Све створено зрачи

У „седмом дану апокалипсе“ људи стрепе због присуства бројних пошасти и моћних заговорника пројекта названог „Златна милијарда“. Програми о загађености ваздуха, попут „AirVisual“, небо ишарано траговима названим „кемтрејлс“, присилне стерилизације, вакцинације и микрочиповања, уништавање биљне и животињске флоре, бројне антене на крововима које нису одобрене од грађана и недовољно позната 5Г технологија, појачавају судбоносну стрепњу. Ипак, највише несагласја је у вези са утицајем емектромагнетне енергије на жива бића. Физичари тврде да вештачка зрачења не штете људском организму, а метафизичари да вештачка зречења изазивају најтеже болести.

Постојање зрачења није спорно

Човеку је јасно да Сунце сија и зрачи. Његово краткоталасно електромагнетно зрачење, на путу ка Земљи, упија озоносфера. Истовремено, јоносфера, у функцији екрана, упија радио таласе настале у преосталом космосу. На тај начин та два енергијска појаса имају значајну улогу у заштити Планете и посебан утицај на електромагнетне појаве на Земљи. И поред природне заштите, геомагнетне активности и колебања различитих нивоа активности Сунца изазивају мање приметне промене у геомагнетним пољима Планете.

Подразумева се да је космос за човека несазнатљив, јер га човек истражује посматрањем и методом аналогије. Познато је да су истраживачи из Института за технологију у Масачусетсу и из Харвард-Смитсонијевог центра за астрофизику прегледали снимке летилице „Роси истраживач“, начињене у последњих девет година. Проучавањем икс-зрачења одвојили су неутронске звезде од „црних рупа“. Сада тврде, да су уочили први пут тзв. хоризонт догађаја, који окружује сваку „црну рупу“ – невидљиву границу после које све нестаје. Неутронске звезде изливају икс-зраке, а „црне рупе“ ништа не испуштају – све „гутају“. До најближе „црне рупе“, која је у нашој галаксији званој „Млечни пут“, светлост путује 200.000 година. Такви подаци изгледају застрашујуће, више због доказаног незнања и стално указују на људску немоћ. Човеку преостаје само да верује у Творца свега постојећег и његов савршени ум, тумачима Бога и научницима. Међутим, поред несагледивог незнања, човек се на Земљи толико осилио да је очевидно да је сасвим спреман на самоуништење.

Све подсећа на парадоксални обрачун физичара и метафизичара у било којој сфери. Основна планетарно проширена емоција је забринутост, а следи је огорченост, јер не могу сви људи да буду физичари, па зависе од информација и (не)знања које им нуде физичари. А шта све физичари и метафизичари тврде? Академик Јарослав Јацкив, директор Главне астрономске опсерваторије Украјине, сматра да је Бог неистражена енергија космоса. Он тврди да постоји „космичко зрачење“, које управља током развоја васионе. Према његовим речима, само седам одсто свемира је доступно истраживачима, тамна материја обухвата 16 одсто свемира, а преосталих 77 одсто „простора“ припада некој „загонетној енергији“, одговорној за сценарио развоја васионе. Чини се да је објаснио суштину космичких зрачења. Нешто конкретнији је Милан Стеванчевић, инжењер електронике из Београда, који сматра да су честице „сунчевог ветра“ присутне у свим ћелијама људског организма. То је разлог што људи зраче и поседују електромагнетно поље. Према његовим истраживањима, електромагнетна поља утичу на разумевање људи, љубав, вољу, расположења... Непожељно дејство „икс зрачења“ испољава се кроз незадовољство, нервозу, повишен крвни притисак, раздражљивост, склоност брзој вожњи с умањеном пажњом итд. Вишак енергије изазива снажне емотивне изливе код људи, а мањак енергије – безвољност и поспаност. Влаиљ Петрович Казначејев је доказао да се у ћелијама људи спинско-торзиони процеси претварају директно у електрични потенцијал. То би требало да је најчвршћи доказ могућности да се на људе утиче електромагнетном енергијом, а у случају злоупотребе – електромагнетним инструментима и оружјем.

Уосталом, научници су доказали да су јонизујуће и ултравиолетно зрачење најпознатији физички канцерогени агенси, будући да оштећују дезоксирибонуклеинску киселину у ћелијама и да магнетно поље и екстремне температуре могу да изазову генске мутације. То значи, да електромагнетизам, неспорно, значајно утиче на људе.

На човека се, према замислима аутора псионичких игара за одрасле и децу, може утицати енергијским пољима, попут торзионог, кулоновог и лептонског поља. С друге стране, та се поља у човеку могу раздешавати применом светлости и звука, усмереним зрачењима (ласери), пулсирајућом енергијом, плазмом, јонизацијом, топлотним ударима и хладним стихијама... Ратује се у шест парапсихолошких дисциплина: у сфери видовитости, телекинезе, психометаболизму, телепортацији, телепатији и метапсионици (примена свих видова пси оружја). Напада се тзв. пси-енергија, или се она у нападу користи и појачава.

Када је реч о зрачењима, најважније је да се установи њихов утицај на душе свих живих бића, јер као што је познато све што се догађа човеку везано је за његову душу. Метафизичари одувек тврде да је душа светлост Бога, да је Бог душа, те да „Давалац свих датих“ борави у људима. Тако, душа божанском креативном моћи у себи ствара метафизичку тврдњу; она одређује разлике између метафизичких ентитета. Она није само стање целокупне метафизичке стварности, она јесте та стварност. Ни израз „празнина“ (који се све више истражује у квантној физици, као „поље нулте тачке“) није нов. То је, тако тврде зналци, стање transcedento над свим тврдњама и предвиђањима. Садржина њених различитих манифестација још увек је скривена у души... Душа, свакако, није мала, јер је суштински сâм зрачећи Бог. Колико су ове тврдње прихваћене у предмету физика у језуитско-вавилонско.мормонском школском систему?

Ипак, научници (скоро се увек мисли на физичаре) све чешће улазе у неистражена подручја (а и где би) и потврђују умност свега постојећег, што ће се показати као најважнији фактор у истраживањима зрачења.

Доктор Мајкл Њутн у својим књигама тврди да ће научници доказати постојање телепатије, будући да „седиште душе ни у ком случају није ограничено на мозак. Енергија душе зрачи кроз цело тело детета“. Врхунски мађарски мислилац Бела Хамваш је проширио појам зрачења: „Људско лице зрачи Један, као и линија длана или запис повучен руком или природа душе или начин живота заједнице или принос жита, вредност краљеве владавине, путања звезда. Све је Један“. За његову тврдњу није довољно бити физичар. Чини се да га може разумети човек који у себи обједињава научника, философа, теолога, теозофа, уметника и окултисту.

И ту се не завршава схватање зрачења, као свеприсутног космичког феномена. Грег Брејден верује да се емоције шире холограмским космосом и при томе информационо мењају и структуру материје. Зрачење осећајем из срца, према његовим схватањима, јесте стварање електричних и електромагнетних таласа унутар људског тела, које се преноси на спољашњост и простире попут мисли. Реч је о занимљивој теорији према којој душа зрачи.

Подручје магије биће много јасније када истраживачи успеју да непосредно региструју стојеће таласе које зраче очи за време видног опажања. Познато је да је стојећи талас између јоносфере и планете Земље до краја 2012-те године вибрирао на 7,83 херца. То је била и фреквенција људских мисли у тзв. алфа стању, када је човек смирен, сталожен и способан да размишља. Реч је о резонанци између поља Планете и фотонске менталне структуре човека. Феномен да очи зраче, разбуктава машту истраживача свести. Да ли то има било какве везе са схватањем србских сељака да неки људи поседују моћ у погледу? Називају их урокљивцима, а последицу њиховог погледа – уроком.

Ето, колико је сложен феномен зрачења. Не може се посматрати само са физичког становишта. Испоставља се да физичари немају довољно знања да схвате појаве које измичу њиховој контроли. Можда треба да знају више о свом уму и уму свега постојећег. У литератури делекоисточних философа постоје занимљиви ставови у вези са (раз)умом. Према схватању изузетно поштованог мистика Согјала Римпоћеа: „Постоје многи аспекти ума, али се истичу два. Први је обичан ум (он је свесан разлика и осећа супротности – прихвата или одбације нешто спољно). То је ум који мисли, сплеткари, жели, манипулише, разбукти се у бесу, генијалан у игри обмане. Други ум је чиста прастара свесност, која је истовремено интелигентна и спознајућа, која зрачи и увек је будна. То је знање самог знања... реч је о суштинској природи ума – сопство или природа буде“.

Најсажетије о зрачењу је писао др Божидар Милосављевић: „Зрачење треба разумети као предавање Енергије од Вишег према Нижем Потенцијалу или Набоју... Када је зрачење Окружења веће од зрачења Система који се посматра, онда се тај систем назива Сиво тело, ако део енергије прихвати и упије у себе... Када је зрачење Окружења веће од зрачења Система који се посматра, онда се тај систем назива Црно тело, ако сву енергију упије у себе... Ако је зрачење Окружења мање од зрачења Система који се посматра, онда се тај систем назива Бело тело, уколико Енергију израчује у Окружење... Најбројнија су Сива тела“. Као све на планети Земљи и зрачење је обавијено парадоксалним велом тајне и недовољног знања – суштински мистично. Неспорно је једино да зрачење постоји.

 

Мисли су енергијски зраци који (раз)носе информације

Тешко је пронаћи типичне ставове о постанку света. Јасно је само да су два основна становишта потпуне супротности, што је опасан, суштински бездушни парадокс и скоро немогућа истина. Креационизам наспрам еволуције. Како отворити довољно ум да би се разумеле, прихватиле и усвојиле обе философије? Брајан Грин се потрудио да помогне опредељивању за, по његовом схватању, истинитију верзију и узгред истраживачима зрачења: „У прва три минута, иако је температура врло брзо опадала, космос се понашао као космичка нуклеарна пећ и тада је синтетизовао најједноставнија атомска језгра водоника, хелијума и, у траговима, литијума... Након што је температура пала испод 3000 К, брзи електрони и језгра довољно су успорили да почну да формирају атоме. Језгра су хватала електроне и увлачила их у орбиту... Када се фотони охладе, фреквенције њихових вибрација се смањују, што значи да мењају боју. Љубичасти фотони постаће плави, затим зелени, жути, црвени, инфрацрвени... да би на крају завршили у подручју радио-фреквенција... Детаљни математички прорачуни показали су како су се фотони охладили скоро до апсолутне нуле и да су се њихове фреквенције вибрација нашле у микроталасном делу спектра. Због тога се називају космичко микроталасно позадинско зрачење“. Када су чули за истраживања у Принстону, физичари из Белових лабораторија схватли су да антена шуми с добрим разлогом: примала је сигнал космичког микроталасног позадинског зрачења. Али, ту се изгледа умешао Креатор, јер је Грин написао: „Ма у ком смеру окренули детектор, температура зрачења је 2,725 степени изнад апсолутне нуле... Право је питање како је настала таква равномерност“. На тај начин је потврдио да за човека несазнатљиви неко (нешто) утиче на стварност и чува све створено, будући да би досезање апсолутне нуле означило заустављање кретања и урушавање космоса. 

Признање да светлост није емисија материје која зрачи, већ вибрација једног преобликованог елемента, је својеврсно признање да је читав простор испуњен финотварним флуидом, који највише подсећа на душу и прожима сва тела и преко којега се преносе мисли, таласи светлости и топлоте.
Свако мисаоне информације о зрачењима користи на свој начин. Посебан проблем јесте што агресивни научници попут поменутог Ларочеа знају, по свему судећи, више од осталих о новим оружјима. На конференцији у Паризу одржаној 26. новембра 1987. он је, говорећи о оружју с нелинеарним електромагнетним зрачењем, рекао: „Суштински, савремена средства омогућавају нам да откријемо и меримо локализоване кохерентне импулсе у рангу кванта емисије, уводећи нас тако у нешто што се данас зове 'нелинеарна спектроскопија' животних процеса. Поређење резултата постигнутих на тај начин у биолошким истраживањима, са наученим лекцијама из високоенергијске физике и слободне снаге плазма стања јесте кључ нацрта стратешког и тактичког антиперсоналног офанзивног оружја и његове примене“.

У руском часопису „Биолошке науке“ појавио се занимљив напис „Корекција тренутног микроталасног дејства лековима – експериментални резултати”. У њему је изнета оцена о медикаментима који имају способност да повећају отпорност људског организма на микроталасно зрачење. Аутор Владимир Михајлович Колдајев објаснио је кључ руског приступа ефектима микроталаса и радио фреквенција: „Интензивно микроталасно зрачење изазива промене карактеристика мембране ћелија и преноса јона, изазива електричне прекиде у границама фазних подручја и друге ефекте уништавајући животни процес“.

Садржај написа је само подсетио на истраживања оснивачког директора Државног радиолошког института у Лењинграду Владимира Ивановича Вернадског (1863–1945). Наиме, Вернадски је проучавао област „физичке геометрије животних процеса“ и њихово међусобно деловање с електромагнетним зрачењем и упозоравао да научници још нису, помоћу уобичајених схватања Универзума, разумели основну улогу невидљивих зрачења, која окружују човека, у процесу кретања и приликом пролажења кроз људско тело у биосферу. Чувени физичар, биолог, геолог и творац совјетске атомске бомбе је поред осталог тврдио: „Нас окружује и продире кроз нас, увек и свуда, вечита промена, и супротстављање зрачења различите таласне дужине – од десетог милионитог дела милиметра до неколико километара“. Уосталом, из програма који је започео Вернадски потекао је и совјетски војнички слоган: „Ко овлада царством електромагнетног спектра господариће светом“.

Наравно, ектромагнетним зрачењем могуће је изазвати и физиолошке и хормоналне промене у живом организму. Неурофизиолог Хозе Делгадо, из University School Yale, и Рос Адеј са University of California, су прецизним модулисањем фреквенција изазивали успаваност или агресивност животиња. „Кројењем“ електромагнетног сигнала у склоп импулсних облика спроводили су танане психолошке манипулације. Делгадо је после истраживања током 1966. године изјавио да се емоцијама и понашањем људи може управљати електромагнетном енергијом: „Људи се могу контролисати као роботи тастерима“. Поред мозга, на мети ЕМ оружја у истраживањима су централни нервни систем и витални органи, а посебно срце. Експерименти су показали да унутрашњи таласи мозга (ЕЕГ) могу бити усмерени и модификовани помоћу модулисаног радиофреквентног (РФ) поља ниске снаге и да се тако информације могу пренети директно у мозак. Веома сличне ставове изнео је др Растко Маглић, професор на Универзитету Колорадо (САД), на веома занимљивом предавању одржаном 23. јануара 1998. у Београду, у Галерији науке и технике САНУ, када је у вези са темом „Нове Теслине технологије – контрола јоносфере“ говорио о америчком пројекту HAARP стационираном на Аљасци. Његово излагање добија на значају када се зна да је стратег и физичар Дејвид Пит, канадски саветник за развој науке, у књизи У трагању за Николом Теслом предложио да се истражи примена Теслиног дела у области нискофреквентних електромагнетних зрачења.

Постоје бројни подаци о утицају поменутог енергијског система, са све више антена огромне снаге, на понашање људи. Званично, HAARP представља научни програм за проучавање промена у јоносфери и испитивање и коришћење јоносфере за развој система комуникација на ниским фреквенцијама и система осматрања, за цивилне и потребе одбране. Поред наведеног, програм би требало да омогући и друге научне пројекте, као што су: праћење и проучавање глобалног загревања Земље, динамика плазме, смањење озонског омотача, деловање сунчевог зрачења на атмосферу, простирање електромагнетних таласа кроз јоносферу и слично. Конкретни подаци о HAARP систему (локација, број диполних антена, површина антенског поља, излазна снага, фреквентни опсег, слој јоносфере на који су усмерена зрачења, резултати досадашњих истраживања) објављени су на Интернету: HAARP Home Page (http://w3.nrl.navy.mil/ haarp.html). Према досадашњим сазнањима, системи који снажно зраче и експерименти слични онима у оквиру пројекта HAARP регистровани су на следећим локацијама: Arecibo (Тихи океан), Dushambe, Gorkity, Hipas (Северна Америка), Monchegorsk, Sura (јужна Азија) и Tromso (Норвешка).

Занимљиво је да су наши научници на посредан начин потврдили могућности система стационираног у близини Гаконе на Аљасци. Наиме, у студији о геофизичком рату навели су да „јаким радио-предајницима могу да се створе електрични таласи у шупљини између јоносфере и првобитних слојева на Земљиној површини“. У студији је посебно наглашено да се подешавањем тих таласа на фреквенцију можданих емисија човека могу пореметити мождане перформансе, а тиме изазвати промене у понашању за дужи период. Објављено је и посебно упозорење да се таквим дејствима може ослабити отпорност и борбена способност противника.

Да би се схватила опасност од наведеног пројекта требало би да се подсетимо на опсег фреквенција у оквиру којег се може утицати на мозак и изазвати промена његових различитих менталних стања. Наиме, на мозак активно утичу сва зрачења у опсегу од један до 50 херца. Бета таласи (13–30 Hz) утичу на тзв. бета стање мозга, односно нормално дневно будно стање; алфа таласи (8–12 Hz) на стање спокоја и потпуне релаксације; тета таласи (4–7 Hz) на стање поспаности (дремежа), и делта таласи (1–3 Hz) утичу на мозак у стању дубоког сна. Када се то зна, забрињавају подаци које је у својим радовима навео руски научник Анатолиј Мартинов, који тврди да више од 80 одсто становника Москве и Санкт-Петербурга има синдроме брзог умарања, душевне стешњености и осећања фаталног баксузлука у личном раду.

Када је реч о експериментима у којима је људски мозак изложен утицају електромагнетних зрачења познато је да су пулсирајући, модулисани микроталаси (технологија за даљинску контролу ума) примењивани и на Калифорнија универзитету у пројекту „Пандора“, којим је руководио др Еди Рос. Циљ његовог тајног пројекта био је да се провери да ли је могуће довести жртву до лудила ремећењем функција мозга звучним (говорним) сигналима. Специфична реакција можданог ткива изазвана је модулисањем поља од 147 МHz (техничко нејонизујуће зрачење високофреквентних таласа дужине од један до 10 м) интензитетом који је на нивоу ткива износио 0,8 mW по квадратном центиметру. На основу објављених података, учесталост је током експеримента посебним модулисањем сведена на шест до 20 херца. Резултати истраживања Едија Роса поклопили су се са резултатима истраживања другог америчког научника Ц. С. Блекмена. Закључили су да се оптимална стимулација мозга може постићи нискофреквентним геопатогеним зрачењем од 16 херца.

Када је реч о разноврсним природним и вештачким зрачењима, посебан проблем је што недовољно образовани људи безусловно прихватају модерну електронску технику, иако су независни научници утврдили да се, због нејонизујућег зрачења и последица које се последњих неколико година манифестују на садашњој генерацији, у опасне по људско здравље могу сврстати: електродистрибутивне високонапонске мреже велике снаге за пренос електричне енергије, рачунари, електрични кревети, електрична ћебад, ТВ апарати, мобилни телефони, електромагнетно поље...

Већини људи мало значи што на мобилним телефонима треба да пише (у почетку је писало, као на налепницама на кутијама цигарета) да могу изазвати поремећаје у организму корисника. Наиме, све већи број случајева тумора на мозгу аустралијски лекари повезали су са развојем мобилне телефоније у Аустралији. Др Џерард Хајланд у истраживању на универзитету у Ворику дошао је до сазнања да мобилни телефони изазивају код млађих од (18)16 година губитак памћења и да „радијација ниског интензитета и загревање коже на глави за неколико степени Целзијуса омета рад мозга“. Џорџ Карл са Универзитета у Вашингтону тврди да су сви експерименти стручњака за радијацију, а обављена су истраживања на 50 различитих места, доказали да употреба мобилних телефона тешко оштећује здравље корисника. Немачки истраживачи са Универзитета у Есену указују да су људи који користе мобилне телефоне троструко више изложени појави рака ока. Тим са Универзитета Компултенсе у Мадриду закључио је да је утицај мобилних телефона на ћелије мозга већи него што се то мислило (облик телефона повећава јачину магнетног поља које се ствара). Многи корисници мобилних телефона већ су се жалили на болове у пределу ушију, заглушеност и брујање, главобоље и тешкоће са видом. У британском часопису „Светске вести“ ствараоци мобилних телефона су 31. јула 1999. оптужени за заслепљујуће главобоље, крвављење зуба, болове у уху, губитак памћења и хроничан умор. Из аспекта биолошког дејства значајно је што се код дигиталне телефоније обавља импулсна модулација. Наиме, ту се говор преноси преко сигнала који се модулишу у облик импулса одређеног трајања у виду пакета говорних информација. Учесталост тих пакета је у мобилној телефонији од два до 217 у секунди, а познато је да људски мозак „ради“ на фреквенцијама од један до 50 херца.

О могућем утицају система за мобилну телефонију може се закључити и на основу информације да је авион MD-80 (Al Italia) са 160 путника на линији Напуљ – Торино био приморан 8. јануара 1996. да непланирано „тврдо слети”, јер су сви уређаји у авиону на фреквенцијама до 50 МHz били блокирани, након што је један нестрпљиви путник мобилним телефоном јавио супрузи када и где на аеродрому да га чека. Слично су доживели и путници скандинавске авио-компаније SAS. Њихов авион био је принуђен да слети 17. фебруара 1998. „јер је један путник заборавио да искључи мобилни телефон, чиме је изазвана лажна узбуна у систему за аутоматско пилотирање”. Уосталом, од јануара 1994. године Аустралијски биро за безбедност у авио-саобраћају забележио је око 50 инцидената у авионима које су изазвали електронски уређаји несавесних путника. Занимљиво је да фреквенција пакета код система сателитске телефоније NADC износи управо 50 херца у једној секунди, а да је његово трајање 6,7 милисекунди. Британски научник Роџер Когхил, после десет година експериментисања, установио је да се бела крвна зрнца оштећују приликом излагања микроталасној радијацији.
Поред опасности коју може узроковати зрачење постоји и други ефекат, који се одражава на феномене у кори великог мозга. Наиме хирург у болници „Краљица Мери“ у Хонгконгу суспендован је, пошто је за време операције разговарао мобилним телефоном о куповини кола и њиховој цени. Примена мобилних телефона већ је пореметила критеријуме у људској свести, те схватања људи и утицао на обликовање информација.

Утицај радио-фреквентног зрачења (РФ) на људски мозак није споран, али научници, иако знају да се више од 50 одсто излазне снаге зрачења код мобилног телефона апсорбује у глави корисника, уместо да се користи за комуникацију, још нису изучили „вреле тачке“ (место неочекиване апсорпције зрачења у можданом ткиву и нису прецизно одговорили на питање – да ли локално повећање температуре у глави може да доведе до штетних ефеката? Познато је да РФ зрачења изазивају код човека повећање температуре у ткиву више од један степен Целзијуса. У експериментима је доказано да исто зрачење код животиња може да доведе до појаве замућења у сочиву ока, ефеката на плоду и тестисима, до различитих физиолошких и терморегулационих реакција и опадања способности за обављање менталних задатака. Зато није јасно зашто нема више научне опрезности у истраживањима евентуалних штетних ефеката. Закључак да се за сада нису могли дефинисати штетни ефекти могућег локалног повећања температуре у глави приликом коришћења мобилних телефона, због тешкоћа у одређивању степена „упијања“ зрачења у глави, и да упркос резултатима који указују на нешто повећани ризик нема довољно недвосмислених доказа о ризику од канцерогених ефеката при излагању ЕМ зрачењу, није хуман, јер ствара услове за експеримент in vivo на стотинама милиона људи. С друге стране, очевидно је да се нешто догађа с мозгом људи који не могу да одоле „магичном мобилном телефону“, када (не)свесно прихватају опасну поделу пажње користећи га у ситуацијама опасним по живот, које захтевају потпуну концентрацију.

Међутим, треба веровати да ће стање са мобилним телефонима с почетка 21. века остати само доказ да електремагнетна енергија утиче на функционисање мозга, а да ће усавршени модели мобилних телефона бити мање опасни или сасвим безопасни за употребу. Уосталом, професор машинства Роџер Грин, са Универзитета у Ворику осмислио је нову антену за мобилни телефон, која преусмерава зрачење. Тако је количина зрачења усмереног ка глави смањена за тридесет пута, а зрачење у супротном смеру повећано је два пута.

Зрачења штетна за људски организам могу се поделити на: А) зрачења природног порекла, којима припадају геовибрациона зрачења (подземне воде, руде, минерали, геолошке раселине, распаднуте органске материје итд.), сунчеви зраци (од 3 . 1012 до 3 . 1015 Hz) и космичко-телурска зрачења (Хартманова мрежа, Киријева мрежа и Шнајдерова мрежа: од 3 . 1022 до 3 . 1024 Hz) и Б) зрачења вештачког порекла у која се сврставају: 1) геовибрациона зрачења (нискофреквентне струје: од 30 до 300 Hz и од 3 до 30 КHz, затим прокопи, тунели, јаме, септички бунари, канализација); 2) техничка – нејонизујућа зрачења – електрична од 300 КHz до 300 ГHz), електронска, јонизујућа – јонска (рентгенски зраци од 3 . 1016 до 3 . 1018 Hz), гама зраци (од 3 . 1019 до 3 . 1021 Hz) и, на крају, механичке вибрације. Наравно опсези фреквенција имају одговарајућу таласну дужину.

У истраживањима је доказано да су забрињавајући ефекти поља високонапонских мрежа од 50 до 60 Hz, нискофреквентних импулсних радарских система и екстремно ниских фреквенција комуникационих система велике снаге. Једно од познатијих истраживања у вези са штетним утицајем електромагнетних поља реализовано је у Националном комитету за радиолошку заштиту (National Radiological Protection Board) у Великој Британији. Кратак избор неких закључака објављених у часопису „Electronics World – Wireless Word“ на основу истраживачких резултата указује на следеће: 1) ризик од умирања од акутне леукемије повећава се 2,6 пута код радника у електронској струци; 2) особље професионално изложено нејонизујућем зрачењу има у поређењу са колегама које нису изложене утицају таквог зрачења, скоро седам пута већу вероватноћу да оболи од рака коштане сржи и рака лимфоцита, а више од четири пута већу вероватноћу да „заради“ тумор тиреоидне жлезде (особе од 20. до 30. године живота имају 550 одсто већи ризик да оболе од рака); 3) око 10 до 15 одсто свих случајева канцера код деце (малигни тумор, рак) може се приписати снажним фреквенцијама електромагнетних поља која се налазе у њиховим кућама. За децу која живе у близини високонапонских проводника ризик се повећава више од пет пута у односу на децу која не живе у таквим условима; 4) знатно повећан број побачаја доводи се у везу са утицајем електричних покривача и водених кревета са електричним загревањем воде у зимским данима; електромагнетно поље 45 Hz снаге 100 мТ изазива рапидно формирање триглицерида, што указује на вероватне срчане тегобе; 5) број побачаја увећан је код оператерки на контролним ТВ екранима/мониторима за 100 одсто у поређењу са трудницама које су обављале друге послове; 6) клиничке депресије и убиства блиско се повезују са животом у близини снажних високонапонских линија.
Руски академик В. И. Барабаш, доктор медицинских наука, сматра да излагање снажном електромагнетном дејству смањује интелект човека до крајњих граница, лишава га способности памћења и води ка деградацији личности. У својим радовима навео је податке „Међународне организације за очување здравља у свету“, да је највероватније због електромагнетног деловања у психијатријским установама широм света 500 милиона психички оболелих лица: 155 милиона због неуроза и психоза, 120 милиона дебила, 110 милиона депресивних особа до степена да теже самоубиству, 52 милиона оболелих од шизофреније. У експериментима је доказано да уколико електромагнетно дејство узрокује код животиња појаве неуротичног карактера исти утицај код људи изазива психичка и психогена растројства, а може испровоцирати и соматска обољења, будући да је човек осетљивији на ту врсту утицаја.

Бројне студије су доказале да електромагнетно зрачење има и нетоплотне ефекте који изазивају многе болести. Разне студије су доказале да електромагнетно зрачење густине снаге од 3,4 μW/m2 (микро вати по метру квадратном) оштећује сперматозоиде, и зато су многи научници и лекари прописали безбедне границе испод 3 μW/m2 напољу, и 0,1 μW/m2 за средину у којој се спава. Упркос томе, у Србији се по „Правилнику о границама излагања нејонизујућим зрачењима“ дозвољава да базне станице мобилне телефоније зраче нон-стоп густину снаге од 1 600 000 μW/m2 – преко пола милиона пута више!

Повећавањем дозе зрачења повећава се и ризик за добијање разних болести – што су потврдиле бројне студије. Ретки су научници који су у земљама бивше Југославије писали о Фрајбургерским апелима (Freiburger Appeal), Биоиницијативним извештајима (BioInitiative Report), пројекту Марин (Marin Project) и сл. Многи људи не знају да дигитални бежични телефон (DECT) зрачи нон-стоп и када се не користи, све док га не искључе из струје и то до 700 000 μW/m2 (од 6,0 V/m до 16.245 V/m) – безбедно растојање је на 45 метара. У суседној просторији зрачи око 650 μW/m2 (0.5 V/m). Зрачење од дигиталног бежичног телефона простире се и у комшијину кућу. Лаптоп (таблет) када се не користи бежични интернет (WiFi) зрачи 0.957 μW/m2 (0.019 V/m) и то ако ради на батерије. Уколико је укључен у струју, зрачење се повећава скоро као када је укључен бежични интернет тј. 10 610.079 μW/m2 = 2.0 V/m. Мобилни телефон зрачи само када се користи и поред тога повремено шаље и прима сигнал и то обично око 15 000, али иде и до 600 000 μW/m2 (од 2.378 до 15.040 V/m). Неки мобилни телефони зраче и до 2 000 000 μW/m2 = 2 W (27.459 V/m). Бежични интернет (WiFi) зрачи од 3 000 μW/m2 (1.063 V/m) до преко 100 000 μW/m2 (6.14 V/m) – безбедна растојања су од 16 до 63 метра – зрачи константно све док је укључен. Беби монитори зраче од 100 000 μW/m2 (6.14 V/m) до 280 000 μW/m2 (10.27 V/m). Микроталасна рерна зрачи обично око 100 000 μW/m2 (6.14 V/m). Микроталасна рерна зрачи и кроз зид у другу собу густином снаге од 16 000 μW/m2 (2.456 V/m). Базне станице мобилне телефоније зраче до 1 600 000 μW/m2 = 24.40 V/m – нон-стоп и не искључују се. Паметна бројила зраче до 3 000 000 μW/m2 = 3.0 W/m2 (33.63 V/m) – безбедно растојање је на преко 140 метара. Шаљу импулсе од 7 до 140 пута у минути нон-стоп и не искључују се. Радио и ТВ антенски предајници зраче исто као и базне станице мобилне телефоније. Мобилни телефони, бежични телефони, компјутери, бежични интернет и остале електромагнетне направе могу се искључити и користити само када је то преко потребно, али је проблем са тзв. паметним бројилима, базним станицама, радио и ТВ предајницима, па чак и спољним бежичним интернетом који зраче нон-стоп, могуће решити само на нивоу читавог друштва. За то је неопходна посебна организација, како би се зрачење свело на максимално 3 μW/m2. На пример, прихватање дигиталних бројева телефона, који примају сигнал преко антенице, исто је што и укључење у струју. На тај начин и човек додатно зрачи, само се не зна колико и какви су ефекти по организам. То још треба да се испита, а забрањени су експериманти на људима, иако су суштински свакодневни. Медицински стручњаци последњи реагују. Уосталом, физика им није јача страна.

Познато је да свака материја на температури већој од апсолутне нуле исијава електромагнетно зрачење. То зрачење је последица треперења атома и молекула. Повећањем учестаности трептаја у јединици времена (фреквенција), повећава се њихова пропусна моћ. Микроталаси се кроз атмосферу простиру скоро праволинијски, а веома ниске и екстраниске фреквенције се закривљују приликом преношења. Обе врсте фреквенција значајне су за моћ људских мисли и функционисање мозга.

Никола Тесла је био сигуран да је људски мозак у неколико фреквентних опсега у резонанси с фреквенцијама на којима вибрира Земља. Те фреквенције је први израчунавао и објавио. Научници су тек на прагу 21. века потврдили и, унеколико, прецизирали Теслине податке.

Зато је изузетно важно да се зна, да свака врста вештачког зрачења, по свему судећи, неутралише, оштећује или уништава холограмско тело. Осим тога, на тај начин се утиче и на хронално поље, чије честице носе информацију о извору зрачења. Ипак, најважније је упозорење које је у књизи Сенке рата објавио Адам Манделбаум: „Спроводе се истраживања на пољу микроталасних генератора у циљу уништавања машина и људи. Инфрасонично оружје (од 0 до 15-20 kHz) се на тестовима показало као успешно. Истраживања оружја која би радиофреквенцијама пореметила нервни систем војника прилично су одмакла“.

Екстраниским фреквенцијама модулисано микроталасно зрачење, у опсегу од шест до 20 Hz, условљава смањење јона калцијума, што се испољава неурозама. Занимљиво је запажање из истраживања др Адеја Роса да су фреквенције од шест до 20 Hz неопходне за смањење калцујума у неуронима. Нормални људи функционишу унутар високог „бета-подручја“, које тежи електроенцелеграфски измереној фреквенцији мозга, с прагом изнад 20 херца. Приликом увежбавања увођења у „алфа-стање“, које се најчешће обавља у опсегу од седам до 14 Hz, чини се да се отварају човекове парапсихолошке (пси) способности.

Објављено је много написа у вези с распоредом уређаја чија су зрачења штетна за жива бића. На пример, у јавност је доспео податак да су у варошицама које служе као прибежишта, у региону Сочија, распоређени радио-предајници с фреквенцијама које омогућавају снажну предају и огроман домет. Ти предајници, према америчким изворима, служе за психотронску обраду становништва унутар Руске Федарације. Посебно је наглашено да су фреквенције на којима они раде (од 1,4 до 1,7 mHz) забрањене за цивилну примену. Такође, амерички истраживачи су оптужили руске експерте за утицаје на људски мозак (да су озрачавали екстраниским фреквенцијама Амбасаду САД у Москви). Догодило се то 4. јула 1976, на Дан независности и двестогодишњицу постојања Сједињених Држава. Реч је о носећим сигналима, фокусираним на 10 херца. Посебно је наглашено да 10 Hz баца људе у хипнотичко стање. Према њиховим изворима, Руси и Севернокорејци примењују методе контроле мозга помоћу преносних уређаја ради извлачења свести... Занимљиво је да су руски научници у јавним наступима помињали фазно подешене антенске системе, изграђене у близини Чернобиља и Краснојарска-26. Систем је, према руским изворима, назван „Шар“, што значи „кугла“, а намењен је за управљање тета-ритмом и делта-ритмом људског мозга.

Поједини научници тврде да је човек направио невероватну грешку увођењем електричне струје, која шпарта планетом осцилујући на 50 и 60 херца. Та фреквенција је наводно опасна, те је амерички научници све чешће помињу у својим радовима о штетности зрачења. Фреквенција 7,83 Hz, на којој људски мозак ради у веома важној фази дана, приближна је једној шестини и једној седмини фреквенције електричне струје. Но, мозак није угрожен само на тој фреквенцији, то је јасно када се зна да у тзв. гама-ритму „ради“ између 40 и 60 херца.

За човекову везу са космосом изузетно је значајно што удубљење у Земљиној јоносфери вибрира у тзв. Шумановом подручју. Реч је о спектру зрачења од једног до 30 херца. Тај слој атмосфере је у резонанси на 7,83 херца. Наведени податак је важан због вибрирања људског организма, посебно због вибрација његовог „нервно-можданог мисаоног апарата“ у тзв. алфа-ритму. Процењено је да вибрирање Земље на 7,83 Hz чини да се људи осећају добро и да та фреквенција смирује организам.

У похлепној јурњави за „прогресом“, одређујући цене и за врлине и непроцењиве вредности, тргујући бешчасно и светињама, (не)промишљено се окружио вештачким зрачењима. Различитим прокопима и бушотинама учинио је да се планети усложи иначе природно посртање у кретању, поремети стандардна вибрација и наруши устаљени ток природних електомагнетних зрачења. Врхунац у човековим самоубилачким плановима јесте проналажење фреквентног подручја које поуздано раздешава, празни и уништава највреднији и највеличанственији природни орган – људски мозак. Наравно, најдаље у томе стигли су они (не)људи који су у своје ратне науме, стратегије и доктрине уврстили примену вештачких зрачења против живих бића, посебно у рату против људи, који су по својој суштини енергијска, светлосна бића, а као доказ о постојању савршеног зла појавио се и појам „неокортикални рат“ (утицаји на људски мозак).

Међу најзанимљивија истраживања утицаја на мозак екстраниским фреквенцијама сврстани су експерименти Дејвида С. Волоника. Он је вештачке електромагнетне таласе од шест до 10 херца, у експерименталним условима, усмерио на своје пријатеље и познанике добровољце. Осећали су: струјање у прстима, рукама, ногама, зубима и усној дупљи, метални укус у устима и грч у стомаку. Под утицајем фреквенција од шест до седам херца, осећали су: зујање у ушима, руменило лица, стезање у грудном кошу и повећан пулс. Експериментатор је користио најсавременију технологију и технику, а промене су изазиване у људима преко мозга као примопредајника.

После завршетка свог „мини експеримента“ Волоник је закључио да је мозак радио неспорно опседнут вештачким зрачењем; да су екстраниске фреквенције ометале сневање неопходно за функционисање мозга; да 10 секунди, колико је трајало излагање добровољаца зрачењима, није довољно да се утиче на вољу људи и, што је најважније, да није успео да ослободи учеснике плацебо ефекта. Нико од учесника није признао, односно потврдио, да је током експеримента дошло до промене њихове свести и воље. Само једна особа је осећала укључивање и искључивање енергије, а највише су осећали спектар од 8,6 до 9,6 херца.

Такође, доказано је да дуготрајно, вишегодишње деловање геоенергије на људски организам смањује имунитет код 91 одсто људи и изазива патолошке процесе на структурама ћелија које су непосредно биле изложене зрачењима у радијусу енергетских жаришта. Истом подручју, вероватно, припадају истраживања Андрије и Душана Стојадиновића из Ниша, будући да они настоје да дефинишу „C1 космичко поље“ у којем људски мозак најбоље функционише.

Уосталом, човек је доказани енергетски примопредајник. Људско тело зрачи. Укупна снага радио–фреквентног зрачења које емитује тело човека веома је мала и износи око 0,0054 вата, али је и то доказ о електромагнетној природи човека. Многи феномени објашњавају се претпоставком да мисли зраче. Др медицине Петар Ј. Станковић је сматрао да слично као код радио-таласа мисли могу да зраче јаче или слабије, већ према томе коликом су психичком енергијом пропраћене. Позната је његова тврдња: „Након извршеног дејства, емитована психичка енергија наших мисли поново се враћа нама, проузрокујући код нас исти онај ефект који смо желели изазвати код другог“, што је на неки начин објашњавало једну другу тврдњу коју је аутор приписивао српском народу: „Нас лично може задесити само онај удес који смо лично заслужили“.

Створене илузије су само значајан доказ да су људи мисаоно повезани (енергијски умрежени), да мисао поседује делотворну моћ, да човек још не зна сву истину о мислима и да менталне представе играју веома важну улогу у животу људи. Зато није чудо што др Петар Ј. Станковић у књизи Божанствена медицина тврди: „Факир снагом своје воље може да натера гледаоце да виде оно што он хоће. Успева да усмери своје мисли на изабрану визуелизацију. Тада његове мисли зраче толико да су сви присутни, иако свесни и будни, једноставно фасцинирани, јер им се пред очима указује она слика коју је факир замислио“.

Доктор Андрија Пухарић је утврдио да се видовитост већином појављује када мождани таласи вибрирају на осам херца. Тада су ангажоване психичке снаге, а мождана зрачења су повезана са стањем свести. Тврдио је да је 1956. године видео индијске јогије како контролишу сопствене мождане таласе, промишљено измештајући своју свест с једног на други ниво. Пухарић је касније вежбао људе надарене да осете билошке процесе да то чине свесно, стварањем таласа од осам херца. Када је исцелитељ стварао таласе од осам херца који су продирали у пацијенте с намером да лече њихово срце, мозак пацијената је такође емитовао таласе од осам херца. Особа која емитује одређену фреквенцију може да утиче на другу особу и да буде с њом у резонанси, на истој фреквенцији. Људски мозак је изузетно осетљив на технологију која исијава екстраниске електромагнетне таласе. Та технологија моментано успоставља резонансу с најудаљенијим сигналима и ствара ефекте неке врсте тунелског рачвања. Тако се енергија расипа.

Године 1962. Академија наука Украјине објавила је занимљиву књигу „Биолошка радио веза“ аутора Бернарда Бернардовича Кажинског (1890–1962) о преносу и деловању мисли на даљину. Кажински је сматрао да постоје „зраци вида“ који су, у ствари, уски снопови биорадијационог зрачења мозга. Касније је то схватање потврђено. Доказано је да биорадијационо зрачење постоји и да делује на људе, животиње и биљке. Последице коришћења „зрака вида“, према наведеном аутору, могу бити разнолике: од усклађивања унутрашње енергије (екстрасензорно лечење) до несвесних поремећаја (урок) или свесних оштећења. Познато је и то да је код надарених људи енергијско поље знатно шире, веће, хомогеније и да јаче зрачи, мождани таласи су снижени а чело хладније.

Неспорно је да је човек својим изумима пореметио космичку хармонију. Када се живот људи посматра са становишта штетности „измишљених“, вештачких зрачења, могуће је закључити да је свет достигао тачку када су једина решења у заштити људског организма неки облици приручних уређаја. Такви су неутрализатори зрачења, активатори и апсорбери у облику привезака. Али, све је логичније да ће за веће групе људи и бројније становништво једини излаз бити снажни генератори и неутрализатори екстраниске фреквенције.

Човек не може да побегне из свог времена, нити од нових техничких и технолошких иновација, односно природно је да човека окружују и кроз њега продиру бројни невидљиви зраци различите таласне дужине, али није природно да он својим понашањем нарушава природу и због ситне користи уништава услове за опстанак у сопственом станишту – планети Земљи.

Чини се да је човек приморан да се освести. У Руској Федерацији у последњој деценији 20. века реализована су бројна истраживања у вези са заштитом здравља у условима зрачења штетних за људски организам. Резултат вишегодишњих истраживања у тој сфери су апарати „Гама-7.Н“ и „Гама-7.А“, које су произвели руски научници у Институту за општу генетику Н. И. Вавилова РАН и патентирали 9. октобра 1999. Ти уређаји доказано штите и у одређеној мери лече ћелије живих бића од свих врста штетног електромагнетног зрачења и радијације. Стога су примењиви за заштиту од зрачења савремених апарата, техничких средстава који се користе у медицинској интроскопији и физиологији, апарата за домаћинство, свих врста средстава везе, канцеларијске технике, извора радијације и сличних извора. У Русији су направљени апарати за инфотерапију чије зрачење организам прихвата као сопствено и не пружа му отпор. Исцељујући ефакат је заснован на изазваној резонанци органа и ткива, јер само уколико постоји резонанца, постоји и тзв. лековити ефекат. Један од апарата носи назив „ЕнергоДоктор Плус“. Реч је о елиминационом филтеру, чији рад је усмерен на неутралисање дејства електромагнетног зрачења у по здравље најопаснијем фреквентном опсегу од 40 до 70 херца и на стварање повољног фона за нормално функционисање људског организма... Уосталом, сваки организам је непоновљив енергијски систем. Уређај наводно после 10 дана сталног ношења улази у садејство с енергијским пољем конкретног човека.

Један од најпознатијих физичара данашњице др Мичио Каку, аутор књиге Физика немогућег, тврди да је светлост вибрација невидљиве четврте димензије. Светлост, електрицитет и магнетизам су, на основу његових схватања, људске представе зрачења електромагнетног спектра, јер човек може да види само мали део светлости. То што човек види само део светлости, чује само део звука и осећа само део мириса и укуса подсећа на његову несавршеност, али и на истину да је и он само део неке целине. На основу досадашњих истраживања, он тврди да ће научници ускоро усавршити енергијско оружје, да је могуће искористити „поља сила“ као штитове, остварити невидљивост и антиматеријски погон, те да треба очекивати коначно овладавање „вештачком интелигенцијом“. Потом следе „надмудривања“ савршених робота и људи и могући обрачун – ради стављања људи под контролу самостварајућих вештачких организама.

 

Све ближи крај апокалипсе

Руски биофизичар и молекуларни биолог, Пјотр Гарјајев, и његови колеге, истраживали су и вибрационо понашање ДНK. Открили су да „живи хромозоми подсећају на солитоничко-холографске рачунаре, који користе урођено ласерско зрачење ДНK“. Зрачење је основна особина људског организма од стране људи непрепозната. Уосталом, људи с идејама зраче енергију, шире љубав и употпуњују истину информацијама о сопственим могућностима и променама у космосу. Идеја је, иначе, симболичка слика која се држи у уму, симбол нечега што се мисли и осећа. Без ње нема стварања. Људи с идејама су мађионичари који стварају а да не користе трикове. 

Трагајући за истином, чистотом мисли и љубављу, многи људи, како знају и умеју, покушавају да се искупе за пропусте, грешке, грех, мане, недостатке и слабости, или да овладају свим способностима којима је обдарен човек. Настоје да развију своја ванчулна опажања и интуицију. Верују да човек може интуитивно да осети штетна зрачења водених токова, врсте присутних зрачења и који је простор здрав за живот и рад. Мисле да на исти начин могу да тестирају намирнице, изаберу дијету, осете зрачење појединих предмета, одаберу психофизичку релаксацију и још много тога. Уче како да рукама осете космичка и/или техничка зрачења и како да „чују“ и „виде“ ауру.

Вероватно ће као све освешћенија бића, у новом „златном добу“, успоставити обновљене моћи и бити пламанитији према себи и свим другим створењима.

 

Напомене:

[1] Истраживања В. Г. Сидјакина обављена 1985. године (видети: Александер В. Трофимов, Нови хоризонти геокосмичке медицине, стр. 16).
[2] Истраживања Х. Л. Столова обављена 1965. године. Б. М. Јановски је у истраживању обављеном 1978. године установио да је геомагнетно поље скуп неколико поља, попут метериковог и аномалног поља... (видети: Александер В. Трофимов, Нови хоризонти геокосмичке медицине, стр. 17).
[3] „Црне рупе“ емитују такозвано Хокингово зрачење, чије је порекло квантно. Видети: Vlatko Vedral, Dekodiranje stvarnosti – Univerzum kao kvantna informacija, стр. 239.
[4] Станко Стојиљковић, Космичка нигдина, „Политика“, 15. јануар 2006, стр. 15 (рубрика: Наука и технологија).
[5] Mioljub Kičić i Branka Krajinović, Medicinska genetika, стр. 431 и 59.
[6] Пси енергија је парапсихолошка енергија. Она омогућава постојање феномена као што су телепортација. левитација и телекинеза. Реч је о енергији која утиче на понашање суперстринга и на елементале у астралу. Видети: Синеок, Светлана, Елесеев, Игорь, Спираль защиты и здоровья, Глобус, Москва, 2000.
[7] Tibetanska knjiga mrtvih, стр. 143–145.
[8] Dr Majkl Njutn, Sudbina duša, стр. 387.
[9] Бела Хамваш, Scientia Sacrat I – Духовна баштина човечанства 2, стр. 135.
[10] Видети: Gregg Braden – Спас од рака у три минуте:

!
[11] Душан Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, стр. 119.
[12] Sogjal Rimpoće, Tibetanska knjiga života i smrti, стр. 43 и 44.
[13] Божидар Милосављевић, Скривено сазнање, стр. 98 и 99.
[14] Brajan Grin, Skrivena stvarnost – paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa, стр. 38–41.
[15] Оно што излази или произилази из измењене суштина било чега. Такозвана умност, за обичног човека необјашњива. Видети: Eduard Šire, Veliki posvećenici, стр. 219.
[16] Разлог за то је логичан и једноставан. Наиме, педесетих година 20. века у радовима Вилфрида Ото Шумана, Роберта Галејса, Јурија Блиока, Дејвиса Сетмана, Брајана Фрејзера, Кристијана Шлегела и других светски признатих научника простирање електромагнетних таласа екстремно ниских фреквенција (шест до 30 Hz) и врло ниских фреквенција (три до 30 КHz) истраживано је на основу полазних поставки сличних Теслиним (видети: Галерија науке и технике САНУ, Музеј науке и технике и Музеј Николе Тесле, Никола Тесла – Стогодишњица експеримента у Колорадо Спрингсу, стр. 12).
[17] Савезни хидрометеоролошки завод, Стање и перспективе развоја геофизичких аспеката савременог ратовања, стр. 364.
[18] Др Велимир Абрамовић је још 6. априла 1995, у интервјуу за часопис „Шесто чуло“ под насловом Београд нови Јерусалим рекао: „Постоје фреквенције које мењају расположење, али се њихова модулација држи у тајности. Примера ради, фреквенција од два до три херца изазива малодушност, поспаност и умор, а 11 до 13 херца осећање прилива енергије, агресивност и повећање радне способности. Уређаји за евентуални електронски рат на том принципу могу емитовањем различитих фреквенција да онеспособе противника“.
[19] Британско Удружење за заштиту потрошача саопштило је, по наруџбини британске владе: „Мобилни телефони понашају се као антене које према мозгу усмеравају три пута више зрачења насталог у њима“. Грејам Џекобс, уредник часописа „Вич“ (Which?), предложио је: „Требало би ограничити употребу телефона док се не донесу поуздани закључци о штетном утицају мобилних телефона на људски мозак“.
[20] За потребе мобилне телефоније користе се фреквенције у распону од 450 до 2.200 мегахерца. Већина мобилних телефона „оперише” на фреквенцијама од 800 до 900 мегахерца.
[21] Видети: Мирослав Хрњак, Институт за медицину рада Завода за превентивну медицину ВМА, Медицински аспект коришћења мобилне телефоније, „Војносанитетски преглед“ број 1/2000, стр. 73–81.
[22] Према саопштењу америчке агенције за истраживања „Информа“, само 26 година након што је у рад пуштена прва мрежа мобилне телефоније, број корисника мобилних телефона у свету досегао је у новембру 2007. године 3,3 милијарде, а у 2017-тој изнад пет милијарди. Мобилне телефоне имају и најсиромашнији људи.
[23] Изазивају геопатогене промене у организму (видети значење речи – геопатологија: Медицински лексикон, стр. 256).
[24] Познато је да су једна од најспектакуларнијих појава у Сунчевом зрачењу и магнетном пољу тзв. соларне буре, које изазивају различите динамичке процесе у атмосфери Сунца, а затим утичу и на магнетна поља Земље, њену атмосферу и, наравно, због природе ћелија и на сва жива бића.
[25] Континуирана посматрања су показала да постоје „канцерогене куће”, другим речима да ће на неким местима на којима су вибраторне енергије штетне из различитих разлога (телурски таласи, таласи које емитује облик куће, итд.), сразмерно ненормалан број становника таквог места подлећи канцеру и то у релативно кратком времену (видети: Etjen Gije & Kristina Ardi, Alhemija života, стр. 99).
[26] Делују геопатогено, као природна геовибрациона зрачења.
[27] О енергетској повезаности космичких природних зрачења и електронских уређаја, које је човек створио ради прогреса, говори и вест објављена 14. децембра 1996, у којој су најављени поремећаји на компјутерима, сателитима, нафтоводима и далеководима, због предстојећих „климатских мена“ на Сунцу.
[28] У посматраној групи биле су 1.593 жене. Према подацима из истраживања које је обавио Здружени центар авиолинија САД у периоду од 1979. до 1983. године од 48 трудница – оператора на рачунарима 15 су имале побачај, три превремени порођај а две су родиле тзв. наказну децу. Све оне радиле су по четири сата дневно, а у многим земљама труднице – оператори раде по осам сати дневно.
[29] Видети: В. И. Барабаш, Технички и психолошки аспекти заштите од електромагнетних зрачења, „Живот и заштита“ бр. 1, 1997, у књизи коју је објавила фирма „ГАММА–7“ под насловом Как выжить в условиях электромагнитной катастрофы, стр. 22.
[30] Видети: http://arilje.org.rs/forum/Uredjenje-grada/400-Архитектура-урбанизам-и-уређење-Ариља.html?limit=10&start=140#8903
[31] Три ствари су неспорне и објективне после примене инструмената који зраче на шест до 10 херца. Те фреквенције делују релаксирајуће на људе, смањују замор, а утичу и на псе, тако што смањују њихову евентуалну агресивност.
[32] Експериментатор Дејвид С. Волоник користио је: Biosone II Brainwave Monitor и Myosone 404 EMG Monitor (Bio-Logic Devices, Inc., 81 Plymouth Rd., Plainview, NY 11803); Model 3011 Digital Display Function Generator (BK Precision Dynascan Corp., 6460 West Cortland St., Chicago, IL 60635); и IBM PC компатибилни комјутер са сатом брзине 7.16 MHz; уређај за посматрање SAC-12 (Qua Tech, Inc., 478 E. Exchange St., Akron, OH 44308); видео Codas II (Dataq Instruments, Inc., 825 Sweitzer Ave., Akron OH 44311); дигитални мерач Fluke 77 (John Fluke Mfg. Co., Inc., PO Box C9090, Everett, WA 98260) и софтвер за анализе StatPac Gold (Walonick Associates, Inc., 6500 Nicollet Ave. S., Minneapolis, MN 55423).
[33] Напис Армена Мкртчјана, кандидата медицинских наука у Русији, објављен 19. јуна 1993. у часопису „Епоха” под насловом „Земљине геопатогене зоне”.
[34] Спасоје Влајић, Први светски парапсихолошки рат, стр. 48.
[35] Амерички, јапански и аустралијски научници развили су траку за главу, која уз помоћ мисли носилаца може да покрене електричне апарате. Та информација објављена је у штампи 24. јануара 2000. у напису „Ратнику будућности неће требати мозак“. Немачки научници, међу њима и др Нилс Бирбаумер са Универзитета у Тибингену, осмислили су рачунар који парализованим особама омогућава да комуницирају помоћу можданих таласа.
[36] Петар Ј. Станковић, Божанствена медицина, стр. 128.
[37] Изрaђени су, и све се шире примењују, активатори, неутрализатори и апсорбери попут РЕН-а, „биогарда“, „витасепа“, „гама-7.Н“, „гама-7.А“ и „ГПЗ-а“ (генератора позитивних зрачења).
[38] Центр информатики „Гамма–7”, Как выжить в условиях электромагнитной катастрофы, стр.1 и стр. 50–52. У прилогу „Наука” у листу „Независимаја газета” Олга Хоперскаја написала је 16. фебруара 2000. уверљив текст о штетности електромагнетног зрачења и успесима руских научника у борби да нађу одговарајућа решења за тај значајан планетарни проблем.
[39] Ала Јурјевна Благополучнаја, Апаратна инфотерапија, стр. 21, 151 и 152.
[40] Физичар Мичио Каку, истраживач стања „хиперпростора“, сматра да је материја само хармонично остварење вибрација стринга, које подсећа на симфонију.
[41] Солитони су посебан тип светлосног таласа који не мења свој облик док се простире. То су таласи који се јављају и у механичком и у електромагнетском (оптичком) облику и који имају такве особине које им отварају изванредне могућности за примене у телекомуникацијама. Солитоне је први уочио извесни Џон Скот Расел (1808–1882). Овај научник је имао изванредну моћ запажања. Јашући поред канала којим плове барже и преносе робу, уочио је следеће: Kада се баржа нагло заустави, испред ње се јавља велико, усамљено водено узвишење, савршеног глатког облика, које се простире константном брзином. То је био солитонски талас.
[42] Руски научник Јаков Јаковљевич Рудаков тврди да види ауре људи и боје разних струја ваздуха. Он приликом лечења пацијената примењује метод „регулисаног стреса“ који је прихватио и научио након што је претрпео изузетно снажан страх.