Пут самоуништења аријевске цивилизације
Инсерт из поглавља „Пут самоуништења аријевске цивилизације“ објављеног у књизи Почећу да мислим.
На задњој корици књиге пише:
„Потребно је доста учења, животних искустава и анализа, не би ли се схватила важност сопствених мисли. То схватање је основни услов за освешћење, чишћење душе и почетак истинског размишљања које је пут ка самосвести и опстанку.
Убрзани процес освешћивања биће сурова неминовност, будући да је питање како ће се аријевска раса снаћи у нанотехнолошкој ери, у којој ће доминирати 5Г и 6Г технологије, роботи, холограми, сурогати, квантна механика и вештачка интелигенција, односно бездушна удаљеност од једноставности и природе“
Књига ће бити објављена почетком октобра 2024. године. Читаоцима ће бити јаснији живот.
Пут самоуништења аријевске цивилизације
С обзиром на то да су сада све ређи прави интелектуалци, чини се да човек стоји немоћан пред сопственим наумима, заправо неумима. Када се каже да нема интелектуалаца мисли се на истину да је интелектуалац умно моћан, образован (што аутоматски значи моралан) и истинитим информацијама обогаћен човек. Превазиђено је мишљење да интелигенцији као друштвеној елити припадају сва лица која су завршила високе школе. Интелигенцији не припадају људи који су похлепни и, како се устаљено каже прагматични, односно „сналажљиви“ људи, него они чији су ум и знање залог да ће цивилизација коју предводе имати бољу, што значи извеснију и берићетнију будућност. Од њих се очекују одрицања и жртве, они би требало да обележавају своје време. Остали школовани људи само су успешно репродуковали знање на испитима, не би ли се домогли интересних положаја, с којих слежући раменима беспомоћно саучествују у самоуништењу људског рода.
Препуне су институције и скупштине школованих људи који мисле само на себе и највероватније на своје породице и најближе потомство, остали људи за њих су само део окружења у којем живе. И када су уверени да свет иде у суноврат, размишљају само о својој „барци спаса“, рачунајући да ће повећањем моћи и иметка имати услова за њену изградњу. Тако васпитају и децу. Не пада им напамет да оставе нешто будућим покољењима, крадући плодове са дрвећа живота, знања и мудрости. Такви неумници одлучују о судбини човечанства и судбини потомака, када је реч о увођењу невидљиве технологије у свакодневицу.
Како сам имао намеру да напишем књигу под насловом „Како убити ‘великог брата’ а не постати убица” (реч је наравно о рату на нивоу симбола), навешћу само неколико феномена који су значајни за однос према непромишљеном или можда веома перфидном и подмуклом поступку увођена нанотехнологије без знања и пристанка обичних љиди – грађана. Прво, тај процес је прикривен. Друго, убрзан је. Треће, нико га није објаснио грађанима. Четврто, приказују се само позитивни ефекти и то после разоткривања намере да се народ обмане. Пето, нико не одговара на питања као што су: ко је предлагач увођења најсавременијих технолошких решења у Србију, једну од најсиромашнијих земаља Европе баш сад; ко је и од кога добио или узео новац за пројекат ИД картица; зашто је закон о личним картама усвојен после куповине система за контролу грађана; зашто се ускраћују уставне слободе без предвиђене правне процедуре, где је нестала транспарентност демократске власти; зашто се прети грађанима изолацијом и глобом уколико не носе уз себе оно што не желе (било какве картоне и личне карте); зашто напредну технологију и електронске сервисе у Србији предводи полуписмена Ана градећи кампус БИО4 и ко је њу предложио за ту функцију; зашто се не поштују светосавски животни принципи у народу чији школски систем носи име Светог Саве, симбола просветитељства; ко је где и када одлучио да се сва рудна богатства повере дојучерашњим непријатељима; зашто власт у Србији не покаже грађанима како изгледају копови у Бору? итд.
Србију, нове власти подмећу под механизам који исцрпљује економску, војну а самим тим и политичку моћ. Чине то на рачун изгубљеног рата против најјаче војне силе света, коју су на србски народ упутиле земље „Квинте“. Из наведених разлога, и због „беле куге“, Срби су на путу да биолошки нестану и да, притом, у последњим годинама свог постојања буду потпуно поробљени, обесправљени, бестијализовани и буквално физички жигосани. Не постоји ниједан доказ да се то неће догодити, будући да србски политичари не настоје да одлучују на основу проверених истинитих података, већ на основу инструкција добијених од дојучерашњих непријатеља, уколико уопште о нечему одлучују.
Ко зна колико србских новинара ради за Централну обавештајну службу од када је њен бивши директор Џон Дојч изјавио: „CIA има право да не узме у обзир забрану злоупотребе новинарске професије у изузетно осетљивим случајевима, па да ангажује професионалног новинара као агента, или да одобри професионалном обавештајцу да се званично представи као новинар. Исти принцип може се применити и на припаднике мировних мисија и – свештенство“. Зар постоји неко ко сумња у то да највећа обавештајна сила света има своје људе неометано распоређене у србске државне институције. Уосталом, многи су „Срби“ школовани за сараднике. „Службе“ школују кадрове за дужности председника држава. Зато су на челу једних контролисаних држава јапијевци, а на челу других старци, а једнима и другима се наређују поступци. Све подсећа на ефекте напада на СССР, ЧССР и СФРЈ планираних на основу поменуте Директиве 20/1 Савета за националну безбедност САД.
У Директиви је записано: „Завршиће се рат, све ће се некако регулисати, организовати. Ми ћемо бацити све што имамо – сво злато, сву материјалну снагу, на превару и обмањивање људи... Људски мозак и свест људи, способни су за промене. Посејавши тамо хаос, ми ћемо неприметно заменити њихове вредности лажним и натерати их да верују у те лажне вредности. Како? Наћи ћемо своје истомишљенике, своје савезнике у самој Русији. Кроз епизоде ће се одигравати грандиозна трагедија погибије најнепокорнијег народа, коначног, неповратног гашења његове самосвести...“.
Ту се крије одговор на питање како је онда могуће да неко са стране одлучује о томе ко ће бити генерал у србској војсци (Војсци Србије), да страни генерали шетају кроз србске војне институције без пропусница, да новинари и чланови тзв. невладиних организација обилазе јединице на ватреној линији и строго чувана командна места, да нестају досијеи из Персоналне управе, итд. Више се не зна, да ли новинари информишу, застрашују или припремају руљу за предстојеће пошасти.
Зато се не треба чудити што су новине препуне наслова: Камере (више од 200) покривају сваки ћошак београдског аеродрома „Никола Тесла“; Све вас види свемирска полиција; Врх евро-бирократије неуспешно покушао на мала врата да уведе биометријске личне карте; Све више крађа електронски складиштених података; ДНК база података у Великој Британији претвара нацију у скуп осумњичених; Једна камера „која види и у мраку“ на 14 грађана, у име превенције против криминала, хулиганства и тероризма; Револуционисање менаџмента Националног здравственог сервиса; Микрочипови у аутобусима, на аутомобилима, у огрлицама, наушницама; Русија произвела дрон „којим се управља мислима”....
Намеће се питање зашто се размишља о увођењу ванредног стања на целој, огромној територији Европске уније, осим ако није реч о потреби присилног увођења општег надгледања у корист „Елите“, под изговором безбедности, али чије безбедности? Бар је јасно ко гине у ратовима за рачун имућних. Гине искључиво сиротиња.
Србски „европејци“ за шаку долара, од које само они имају користи, продајом дедовине и очевине гурају свој народ на беспуће. Уосталом, нико не даје новац неповратно ни најрођенијима. Власти у Србији очекују финансијску подршку за државни, реформисани систем, који не функционише, нити је интерес окупатора да проради.
С друге стране, из истих разлога, свет се приближава тоталном рату. После ера материје, енергије и информатике, наступа обједињујућа ера нанотехнологије. У ратним дејствима биће примењивана савршена механичка оружја, све врсте енергија, суперкомпјутери, сателити, беспилотне летилице, дронови и нанотехнолошка оружја.
Највећи проблем са којим се свет суочава је слабост, дезинтеграција и декаденција Запада. Покушај да се тај процес заустави изазива талас војних сукоба, који прете да се развију у трећи светски термонуклеарни рат. По свој прилици, та врста рата прети да уништи још једну људску цивилизацију, али и остала жива бића на Земљи. Као што се види, најрадије помињем људски род и садашњи цивилизацију као „пету расу“, независно од класификације. Према најчешће објављеним класификацијама прва раса је била послеатлантска ‒ староиндијска; друга праперсијска; трећа египатско-халдејска (вавилонска, асирска); четврта грчко-латинска; пета је садашња ‒ материјалистичка; шеста ће бити неоперсијска, а седма неостароиндијска.
Но, постоји и подела на расе према којој се прва звала „саморођени“, друга „касније рођени“, трећа се звала „Лемуријанци“, четврта „Атлантиђани“. Пета је и по тој подели садашња пета „аријевска раса“, израсла практично из пепела, после страдања/потапања Атлантиде. Стварали су је највероватније Лемуријанци пробуђени самадија. Постоје подаци да су до сада на Земљи живеле 22 цивилизације. Самоуништења су се догађала или у облику глобалних сукоба, или као резултат космичких катаклизми, у великој мери изазваних дејством негативне психичке енергије на космичке објекте. Срећом, иако душе не памте, има ко да памти. Знања се не уништавају, јер их чува „информациони омотач“ („бесконачно поље свести“, „поље нулте тачке“, „акаша“, „хроника акаше“, Јунгово „колективно несвесно“, Шелдрејково „морфогенетско поље“, Борхесов „универзални ум“, „универзална мисаона супстанца“, праизвор, „космичка матрица“, „квантни вакуум“, „имплицитни поредак“, есенски „космички океан мисли и емоција“, „спиритуална панорама“, Теслино „скаларно поље“, Махаришијево „јединствено поље интелигенције природе“, „информационо поље“ Александра Трофимова, Зеландов „простор животних варијанти“, пентагонов „Други World Wide Web“, „разводна табла“ Исака Боневица, „бездан“, „ништавило“, „празнина“, „хипер-простор“, „Велико Неиспољено“, „Тао“, „Божије поље“...).
Напомена:
[1] „Поље нулте тачке“ сачињено је од безбројних могућности о којима је писао Вадим Зеланд, односно од мисли (јер мисли су могућности) које успоравају своју фреквенцију, стварајући ред и форму. У њему се душа може исцелити. Улазак научника у „поље нулте тачке“ (сфера елементарних честица), односно у основу свемира, вероватно је изазвао крај Лемурије и Атлантиде и свих претходних раса и цивилизација, јер је логично да се у том подручју од људског безумља брани свеумни, свемоћни, свепрожимајући и свеприсутни универзум – Универзални ум – Креатор. Видети: Dr Džo Dispenca, Ostvari svoje neograničene sposobnosti – Kako obični ljudi rade čudesne stvari, стр. 275 и 279.