Страх самопрождируће Америке

Samounistavajuca AmerikaЗаслужено страховање САД од одмазде

Лист “Ревија 92” бр. 261, 15. октобар 1999.

Судећи према ставовима из војне стратегије Сједињених Америчких Држава највећи проблем њиховог одбрамбеног система могли би у 21. веку да буду тзв. џокер сценарији. Пренеражен због чињенице да су обавештајним службама САД промакле припреме за илегално тестирање индијских нуклеарних бомби, Лојд Спенсер, председавајући Одбора за безбедност Представничког дома САД је, 5. августа 1998., јавно изрекао можда најнеобичнију мисао садашњег времена: „Ми (у САД) немамо никакву одбрану“. Плашећи се да САД контролишу недовољно и на неодговарајући начин своје потенцијалне непријатеље, Портер Гос, председник Комитета за обавештајне службе истог Представничког дома, позвао је Џорџа Тенета, директора ЦИА, да одговори на питање: Да ли је власт Садама Хусеина већа, мања или је остала иста после непрестаних авионских напада на Ирак?

Америчка НАТО база на Балкану

Americka NATO baza na BalkanuО овој проблематици сам писао пре скоро четврт века и објавио напис под насловом „Бачена мрежа на Србију“ у листу „Ревија 92“ бр. 99, 9. јула 1993. Када се све догодило према мојим предвиђањима и прогнозама, објавио сам конкретније написе још три пута под насловом „Америчка база на Балкану“ у листу „Војник“ бр. 4/99, 26. јуна 1999., под истим насловом у листу „Војска“ бр. 403, 21. октобра 1999. и коначно под насловом „Балкан (п)остаје америчка војна база“ у листу „Сведок“ број 506, 4. априла 2006. године.

Стационирање НАТО-а на Балкану је одлучујућа кампања Сједињених Држава за трајни о(п)станак у Европи. Ширење НАТО-а у функцији је контроле и успостављања тзв. новог светског поретка. На Косову и Метохији, после свега што се догодило у рату на просторима претходне Југославије, налази се НАТО база „Бонстил“ (у ствари америчка војна база), која очевидно има вишеструку намену. Њен оперативни центар смештен је на Дедињу, у Америчкој амбасади у Београду.

Знање, мудрост и вера најбоља су одбрана од „напада на људски мозак“

Znanje mudrost veraОвај новинарски напис написао сам 23. марта 2002. године. Тада сам већ био у немилости редакције „Ревија 92“, где сам пре тога објавио 105 написа, а да то нисам знао. Променио се главни и одговорни уредник листа и мој рад на тексту испоставило се био је узалудан.

У „освајању света доларом“ Сједињене Америчке Државе примењују бројне методе посредног и непосредног утицаја на кору великог мозга (неокортикални рат), ради придобијања становништва нападнуте државе да прихвати и присвоји интересе агресора. У сведиманзионалној одбрани треба искористити све духовне, менталне и материјалне потенцијале нападнутих држава.

 „Напад на људски мозак“ као неоружани облик агресије

Napad na mozakОвај новинарски напис написао сам 19. марта 2002. године за часопис "Ревија 92", у коме сам до тада објавио 105 написа. Тада сам већ био у немилости редакције „Ревија 92“, а да то нисам знао. Променио се главни и одговорни уредник листа и испоставило се да је мој рад на тексту у том тренутку био узалудан.

Шта бих урадио да будемо најбољи

Biti najboljiОво су моја размишљања у вези са судбиним србског рода, забележена 3. августа 2004. године.

Народ мора да зна: 1) да смо ту где смо, јер смо радили како не треба; 2) да се испуштено надокнађује са онолико рада, колико је до сада пропуштено да се уложи, 3) да смо утрошили и будућност; 4) да нам деца неће имати будућност, ако се већ једном не пренемо; 5) да је крајње време да нешто промишљено предузмемо...

Техеран и Вашингтон у клинчу

Teharen i Vasington u klincuОвај новинарски напис објављен је под насловом „Иран и Америка опет у клинчу“ у листу „Ревија 92“ бр. 187, 13. децембра 1996. године.

Иран нараста у регионалну силу с претензијама да предводи исламски поход на свет. Разведен је брак из рачуна између Вашингтона и Техерана, настао због Босне. Хоће ли се НАТО проширити преко Ирана или ће се број џамија повећати.

Сумрак будућности

Sumrak buducnostiОвај текст написан је 22. јануара 2003. године. Нисам пронашао податак да ли је и где објављен.

Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунитичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.

 Ратни(чки) англосаксонски загрљај

Klinton i BlerПортал www.artel.co.yu и сајт www.antic.org, 28. јануар 2003.

Судбинска веза Сједињених Држава и Велике Британије је природна, историјска и интересна. Тешко је разабрати ко у њој доминира и колико ће трајати. Ипак, та веза може да буде одлучујућа за будућност планете. Војно-политички аналитичари нису били затечени када је 26. септембра 2001., председник Сједињених Америчких Држава Џорџ Буш (јуниор) у америчком конгресу изјавио: „У Великој Британији видимо јединог правог пријатеља“. Нико се није изненадио, будући да сви знају за (не)наметљиву „осовину“ Сједињене Државе – Велика Британија, коју чине две најангажованије земље у креирању најновијег „Новог светског поретка“.

 Опредељења за исвеснију будућност

Buducnost

Лист „Војска“ број 589, 15. мај 2003.

Убрзано историјско време, нестајање ресурса, пораст броја становника и ера нанотехнологије, захтевају брзо прилагођавање и престројавање за правовремен и правилан одговор новим изазовима, искушењима и опасностима. Од садашњих опредељења зависи слика будућности.

 Треба се само освестити

Treba se osvestitiИнтервју са проф. др Светозаром Радишићем, пуковником.

Овај интервју није објављен, иако је завршен 6. маја 2003. године. Одобрен је прво за новинарку Ружицу Митковић, а потом за новинара „Новости“ Драгана Вујичића (примио је текст 10. маја 2003).

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 119 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!