Под насловом „Тотални рат – напад на мозак“ објављен је фељтон у 40 наставака у новосадском „Дневнику“, од броја 19202 до броја 19241, од 18. јула до 26. августа 2000. године.
Секте више нису религијски проблем. Многе ефикасне организације функционишу на принципима секти. Неформалне илегалне организације често одигравају паразитску улогу унутар формално легалних организација.
Овај напис је објављен под насловом „Како све зовемо Бога – извориште свих изворишта“ у часопису "Астрологос" број 118, децембра 2013. године.
Иако је незаобилазан, ретко ћете од стране системаца, учених у савременом језуитско-маминистичко-вавилонском систему, доживети помињање Бога. У непрестаној борби за моћ, власт, статус, новац, профит, иметак... човек избегава речи које би и подсетиле на Творца.
Написано 23. марта 2008. године.
Научници верују да схватање људи касни 80 милисекунди, нешто дуже од трептаја ока, будући да се све околно помера и мења док светлост стигне до зенице ока и потом мозак обради податке о уоченом кретању. Будући да човек успева да установи место предмета који посматра, закључено је да је то због скоро тренутног предвиђања будућих догађаја, односно због способности да мозак претпостави следеће кораке.
Написано 14. априла 1999. године
Према истраживањима Руперта Шелдрејка, људи, животиње, биљке и минерали су у непрестаној енергетској вези, некој врсти умне морфогенетске повезаности. Међу најпознатије примере тог „разумевања“, што је потврђено од Пруске академије наука и већине професора Берлинског универзитета, спада случај „Бистрог Ханса“. Наиме, осмогодишњи пастув, по имену Бисти Ханс, је далеке 1904. године одговарао на питања из математике куцањем копитима о тло. Његови одговори били су непогрешиви, а његов власник зарађивао је приказујући свог љубимца као чудо природе.
„Ми немамо другог имања!
Знајте да чувате, и уз крик,
Силама свим, у дане јада и страдања,
Наш бесмртни дар – језик.“
Иван Буњин (1870–1953)
Језик и писмо су толико значајни, да би у вези са њиховом одбраном и заштитом требало да буду у сталном контакту лингвисти, археолози, историчари, правници и експерти из одбрамбеног система.
Изговорена и написана реч представља „циглицу“ свемира – својеврсни информационо-смисаони стојећи талас... Иза свих атома и молекула стоји мисао, односно мисао претходи свему постојећем. Азбук(в)а је „царски“ систем теорије језика. Где је постојала цивилизација, тамо је било писања и читања, то је тачно како за далеку прошлост, тако и за данашњицу... Слова су у таквом систему симболи квалитативно различитих апстрактних елемената... Изговорени звук је слово текста... Ако некоме ови искази звуче мистично, то је само знак да му недостаје знање.
На почетку 21. века препознају се све врсте подела и разлика. Када се националним поделама додају поделе на атеисте и вернике, још је јасније зашто су сукоби унутар друштава неминовни и зашто су такви какви јесу. На пример, у Србији постоје православни Срби (верници националисти) и атеисти антисрби.
Интервју за часопис "Она", Интервјуерка: Даниела Митровић
Интервју за часопис Астрологос бр. 99, интервју водила Бојана Ненадић
Пуковник, научник, писац и песник, од портпарола Војске Југославије и кабинета начелника генералштаба до истраживања моћи човекових мисли, од главног уредника часописа "Војно дело" до публиковања мноштва књига и чланака, професор доктор Светозар Радишић је пре свега једна топла душа милог гласа, која живи песнички, љубећи природу. По свему судећи, савест му је мирна, иако се често налазио у центру важних безбедносно-политичких догађаја.
Интервју је обављен 22. децембра 2012. године. Интервјуер: Наташа Чековић
Пуковниче Радишићу, пре десетак дана сте ми обећали, када смо се видели на ВМА, иако сам Вам рекла да сам аматер, интервју за "Како народ каже". Дуго сам то желела и ето хвала Богу остварило се.
Више од игре (пушење или здравље?)Часопис „Моћ природе“ број 178, март 2008.
Лист „Српски глас Боке“ број 28/29/30, 11/12 2008.–01/2009.
Одломак из књиге „Космички додир“
Људска бића све више угрожавају природу и своја исконска осећања према њој. Све је мање љубитеља природе, на које она шароликим сјајем делује као некаква чаролија, стварајући код њих осећања бескрајне среће и блаженства. Све ређе „непоправљиви романтичари“ успевају да посматрају звездано небо, сунчев излазак и залазак, цветне долине с планинских висова или да се одмарају на зеленој трави у хладу високих липа и храстова. Све је мање заљубљеника у жубор планинских врела, поја и цвркута птица и оних који посматрају како са цвета на цвет прелећу лептири и пчеле. Не само да су се људи отуђили од природе и „немају времена да имају времена“, него и те идиличне слике полако гасну и нестају.
Ко је на мрежи: 354 гостију и нема пријављених чланова