Оцена корисника:  3 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Никола Тесла и рат

Nikola Tela i rat2Извод (поглавље) из књиге „Мисаони изазови“, коју је објавила издавачка кућа „Пан-Пласт“ у Београду, 20. августа 2013. године. Прво издање те књиге, са истим садржајем поглавља, објављено је под насловом „Скривено мисаоно оружје“ у ИПА „Мирослав“ (Београд) 2003. године.

Немогуће је писати и говорити о ратовима будућности, а не поменути научника којег је Маргарет Чејни надахнуто описала у само две реченице: „Визионар и геније, ексцентричан и упадљив, скоро натприродно обдарен; и да је данас рођен и даље би био испред свог времена. За једне чудак, за друге геније, за скоро сваког загонетка, Никола Тесла је био можда највећи проналазач кога је свет икад видео“.

Када је реч о ратовима веома је необично, али истинито, да је Никола Тесла много знао о рату као друштвеном феномену. Имао је сјајне идеје у вези са прорачуном односа снага, а исто тако и решења у вези са могућим новим врстама оружја. Хтео је да направи машину која ће зауставити рат. У интервјуу за часопис „Liberty”, 1935. године, одгонетнуо је зашто толико размишља о сукобима међу људима: „Мржњу према рату наследио сам од оца, који се свим силама борио за мир... Ратовање може бити заустављено, не слабљењем моћних већ ако сваки народ, био јак или слаб, буде способан за одбрану“. Тврдио је, као да је живео на почетку 21. века, да је у савременим условима битно измењен карактер ратовања, због прелаза са територијалних и економских циљева на ниво размене информатичких образаца. Према његовом схватању, главни разлог за промену нивоа и врсте ратних дејстава јесте – успостављање светског телекомуникационог информатичког система. Предвиђао је, што се потврђује, да тај систем није могуће контролисати.

Попут научника из Новосибирска, узроке понашања људи и цикличких земаљских сукоба међу народима, Никола Тесла је тражио у космосу и астрофизици. Веровао је да је човек космички аутомат:

„Игра код људи укључује одређене хармоничне мишићне контракције и савијања тела у одговору на ритам. То претпоставља неке нове периодичне поремећаје у окружењу, која се преносе кроз ваздух или тло и могу да буду механичних, електричних или других особина.
Тачно тако је и са ратовима, револуцијама и сличним ванредним стањима у друштву.

Мада се тако може причинити, самовољни људски потенцијали никада не могу да узрокују рат. Он је увек мање или више непосредан резултат космичког поремећаја који је највише повезан са Сунцем“. Развио је теорију према којој сунчева магнетосфера, правилни циклуси појава сунчевих пега, протуберанце, магнетни поремећаји и магнетне буре утичу на појаву ратова. Сматрао је да магнетна индукција Сунца изазива промене у Замљиној јоносфери. Веровао је да су струје које протичу кроз јоносферу у резонансном односу с људским мозгом.

Читав век касније немачки биофизичар Дитер Брерс је објавио: „Имам доказе да поремећаји ЕМ-поља и Земљиног магнетног поља непосредно утичу на активности мозга.“ Затим је у књизи (Р)еволуција 2012 додао: „У једној студији је доказана несагледива повезаност између натпросечних годишњих геомагнетних активности (ГМА) и вероватноће да ће у истој години избити ратови... Професори Херберт Л. Кениг, Х. Фрелих, Александер Пресман и бројне друге колеге полазе од тога да су ЕМ-поља одиграла одлучујућу улогу у еволуцији“.

Nikola Tesla1 CopyТесла је тврдио да рат наступа када постоји довољно велика разлика потенцијала сукобљених страна, а да престаје када се ти потенцијали изједначе. Прорачунавао је трајање ратова. Био је уверен да рат у суштини представља испољавање енергије, што подразумева убрзање и успорење масе под дејством силе и да је трајање оружаног сукоба сразмерно, теоријски, војној снази и бројности. Говорио је: „Када одлив енергије превазиђе њен прилив рат се моментано зауставља“. Наравно, знао је да баланс енергија није једини фактор који одлучује о трајању рата, стога је наглашавао: „Одсуство разумске компоненте најважнији је фактор трајања рата“.

Први теоретичар такозваних „пузајућих ратова“ и „локалних ратова ниског интензитета“ био је Никола Тесла. То јесте необично, с обзиром на то да је реч о научнику који је у свету познат као експерт за техничке иновације, по креирању првих сијалица, осцилатора, пумпи и турбина. Предвидео је контролисано исцрпљивање енергија на местима где постоји неравнотежа потенцијала. Тај космички принцип, према његовом схватању, један је од инструмената, ако не и главни инструмент, којим се контролише формирање планетарног друштва. Знао је да се то друштво састоји од различитих вера, нација, држава и култура, чији су живи носиоци увек изузетно ратоборни људи. Ратоборност људи заснована је на недостатку свести о апстрактном карактеру рата. Према његовим истраживањима, у рату искључиво доминирају енергијске измене, а ратоборност је изражена чак и у цивилизованим и високо образованим срединама.

Бројне су Теслине белешке о ратовима и факторима који опредељују ратове. Тврдио је да „сва енергија једног система потиче из спољне средине“ и да се „свака армија која не ратује, или не побеђује у рату, мора распасти“. Посматрао је војске и са друштвеног становишта. Простудирао је суштину војне организације и њено понашање. Зато је необичан, али очевидно промишљен његов закључак: „Претерана организованост армије није њена врлина, јер је последица тога роботизација понашања војних јединица“. Говорио је да су реакције војске предвидљиве готово до степена на ком се предвиђа реакција повратне спреге машина вештачке интелигенције. Сматрао је да је такав шаблонизам изазвао историјске пропасти многих великих цивилизација које су покорили варвари. С друге стране, ценио је да су претерано самопоуздање и потцењивање противника – узрок слома најмоћнијих. Ни класици теорије ратне вештине не могу да оспоре било коју Теслину мисао о рату и миру. Писао је и говорио: „Једина позитивна последица ужасних ратних последица је што после њих мора уследити период мира. То је последица природног закона према којем су акција и реакција једнаке“.

Размишљао је чувени научник и иноватор и о ратовима будућности. На тај начин сврстао се уз Пола Валерија, Томаса Мана, Гуљелма Ферера и Карла Сфорцу највеће мислиоце 20. века. У једном напису објавио је непогрешиво предвиђање: „На садашњем степену развоја човечанства, на коме нема свести о историјским збивањима и њиховим космолошким узроцима, повремени потреси су још увек природни. Још жешћа битка тек ће се водити и то између народа Истока и Запада“. Предвидео је да ће се ратови водити све дотле док све тачке на планети Замљи одједном не ступе у ратно стање: „Ратови ће престати након глобалног информатичког рата свих против свакога, у којем ће се догодити компензација космолошких узрока рата. Непрестана размена информација повећаће број нискоинтезитетних 'енергијских пражњења' у све краћим временским интервалима, што ће онемогућити формирање велике 'разлике потенцијала' и отклонити могућност ратних сукоба на физичком плану“.

Тесла се залагао да допринесе одбрани народа у Србији, Русији и Сједињеним Државама. Желео је да их заштити новим, моћним оружјем. Вероватно је нашао решења, али су она стигла до нас као митови Теслиних оружја: енергијски штит, икс зраци, зраци смрти...

Никола Тесла је мислио ванвремено и свевремено: „Ми живимо у времену техничких открића без преседана, која воде све потпунијем овладавању силама природе и неутралисању времена и простора. Али овај развој, иако доприноси нашем комфору, удобности и сигурности живота, не иде у правцу истинске културе и просветљења. Сасвим супротно, он је деструктиван за идеале... Стварни узрок пропасти народа је неспособност човечанства да реши социјалне, моралне и духовне проблеме“. Многи људи и сада, век касније, не схватају „неутралисање времена и простора“ и не теже просветљењу.

Научник из Смиљана стигао је до свог просветљења на најједноставнији, готово идеалан начин. Његов животни пут поучан је за све који настоје да демистификују људску коб. Живот у сенци старијег брата, чије су вредности и врлине често и непотребно, али уобичајено наглашаване и Теслино нередовно и неокончано школовање изазвали су Теслино стваралачко понашање. То изузетно мотивисано стварање засновано је на тзв. креативној визуелизацији. Вешто је стварао мисаоне слике. Слутио је, осећао и разумео време, простор и свест људи. Сугерисао је примену физичких поља око људи, за прозирања кроз предмете. Радио је на видео и телефонским везама и даљинском управљању. Знао је како се преносе управљачки сигнали и енергије. Пренос енергије електромагнетним таласима кроз простор, укључујући и вакуум, један је од основних садржаја Теслиних патената.

У своје време, када људи нису били дорасли изучавању космичких појава, разумео је закон аналогије. Знао је да човеку „није дато“ да створи нешто што у природи, у неком облику, већ не постоји. У родном селу је уочио неке феномене и законитости, на основу којих је створио бројне аналоге. Од сваке акције, очекивао је реакцију. Знао је да се све човеку враћа попут бумеранга и да је, стога, важно шта се подстиче. Схватио је да је све у природи (космосу) повезано узајамним утицајима и да све има своју вишедимензионалну одлику. Спајао је Исток и Запад. Деловао је на нивоу архетипова.

Понашао се као аватар. Дан за даном мислио је о проблему, ноћима се, без сна, превртао у свом кревету, идеје су се ројиле у његовом мозгу, све док се коначно није појављивала Велика идеја, која је до тада била скривена у колективном несвесном и стрпњиво чекала да буде откривена. Такво искуство доживео је при открићу обртног магнетног поља, за које је рекао да би дао хиљаде тајни природе, на које је могао да набаса, за ту тајну коју је од ње отео, а због које је био духовно срећан као никад у животу.

Знао је да се све плаћа и враћа. То је научио из живота и књига. Ко прочита дела оца Тадеја (Штрабуловић) и његова „исповедања“ и Теслина дела свакако ће наћи подударност у њиховим схватањима закона и суштине живота. У књизи „Какве су ти мисли такав ти је живот“, отац Тадеј је записао: „На жалост, мало је оних који родитеље поштују као светињу. Ја сам много страдао, јер сам често осуђивао свога оца, мислећи да мало времена проводи са својом децом. Те су моје мисли испланирале мој живот, и због њих сам много страдао. За време окупације, два пута сам осуђиван на смрт. Пре нисам знао због чега, али када сам се отрезнио видео сам да сам ја тај који је испланирао свој живот“. И свака помисао има своју цену. Тесла је то знао.

Поштовање родитеља, а посебно мајке, уздигао је на ниво архетипа. Шта је мислио о љубави, животу, космосу и смрти, може се наслутити на основу његовог односа према белој голубици. Из Теслиних дела, јасно је да је знао да све што неког тренутка настаје, то траје и нестаје. Да су рађање и смрт исто што извор и увир. Био је сигуран да се на тај начин у космосу одржавају равнотежа, симетрија и хармонија. На предавању „О вештини телеаутоматике“, пред члановима Комерцијалног клуба 15. маја 1898. године у Чикагу, рекао је „да је сваки нестанак енергије на неком месту праћен појавом тачно једнаке количине енергије, обично различите врсте, на другим местима“.

Резултати каснијих научних истраживања потврдили су да основни космички садржај (материја/енергија) непрестано извире, креће се најчешће спиралним путањама, мења облик и увире. Енергија се од извора преноси преко материје према „домино принципу“ тзв. молекуларним каскадама. То значи да када се „обори“ један молекул „обарају“ се и остали одговарајуће распоређени молекули. С друге стране, најтипичније увирање везано је за „црне рупе“. По аналогији, „црне рупе“ и квазари (бљештаве галаксије које их покрећу) вероватно се налазе и у микрокосмосу. То значи и у људском организму.

Nikola Tesla2 CopyНикола Тесла је веровао у космичку равнотежу: „Тако би се могао одвијати, у бескрајним дубинама Васионе, вечно, процес разарања и поновног појављивања материје, где би укупна количина енергије кретања, у складу са законом очувања енергије, била заувек сачувана“. Размишљао је о процесу настајања и нестајања на основу истраживања Лорда Келвина у вези са апсолутном нулом и сера Вилијема Крукса, према хипотези овога о настанку елемената. Већ тада му се чинило да је савремена наука само потврдила историју свемира – записану у санскритској филозофији и Библији. Сматрао је да је опонашање природе до краја немогуће и да је јединствено „то што је дато природи“.

Будући да је све наведено знао, није чудно што је међу првима у свету нашао начин да скривену енергију изазове, стварајући извор и настојећи да се изазвана енергија некуда усмери; да њоме овлада. Тврдио је да је све наоколо у ритму, вибрацијама и резонанци и да су извори вибрација места рађања (настајања). Знао је да мисли имају енергију, одговарајућу вибрацију (фреквенцију) и моћ. Уосталом, научници су доказали да су мисли посебна врста информисане енергије. Нису неухватљиве, јер имају одређену фреквенцију. Сада је познато да је Јапанац Коичи Каваками, из јапанског Националног института за генетику, први применио технику којом се снима рад ћелија и на основу посебних активности неурона закључује шта неко мисли. Он тврди да ће ускоро објаснити разна стања свести, затим учење, памћење, страх, љутњу... Једноставно, његов уређај открива које су мреже можданих ћелија активне у вези с различитим понашањем.

Никола Тесла је говорио и писао много тога што нико пре њега није. На пример, да „свака мисао потреса земљу...“, или да је „чаролија именовања пут до разумевања космичких тајни...“ Тврдио је да је људски организам, попут било којег материјалног система, извор познатих таласа, зрака или зрачења и да се ти таласи или зрачења шире у свим правцима кроз простор и да могу да се пренесу на неко друго удаљено биће, које има способност да прими тај „мали део мајушне енергије“.

У вези са преносом мисли Тесла је сматрао да треба прихватити следеће чињенице: 1) два ма колико удаљена бића, која нису у контакту својим чулима, заиста једно другом преносе енергију познатог и, врло вероватно, неког непознатог облика; 2) количина енергије која се преноси у познатом облику, према свим теоријским и експерименталним доказима, много пута је већа, врло вероватно неколико милиона пута, од енергије која је потребна да би се започела мисао или, популарно речено, да би се изазвало ослобађање механизма који је умешан у образовање неке мисли, и 3) човеково око приметно се може побудити далеко мањом количином енергије од оне коју, у облику познатог зрачења, нека особа може да пренесе или преноси другој особи на највећој могућој удаљености, односно на дијаметрално супротној тачки земљине кугле.

Сматрао је, да мождани таласи могу да преносе поруке и да призивају мисли или осећања, „уколико се докаже да постоје одређени односи између квалитета мисли (осећаја) и особина емитованих таласа“. Једноставније речено, мождани таласи могу преносити поруке, уколико се докаже да постоји орган који их прима.

Никола Тесла је био сигуран да је људски мозак у неколико фреквентних опсега у резонанци са фреквенцијама на којима вибрира Земља. Те фреквенције, он је први израчунао и објавио. Знао је да свест људи има тзв. нелокална својства и да мисао може утицати на просторну и временску енергију. Први у свету је измерио таласе 57 одсто брже од брзине светлости – који су се простирали брзином од 471.240 километара у секунди. Тврдио је да је реч о стационарним таласима. На основу Теслиних дела инжењер кристалографије Спасоје Влајић сведочи да је „мозак смиреног човека, чији се мождани таласи простиру у алфа ритму од око 10 трептаја у секунди, савршен мисаоно-синхрони мотор“.

У најновијим антрополошким и геокосмичким истраживањима, у Новосибирску, потврђено је све што је Тесла заговарао у вези са брзином и енергијом мисли. Наиме, на планети Земљи, која се понаша као нека врста космичког обртног и покретног таласа, снимљене су зоне са торзионим потоцима. Научници сматрају да су открили због чега интелектуална информација, односно информација ума, или психичка информација човека, може да се простире и брже од светлости – скоро тренутно. Разлог је што информација, као спинско-торзиони поток, користи токове електрона, радиофреквентне вибрације и светлосне таласе као проводну средину.

Nikola Tesla3 CopyМноги аналитичари Теслиних постигнућа сматрају да је највећи научник и проналазач свих времена благословен, за разлику од оних коју нису следили Христов пут. На том путу, научио је и постигао оно што га је издвајало од савременика, а издваја га и од свих претходних и будућих генерација. Из очевих књига, савета и поука, сазнао је да само тих и миран човек иде у ред светих и да треба чувати свој мир. Учио је о чувању срца у миру и да су љубав, мир и радост најважнија човекова богатства, којима може учинити чуда. Успевао је да му у срцу владају мир, тишина, ћутање и тиховање. Борио се против хаоса у мислима и настојао да његов ум буде сабран, јединствен и пажљив. Знао је да је Царство небеско мислено стање душе, а исто тако и пакао, и да су људи час у рају час у паклу. Родитељи су га учили да када су људи нерасположени, онда је у њима пакао и немају мира ни спокоја, а када им је у срцу радост, осећају се као у рају. Схватао је да свако добро и свако зло потичу из мисли, будући да су људи „мислени апарат“. Знао је да мисли не утичу само на саговорнике, него и на окружење, флору и фауну.

С обзиром на околности, проучавао је житија светих отаца, знао је за закон „сетве и жетве“ и да се и мислима може убијати. Били су му јасни мисаони изазови. Свети оци кажу: „Сеј љубав, па ћеш љубав жњети. Сеј мир, па ћеш мир жњети. Немогуће је да стекнемо мир, ако смо пуни зависти и злобе“... Ми реметимо мир. Господ нас оставља са нашим мислима – ето нам страдања“. У књигама које је читао Тесла, записано је да мисли имају велику благотворну моћ, али та моћ може бити, стицајем околности, и разорна. Отац Тадеј је навео једно такво искуство: „Једном сам се зачудио када су мајка, која је побожна, и отац, сина убили мислима... Мајка је, због његовог избора животног пута, знала да говори: ’Ма не желим живог да га видим!’. Тако је и било. Тај се њихов син једном приликом возио на мотору са другом и настрадао. Након тога, та мајка је дошла код мене у тузи и жалости. Ја сам јој рекао: ’Ти си убила сина јединца. Видиш како су јаке твоје мисли. Рекла си да га не желиш живог, па ето, то ти се и остварило’“.

Кретање је проналазач из Смиљана поистовећивао са животом, трајањем и развојем. Сматрао је да се резонанца претвара у нови настанак, али и да може изазвати крај кретања. Схватао је ограничења човека и његове свести, јер је на специфичан начин веровао у Бога. Према „допуштењу“, посматрајући понашање природе, створио је први аналогни уређај изван физичке сфере. Наиме, он је по угледу на точак, који је постојао и дуго „владао“ у сфери класичне физике, направио сличан уређај у сфери физике енергија. Било је то електрично коло, заправо, „енергијски точак“. Према истој аналогији, у последње време у сфери физике свести, говори се о ведтору, као још једном аналогу точка.

Николи Тесли је било јасно, да још није време да објашњава како функционише енергијско одбрамбено оружје, или одбрамбено оружје у сфери свести. У његовом окружењу није било довољно предзнања за схватање таквих идеја. Сада, на почетку 21. века, коначно је време за таква објашњења. Научници су у међувремену доказали да свест психосоматски утиче на тело човека, да мисли имају енергију и да су подсвести људи повезане. У односу на Теслино време, научници су постали сведоци истине да постоји „ум ћелија“ (реактивни ум) и да органи у људском организму имају своју врсту ума. Ролинг Мек Крети, главни истраживач у Heartmathu, тврди да је тек 1991. године у медицинској литератури забележено да срце има свој сопствени мозак, те да су мозак у срцу и мозак у лобањи повезани vagus нервом, који преноси поруке између њих. По свему судећи, ум мозга управља централним нервним системом и свешћу, а ум срца управља вегетативним нервним системом, ћелијским умом и подсвешћу.

Значајна су нова сазнања да се мисли простиру кроз торзиона поља и да постоје фреквентна подручја у природи, која се поклапају с фреквентним подручјем човековог мозга. Доказано је да људи могу кроз јединствено поље интелигенције природе утицати на мисли других људи и на окружење. Више није спорно да је мисао бржа од светлости и да је дух бржи од мисли. Потврђено је да постоје „природни закони“ који се аутоматски примењују у свим сферама и димензијама; на пример, закон акције и реакције, закон равнотеже, закон хармоније, закон привлачности, закон замене поларитета, закон „сетве и жетве“... Један од најумнијих људи свих времена, Јохан Волфганг фон Гете, тврдио је да природа не зна за шалу: „Она је увек истинита, увек озбиљна, увек неумољива, она је увек права“.

По свему судећи, већ је Никола Тесла знао да се мислима зло враћа агресору и да је то неизбежно и снажно оружје, односно да је реч о „Богом даном“, суштинском и најприроднијем одбрамбеном оружју нападаних. То оружје било је „скривено“ из најмање пет разлога: 1) због недовољног знања о моћи мисли; 2) због опасности да агресори покушају да уклоне наводне творце мистичног оружја; 3) због потребе да што већи број људи схвати механизам његовог функционисања; 4) зато што незналице све мистификују, те скривено проглашавају тајним (често је нешто „скривено“ само зато што није видљиво за оне који имају проблема са распознавањем), и 5) парадоксално: последице употребе оружја у сфери свести, због брзине мисли, показују се пре него што је оно активирано.

Очевидно је да о моћи мисли треба што пре да сазна што више људи, и они који чине зло и они којима се чини зло. Тек када се знају космички закони могуће је разазнати у којем случају је реч о одмазди природе. Иста знања помажу да се схвати када је „мисаоно оружје“ употребљено с намером да се убрза одмазда за учињено злодело. Бројни су докази да је за веће почињено зло одмазда снажнија. Они људи који знају за живот само у физичкој сфери, не могу то да схвате.

Nikola Tesla4 CopyНикола Тесла је понудио свету теорију да је човек „мислени аутомат“ који не поседује сопствено знање. Сматрао је да се „космичко знање“ (из колективног несвесног, јединственог поља сила и информационог омотача), побуђује у човековом мозгу јаким асоцијацијама. „Размишљање и памћење трају колико и мисаона побуда“ – тврдио је. То је вероватно разлог што је истраживао и начин човековог сазнавања истине о природи и човекову повезаност са космосом. У својим експериментима, истраживао је и утицаје уређаја са екстра ниским фреквенцијама на људски организам.

Познато је да је велики научник размишљао и о одбрани у духовној сфери и наравно да је, и због тога, у своје доба био несхваћен. Чак су и најозбиљнији научници део његовог живота, у којем је говорио о другим димензијама, прогласили за метафизички и у одређеном смислу суманут. Покушавали су и да га психијатризују. У књизи Тесла – дух, дело, визија, др Бранимир Јовановић је забележио: „Ставови које је износио, многима су били чудни и неразумљиви; широкој читалачкој публици су се чинили занимљивим, а стручњацима претераним. У суштини, то су били резултати његовог посматрања света, његових давно увежбаних метода увида у тајне природе, друштва и личности, на основу којих је предвиђао шта ће се десити у будућности...“

Чувени проналазач је често јавно оцењиван, а оцене су биле једнако неуобичајене, јер су посвећене необичном генију: „Тесла, иако није разликовао кварк од глуона и био без усавршених истраживачких инструмената, којима располажу данашњи научници, имао је на располагању оно што је адмирал Ричмонд Пирсон Хобсон описао као ’космичка интуиција’“...

Сви напори да се од Тесле добију информације, које он није намеравао да објави, завршавали су се тако што се проналазач затварао у оној мери у којој су настојали да нешто извуку из њега. Новинари су с неверицом писали: „Никола Тесла ради на револуционарном пројекту добијања енергије и завршава процес фотографисања мисли... Говорио је о својој новој теорији гравитације и открићу мотора који ради на космичке зраке“. Можда је његово, за оно време чудно понашање, разлог што постоје истраживачи у области електротехнике који не знају да је Тесла уопште постојао.

Просто невероватно звуче речи Макса Валентинуција – објављене у часопису IEEE за инжињеринг у медицини и биологији: „Завршио сам електротехнички факултет (1951–1956) а да нисам никада чуо за Николу Теслу, чак ни и у оквиру курсева који се експлицитно баве наизменичним електричним моторима, преносом енергије или бежичних (радио) комуникација. Провео сам дуг период радећи у предузећу Ар-Си-Ај Комуникејшнс, које се бави телекомуникацијама, и у том периоду сам имао прилике да упознам многе старије и искусније колеге. Никад, на бројним предавањима, састанцима и дискусијама, које смо имали, није поменут Тесла. Истовремено, добро се сећам имена других, много мање значајних иноватора у области електротехнике. Многе колеге и школски другови са којима сам о овом питању дискутовао имају слично искуство. Тесла за њих није постојао.“ Како је нестао Никола Тесла из мисли научника, тако су се и његове идеје о одбрани сакриле у незнању и индолентности људског рода према будућности.

Међутим, Теслина схватања потврђена су безброј пута и потврђују се из дана у дан. Истраживачи људске психе знају како и колико мисли утичу на друге. У породици у којој има више чланова довољно је да је само једна особа незадовољна. Не мора она то ничим да испољава. Довољно је да почне да умује како се њој наноси неправда и како се са њом не поступа добро. Мир у тој породици биће поремећен мислима. Сви су незадовољни, а не знају откуда то. Треба мислити о томе! Реч је о моћи мисли.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 95 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd