Закон критичне масе омогућава спас човечанства
О Закону „критичне масе“ највише сам писао у књизи Почећу да мислим. Овај напис посвећен је људима који немају времена да имају времена и стога не читају моје књиге. Рачунам да и међу њима има оних који желе да буду освешћени а и беспрекорни.
Петар Демјанович Успенски је тврдио: „Оно што је могуће за појединца, немогуће је за масе… Човекова еволуција је еволуција његове свести, а свест се не може развијати несвесно. Човекова еволуција је еволуција његове воље, а воља не може да се развија невољно. Човекова еволуција је еволуција његове моћи да дела, а делање не може бити резултат ствари које се дешавају... Људи не знају шта је то човек... ‚Ја’ се мења истом брзином као људске мисли, осећања и расположења, па човек чини суштинску грешку када мисли да је увек иста особа... Човек је мноштво. Његово име је легија... Две стотине свесних људи, ако би постојали и ако би то сматрали за неопходно и оправдано, могли би да измене читав живот на Земљи. Али, или их нема довољно, или не желе да то учине, или још није дошло време, или људи, можда, исувише чврсто спавају... Постоји индивидуалност која доминира физичким телом и његовим жељама и у стању је да превазиђе његову неодлучност и његов отпор“.[1]
Као да је одговорио на кључно питање 21. века: шта чинити у ситуацији када је људски род скоро уништио услове за живот и опстанак. Рекао је да је човек (ја) личност и да је неопходно створити или достићи „критичну масу“ разумних не би ли се изменио живот на земљи. Као да је рекао „Ја се мења брзином људских мисли“, а мисао је најбржа – бржа од светлости – највероватније тренутна. Ја је друго име за личност. Личност је друго име за душу.
Неке цивилизације посвећују већу пажњу телу, друге енергијама, треће души, четврте духу. Када је тело у центру пажње, као сада на почетку 21. века, то значи да је перверзни и развратни Сорат постао доминантан, односно да одрађује своју улогу.[2] То је одлика краја ере Рибе, у којој је људски мозак вибрирао на фреквенцији 7,83 херца у резонантном сагласју са Земљом и јоносфером и због густине енергије оличавао материјализам. Међутим, цивилизације често настављају живот, будући да се преврати, према космичким законима, догоде на волшебан начин скоро тренутно – „преко ноћи“. Људи те преврате зову револуције, ја мислим да је реч о потентизованој „критичној маси“.
Према схватању Џона Хегелина када се достигне „критична маса мисаоне енергије“ помера се простор и постаје онакав каквим га замишља највећи број на тај начи освешћених људи. Када се то догоди, изазивачи енергије су успели у свом науму.
Постојење космичких закона је неспорно. Чак су и научници прихватили да постоји закон ентропије, а чини се да им није јасно која је његова суштина. Већи проблем је што се постојање других космичких закона само наслућује и наговештава. Дежурно је питање: Када ће се у школском систему изучавати нефизички, енергијски, душевни и духовни закони? Набројаћу само неке законе чије би изучавање довело до разултата који би побољшали живот на Земљи: закон јединства, закон очувања енергије, закон равнотеже (поравнања), закон резонанце (повезаности и умрежености свега постојећег),[3] закон почетка, закон стварања нових могућности, закон поларности, закон привлачења, закон синхроницитета, закон пристојности, закон склада, закон одраза,[4] закон потентизације, закон „златног пресека“ (Фибоначијевог низа, Хорусовог ока, златне средине), закон расподеле, закон доминације, закон инерције, закон карме, закон аналогије, закон ентропије, закон плаћања, закон „критичне масе“, закон „сетве и жетве“, Швабе-Волфов закон... Закон равнотеже усаглашава све у познатом свемиру, па чак и законе у оквиру Закона. Унутар закона равнотеже је и Ефекат лептира,[5] што значи да су општим свемирским Законом обухваћени Хајзенбергов принцип, принцип Волганга Паулија и парадокси попут „Шредингерове мачке“.[6]
Када се душе освесте престаје потреба за материјом и све се претвара према „закону критичне масе“ у умну енергију. Остаје сам нестворено – оно што је било, јесте и биће. Запамтите, ово сам могао да напишем на крају, али желим да будемо у суровој стварности, будући да то заслужујемо. Решење је освешћење. Освешћење ће се вероватно догодити чудесно, мистично, волшебно, мада је потребно да се освести свака ћелија у живим бићима.
Мислим да је неопходно да се однос човека према природи освести и демистификује. Тек тада „пета раса“ можда има шансу да се не жртвује. За сада одмазду природе, која је у складу са Законом, могу ублажити само беспрекорна бића мисаоно-магијским процедурама, које је први понудио Генадиј Јаковљевич Темњиков. Но, то ће трајати само док се у освешћивању не достигне „критична маса“ освешћених. У ствари, све зависи од повећања броја беспрекорних. Зато је време убрзано с повећаним бројем изазова. До тада ће свет стрепити. Стрепња од удара грома и уништења добара грȁдом, треба да освешћује просечне људе и да смањи њихову похлепу, а осветли сврху и смисао живота. Ако помишљате да наведени процеси и исходи зависе од мисли – у праву сте!
Можда ће они који су освешћени извући поуке за будуће догађаје. И мисли човека се одвијају по Закону, а стога и сви догађаји. Оно што у филозофији, науци, религији, теозофији, уметности и окултизму људи називају Бог, понаша се такође према Закону. Добар пример за један од неумитних закона у оквиру Закона Врховног Апсолутног неличног Принципа је „закон критичне масе“.
Према „закону критичне масе“, преполаризација се догађа када се освести квадратни корен из један одсто популације. Изачунајте колико је то људи. Реч је пре свега о „критичној маси истинитих информација“, односно о потреби да у једном моменту на Земљи буде 9.000 истомишљеника, подразумева се – беспрекорних људи – праведника.[7] Није то ни много ни мало. Притом, треба схватити да ће при стварању мисаоне и информационе истоветности одлучивати и богозаштитно Паулијево начело ‒ да две истоветне честице не могу постојати у истом стању.
Мисаони преображај би требало да буде резултат освешћења. Уколико се то не догоди, чини се да људска врста иде ка библијском апокалиптичном самоуништењу. Наравно, такав скуп личи на немогућу мисију, будући да је стање садашње цивилизације благо речено катастрофално. Стога је нужно да се између осталог обнови уверљивост нуклеарног одвраћања – која је свет чинила безбедним током више од 50 година.[8] Уосталом, и са такозваном критичном масом Срби имају неосвешћено искуство.
„Закон критичне масе“ је сведимензионалан, па се односи и на мисли. Моћ мисли потврђена је у бројним социолошким експериментима, у природним наукама и религијама.[9] Поборници трансценденталне медитације тврде да је довољан скуп људи величине квадратног корена из један одсто бројног стања неке социјалне средине, да се њиховом медитацијом сажме целокупна колективна свест те средине. Реч је о истовременој, обједињеној примени такозване ТМ-сиди менталне технике у насељима, регијама, земљама, на континентима и уопште у свету. То је, према схватањима трансценденталиста, начин за успостављање еволуционих животних токова у целокупном друштву, којем припада скуп медитаната. Занимљиво је да је поменута вредност једнака „критичној маси“, која се често помиње у физици. Познато је да се у моменту достизања „критичне масе“ тренутно и потпуно мењају одлике система. Дакле, долази до квалитативне промене на основу међусобног мисаоног утицаја.
Истом закону су подређена било која бића, приликом упостављања „златног пресека“, структуре материје и енергије. У електротехници је познато да се гвожђе намагнетише у моменту када приближно један одсто свих атома поравна своје магнетне полове (када се преусмери, односно преполаризује). Та споља изазвана „активност у материји“ тренутно, неумитно, безусловно и законито, условљава јединствену поларизацију осталих атома и намагнетисање предмета.
Сличан феномен се догађа при претварању дифузне у ласерску светлост. Биолошке појаве подлежу истом природном закону. Тај закон се своди на појаву да се изазивањем и/или настанком асиметрије, целокупан динамизам природе, односно космоса, усмерава ка успостављању нове симетрије и равнотеже. У свим наведеним случајевима тај закон се остварује такозваном преполаризацијом. Реч је о познатом дијалектичком закону „преласка квантитета у квалитет“, односно о одржавању свемирске равнотеже и хармоније. На тај начин се непрестано преобличава космичка енергија/материја, а све чешће и научници тврде: Виши ум у космосу.
Начин размишљања је довео људски род до ивице амбиса. Сматрам да је јасно зашто и како је аријевска раса дошла у ситуацију у којој се размишља о „последњим временима“. Но, није довољно ни да се почне мислити, јер је неспорно да многи изузетно способни научници мисле, не знајући шта су то Закон, освешћење, беспрекорност, „критична маса“, преполаризација. У овој историјској ситуацији, важно је да се што више беспрекорних људи освести. Беспрекорност се стиче поштовањем Закона, односно свих космичких, судбоносних закона без отказа. Излаз је „критична маса беспрекорних“. Када се достигне та врста „критичне масе“, аутоматски долази до преполаритета и почињу и немислећи да мисле. То је излаз. То је пут у будућност у којој владају љубав, истина, лепота, слобода и доброта.
До тада ће владати измичућа нада, заснована на могућности да се створи „критична маса", која је неспорни, неминовни и неумитни космички закон, а остварење наума спаса захтева „само" истрајност.
Напомене:
[1] P.D. Uspenski, U potrazi za čudesnim, стр. 54, 72, 73 и 366.
[2] Сорат је зао дух попут Луцифера, Ахримана и Асуре. Према схватањима следбеника Зороастре, његова улога је изазивање разврата и изопачености.
[3] Кад год нешто опажамо и сматрамо важним, морамо бити у резонанци. Тада оно што је запажено почиње и нас да се тиче. Видети: Ridiger Dalke, Zakoni sudbine – Pravila igre života, стр. 91.
[4] Хермес Трисмегистос: Закон одраза. Видети: Ridiger Dalke, Zakoni sudbine – Pravila igre života, стр. 28.
[5] Амерички математичар и метеоролог, Едвард Лоренц је тврдио: „Лепршање крилима једног лептира у Бразилу може да покрене торнадо у Тексасу“. Видети: Miodrag Mаjić, Ostrvo pelikana – nisu sve istine bolje od svih ćutanja, стр. 301. Замислите „ефекат лептира“, па потом торнадо у Тексасу. Шта мислите на шта све утиче безгранично моћнији торнадо? Не знамо. Можда ћемо знати, или ће неко некад сазнати.
[6] Аустријски физичар Ервин Шредингер (Erwin Schroedinger), добитник Нобелове награде за физику, извео је 1926. године математички образац којим је приказао зависност таласне функције од просторно-временских координата за разне честице и њихове системе. (Таласна функција формално представља таласне особине честице).
[7] У Европи би требало да постоје 2.792 беспрекорна, а у Србији би требало да буде 257 чистих душа. Да би човек био беспрекоран треба само да воли и буде у истини. Спасоје Влајић је говорио и писао: „Свет се не мења силом него љубављу, јер она означава највиши склад човека са природним законима. Особе које су у складу са законима живота и природе, постају део тих закона и добијају моћ да на њих утичу тананом енергијом својих мисли“. Видети: Спасоје Влајић, Стварање и привлачење среће, ИПА Мирослав, Београд, 2003.
[8] Писао сам о том феномену 1998. године, у лекцији Неокортикални и тотални рат. Био сам тада предавач у Школи националне одбране у Центру војних школа Војске Југославије.
[9] До веома сличних закључака, који на неки начин објашњавају феномене као што су психокинеза, левитација, психичка исцељења, затим телепатија, медијумизам, сомнабулизам, материјализација, прекогниција, ретрокогниција и виђења на даљину, дошли су Никола Тесла, истражујући одлике скаларних (стојећих) поља и британски научник Руперт Шелдрејк, испитујући морфогенетско поље. Моћ мисли и енергијски прозирнија тела која се очекују у „шестој раси“, подсетиће на време митске Лемурије и Атлантиде Видети: Александар Милинковић, Никола Тесла проналазач за трећи миленијум, стр. 122.