Ово су моја размишљања у вези са судбиним србског рода, забележена 3. августа 2004. године.
Народ мора да зна: 1) да смо ту где смо, јер смо радили како не треба; 2) да се испуштено надокнађује са онолико рада, колико је до сада пропуштено да се уложи, 3) да смо утрошили и будућност; 4) да нам деца неће имати будућност, ако се већ једном не пренемо; 5) да је крајње време да нешто промишљено предузмемо...
Овај новинарски напис објављен је под насловом „Иран и Америка опет у клинчу“ у листу „Ревија 92“ бр. 187, 13. децембра 1996. године.
Иран нараста у регионалну силу с претензијама да предводи исламски поход на свет. Разведен је брак из рачуна између Вашингтона и Техерана, настао због Босне. Хоће ли се НАТО проширити преко Ирана или ће се број џамија повећати.
Овај текст написан је 22. јануара 2003. године. Нисам пронашао податак да ли је и где објављен.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунитичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Портал www.artel.co.yu и сајт www.antic.org, 28. јануар 2003.
Судбинска веза Сједињених Држава и Велике Британије је природна, историјска и интересна. Тешко је разабрати ко у њој доминира и колико ће трајати. Ипак, та веза може да буде одлучујућа за будућност планете. Војно-политички аналитичари нису били затечени када је 26. септембра 2001., председник Сједињених Америчких Држава Џорџ Буш (јуниор) у америчком конгресу изјавио: „У Великој Британији видимо јединог правог пријатеља“. Нико се није изненадио, будући да сви знају за (не)наметљиву „осовину“ Сједињене Државе – Велика Британија, коју чине две најангажованије земље у креирању најновијег „Новог светског поретка“.
Лист „Војска“ број 589, 15. мај 2003.
Убрзано историјско време, нестајање ресурса, пораст броја становника и ера нанотехнологије, захтевају брзо прилагођавање и престројавање за правовремен и правилан одговор новим изазовима, искушењима и опасностима. Од садашњих опредељења зависи слика будућности.
Интервју са проф. др Светозаром Радишићем, пуковником.Овај интервју није објављен, иако је завршен 6. маја 2003. године. Одобрен је прво за новинарку Ружицу Митковић, а потом за новинара „Новости“ Драгана Вујичића (примио је текст 10. маја 2003).
27. августа 2017. године добио сам на и-меил адресу питања за интервју од новинара „Новости“ Драгана Вујичића. Претходно у телефонском разговору замолио ме је да дам интервју за „Новости“. Два дана касније позвао ме је поново и рекао да интервју неће бити објављен, јер је „исувише радикалан“. Нисам се изненадио, јер сам сматрао да систем нема довољно храбрости да се суочи са истином.
Ради сведочења о времену у којем живимо, објављујем овај интервју на свом сајту. Уосталом, при одговарању на питања утрошио сам више сати свог живота. Наслов сам накнадно дао сам.
Србе чак и србске вође уче да не предузимају активности које ће погоршати њихов положај у свету. Окупирани и опкољени непријатељима као да су одустали од слободе, у ишчекивању да се пронађе међународни метод за промену србске свести. По свему судећи, у игри на србској политичкој сцени је чувени метод манипулације људском свешћу познат као „Овертонов прозор“, који је 90-их година створио Џозеф Овертон, бивши потпредседник америчког аналитичког центра Mackinac Center for Public Policy. Реч је о систему наметања идеја друштву које у почетку за њега изгледају потпуно неприхватљиво да би касније биле општеприхваћене, а на крају заштићене уставом и законима. Занимљиво је да политичке марионете и страни плаћеници у свим „бонсаи државама“ поштују упутства Џима Шарпа и Џозефа Овертона, тако да „плишане револуције“ и њихови ефекти трају што дуже.
Овај новинарски напис објављен је под насловом „Русија увек спремна да одговори и енергетски и војнички“ у листу „Сведок“ број 578, 21. августа 2007. године.
Српске, сомалијске, авганистанске и ирачке лекције упућене непокорним народима, које су трајале од 1989. године, научили су скоро сви грађани света. У заблуди су остали, из личног интереса, само службеници „великог брата“, распоређени у марионетским режимима и невладиним организацијама.
Овај новинарски напис објављен је под насловом „Америка се окреће микрочипованој контроли кретања људи и њиховог ума“ у листу „Сведок“ број 599, 15. јануара 2008. године. Напис се налази и на сајту http://www.vaseljenska.com/misljenja/mogu-li-da-opstanu-sjedinjene-drzave/.
Фантомске Сједињене Државе имају привидно одлучујућу улогу у свету, а заправо су инструмент „великог брата” на исти начин као и НАТО, ОЕБС, ЦИА, НСА, ДИА, СТО, ММФ, НАСА...
Док су очи свих које угрожава политика САД и Велике Британије усмерене ка Вашингтону, „велики брат” из Лондона, Њујорка, Брисела и Стразбура успева да помоћу својих инструмената пљачка преостале ресурсе и контролише кретање људи и њиховог ума.
Треба очекивати да ће убрзо, након освешћивања руље, „владари из сенке” бити први микрочиповани.
Ко је на мрежи: 259 гостију и нема пријављених чланова