Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Eнергије, човек и инструменти

EnergijeПроф. др Светозар Радишић
Oкругли сто о теми „Kвантна медицина“
У организацији Актива за квантну медицину Секције за акупунктуру Српског лекарског друштва и Удружења за развој квантне медицине „Quanttes“
Назив дискусије:

Eнергије, човек и инструменти

2. октобар 2009. у 18.00

Све је на овом свету, како је говорио и писао Јован Н. Стриковић, „кобајаги у име човека и за човека.“ При томе се позивао на немачког философа Артура Шопенхауера (1788–1860) који је о животу писао слично њему – песимистички: „Бездан моје душе вриштећи дозива бездан; реци – који је дубљи?“ Проблем нас присутних скупу могао би да дефинише Скот Пек, будући да квантни физичари не помињу енергије, а медицински стручњаци не помињу Бога и душу.

Није спорно да се људи налазе у менталном лавиринту из којег не назиру излаз. Људски род не зна како је настао, откуд се налази ту где јесте, откуд више раса, какве су његове везе с космосом... Резултати најскупљих и најзначајнијих истраживања, као што су истраживања хуманог генома и елементарних честица, не објављују се и не стижу до школских уџбеника. Зато се догађа да је постало правило не познавање суштине и узрока појава. На пример, иако су скоро сви људи на неки начин свесни да је енергија основа живота, најмање се истражују енергије. Материкова, Кулонова, торзиона, лептонска, оргонска и суперстринг поља, нису стигла до ученика, нити до истраживача. Због незнања страдају људи, јер, на пример лекари и психолози не желе да се ухвате с изазовима живота и спрече уместо да лече сукобе и покоље који се догађају на улицама, утакмицама, затворима, у породицама.

Зашто медицински стручњаци не пишу и не говоре да је немогуће да се тзв. свињски грип понаша на начин како то политичарима одговара? Зашто психолози и психијатри не изађу пред јавност са ставовима да настраност хомосексуалаца може да се отклони изменом структуре личности? Да ли ја, као теоретичар из области теорије ратовања треба да пишем да постоји душа и да није довољно што је она предлогом или одлуком избрисана из науке, као што је одлуком црквених великодостојника жена добила душу. Постоје душевни болесници, али се душа у школама не изучава. Зар толики проценат психосоматских обољења није довољан да се болнице организују тако што ће се прво испитати стање душе и радити на отклањању узрока поремећаја, а онда упутити енергетски раздешени пацијент до лекара који раде на ублажавању последица. Или, зар стручњаци за примењену електронику треба да наглашавају да је личност, упркос генетском коду, могуће мењати. Научно је потврђено да су предуслови за измену структуре личности: присуство жеље, воље, вере. и намерe. До њих и свог самоподешавања људи осим опонашањем идола стижу искуством и знањем, а затим молитвама, научно контролисаним медитацијама, инструменталном изменом мисаоних вибрација у квантној терапији и (ауто)хипнозом. Зар психолози не би требало да схвате да на основу грађе коју су изучавали на факултету нису могли да науче шта је психа, те да није природно да психолог попут Бориса Тадића руководи системима као што су телекомуникације, одбрана и држава. Неко ће помислити да је ово политички став, а будите уверени да је реч о ставу против хаоса из теорије организације у којој сам докторирао управљање процесима и организацијама.

Незнање је основни разлог за постојање мисаоног лавиринта. Стога је природно што у Српској академији наука не схватају да она није српска и да су наука и уметност тешко спојиви, те да се не могу лако разумети књижевници Добрица Ћосић и Матија Бећковић и музичар Бранимир Ђокић, са академицима из области физике, математике, хемије, астрономије и сличних екзактних наука и научних области. Све ово наводим да схватимо колико смо на почетку 21. века далеко од научне истине.

Научници су одувек сматрали да су начин постанка психе и физичких структура нерешива загонетка света. То је важно, будући да лекари лече лековима (хемикалијама) и душу човека који је суштински енергетски, космички организам. Живели су и истраживали релативно давно, при крају 19. века, научници којима је душа била предмет истраживања, али ни сада, на почетку 21. века, није јасно: каква човеку појмљива веза постоји између кретања атома у мозгу и човекових осећања бола, радости, слатког, страха...

Могућ одговор понуђен је једино у метафизици. Уосталом, анатомиста и физиолог не могу ни да наслуте шта су то патња или задовољство, уколико их нису претходно осетили, без обзира на то колико истражују мозак и нерве. У вези с проблемом одгонетања суштине душе занимљив је исказ једног атомисте: „Пред жилицама мозга ми личимо на фијакеристе који познају улице и куће, али не знају шта се у њима збива“.

Чак и када рад мозга буде потпуно истражен, мало је вероватно да ће човек схватити на који начин су физички поступци везани за свест: изгледа да постоји разуму несхватљива провалија која раздваја те две врсте појава. Врхунски стручњаци су свесни проблема како да се објасни везе између свести и нервних процеса, између мисаоног и можданог и како настају мисли јер се не зна довољно о пореклу (раз)ума.

Чини се да се физика и метафизика прожимају, а да физичари беже од те истине. Та веза је веома слична вези између душе и тела. Човеково тело се сваких од седам до девет година физички (биохемијски) потпуно измени. Према неким истраживањима, за само девет месеци занове се све ћелије. Упркос томе, човек је непрестано свестан својих мисли, осећања и жеља. Свестан је независно од стања и промена у организму. Стари људи сећају се, каткад, и најбезначајнијих детаља из младости. Негде се неуништиво и вечно чувају успомене, које су у суштини информације.

Савремени научници неспоре да психички живот човеков умногоме зависи од његовог телесног живота. Сваки човек зна да су многе промене у његовом психичком животу изазване главобољом, зубобољом, замором, алкохолом, глађу, жеђу, хирушком операцијом... Међутим, многе физиолошке промене у организму условљене су осећањима љубави, стрепње, мржње, гнева, страха, узнемирености, бриге, радости, туге, сумње, зависти... Радостан човек се од надирућих осећања зарумени, а гневан и уплашен – пребледи. Вест о трагедији може да изазове органске промене, па чак и смрт. Мржња, стрепња, брига, узнемиреност, страх, завист итд, када пређу у навику изазивају хроничне болести. Коса од страха или снажног стреса може да оседи за кратко време, скоро тренутно. Морални удар може да изазове промене у крви и крвотоку. Велики страх изазива смањење броја белих крвних зрнаца – умањује имунитет организма.

Мисао може да изазове органске промене, чак и повреде, и да створи тзв. злу крв. Стога ни научницима више није страно да прихвате могућност лечења молитвом. Неоспорна је чињеница да човек, поред разума, осећања, жеља и воље, носи у својој души и мерила вредности. Тим мерилима дели на добре и зле не само своје поступке него и своје мисли и осећања, те једне одобрава и хвали, а друге забрањује и осуђује.

Човеков живот је живот његове личности. У њему је обједињена психичка, умна и духовна личност, која управља и влада човековим телом. Душевно „ја” не осећа се као део човековог тела, већ као посебна реалност. Реч је о посебној „енергији”, „сили” или о нечему човеку несагледивом, неосетном, без правог имена за суштину. Човекова душа, животна енергија, биохемијске структуре тела јесу само облици енергија. Међутим, које институције истражују на шта све утичу и на који начин електромагнетни зраци из медицинских инструмената? Зар није једноставно да се закључи да уколико се човек за време коронарографије озрачи 300 пута више него на рентген апарату да је та метода, с енергетског аспекта штетна за људски организам? Од „магичне кутије“ доктора Алберта Абрамса, до савремених инструмената попут Цапера и уређаја који користе тзв. оргонску енергију прошло је пола научног развоја, а да се о њиховој примени зна веома мало. Суштина помињаног незнања је у чињеници да научници нису утврдили колико различитих енергија постоји и да ли је човек, са становишта енергија, електромагнетно биће или то није. Јер, уколико јесте, онда је сасвим извесно да сви електромагнетни уређаји утичу на његово стање. С друге стране, ако енергија која чини човека живим није електромагнетна него нека друга, на пример Кулонова, онда електромагнетни инструменти који се већином користе у медицини, не могу на њега утицати ни позитивно ни негативно.

Квантни физичари очевидно не познају довољно људски организам, или га не познају бар онолико колико стручњаци за анатомију не познају квантну физику. Њихов основни приблем је што не спомињу да је квантна медицина исто што и енергетска медицина. Мислим да то крију, да их нестручни људи не би поистоветили са биоенергетичарима и сврстали у квазинаучнике. Други проблем стручњака из квантне физике је што не помињу Бога (универзални ум), душу и „поље нулте тачке“, а сва енергија коју користе је из тог поља, које у разним наукама има различита имена.

Када неко жели да прими вибрације мисли и осећања других лица мора да заузме или прихвати ментални став који одговара вибрацијама које жели да прими. То подсећа на подешавање пријемника на одређено фреквентно подручје. То исто важи и за уређаје који се користе у медицини. Они могу да подесе и раздесе људски организам. Стога је важно да се прочита с етикете уређаја у ком подручју вибрира и да се зна који органи вибрирају у истом опсегу.

Очевидно је да је неопходна интегрална медицина и да се она интегрише интер, интра и трансдисциплинарно у обједињену, свеобухватну науку. Само тада болесници на ургентном одељењу ВМА, који леже ради спасавања срца, не би трпели уређаје који узнемиравају мозак, на фреквенцијама око један херц, будући да би они били опремљени хармоничним тоновима оздрављења. Уосталом, убијање звуком је најстрашнија и најнехуманија метода која се примењује у Индији само на онима који су осуђени на смрт.

 

Напомене:

[1] Јован Н. Стриковић, Самоубиство и апсурд, стр. 107, 108 и 213.

[2] Француски анатомиста и психолог, нобеловац Алексис Карел у истраживањима у вези с трансплатацијом органа у људском телу, доказао је да „жена више пати када изгуби своје дете, него када јој се ампутира део тела“ (видети: P. Malapert, F. Challaye, S. Zimmermann..., Psychologie et metaphysique, pp. 313).

[3] Као што је речено, подаци о фреквентним опсезима требало би да се упореде. На тај начин биће јасно шта све утиче на жива бића „у свету вибрација“. Вируси, бактерије, црви и микроорганизми вибрирају у опсегу од 77 до 900 KHz (гљивице вибрирају у циклусима од 70 до 300 KHz; бактерије и вируси вибрирају у опсегу од 300 до 500 KHz; брадавице вибрирају на фреквенцији од 400 до 430 KHz; пантљичара – од 420 до 450 KHz; микроорганизми – од 640 до 850 KHz; гриње и паразити – од 700 до 900 KHz, па и до 2.000 KHz). Ради њиховог уништења у људском телу, произведени су уређаји који раде у истом фреквентном опсегу. Међу њима су резонансни емитери MultiZapper 2000, Super Deluxe 2004 Zapper и Ultimate Zapper.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 503 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!