Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

(Не)моћ мисли

MisliПодразумева се да није једноставно владати сопственим мислима и изазивати жељене ефекте. Некада мисли изгледају свемоћне (када разболе човека), а каткад немоћне уз невероватно велики труд да нешто негативно спрече. Чини се да се лакше и чешће догађа да мисли самоуниште човека него да му помогну у самоисцељивању. То важи и за утицај мисли на даљину, њихову магијску моћ, тзв. читање мисли, те за способност магијског стварања урока.


У суштини моћ мисли се своди на неважне феномене, оне који не мењају космичке принципе, законитости и законе, иако је јасно да стално стварају космос додајући простор/времену нове садржаје. У много случајева, посебно код плацебо ефеката, уверења и мантри за време операција на срцу у тиму Грега Брејдена, показало се да су мисли у области у којој доминирају људска бића веома моћне. Али, да ли су оне свемоћне?

Зар моћ мисли није у супротности са космичким законом да је све одређено, моделовано, кодирано, шаблонизовано и стога неумитно, неминовно и да су људи програмирани космички механизми? С друге стране, предвидљиву моћ мисли, коју је релативно лако контролисати, доказао је својим експериментима Греј Гејџ, амерички неуронаучник, у емисији о теми „Мистерија мозга“ (јутарњи програм ТВ Прва, 1. децембар 2018. године). Уколико постоје космички циклуси и ритмови а то је потврђено потпуно и прецизно дефинисаним биоритмовима у живих бића, посебно у односу на цикличне промене на Сунцу и Месецу, те уколико је јасно да су сва дешавања зависна од наведених цикличних промена, шта је онда са моћи мисли – да ли мисли могу изменити протокол и (на пример) омогућити да неко својом одлуком заврши свој живот „пре времена“? Подразумева се, уколико би се то догодило само једном, онда би то значило да је космичка хармонија нарушена и да је познатом свету крај. Дакле, мало је вероватно да постоји неко или нешто што постоји, а да је непредвидљиво. У вези са претходним, уколико је све судбоносно предвидљиво, то значи да мисли имају лажну моћ, односно да је њихова моћ на неки начин ограничена.

Има о чему да се мисли. Човек може да одлучи да у одређено време умре и уистину умре у складу са својом одлуком, то, ипак, пре свега и највероватније значи да је смрт била и предвиђена да се догоди баш тада. Наводни одлучилац ништа није одлучио, само мисли да јесте. То што мисли да је одлучио је заправо произашло из урођене слутње. Наслутио је (некако осетио) па је наводно одлучио. То је корак ка одгонетању феномена „ми о вуку а вук на врата“.

Шта се све може назвати „моћ мисли“?
У Израелу је обављен занимљив експеримент, а потом и студија. На екрану је приказана кап крви. Виђена је занимљива слика; бактерије су се кретале полако, а макрофаги (крвне ћелије одговорне за чишћење крви) су „спавали“. Док су макрофаги спавали бактерије су се кретале опуштено. Онда, изненада, макрофаги се буде и гутају бактерије. Али, у току експеримента, била је занимљивија веза капи крви и њеног домаћина. Расположење домаћина је на неки неразумљив начин утицало на кап крви. Показало се да расположење власника делује на ћелије имуног система. Закључено је да постоје неки информациони канали који утичу далеко од извора свести. Наиме, у капљици крви почеле су да се дешавају чудне ствари. Бактерије почеле да нападају макрофаге. Почели су да се „померају уназад“ и расејавају у различитим правцима. Наметало се питање: Ко је то изазвао? У анализи је закључено: стање свести је пресудан фактор за одржавање унутрашње људске екологије. И не само људске. Показало се да су таласи свести почели да се шире у окружењем и да утичу на удаљене ћелије сопствене крви. То објашњава феномене исцељивања на даљину, о којима су говорили и писали Алберт Пајк и Генадиј Јаковљевич Темњиков.
Можда је најбоља потврда моћи мисли, утицаја мисли на даљину и телептије једна анегдота коју је објавио руски научник Пјотр Шаблин. Њему је своје искуство испричао један пацијент – часовничар.
Посао часовничара је врло захтеван, подразумева много пажње и прецизних акција. Али понекад је током рада кажипрст леве руке описаног часовничара почео да се трза. Јасно је да је немогуће радити у таквим условима без помоћи. Како је он то радио? Није масирао прст, није пио магнезијум за ублажавање грчева, није одмарао руку. Подигао је слушалицу телефона и зовао мајку која живи хиљадама километара далеко и рекао јој: „Мама, опет си забринута за мене! Престани да се бринеш, иначе не могу да радим!" Знао је да чак и мало узбуђење мајке може да проузрокује неправилности у његовој физиологији. Научник је нагласио питање: Шта онда рећи о великим шоковима?
А закључак је једноставан. Стара формула: „Ово је мој живот, оно што желим, то и радим“ безнадежно је застарела. Стање свести сваког човека одговорно је за стање имунитета деце, рођака и пријатеља.
Отуда је неопходно пронаћи начин за (о)смех, добро расположење, радост, ведрину, ужитк, срећу, топлину у души у највећем могућем обиму.
Многи људи се сећају Нормана Казинса, који је уз помоћ смеха (смехотерапија) излечен од неизлечиве фаталне болести. Стоцај околности је довео Нормана Казинса до идеје: ако су негативне емоције, угњетавајући ендокрини систем, „провокатори“ болести, тада су позитивне емоције, активирајући његову активност, „стимулатори“ опоравка. Јасно је: свака особа има врло једноставно и приступачно средство лечења – смех. Стара изрека „Смех је најбољи лек“ попримила је физиолошку основу.
За Нормана Казинса важи изрека: „Човек који је насмејао смрт“. У свему томе мисао је најважнији садржај, а најважнија веза је воља, која има значајну улогу у низу: помисао – жеља, воља, вера, намера. То је мисаони пут за остварење свих животних циљева.

У ствари, човек највећи утицај на стварност остварује тзв. слободном вољом, која се своди на слободу избора. Стога се основна варијанта моћи мисли своди на одлучивање. Човек све време бира Вадим Зеландове животне путање. То би значило да човек има у конфигурацији живота који је изабрао пре рађања (без)бројне животне путеве и непрестано кроз живот, који подсећа на мрежу или лавиринт са једним јединим али сигурним излазом, бира питање. У ствари, једини стварни избор, заснован на слободној вољи, догађа се ван живота, када душа у духовној сфери бира конфигурацију следећег живота, ради сопственог довршавања. У сваком случају, животни пут може бити веома кратак и веома дугачак, а без обзира на трајање не нарушава се космичка хармонија и не ремете процеси који би приморали универзум да због било ког догађаја успоставља тзв. космичку равнотежу. Дакле, моћ или привидна моћ мисли немају утицај на основне процесе у универзуму.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 918 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd