Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Угрожена с(а)вест човечанства 

Savest covecanstvaОвај теоријски напис објављен је под насловом „Угрожена с(а)вест човечанства“, у часопису „Војни Информатор“ број 4-5/2002.

Глобалне визије нису нова појава, будући да су се јављале и у ранијим епохама, и према схватању идеолога Трилатерале, биле су само обмане или чиста мистика. Међутим, креатори најновијег мондијализма почели су да верују да су се стекли сви услови за планетерно господарење. То је основни разлог што свет запада у ратне процесе опирући се нестајању држава и нација. Запад, с друге стране, у настојању да рашири своју демократију, културу, начин живота и успут, ради прогреса, оплоди мега капитал, покушавајући да цивилизује остале цивилизације, нашао је решење у тоталном сведимензионалном рату,[1] у којем цивилне институције реализују велики број активности које су раније биле искључиво у војној надлежности, а оружане снаге изводе и тзв. цивилне операције.

Сведимензионалност је, наравно, само условна, јер се односи на различите врсте истовремених ратова између две зараћене стране (економски, дипломатски, психолошки, виртуелни, геофизички, климатски, сеизмолошки, верски, спортски и сл.), и тзв. општи тежишно војни рат зараћених снага у више димензија (технолошка, економска, информациона, геофизичка, културолошка, психолошка итд.), али и свеобухватан рат из аспекта простора, енергије, материје, информација, трајања и кретања у сва три амбијента: мирнодопском, конфликтном и ратном. У таквим ратовима све је дозвољено и са становишта метода (на пример, обмане, ратна лукавства, перфидије, „џокер сценарији“[2] и слично), из аспекта средстава (од класичних до космичких) и из аспекта снага.[3] Дакле, иако се још увек, гледано кроз застарелу призму, региструју само војни сукоби, свакодневно се воде технолошки, економски, информациони, верски, психолошки, дипломатски, спортски[4] и други ратови, на различитим нивоима (условно речено, од тактичких до стратегијских), у различитим сферама (физичка, енергетска, душевна, духовна) и различитог интензитета. Теорија и пракса ратне вештине обогаћене су новим синтагмама (и језичким кованицама), као што су: електронски рат (сукоб између Израела и Сирије, у долини Бека), информациони рат (између Велике Британије и Аргентине, око Малвинских острва; између САД и Ирака, у Кувајту – рат који је осим информатичког добио и назив телевизијски рат, због велике улоге ТВ станице Си-Ен-Ен), економски рат или аутомобилски рат (између САД и Јапана), трговински рат (између САД и Кине) и слично.[5] Најтеже је прихватити да је рат обухватио спорт, културу и уметност. Међутим, управо те врсте ратова, због чињенице да су спорт, уз културу и уметност, последња места за нетолерантност и нехуманост, доказују да се свет приближава тоталном рату. У спорту се најлакше препознаје суштина рата, а она је огољени интерес, који се у крајњем изражава у количини новца. Од када је спорт сведен на бизнис, нема витештва и игре за душу сопствену и гледалаца, нема надигравања, нема чари надахнућа и заиграности, лепоте потеза – нема племенитости, нема доброте. У многим спортовима учесници су савремени бездушни гладијатори, а менаџери и сва машинерија око њих (директори, председници, одборници, истраживачки тимови, лекари, физиотерапеути, тренери, судије и други), понашају се као неоробовласници. Загађеност спорта, филма и музике индикатори су тренутне очевидне надмоћи зла над лепим и добрим.

Информација је уз енергију и материју основа живота, а стога и рата. Људски род је најпре покушао да савлада материју, па енергије, а у „информатичкој ери“ покушава да информацијама прида највећи значај. Информатички ратови, чији је основни садржај информација, посебан су и све значајнији проблем. О таквој врсти рата, у коју спадају кибернетички, компјутерски,[6] мрежни, електронски, виртуелни и тзв. хакерски ратови, Никола Тесла је писао када је предвиђао „време Интернета“ и образлагао крај досадашњег поимања историје: „Ратови ће се водити све дотле док све тачке на планети Земљи одједном не ступе у ратно стање“.[7] Нове врсте ратова приморавају теоретичаре у области ратне вештине да обогате садржаје теорије о ратовима новим дефиницијама и класификацијама. Ера информатике изазвала је и промене суштине ратовања. На пример, немогуће је после 8. фебруара 2000. игнорисати истину да постоји „хакерски рат“. Тада су хакери предузели серију координираних изненадних напада на највеће и најзначајније светске комерцијалне електронске сајтове на Интернету, пошто су претходног дана снажно атаковали на „Yahoo.com“, један од најпопуларнијих сајтова на Вебу. У нападу су више часова, повремено ометани, па и блокирани, сајтови „Amazon.com“, „еBay.com“ и „Bаy.com“. У току ноћи напад је проширен на водећи медијски сајт „ЦНН. цом“. Функционери из „еBay.com“ и „Bаy.com“ нису могли да потврде како су напади били координирани и да ли су их спровели појединци или групе. Али, стручњаци за безбедност уверени су да је реч о истом нападачу или координираној групи хакера. Елиас Леви (име му неодољиво подсећа на чувеног кабалисту Елифаса Левија), главни технолог групације „SecurityFocu.com“, рекао је да је „ширина напада изузетна, вероватно без преседана“. Тако су се до сада изражавали само официри после завршених високо рангираних војних школа.

Уколико се деструктивне идеје не сузбију или не ублаже, ратови који су почели на најнижем, физичком нивоу, завршиће се на (а)каузалном – општом деструкцијом која може да угрози биолошке основе постојања и примарну супстанцију од које су сачињене енергије и све материјалне структуре. Реч је, пре свега, о настојању да се тежиште сукоба пренесе из војне на неокортикалну сферу, у којој се утиче на психу, вољу, осећања и имагинацију људи, како би агресор лакше и једноставније остварио своје „виталне интересе“. Уколико доктринолози и стратези Запада успеју у својим намерама, био би то тотални рат по обухвату, а његова суштина – напад на све што чини природу уређеним системом.


Нова врста рата – неокортикални рат

Nova vrsta rata NKRПосебно је опасан „напад на људски мозак“, односно „напад на кору великог мозга“,[8] у којем се, поред метода „испирања“ и „спаљивања“, примењују и тзв. инактивирања[9] и блокирања рада мозга чиме се може узроковати смрт, јер реч је о врхунцу тоталног рата и његовој кључној одлици. Дакле, за разлику од тоталног рата, који су дефинисали теоретичари у области војних наука,[10] прави тотални рат обухвата и ванфизичке сфере – не уништавају се само облици материје и енергије већ и њихова структура, функције, а затим душа људи и њихов дух. 

У походу ка општој деструкцији природе, која на макроплану може изазвати „космички рат“, „рат звезда“ и/или „сукоб цивилизација“, а на микроплану деформисање генетског кода и рат у „суперстринг пољу“, „напад“ на људски мозак логична је и неминовна фаза. Да је ментална сфера постала свепрожимајућа и поприште сукоба може се закључити и из говора Др Бевана Мориса, шефа аустралијске Партије природног закона[11] и председника Махариши универзитета за менаyмент, поводом избора за аустралијског председника:

„Владе широм света неће бити успешне уколико не прихвате подршку више интелигенције која управља свим кретањима у природи, укључујући и активност људског мозга и физиологије, и која усклађује поједине жеље и активности са потребама целине…“

После овакве некомпромисне политичке тврдње није чудно што се први пут у историји ратовања помиње појам неокортикални рат. Условно узето, дефиниција тог све модернијег појма могла би да буде: неокортикални рат је сукоб између стране која користи скуп метода за деловање на кору великог мозга не би ли се деформисањем одговарајућих подручја, утицајем на проток енергије у ћелијама и ремећењем њихових функција променио однос човека према урођеном ”гласу савести” и прихваћеним критеријумима и тако обезбедили услови за манипулисање појединцима, групама и народима, ради прихватања одређених идеја, најчешће супротних њиховим стварним интересима, и стране према којој су усмерене те методе и дејства, која је (не)свесна опасности и (не)покушава да опстане у условима опште надмоћи непријатеља. При томе се под појмом савест подразумева душевно стање којим се постиже унутарња, духовна слобода као основни критеријум за вредности и врлине и осећај за дужности и дисциплину. „Савест је – како је то лепо рекао Иван Иљин – жива и целовита воља за савршеним, први и најдубљи извор осећања одговорности, основни акт унутарњег самоослобађања и моћни извор праведности“.[12] Она је природни елемент животне функције, што значи да је критерујум за природно понашање људи.

Кључна функција неокортикалног рата је тзв. контрола ума, која треба да помогне политичким олигархијама да лакше владају свет(ин)ом. Зато је логично што су креатори „новог светског поретка“ посредством свог најмоћнијег инструмента – Организације уједињених нација – прогласили, можда у најбољој намери, последњу деценију 20. века деценијом истраживања мозга, „ради новог импулса у изучавању свести као најкомплексније умне функције“.[13] Да та тежња није специјалитет нове светске елите може се закључити на основу говора Винстона Черчила, 6. септембра 1943, у којем је, обраћајући се англофилима из САД на Харвардском универзитету, рекао: „Наше две земље су те које контролишу судбину света; које контролишу науку и технологију; које контролишу културу. То су оружја далеко моћнија од војне силе. Контролисати оно што човек мисли нуди много веће добити од одузимања земље или провинција других народа или њиховог исцрпљивања експлоатацијом. Будуће империје ће бити империје ума“.[14] Вероватно су управо те Черчилове речи подстакле бригадног генерала Џона Роулинга Риса да у Војној управи за психолошко ратовање формира елитну групу „испирача мозгова“ и психијатара из лондонске клинике Тејвисток (Tavistock).[15] На „братској англо-америчкој бази“ изграђена је мрежа истомишљеника у Сједињеним Државама по различитим универзитетским местима, у Институту за ратне информације и Одељењу стратешких служби. Тако се британски институт, специјализован за психолошки рат, укључио у мрежу института који раде за Савет за спољне односе САД, Билдерберг групу и Трилатералну комисију, ради вештачких изазивања стресова у појединим регионима света. Једна од најдалекосежнијих и најмрачнијих студија коју су за „потребе Трилатерале“ израдили „Tavistock Institute“ и „Stanford Reserch“ односи се на програмирање промена нација у негативном смислу, изменом начина живота и свесним одбацивањем истине. И, што је најгоре, наводи др Џон Колеман у својој студији: „најдивљачкији снови… тима научника постају стварност“. У најинтересантније, али истовремено и најфаталније за будућност целокупног човечанства, спада необјављена студија „Глобал 2000 Репорт“, о проблемима наталитета, или тачније: како смањити становништво за око три милијарде: они прекобројни названи су „бескорисне изјелице“.[16]

Британски неокортикални ратници успоставили су мостобран у Холивуду, где је индустрија масмедија (радио, телевизија и филм) била у наглом успону. Зато не треба да нас зачуди податак да су 1996. године у Европској унији филмови из Сједињених Држава били заступљени са 70 одсто, у односу на 56 одсто 1987. године. Део холивудских филмова у функцији је креирања “новог светског поретка”. На пример, филм режисера Џона Мура „Иза непријатељевих линија“ израђен је за пропагандне сврхе америчке хегемонистичке политике. Приказан је први пут на носачу авиона „Карл Винсон“, маринцима који су упућени у рат у Авганистану – у борбу против „глобалног тероризма“. У филму храбри маринци убијају „снажне, зле и глупе Србе“, који им обарају авионе и прете. Правдајући поход на Исток глорификују се ратови које воде Сједињене Државе. Филм је начињен као сто минута дуга ТВ реклама украшена са видео игрицом типа PlayStation.

Процењује се да је централна група из клинике Тејвисток обучила око милион особа за наставнике и саветнике скоро сваке пословне, војне, политичке и образовне елите. У „операцији мрешћења“ многобројних трустова мозгова, института и разноликих центара активности у сваком делу Земљине кугле они утичу на појединачне људске свести, обликују мисли, постављају параметре и ограничавају саме мисли. „Испираче мозгова“ окупљене у клиници Тејвисток, Институту за људске односе, Левиновом Истраживачком институту за групну динамику, Институту за социјална истраживања при Универзитету Мичиген, Националном институту за ментално здравље САД и бостонском институту за истраживање можданих таласа[17] финансирају фондације под покровитељством краљевске породице и фондација породица Мелон, Морган и Рокфелер. Занимљиво је да је институт Тејвисток 1991. године у свом часопису „Human Relations“ знатан простор посветио новом систему односа у свету, описујући „транснационализацију светских послова“ као процес преношења свих кључних операција и односа на мрежу стотине хиљада невладиних организација, које потичу од њихових оперативаца.[18]
Олдос Хаксли, познати заговорник основног програма који је настао у клиници Тејвисток, један од гуруа покрета „New Age“, на предавању које је спонзорисао „Глас Америке“ Стејт департмента, у Калифорнијској медицинској школи у Сан Франциску, 1961. године, обратио се групи лекара, психијатара и владиних административаца речима: „У следећој генерацији или ту отприлике, фармаколошки ће се уређивати да људи воле своје робовање и производити, тако рећи, диктатуре без суза. Произаћи ће нека врста безболног концентрационог логора за читава друштва, тако да ће људима у ствари бити одузета њихова слобода, али ће радо уживати у томе, јер ће бити одвраћени од било какве жеље за побуном – пропагандом, ’испирањем мозга’, или идиотизацијом појачаном фармаколошким средствима. И то ће изгледа бити крајња револуција“.

Истраживачи људске психе и свести, заправо, покушавају да разјасне мистерију подсвести и надсвести, наслућујући да постоје и непоновљиви феномени и област још неконтролисаног. С друге стране, изучавања астралне и менталне матрице показала су да многе могућности човека нису мистичне и да су понашања људи, углавном, предвидива. У последње време истраживачи свести тврде да „Природа поседује свест на различитим структурним нивоима, и живим и неживим“. Када се говори о физичким, енергентским, астралним и менталним матрицама, мисли се на истоимене сфере или тела. Присталице класичне науке, којима је углавном јасно шта је физичко/ енергетско тело, све чешће истражују етерично тело јонске природе (ћи, прана, пнеума, витални етерични флуид…), за које езотеристи сматрају да егзистира у енергетском подручју, астрално тело, односно душу (маномаyа, мановијнана, ка, лингасарира, псyцхе, финотварно тело, психичко тело ...) и ментално, другачије речено духовно тело (манас, суксмасарира, вијнанамаyа, ба, тхимос, ноетичко тело, спиритуално тело…).[19]

У условима креирања тзв. новог светског поретка то значи да је доктринарно предвиђено и припремање становништва (сопственог и светског) да не пружа отпор п(р)оходу Запада ка Истоку. Дакле, амерички војни стратези и њихови налогодавци први су доктринарно разрадили психотронска и неокортикална дејства ради контролисања појединачних подсвести и тзв. универзалног ума. На тај начин створили су основни услов за нову, вероватно по ефектима најопаснију врсту рата.

 

Први пут у доктрини Сједињених Држава

Doktrina SAD i NKRУ чланцима објављеним у часопису „Military Review“, у новембру 1994. године, група еминентних аутора из Генералштабне школе КоВ САД у Форт Левенворту потврдила је, разматрајући пројекцију америчке војне силе у 21. веку, да су у Пентагону разматрани и операционализовани аспекти тзв. неокортикалног рата (Neocortical war fare).[20] Била је то значајна потврда да су (не)популарне методе контролора ума нашле место и у војним доктринарним документима. Ништа природније од тога. Суптилно разрађеним америчким ратним високософистицираним механизмом обухваћени су први пут у историји сви верификовани принципи ратовања и при том су респектовани скоро сви војни мислиоци од Сун Цу Вуа, Никола Макијавелија, Џона Бојда, Карла Клаузевица до Џорџа Патона и Хајнца Гудеријана, који су наглашавали значај моралног, менталног и вољног у оружаним сукобима. Поштујући њихове догме, амерички стратези одлучили су да продру у непријатељев циклус „посматрања, оријентације, одлучивања и деловања“. Зато је потребно познавање функција коре великог мозга, а такође и последица разарања њених различитих подручја.[21] 

Када се зна да у земљама Запада верују да се војни успеси могу учинити ефикаснијим после примене неокортикалних кампања, намећу се занимљива питања у вези са савременим војно-политичким догађајима. На пример: да ли су инспектори американизованих Уједињених нација у Ираку заиста тражили биолошко и хемијско оружје за масовно уништавање или су тражили електромагнетно оружје (ЕМ оружје); да ли су мултинационалне снаге у Персијском заливу лоциране баш на том подручју ради притиска на Ирак да прихвати општу војну контролу или су оне тамо да би учествовале у новом in vivo експерименту – неокортикалној операцији у подручју вавилонских „Божијих врата“ – не би ли приморали арапско становништво и њихове оружане снаге за понашење усклађено с америчким „виталним интересима“; да нису антитерористичке активности у Авганистану и бомбардерски прогон Ал Каиде превасходно ради поседања нових база у Азији и „ширења Натоа“ на Исток.

Примера духовног и душевног суноврата има много, а такође и доказа да су деструктивци постигли највеће резултате утицајем на психолошком плану. О том суноврату највредније радове написали су доказани борци за истину попут Бенџамина Кука,[22] Јустаса Малинса,[23] Карла Бергмајстера[24] и Роберта Голдсбороуа,[25] који су због указивања на узроке људског страдања и ширења зла постали жртве уцена. претњи и прогона.
О неким средствима из арсенала тзв. рата против ума писала је агенција „Ројтерс“, крајем октобра 1999, извештавајући из Брисела: „Нато уводи нову врсту ’хуманог оружја’ за будуће акције“. Нова врста ратне технике укључује буку која дезоријентише, звуке јаког интензитета који изазивају болове, непријатне мирисе и иритацију коже. У том напису поменути су и „строб“ светла, оружје које изазива мучнину, електрични пиштољи, пиштољи пуњени лепком, пенасте бомбе и мреже итд.

Будући да су ратове до 20. века добијале и губиле војске биће забележено да су помак рата из војних у све друге сфере иницирали русофоби попут Линдона Х. Лароче јуниора, који је бескомпромисно инсистирао: „Ако икада будемо приморани да се боримо у општем рату, постигнимо брзу победу уз што мање губитака живота међу становништвом. Уз то, ми морамо развити и задржати способност комбиновања одбране и напада за такву војну победу. Ми морамо постићи такву победу без испаљеног иједног метка. Исправан циљ ратовања по себи јесте коришћење војне силе да се изазову такви ефекти да се непријатељ присили да призна пораз уз нашу истовремену културну, економску и политичку офанзиву“.

Тако је отворена нова ера ратовања у којој се војни ефективи у одређеном смислу маргинализују. Томе је допринела непрестана америчка опседнутост “московском” цивилизацијом чиме се изазивају све погубнији ефекти за планету. Посебан проблем јесте што агресивни научници попут поменутог Ларочеа знају, по свему судећи, више од осталих о новим оружјима. На конференцији у Паризу одржаној 26. новембра 1987. године, он је, говорећи о оружју с нелинеарним електромагнетним зрачењем, рекао: „Суштински, савремена средства омогућавају нам да откријемо и меримо локализоване кохерентне импулсе у рангу кванта емисије, уводећи нас тако у нешто што се данас зове ’нелинеарна спектроскопија’ животних процеса. Поређење резултата постигнутих на тај начин у биолошким истраживањима, са наученим лекцијама из високоенергијске физике и слободне снаге плазма стања јесте кључ нацрта стратешког и тактичког антиперсоналног офанзивног оружја и његове примене“.

Војни аналитичари и познаваоци оружја знају да је реч о оружју које је усмерено пре свега на човеков мозак, а потом и на његове друге виталне органе.
Значајне за тему о неокортикалном рату, у којем се злоупотребљавају енергије и вибрације против човека, чији је живот суштински заснован на енергијама и вибрацијама, су и следеће тврдње познатих истраживача ДНК, Етјена Гијеа и Кристине Арди: „…Живот проистиче из динамичке равнотеже између утицаја примљених и утицаја емитованих таласа: с тим што је међудејство два типа таласа потпуно зависно од природе вибраторних носилаца који чине ћелију а посебно од природе низова база ДНК. Енергетска равнотежа јединке зависиће у првом реду од сталног одржавања ове осцилаторне равнотеже свих ћелија које је сачињавају. Ако се појави нека осцилаторна неравнотежа, ако се она одржава, ако није исправљена, ако захвати вибраторне носиоце битне за живот, органска материја ће, са своје стране, бити измењена. То ће довести до измена у функционисању ћелије и на крају до смрти“.[26]

После свега наведеног, не може бити ништа нормалније од закључка да се на функционисање ћелија (њихово лечење и обољевање) може утицати електромагнетном емисијом.

С друге стране, медијско насиље у освајању душе, енергетско окружење, пријемчљивост човека на вибрације и биохемијска и електромагнетна суштина ћелија уопште и посебно мозга, основни су чиниоци напада на свест. Стога су суштина суштине рата. Око тога да ће се ратови и даље водити скоро нико није у дилеми, али ретки су људи који су попут владике Николаја Велимировића покушали да уопште проблем људских сукоба до врха и одгонетну основне узроке ратова. У предговору поменуте књиге Рат и библија, написаном 1993. године, пише:

„Нагомилане супротности у човеку рефлектују супротност у свету у коме он обитава. Непомирен са Богом, човек не може бити помирен ни са собом ни са светом. Одатле почиње рат. Повод може бити ма шта. Још пре осамдесетак година владика Николај Охридски је подсећао људе да разлози за рат нису у супротстављеним државама, нити у сукобљеним народима, већ у сукобљеном човеку. Нису разлози за рат ни у нараслој моћи ни у нараслој беди. И моћ и беда су ништа пред Богом. Рат је због сукобљености човека са Богом. Због немоћног беса грехом упрљане душе“.[27]

Можда његова дефиниција узрока ратова најбоље описује деструктивце и указује на могућност да победник у неокортикалном рату, уколико то буде поборник светлости и истине, може створити услове за трајни мир, будући да је душа (упрљана и чиста) у жижи неокортикалног рата.

 

Мозак је на удару – нема мистерије

Mozak na udaruОд 1950. године велика пажња у истраживањима, и на Истоку и на Западу, посвећена је утицајима на мозак: психотронским лековима (ЛСД, средствима за умирење, стимулаторима и др.), и електричним стимулацијама појединих делова мозга имплантираним електродама. Занимљиво је да америчке администрације и њихови научници већ неколико деценија зазиру од руске предности и премоћи у области биолошких деловања електромагнетних импулса. Уосталом, да њихов страх није без основа може се закључити на основу јавно публиковане научне литературе. На пример, Светлана Синеок и Игор Јелисејев су у књизи „Спирала“ објаснили утицај различитих космичких поља на људски организам. У руском часопису „Биолошке науке“ појавио се занимљив напис „Корекција тренутног микроталасног дејства лековима – експериментални резултати“. У њему је изнета оцена о медикаментима који имају способност да повећају отпорност људског организма на микроталасно зрачење. 

Садржај написа је само подсетио на истраживања оснивачког директора Државног радиолошког института у Лењинграду В. И. Вернадског (1863−1945). Наиме, Вернадски је проучавао област “физичке геометрије животних процеса” и њихово међусобно деловање с електромагнетним зрачењем и упозоравао да научници још нису, помоћу уобичајених схватања Универзума, разумели основну улогу невидљивих зрачења, која окружују човека, у процесу кретања и приликом пролажења кроз људско тело у биосферу. Чувени физичар, биолог, геолог и творац совјетске атомске бомбе је поред осталог тврдио:

„Нас окружује и продире кроз нас, увек и свуда, вечита промена, и супротстављање зрачења различите таласне дужине – од десетог милионитог дела милиметра до неколико километара“. Уосталом, из програма који је започео Вернадски потекао је и совјетски војнички слоган: „Ко влада царством електромагнетног спектра господариће светом“.

Истраживања и експерименти су показали да и најмања струја изазвана електростимулацијом ствара значајне промене у функцији мозга, сличне онима које се постижу психотронским лековима, када се примењују у малој концентрацији. То није чудно, будући да је мозак, према проф. др Велимиру Абрамовићу, “електромагнетна машина”.[28] При томе, требало би узети у обзир да све ћелије нису истог садржаја и квалитета и да немају исту функцију. Научно је доказано да у експериментима са животињама звог повећања температуре за само један степен Целзијуса неке ћелије у мозгу су скуване, што је изазвало рак мозга. Наравно, ектромагнетним зрачењем могуће је изазвати и физиолошке и хормоналне промене у живом организму. Неурофизиолог Хозе Делгадо, из Университy School Yale, и Рос Адеј са University of California, су прецизним модулисањем фреквенција изазивали успаваност или агресивност животиња. „Кројењем“ електромагнетног сигнала у склоп импулсних облика спроводили су танане психолошке манипулације. Делгадо је после истраживања током 1966. године изјавио да се емоцијама и понашањем људи може управљати електромагнетном енергијом: „Људи се могу контролисати као роботи тастерима“. Поред мозга, на мети ЕМ оружја у истраживањима су централни нервни систем и витални органи, а посебно срце. Експерименти су показали да унутрашњи таласи мозга (ЕЕГ) могу бити усмерени и модификовани помоћу модулисаног радиофреквентног (РФ) поља ниске снаге и да се тако могу директно пренети информације у мозак.

О ефектима најнехуманијег оружја је Мајрон Волбарт, у књизи посвећеној технологијама у развоју, записао: „Микроталасно оружје намењено уништењу противничких система комуникације може ’спржити’ било коју војску изложену његовом дејству“.[29]

У западним изворима се тврди да су „масери“, а не ласери, скривена погонска снага (не)успелог пројекта названог „Рат звезда“. Сматра се да ће једна врста ЕМ оружја, тзв. РФ оружје (радиофреквентно оружје), имати велики утицај на тактику, а да ће његова офанзивна стратешка димензија бити застрашујућа.[30]

Очигледно је да није једноставно утврдити какви су стварни ефекти употребе ЕМ оружја и колико су истините застрашујуће приче о нападу на људски мозак. За сада је извесно да су научници „успели“ да материјализују системе који користе електромагнетну енергију не само за лечење већ и за раздешавање (обољевање) и уништавање људског организма. Један од бољих примера за то јесте систем ХААРП настао у истоименом пројекту (High-frekvency Active Auroral Research Project − Програм за активно истраживање ауроре помоћу високих фреквенција).

Занимљиво је да су наши научници на посредан начин потврдили могућности система стационираног на Аљасци. Наиме, у студији о геофизичком рату навели су да „јаким радио-предајницима могу да се створе електрични таласи у шупљини између јоносфере и првобитних слојева на Земљиној површини“. У студији је посебно наглашено да се подешавањем тих таласа на фреквенцију можданих емисија човека могу пореметити мождане перформансе, а тиме изазвати промене у понашању за дужи период. Објављено је и посебно упозорење да се таквим дејствима може ослабити борбена способност противника.[31]

Када је реч о експериментима у којима је људски мозак изложен утицају електромагнетних зрачења познато је да су пулсирајући, модулисани микроталаси (технологија за даљинску контролу ума) примењивани и на Калифорнија универзитету у пројекту „Пандора“, којим је руководио др Еди Рос. Циљ његовог тајног пројекта био је да се провери да ли је могуће довести жртву до лудила ремећењем функција мозга звучним и говорним сигналима. Резултати истраживања Едија Роса поклопили су се са резултатима истраживања другог америчког научника Ц. С. Блекмена. Закључили су да се оптимална стимулација мозга може постићи нискофреквентним геопатогеним зрачењем од 16 херца.

До истих сазнања дошли су и југословенски истраживачи. За “неверне Томе”, дакле људе који не верују да се електромагнетном енергијом може утицати на мозак, требало би да буде убедљив исказ једног од највећих истраживача човекове свести, југословенског научника Дејана Раковића:
„Према биофизичком моделу свести, свест је суптилни унутрашњи дисплеј, у форми ЕМ компоненте акупунктурног ЕМ/јонског система као микроталасне/ултранискофреквентно (МЊ/УЛФ) модулисане квантно-холографске електрооптичке неуронске мреже, у којем се непрекидно кодирају све информације (и свесне и несвесне) из можданих неуронских мрежа (у којима је синаптичко и даље електрохемијско), посредством можданих таласа као интерфејса“.[32] Преведено на језик лаика: свест је унутрашњи приказ схватања личности. Мења се можданим таласима (који су електромагнетне природе), при обликовању информација у неуронским мрежама. Када се наведено зна (зло)употребе се могу наслутити.

 

Одбрана је могућа

NeutralizatoriПодразумева се да је једина одбрана од неокортикалног рата стварање свести о потреби да се на сведимензионалне операције агресора (једновремен напад у политичкој, економској, психолошкој, информативној, технолошкој, културолошкој, војној и некој другој сфери) може одговорити само сведимензионалном одбраном у свим активираним сферама скоро свих институција државе. Тада би све организације у систему синхронизовано и координирано преузеле и део одговорности за одбрану. Да би се наведени систем изградио потребно је створити одговарајући кадар, а затим га оптимално распоредити, тако да се искористе ефекти свих образовних и васпитних институција. Дакле, да би одвраћање од агресије било ефикасно, неопходно је да се оствари једнодушност у приступу одбрани, што се може обезбедити само новим активностима у образовном систему. Садржаји које треба изучавати, као софтвер система, требало би да се одреде након студиозног истраживања, којем би, опет, требало да претходе кристално јасна државна и национална опредељења. 

Уколико се искажу жеља и воља за одбрану државе већ нападнуте неокортикалним операцијама, и стварање елементарних услова за њено оздрављење у миру, неопходно је да се схвати, на основу постојећих анализа, ко се све налази наспрам нападнуте државе. Затим, неопходно је да се направи концепт одбране у којем су разрађене мере према реалном непријатељу, ради анулирања ефеката конкретних утицаја и дејстава, што најчешће нису војне акције. Поред успостављања природног односа према означеном непријатељу, неопходно је стећи свежа знања о креаторима „новог светског поретка“, доктринама у оптицају и савременој техници и технологији. Потребна су знања и истраживања о протоколима наднационалних организација и степену реализације њихових циљева, о плановима фундаменталистичких цркава и најмоћнијих секти, сценаријима мултинационалних корпорација, државним и националним програмима суперсила и великих сила, националним катехизисима и слично. Наравно, потребна су и знања о методама супротстављања неокортикалним операцијама и начину организовања за њихово неутралисање. Значајно је напоменути да то нису умањене копије активности агресора, него суштински другачије активности које треба да успоставе равнотежу моћи. Уколико се у физичкој сфери не оживотвори концепт сведимензионалне одбране, постоји опасност да официри и сви други надлежни у одбрамбеном систему, у нереалним проценама, рачунају однос снага који се никад неће догодити. Зато је веома значајно да расположиве одбрамбене снаге не буду спречене да се припреме и ангажују у борби, будући да агресор увек на време предузима одговарајуће мере за паралисање одбрамбеног система.

Ни одбрана СРЈ није могућа без осмишљеног усмеравања енергије становништва, којем мотиве дају јасни државни и национални интереси, јасна опредељења, реални циљеви, програм типа катехизиса, филозофија одбране, концепција с разрадом по доктринарним компонентама, складан одбрамбени систем и припрема у којој се гради одговарајућа, захтевана борбена моћ.

Након интердисциплинарних истраживања неокортикалне сфере, у којима би се ангажовали експерти и научници из различитих области (неуропсихијатри, психолози, електроничари, информатичари, стратези, физичари и др.), потребно је доградити теорију ратне вештине и при том дефинисати и неокортикална и противнеокортикална дејства.

Значајно је уочити разлику између психолошких и неокортикалних дејстава, јер је та разлика нови садржај на основу којег треба у теорији ратне вештине допунити постојеће садржаје рата, који се, свакако, не могу исцрпети кроз морал припадника војске и њено информисање. Треба, исто тако, истражити у који елемент борбене готовости уградити тзв. киберспејс-димензију.

У разради концепције одбране потребно је обрадити и примену неокортикалних мера, а у државној доктрини (доктрини одбране) и војној доктрини прецизирати процедуру у случају откривања примене неокортикалних активности против становништва. Да би пракса у тој области била уређена, неопходно је у регулативи предвидети поступке појединаца, војних јединица и установа и цивилних организација, за различите случајеве примене неокортикалних и психотронских дејстава и опремити јединице одговарајућим средствима заштите.[33]

Наравно, неокортикална дејства нису свемогућа. Универзална средства за заштиту људи од електромагнетних утицаја већ постоје. На пример, могућа је заштита одговарајућим апаратима попут “Витасепа” (модификован Теслин осцилаторни трансформатор који поништава ефекте нискофреквентних таласа) и прилагођеним мерама борбеног обезбеђења.

У Руској Федерацији у последњој деценији 20. века реализована су бројна истраживања у вези са заштитом здравља у условима зрачења штетних за људски организам. Резултат вишегодишњих истраживања у тој сфери су апарати „Гама-7.Н“ и „Гама-7.А“, које су произвели руски научници у Институту за општу генетику Н. И. Вавилова РАН и патентирали 9. октобра 1999.[34] Ти уређаји доказано штите и у одређеној мери лече ћелије живих бића од свих врста штетног електромагнетног зрачења и радијације. Стога су примењиви за заштиту од зрачења савремених апарата, техничких средстава који се користе у медицинској интроскопији и физиологији, апарата за домаћинство, свих врста средстава везе, канцеларијске технике, извора радијације и сличних извора.

Наведени неутрализатор могуће је применити и у јединицама које су изложене дејству ЕМ оружја. Реч је о пасивном широкопојасном аутотрансформатору екстра ниских фреквенција, који се напаја енергијом која је на њега усмерена. „Гама-7.Н“ ублажава и неутралише ефекте дејства ЕМ оружја као што су општа слабост, апатија, успореност покрета, главобоља, смањење пажње и памћења, умањену радну способност, психичка растројства и слични симптоми. Наравно, може се расправљати и о употреби „Биогарда“, уређаја којег је патентирао београдски проналазач Милан Млађеновић. Његов уређај функционише на принципу јонизатора воде и може да заштити ауру човека од штетног дејства електромагнетних уређаја.
Дакле, да не би попут Анатолија Мартинова упитали: има ли Русија будућност?[35] неопходно је изменити основе теорије ратне вештине и вештину ратовања обогатити новим садржајима на свим нивоима општости и наћи решења која се могу применити.


Литература

1. Аврамов, Смиља, Трилатерална комисија, ЛДИЈ, Ветерник, 1998.
2. Бжежински, Збигњев, Стратегија и политика САД према Југославији, “Омладинска искра”, 1978.
3. Bowart, Walter, Operation Mind Control, Fontana Books, London, 1979
4. Bunker, J. Robert, Five-dimensional (cyber) warfighting: Can the Army after next be defeamed throught complex concepts and tehnologies?, California State University, San Bernardino, 1998
5. Велимировић, Николај, Рат и библија, Светосавска књижевна заједница, Београд, 1997.
6. Вићановић, Д&Д, Империја зла – Прљава Америка, Но лимит боокс, Београд, 1999.
7. Гије, Етјен & Арди, Кристина, Алхемија живота, Нолит, Београд, 1991.
8. Група аутора, Свест, спавање, снови, Клинички центар Србије (Институт за психијатрију), Београд, 1999.
9. Дроснин, Мајкл, Библијски код, Метапхисица, Београд, 2001.
10. Илић, Миодраг, Quo vadis, svete, Филип Вишњић, Београд, 2000.
11. Иљин, Иван, Пут духовне обнове, Логос − Ант, Београд, 1998.
12. Лисичкин, В. А, Шелепин, Л. А, Трећи светски информативно – психолошки рат, Академија социјалних наука, Москва, 2000.
13. Лукић, Живко, Информатичке операције − даља разрада доктрине КоВ Сједињених Америчких Држава, “Војно дело”, бр. 4−5/95.
14. Miller, Т. Michael, Контролори ума (тајни досијеи ЦИА-е и Пентагона), едиција “Изазов”, издавач: Д. Вићановић, Београд, 1996.
15. Милосављевић, Божидар, Заборављено знање предака, “Запис”, Београд, 1981.
16. Михајловић Славински, Живорад, Психонаути унутрашњих светова, Графичко предузеће “Слободан Јовић”, Београд, 1976.
17. Оуспенскy, П. Д., У потрази за чудесним, Опус, Београд, 1989.
18. Познановић, И. Жељко, Српска идеја, Слободна књига, Београд, 1999.
19. Пуач, Драго, Масовно испирање мозга, Тајне, Београд, 1994.
20. Редфилд, Џејмс, Целестинско пророчанство, Народна књига – Алфа, Београд, 1998.
21. Редфилд, Џејмс, Десети увид, Народна књига Алфа, 1998.
22. Ritchie, Jean, The Secret World of Cults, An Angus & Robertson Book, 1991
23. Савезни хидрометеоролошки завод, Стање и перспективе развоја геофизичких аспеката савременог ратовања, Београд, 1979.
24. Синеок, Светлана, Јелисејев Игор, Спирала, Глобус, Москва, 2000.
25. Springmeier, F. 1995. Project Monarsh: How the U.S. creates slaves of Satan. In Cult Raptyre, ed. By A. Parfrey, Portland, Ore.: Feral House.
26. Thomas, G. 1990. Journey into Madness: The True Story of Secret CIA Mind Control and Medical Abuse. New York: Bantam.
27. Harington, Evan, Conspiracy Theories and Paranoia: Notes from a Mind_Control Conference, e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
28. Hasan, Stiven, Combating Cult Mind Control, Park Street Press, Rochester, Vermont, 1990
29. Хегелин, С. Џон, материјал с предавања у Центру „Сава“, Београд, 23. октобар 1990.
30. Хофман, Брус, Унутрашњи тероризам, Алфа, Народна књига, Београд, 2000.
31. Campen, D. Alan, The First Information War, AFCEA International press, Fairfax, Virginia, 1992
32. Центр информатики „Гамма-7”, Как выжить в условиях електромагнитной катастрофы, Москва, 2000.


Напоменe:

[1] У штампи је 26. септембра 2001. објављено, да ће, према мишљењу већине западноевропских лидера, САД против тероризма водити рат на више фронтова (војном, политичком, економском и културном).
[2] Ти сценарији обухватају неочекиване технолошке и друге претње, онемогућавање прилаза линијама комуникација у кључним регионима, хакерске упаде и све активности група и појединаца усмерене против државе са којом су они и њихове друштвене заједнице у ратном сукобу.
[3] Нова оперативна концепцијска решења требало би да послуже Сједињеним Државама, како тврде амерички доктринолози, између осталог, и за неутралисање опасности која, према проценама, прети њиховим националним снагама од „асиметричних претњи“, почевши од нуклеарног, биолошког и хемијског оружја до тероризма. Поменута „асиметрија“ значи суштински неравноправан однос снага и примену различитих средстава које користе зараћене стране.
[4] Познато је да су државе долазиле у сукоб и због спорта, али специфичност коју су смислили креатори „новог светског поретка“ јесте да спорт претворен у бизнис постаје димензија рата, јер се преко њега остварују психолошки, политички па и економски циљеви. Земље Запада примениле су и „спортски рат“ против СР Југославије изостављајући је и са првенстава за које су се југословенски такмичари већ изборили. Многи југословенски клубови такмичили су се искључиво пред страном публиком, будући да су им терени политичким одлукама у међународним спортским организацијама суспендовани. На пример, 4. августа 1999. Холандија је одбила да изда визе стонотенисерима Југославије за светско првенство. Тада Међународна сонотенисна федерација (ИТТФ) није безрезервно стала уз Стонотениски савез Југославије (СТСЈ), нити је Међународни олимпијски комитет (МОК) стао у одбрану универзалног права на спорт, такмичење и дружење младих из целог света.
[5] Сви који се не слажу да су то уистину ратови треба да се сете критеријума који одређују суштину интереса и сукоба, пораз, односно губитке и ефекте рата. Некада се простор освајао искључиво војнички. Сада многи народи, несхватајући да су били у некој врсти рата који су изгубили, раде за друге на свом простору, економски поробљени и окупирани, а тобоже слободни. Слично је и са губицима. На пример, савремена технологија омогућава да се избором боја на ТВ изазову поремећаји или оптерећења рада срца који повећавају смртност и до 15 одсто, а то су, заправо, губици. Тако је свеједно да ли је популација излагана бојама, електромагнетном зрачењу, радијацији, пестицидима, аерозагађењу и другим материјама и енергијама које је уништавају, или је учествовала у рату.
[6] Амерички генерал Лестер Лајлс, заменик команданта америчких ваздухопловних снага, признао је да су америчке снаге у нападима на СРЈ (од 24. марта до 11. јуна 1999) покушале да успоставе мрежу за компјутерско ратовање „која ће бити саставни део ратне доктрине у будућности“ и да је у тим нападима коришћено пет пута више компјутерске технологије него у Заливском рату, који је познат као “први информатички рат”. Његов став о примени компјутера у будућим ратовима потврдио је и државни секретар за одбрану САД Доналд Рамсфелд 25. јула 2001.
[7] Проучавањем Теслиног дела креатори глобалног поретка могли су да дођу на идеју коју уистину спроводе широм планете, присиљавајући различите народе на „амерички начин живљења“. Тесла је, наиме, тврдио да "подјармити народ значи заменити му парадигму”. У ствари, на тај начин се „репрограмира колективно несвесно“ (видети: др Велимир Абрамовић, Теслино схватање рата и будућност ратних процеса, "Војно дело" бр. 6/1996, стр. 164).
[8] Кортекс (лат. cortex, 2. Corticis – кора) – кора уопште, па и кора великог мозга (cortex, cerebri). Кортикалан – који се тиче коре. Видети, на пример: Братољуб Клаић, Велики рјечник страних ријечи, „Зора“, Загреб, 1974.
[9] Ј. В. и Ј.Е. Ферјзер у напису „Научноистраживачка запажања о антиперсоналном оружју“ тврде да „инактиватор мозга у свом садашњем облику може у потпуности да прекине активности мозга код миша, пацова или свиње, и то за 150 мс, дозвољавајући независно одређивање количине неуротрансмитера од 1 мг у одређеној зони мозга“.
[10] Тотални рат је врста рата који се води свим средствима, свим људским и материјалним снагама земље, на читавој територији противника, против свих његових војних, људских и материјалних потенцијала (видети: Војна енциклопедија, Београд, 1975, стр. 65).
[11] Таква партија регистрована је у Савезној Републици Југославији под називом Странка природног права.
[12] Иван Иљин, Пут духовне обнове, “Логос – Ант”, Београд, 1998, стр. 63.
[13] У кампању су се укључили и југословенски научници организујући симпозијум о теми „Мозак и свест“, од 22. до 26. септембра 1997, под патронатом European Centre for Peace and Development (ECPD) of the United Nations University for Peace у Београду (Теразије 41).
[14] Да су креатори тзв. новог светског поретка разумели ^ерчила и постали његови следбеници доказао је Збигњев Бжежински 1970. године, када је најавио “контролисано и усмеравано друштво” којим ће управљати елита снабдевена супериорним “знати како”, наглашавајући да ће ново друштво постати такво захваљујући развоју технологије.
[15] Клиника Tavistock наставља традицију клинике основане 1920. године под непосредним патронатом краљевске породице, преко Његовог краљевског височанства Џорџа од Кента (1902-1942). Институт Тејвисток формиран на клиници саставни је део универзитета у Сасексу у Великој Британији.
Клиника је стекла и назив „Фројдов Хамилтон“. Обједињавањем свих теорија насталих на клиници добијено је олигархијско гледиште о човеку-звери чији се импулси и нагони могу контролисати и кротити, као што се то ради код животиња.
[16] Смиља Аврамов, Трилатерална комисија, ЛДИЈ, Ветерник, 1998, стр. 47.
[17] Институт који се налази на адреси Mind waves Institute, PO Box 41, Boston, MA 02199, USA, бави се, према сазнањима сектолога, неуролингвистичким програмирањем људи.
[18] Један број тзв. хуманитарних организација региструје се под милосрдним називима, а очигледно је да су међу њима и психо и верске секте. На пример, од двадесет пет хуманитарних организација које су деловале на Космету 1. октобра 1998. већина је подсећала на невладине организације по Тејвисток програму, а неколико се, по називима, могло сврстати у секте (Међународни корпус милосрђа, Адвентистичка агенција за развој и помоћ, Међународна светска визија, Католичка спасилачка служба, Помоћ норвешке цркве итд.).
[19] Постоје и другачије поделе. На пример, антропозофи су дефинисали четвороделни систем: физичко тело, етерично тело, астрално тело и властито Ја.
[20] Неокортекс − нова кора великог мозга, најновији слој, мождана покорица. Познато је да мождана кора чини највећи део нервног система, а да неуронски механизми, који учествују у процесима мишљења, памћења и анализе сензорских информација, још нису довољно истражени (видети: Artur C, Guyon, Medicinska fiziologija, „Medicinska knjiga“, Beograd – Zagreb, стр. 753).
[21] На пример, уколико се оштети део мозга амигдала, човек постаје незаинтересован за људе, мада разговара, не препознаје блиске пријатеље, рођаке, чак ни мајку. Уколико се нешто догоди са „подручјем за знање“, човек може чути савршено добро, чак и препознати различите речи, али ипак не може да их повеже у логичну мисао (видети: Данијел Големан, Емоционална интелигенција, стр. 15).
[22] У књизи „Масонерија осуђена из сопствених докумената“, објављеној 1997. године, скинуо је маску са култа масонерије.
[23] У књизи „Проклети Ханана“, објављеној 1999. године, илустровао је тоталитарни менталитет тзв. Новог светског поретка.
[24] У књизи „Завера над заверама“, објављеној 1999. године, писао је о плановима за поробљавање хришћанског света.
[25] У књизи „Јудео-банкари и ’нови’ светски поредак“, објављеној 1999. године, описао је процес глобализације и укидања националних суверенитета.
[26] Етјен Гије & Арди Кристина, Алхемија живота, стр. 95.
[27] Николај Велимировић, Рат и библија, стр. 36.
[28] Др Велимир Абрамовић објавио је да су службеници канадске владе Дејвид Пит и Ендрју Михровски у једном извештају писали о осцилаторима електромагнетних импулса који могу директно да утичу на рад људског мозга. Било је речи о импулсима који уједначавају менталне операције на нивоу човечанства и ублажавају отпор изградњи планетарног друштва. Абрамовић сматра да је то здружена акција САД и Русије на основу Теслиних идеја које је он почео да остварује кулом Варденклиф, која је била светска емисиона станица.
[29] Почетком маја 2001. године „Њујорк тајмс“ је објавио да америчка војска поседује ново оружје под називом „технологија активног одвраћања“. Специјални уређаји користе се за контролу кретања људи и контролу ума. Апарати шаљу радио-сигнале који код људи на удаљености до 700 метара стварају осећај да им је кожа потпуно изгорела. Аутор написа је закључио: „Остварен је сан свих мучитеља − да свом непријатељу нанесу велики бол, али да га оставе у животу“.
[30] Наравно и овде постоји друга страна медаље, овога пута позитивна. Стручњаци из Универзитетске болнице у Кливленду (САД) установили су у својим истраживањима, да се енергија која се користи за слање радио таласа може искористити за уништавање тумора и карцинома. У техници уништавања тумора специјалном иглом, која се стави у томор, пуштају се радио зраци који кувају ткиво тумора и одстрањују га за 10 до 30 минута. Суштина и тог примера је да се радио таласи могу (зло)употребити, будући да могу пресудно утицати на стање људског организма.
[31] Савезни хидрометеоролошки завод, Стање и перспективе развоја геофизичких аспеката савременог ратовања, Београд, 1979, стр. 364.
[32] Видети напис Дејана Раковића „Биофизички модел свести: нормална, измењена и прелазна стања свести”, који је објављен у књизи Института за психијатрију Клиничког центра Србије поводом симпозијума о теми „Свест, спавање, снови”, одржаног у Београду у Центру „Сава” 14. и 15. октобра 1999. стр. 132.
[33] Роналд Стенли, амерички јавни тужилац, оптужио је Русе да користе део торзионог поља (биопоља) и псохотронско оружје, посредством микролептонског поља, да би утицали на људски мозак и контролисали људске мисли.
[34] Видети: Центр информатики „Гамма-7“,Как выжить в условиях електромагнитной катастрофы, стр.1 и стр. 50−52. У прилогу „Наука“ у листу „Независимая газета“ Олга Хоперскаја написала је 16. фебруара 2000. убедљив текст о штетности електромагнетног зрачења и успесима руских научника у борби да нађу одговарајућа решења за тај значајан планетарни проблем.
[35] Руски физичар, песник и филозоф Анатолиј Мартинов је 15. фебруара 1999. у листу „От севера“ објавио напис „Има ли Русија будућност?“. Суштина његовог текста била је бојазан да човек неће успети да се заштити од природних и вештачких неокортикалних дејстава.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 182 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!