Језици и писма су непрепознати мостови
Када помислим на Русију и повезаност Срба и Руса, имам осећај да сам у праву да је реч о истом народу, а не о братским народима. Ми смо за Запад „Мали Руси“ и од те везе изопаченици непрестано стрепе. Друга мисао је везана за простор око којег се води рат у Украјини. Ту су некад живели и Срби. Тај простор подсећа на Новорусију, али и на Славеносебију, на покатоличене Русе и Србе, па на Лужичке и Жумберачке Србе и све оне Србије о којима пише историчар Миленко Николић. Онда се сетим србских генерала који су учествовали у Бородињској бици и у одбрани Москве, посебно омиљеног генерала Ђорђа Арсенијевића Емануела, који је добио задатак да са својом јединицом протера Наполеона до Париза. Сетим се да сам сазнао за Славеносербију, генерала Рајка Прерадовића, генерала Јована Шевића, србима граничарима... Но, ја нисам историчар и не бих помињао Емануела да нисам одрастао у Вршцу, граду у којем је генерал рођен и да не знам да се после „Вршачке смутње“ упутио у вољену Русију.
Дубље у апокалипсу, о којој је писао мађарски мислилац Бела Хамваш, улазим истражујући руско-србске, односно словенске богове, попут Сварога, Перуна и Дајбога, па Перунове веде и хаплотипове из области генеалогије, коју нам је понудио Американац руског порекла Анатолиј А. Кљосов у књизи Порекло Словена. Он је доказао да најстарији гени на Земљи потичу из Подунавља (област Винче и Лепенског вира) и да су проторуси, који су по свему судећи исти народ са протосрбима, пре око 3500 година пошли у руску равницу и касније се раширили најмање до северне Индије. Стога је др Алокананда Митер (унука славног песника Рабиндраната Тагоре), тврдила да је 20 до 25 одсто речи у санскриту и србском језику идентично. Као студент на Оксфорду, а затим и директор Института за славистику у Калкути, више од тридесет година изучавала је српски језик. Написала је дословно: „Као студент словенских језика на Оксфорду, раних педесетих година, приметила сам извесну сличност између бенгали и српског језика, а касније, кад сам преводила српску постреалистичку поезију на енглески језик, постала сам сигурна да дубока веза мора постојати између ова два језика и да она вуче своје порекло из санскрита“. То је основни разлог што тврдим да су народи који говоре и пишу исти језик и имају исто писмо пореклом исти народ. У овом случају је пристојно рећи: између србског и бенгали језика налазио се руски језик. Све остало је једноставно за закључивање.
Уосталом, санскритолог Бранислава Божиновић је написала да не постоји српски језик и санскрит, јер је то исто. Врхунац њеног истраживања је Речник сродних србских и санскритских речи. У тој књизи Бранислава Божиновић је непобитно доказала не сличност, већ готово идентичност српског и санскритског језика. Њен наведени став је веома значајан, будући да се верује да је санскрит прајезик, из кога су настали сви светски језици. Ја додајем, на основу својих истраживања, да све што су написале Алокананда Митер и Бранислава Божиновић и пре њих лингвиста Павле Соларић односи се и на Русе.
Повезаност српског (словенског) и латинског језика објаснио је Павле Соларић у књизи Римљани словенствујући, где је навео бројне податке везане за живот и језик предака садашњих Срба. У вези с простором на којем су живели написао је: „Од Солунског до Венетског залива, живи један те исти народ, на том Илирском полуострву које су наши звали Сербским тропољем. Уосталом, и мора која га ограђују имају сербска имена: Црно, Бело и Сиње!... Ондашњи разноимени у Италији народи нису говорили римски, до настанка Рима, док нису од Римљана били покорени и са њима помешани; тако се у језику Римљана наћи може велики број коренова речи из језика који данас зовемо Словенски... Садашњи римски (италијански) језик није најрођенији син староримског. Наше називање тога језика Сербским старим, не смета нимало другим народима Словенским, да га зову, ако пристојним себе сматрају, општесловенским, признајући у њему општи најчистији корен и најлепше стабло свег садашњег Словенства… Преко 700 речи (а могло би их се вероватно јоште која стотина напабирчити), што ми Словени за наше (речи) у латинском (пре)познајемо језику, нису самоусамљене и без даљег расплођавања, но су све саме к о р е н с к е р е ч и, које премного имају обилних својих и изведених и сложених речи и у нас и у Латина, што показује њихову домаћост и овде и онде – домаћост на Тибру, на Дунаву и Волги... У највише Словенских речи Римљани су заменили по који наш гласак каквим другим...“. Глосатори су из истих разлога Етрусе претворили у Етрурце, па се због два слова не може препознати ког порекла је та реч.
Кажу победници пишу историју. Нажалост садашњу историју су написали руско-србски непријатељи. У књизи Како излечити Запад писао сам о школама које су прекрајале историју, о глосаторима и логографима који су плаћени да по задатку прилагођавају историју интересима својих администрација. Не желим да говорим о изопаченицим из Ватикана, где су се сјатили луциферијанци, ахримановци, следбеници Асуре и Сората. Могу само да кажем да није тешко, када бисмо имали праве научнике у институтима, да се докаже да смо једни и други Раси, јер се не каже без разлога Расија, нити је митолошки град Рас у Рашкој области грешком тако назван.
Србско-руски ум ће увек бити надмоћнији
Знамо да нас Доњецки басен спаја, али још више нас спаја знање које нам је понудио Генадиј Дљасин у књизи Азбука Хермеса Трисмегистоса – или молекуларни тајнопис мишљења, где је доказао да је структура азбуке једнака структури аминокиселина у ДНК. Азбука је руско и србско писмо. Дубина његових мисли допире до симбола молекула ДНК, баш као што је Рус Пјотр Гарјајев био највећи познавалац оног дела ДНК, који општи са мислима и језиком сваког народа. Руси имају и академика, генерал-мајора Генадија Јаковљевича Темњикова, који први у историји зна да коригује догађаје и на неки начин пркоси космичким циклусима. Наведени руски научници су увек били и остали радо виђени гости у Србији.
Морам да признам да сам више о утицају на људски мозак научио од Истока, него од Запада, иако боље познајем обмане, перфидије и лажи којима се служе институције и појединци на Западу. Зато мислим да је у праву Владимир Владимирович Путин када се обраћа Западу и окривљује га за начин на који су због своје похлепе довели свет на ивицу безнађа. Разбијање СССР, ЧССР и СФРЈ по „Плану Далес“ и Директиви 20/1 Савета националне безбедности САД, од 18. августа 1948. године, на Балкану, Европи и Азији, је још једном изазван нови преображај света. Али је и тако успостављена значајна веза унутар словенства.
Мислим искрено да су на нивоу архетипа, какви год да су сада, Руси и Срби на путу убрзаног самоосвешћивања. Имамо у својим редовима много изопаченика, али је Креатор дао свима прилику да се дозову памети и својевољно освесте. Имамо довољно потенцијала да успемо у том подухвату. Уосталом, Руси су боље разумели Николу Теслу од западних научника. Систем ХААРП на Аљасци је опасан, али и Русија има сличне система и научници на Западу су препуни страха због снаге којом у тој сфери располажу Руси. Пре 1989. године Русија је имала већу метафизичку, парапсихолошку моћ у односу на Запад, јер је холистичким приступом проучавала и сферу невидљивих феномена. Западњаци не могу да схвате ту димензију. Сада је очевидно да је подручје енергије много боље истражено у Русији. Да подсетим само на истраживања Влаиља Петровича Казначајева, Владимира Ивановича Вернадског, Николаја Александровича Козирева, Валерија Чудинова, Ернста Мулдашева, или на књигу Светлане Синеок и Игора Јелисејева Спирала заштите и здравља.
Руси су природнији од свих западних народа, а стога су и моћнији, јер се не каже узалуд да су космички закони, исто што и природни и Божји закони. Руси овај рат не могу да изгубе, јер је све одређено, људи су програмирана бића, а историјски циклуси су такође одређени. И датуме је могуће сазнати. Уосталом, шта ће се догодити пише у књизи Тодора Вулића Заборављени закони историје.
Срби од Руса не очекују никакву помоћ, јер је она у садашњим околностима немогућа. Најважније је да у садашњем рату победе за добробит човечанства. Било би добро да руска победа изазове ослобађање србских душа. Народи који верују у бесмртност душе никад не губе.
Нисам наводио Србе који сада имају вредне улоге, попут Руса које сам навео. Они постоје. Време је такво и смутња је снажна, па не треба значајније људе излагати још снажнијим изазовима и искушењима.
У вези са претходним, Иван Буњин (1870–1953) је записао:
„Ми немамо другог имања!
Знајте да чувате, и уз крик,
Силама свим, у дане јада и страдања,
Наш бесмртни дар – језик.“
Азбук(ва) као писмо, најмање је вредна као србски и руски језик. Букви су слова, а отуд су настали Буквар и Словар. И не треба заборавити да иза свега стоје словенске (руске и србске) душе. Знали ми то или не.
Све би било другачије да су руски и србски историчари изучавали оно што се догодило, уместо онога што су Латини записали да се догодило. Надам се да Руси знају да је у Ватреној библији предвиђена исконска и судбоносна победа Русије у рату на простору Новорусије.