на штету отимача, само то још нису схватили. Најбоље је да се Шиптари призову памети и да се њихови ментори без велике помпе покупе са простора Србије.

Осма конференција за новинаре Портпарола Војске Југославије

Osma konferencijaОд 2. октобра 2000. године по градовима Југославије организовани су немири. Трећег октобра др Зоран Ђинђић је најавио и генерални штрајк. Петог октобра објављено је да су избори за председника СРЈ поништени. На „Си-Ен-Ен-у” је приказан покушај окупљених грађана да уђу у Скупштину СР Југославије, затим да гори зграда Скупштине СРЈ, да су демонстранти ушли у зграду, освојили радио-телевизију Србије, затим да су освојили све ТВ станице, остала средства јавног информисања и полицијске станице. У 23 сата 6. октобра из кабинета НГШ ВЈ је у све команде и јединице упућена информација о резултатима председничких избора у СР Југославији, којом је Генералштаб ВЈ успоставио и објавио сарадњу са новим председником, др Војиславом Коштуницом. Недостајао је само доказни документ о победи на изборима, будући да је начелнику Генералштаба ВЈ усмено речено да је резултате потврдио Уставни суд Савезне Републике Југославије.

Већ 7. октобра, на конституисању скупштине СРЈ, интернационалиста Ненад Чанак је тражио укидање седмог батаљона војне полиције, као да је био потчињени Мила Ђукановића, или неког заједничког налогодавца. Био је то још један доказ да су политичари одговорни за организацију, стање и употребу Војске и једини посредници између народа и оружаних снага. Стога је и нелогично да они захтевају тзв. цивилну контролу Војске, јер то на свој начин непрестано чине.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 160 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!