Уврежени узроци ратова
Постоје ретки написи у којима се помињу узроци ратова. У већини написа указује се на економску и политичку димензију рата, потом на религије, а често на ауторитарне режиме и грамзивост владара. Књигу са тим насловом нећете пронаћи, а нећете погрешити уколико закључите да су сви прилози под насловом „узроци ратова“ површни и скоро бесмислени. Нигде се не улази у суштину људског рода и истину да је планета Земља простор на којем владају мржња, лаж и неслобода. Све супротно од Бога, који је извор љубави, истине и слободе. Земља је по свему судећи планета ратова. Зашто? О томе треба да мисли сваки Земљанин.
Ситуација у свету нагони да се мисли о узроцима ратова на планети Земљи, не би ли се предвидела могућност да будућност буде мање неизвесна и боља. Јасно је да су ратови, како кажу у Цркви, „допуштени“ од Творца свега постојећег. То се може закључити на основу тога што су сва бића уникати и што постоје седам типова личности и девет врста интелигенције. Дакле, суштинска различитост је основа неразумевања, несагласја и спорова. Када се дода истина да не постоје две особе које имају у себи исте информације, почев од информација у кодовима душе до свакодневних информација, онда се комуникација међу одлучиоцима (а сви људи све време одлучују) драстично усложава.
Различито информисање у различитим друштвима, народима и државама, омогућава ширење лажних информација и ширење мржње, која се у неким скуповима гаји вековима. Добар пример за то је однос Срба и Хрвата. Због лажи су људи лицемерни, а лицемерје штити злочинце. Због манипулисања информацијама, могуће је глупе људе и тзв. Кроулијеве будале усмеравати и с лакоћом упутити у рат, будући да примају информације од оних којима верују „здраво за готово“ и безусловно. Многи људи су горди, па када им се угрози его, понос и сујета спремни су на двобоје, одмазде и освете. То важи, на исти начин, за народе и државе.
Егоизам и посесивност се гаји у људима од малих ногу, од првих играчака, а касније подразумева борбу за своје и туђе. Тако да се тај феномен не може изоставити када се мисли о узроцима ратова. Осим тога, изграђени ставови у васпитању (стереотипи) основа су за несагласја, спорове, расправе, сукобе и ратове. Опет су добар пример Срби и Хрвати, који су опседнути понашањем племенских ривала. Била би занимљива научна анализа о томе шта уче католици о православцима и обратно. Када се мисли о узроцима рата, посесивности и опсесивности не сме се запоставити однос жена према ратовима. Многи су склони да оптуже жене за поједине ратове и то као предмет рата и као кључно одговорне за васпитање мушкараца. Најбољи пример могућег утицаја жена на рат и исход рата, описан је у књизи Лисистрата чувеног драматурга Аростофана. Но, чини се да је ближе истини да је жена умешана у ратове историјског доба због мушког егоизма и такозване заштите образа, части, односно сујете владајућих мушкараца, када им отму или увреде (повреде) вољену (супругу, љубавницу, кћер, сестру), коју доживљавају као неотуђиво своје, односно на неки исконски начин – својину.
Веома важан фактор који утиче на ратне сукобе јесу сврставања и опредељивања. Она изазивају међуљудска трвења на свим нивоима. Свеједно је да ли су се људи сврстали у партије, покрете, секте, религије, народе, државе, агенције, навијаче, клубове, војске, организације, лиге, ложе, корпорације... сврстани и опредељени ће срчано заступати интересе скупова којима припадају и тако неумитно ићи степеницама које воде у рат, а степенице су неразумевање, несагласје, неспоразум, спор, сукоб, и тек на крају – рат. Уз сврставање иду етикетирања неистомишљеника, будући да људи мисле мозгом претпостављених и истомишљеника, под притиском догме, култа, парадигме и јавног мњења у окружењу. Тако се хришћанима свуда привиђају сатанисти у исто време када припадници других религија и не знају да Сатана постоји – знају само за савршено зло, које именују на свој начин. У етикетирању је велики проблем јер за сада не постоје теже речи од устаљених - фашизам и сатанизам. Занимљиво је да је на почетку 21. века окултизам сведен на негативну парапсихологију и магују, а да је папа језуита антихришћански јавно изабрао Луцифера за свог бога. Није чудно што је Франц Кафка рекао: „Један идиот је један идиот. Два идиота су два идиота. Десет хиљада идиота су политичка странка".
Веома важан узрок рата је васпитање и образовање, односно усвојени друштвени образац заснован на науци и религији одређеног подручја. Борна Бебак је у путописној књизи Santhana написао: „Шокови промене културне свести су сувише болна искуства“. Ретко ко је спреман да се одрекне наученог погледа на свет. Уосталом, познато је да људи често реагују на нивоу одређеног друштвеног архетипа. Историја има посебну улогу када су у питању узроци ратова. Освета и одмазда могу да имају заснованост, али и да је немају. Када се познаје историја, може се предвидети ко би коме могао да се освети. На пример, Индијанци Британцима и Американцма; Јапанци Американцима, Јужноамериканци Шпанцима; Африканци Американцима; Индуси Британцима... На списку су све колонијалне силе. Ту су све време присутне жеље и наде за враћање отетог. Чини се да многи народи чекају одређени тренутак и довољно моћи за сукоб у којем ће се осветити за жртве и пљачку, јер стално подучавају потомке да памте почињене злочине.
Некима ће бити чудно, али је истина да је и начин исхране научно доказани изрок ратова. Уношење у организам хране животињског порекла, подразумева убијање, лицемерје, агресивност, нехуманост, злочин, болест, поремећен однос према стварности, бездушност, безбожност, а самим тим и све услове за рат на планети Земљи. Уништавање биљака и непознавање умности биосфере поспешују људску агресивност. Уосталом, када се зна колико је умна бактерија, једна од најједноставнијих ћелија, може се закључити шта се чини људским бићима који су проглашени за непријатељске организме. Подразумева се да су из начина исхране произашли похота и похлепа. Није истражено, али је могуће да владајуће психопате, психијатријски болесници, умоболници и душевно настрани људи имају или чак наслеђују ментални поремећај због преједања животињском храном.
У основи свих сукоба је и разлика полова. Женски и мушки пол својом суштином изазивају планетарни антагонизам. Њихово сагласје ствара мир, а несагласје изазива све врсте неспоразума и сукоба. Мушки и женски мозак су различити и међусобно несхватљиви.
Веома важан извор ратова је језуитско-вавилонски систем у којем доминира мамонизам. Језуити у име Бога, примењујући принципе „Златне хорде“, заједно са „Вавилонцима“, који су се ослонили на разједињавање људи ради владања, применом новца као оружја са освајање света, па ратовима настоје да успоставе неоробовласнички поредак. Подразумева се да је се разлог за постојање таквог система, који је само инструмент за одржавање непроменљивог стања у којем "владари из сенке" могу да раде шта пожеле, концепт и начин управљања кризама. Концепт је стар најмање 800 година, а похлепни заговорници концепта су се претворили у безбрижне ладолеже или психопате оболеле од вируса Борна. Њихова малоумност, похлепа и похота створили су школске системе за заглупљивање људи и условили стање у којем чак и најумнији размишљају о потреби негативне и позитивне еугенике.
И, коначно, можда су најитицајнији, најважнији и за човека недодирљиви узроци ратова космички (историјски) циклуси. Све је у космосу у одређеном ритму, што значи да се циклично понавља, па се и ратови понављају у сагласју са енергијским променама на Сунцу, Месецу, планетама и сазвежђима. Познато је да се активности на Сунцу понављају сваких 11,1 годину. Никола Тесла је тврдио да од „поремећаја“ (на пример магнетних олуја) на Сунцу зависи понашање људи на Земљи, а научници су доказали да од Сунчеве енергије зависе економске кризе. Иако постоје тврдње да се Сунце хлади, то је мало вероватно, будући да у том случају не би било понављање циклуса истог интензитета. Енергија се не губи, него на волшебан начин обнавља, можда се чак шаблонски понављају облици, што је за озбиљно истраживање. Очевидно је да космичке енергије утичу на материју, енергије, душе и духовност људи. Историјски догађаји се понављају, а људи би требало кроз освешћивање да схвате, да је циљ у сваком новом космичком циклусу (унутар историјске спирале) да треба да досегну виши душевни и духовни ниво, на путу повратка ка Извору.
Будући да већина људи неспорно жели мир и престанак ратова, а још више да неко мисли уместо њих, може се закључити да ће ратови на планети Земљи престати само у случају да: сви људи мисле исто (располажу истим истинитим информацијама); престану да лажу и мрзе; престану да буду лицемерни, егоистични, похлепни, похотни, сујетни; престану да се окупљају у интересне заједнице; престану га гаје и убијају животиње и хране се њима, и да, коначно, изуче, схвате и прихвате космичке (природне, Божје) законе и принципе, те тако сазнају да све што је било, јесте и биће.
Схватањем докле су људи стигли у анализи наведених услова за престанак ратова и примакли се настојању да се узроци отклоне, може се лако закључити колико је људски род близу или далеко од тога да планета Земља буде планета мира.
За сада изгледа немогуће да се људи опслуже истим истинитим информацијама, јер су сви људи уникати. То значи да је прогноза времена будућег тренутно непријатна, иако се човечанство кроз освешћење постепено приближава новом „златном добу“, неминовном због постојања космичких циклуса.