Утицај измењених услова за оружану борбу на заштиту података о сопственим снагама
Овај стручни напис објављен је под насловом „Утицај измењених услова за оружану борбу на заштиту података о сопственим снагама“ у Београду, у општевојном теоријском часопису „Војно дело“ број 4-5/1992. Био сам тада потпуковник артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране, магистар ратне вештине.
Измењени услови за оружану борбу утичу на промене у информационим системима, што захтева прилагођавање понашања појединаца и војних организацијских јединица у заштити сопствених података. На основу понашања војних лица, јединица и установа наших оружаних снага може се закључити да се промене услова за оружану борбу не рефлектују на одговарајући начин на усавршавање њеног заштитног механизма. Наиме, постојећи систем је тром за промене, а не постоји аутоматизам нити разрађени метод за његово усклађено прилагођавање евентуалним променама.
У чланку су поменуте неке од промена услова за оружану борбу, неки пропусти у раду појединаца, јединица и установа у вези са заштитом података о сопственим снагама и неке сугестије за промене у понашању и за усавршавање организације у истом смислу. Изнесено мишљење свакако није довољно стручно са становишта специјалиста за безбедност или информатику. Намењено је, пре свега, онима који користе и преносе податке значајне за оружане снаге, а један од циљева је да се схвати да тајне ипак постоје и поред свих оних који би да војна организација буде биро за информације, а који се истовремено искрено чуде повећаним губицима у информационом (електронском) рату.
Неки проблеми заштите података о сопственим снагама
У свим досадашњим ратовима придаван је велики значај подацима о противнику и заштити података о сопственим снагама. Недостатак података вишеструко се одражава на (не)успех у извршењу задатака, могућност изненађења, одлучност у командовању, грешке у процени и сл.[1]
Савремене промене у технологији, а нарочито у техници, намећу нови приступ заштити података. Најновији ратни сукоби између Израела и Сирије (у долини Бека), В. Британије и Аргентине (око Малдивских о.) и САД и Ирака у Кувајту, затим, агресија САД на Либију, арапско-израелски рат и др, сврстани су у тзв. електронске ратове. Често те исте и сличне сукобе експерти ратне вештине подводе под појам „информациони рат“.[2] Информација је моћ. Победници у свим сукобима су располагали већим бројем ваљаних и сврсисходних информација, које су прикупили на најсавременији начин.
Развој система комуникација и информационих система омогућава оружаним снагама да будно прате промене у зони интереса и да прикупе [3] и правовремено обраде све нове податке и информације о евентуалном противнику, ради његовог познавања и могућности предвиђања. Истовремено је олакшано и потенцирано предузимање свих мера заштите података о сопственим снагама. Оптимизација у остварењу ова два циља и евентуални успех су начелно одређени критеријумима мини-макс метода. Будући да проблеми ове врсте нису само проблеми обавештајне и службе безбедности потребно је свестрано, свеобухватно и од стране свих припадника оружаних снага прихватити чињеницу, да подаци о противнику и заштита података о сопственим снагама пресудно утичу на исходе сукоба.
Проток података се не може зауставити. Сателити круже и извиђају, укључена су средства за електронско извиђање у центрима за електронско извиђање (ЦЕИ), обавештајци непрекидно обављају свој посао, увезани информациони системи информишу, земље међусобно сарађују и размењују добра (али и информације значајне за одбрану), људи су у сталној миграцији и често променљивих интереса и политичких опредељења.[4]
У нашим оружаним снагама подаци о променама садржаја оружане борбе још увек споро долазе до јединица нивоа чета-батерија. Реаговање на новине у развоју средстава ратне технике и на савремене начине њихове примене, од стране научног кадра, школског система и јединица, у примени мера заштите података и прилагођавањима у функцији промена, споро је и непотпуно. Међутим, стална прилагођавања су веома значајна, јер су и сама по себи услов за већу борбену готовост оружаних снага. На садржај и функционисање информационих система значајно утичу услови за оружану борбу, који се стално мењају.[5] Зато је потребно навести бар неке од измењених услова, ради што лакшег схватања новонасталих проблема у заштити података о сопственим снагама:
− сваки стационарни објекат могуће је осмотрити − извидети,[6]
− осмотрени објекти се могу у свако доба тући одговарајућим убојним средствима са земље, мора и из ваздуха,[7]
− када је познат распоред јединица противваздушне одбране и објеката које бране, нема разлога за улазак авијације у њихове зоне дејства,[8]
− маскирање је отежано због постојања средстава за извиђање ноћу и у сложеним метео условима. Маскирање покрета је добило на значају,[9]
− садашње стање, због могућности дејства на великој дубини, наговештава огромне губитке у довођењу јединица и у јединицама које не воде довољно рачуна о свом борбеном распореду,[10]
− у системима ваздушног осматрања и јављања, увезаним у систем аутоматске обраде података, добија се тренутно податак о положају циља у ваздушном простору,[11]
− целокупан светски простор подељен је на интересне зоне ЦЕИ,[12]
− прати се све од политике и стања у друштву до стања у оружаним снагама и сваког покрета јединица (посебно пред агресије и интервенције),
− дипломатска и конзуларна представништва су све време обавештајно активна,
− све је више „заврбоване емиграције“ и повратника који су остали у вези са страним обавештајним службама или са организацијама које се баве купо-продајом наоружања и војне опреме,
− све су присутније обмане, ратна лукавства и перфидије,[13]
− електронска и друга ометања се обављају и у миру итд.
Искуства Војске Југославије из свакодневног мирнодопског рада, из провера и контрола борбене готовости, вежби, маневара и из досадашњих ратних дејстава, наводе на закључак да овакве промене не изазивају одговарајуће промене нашег понашања. Испољавани су, каткад и у појединим јединицама и установама, знање које не обезбеђује гаранцију врхунских резултата, субоптимална увежбаност, недовољна заинтересованост, умањена дисциплинованост и то, пре свега, приликом:
− уређивања територије,
− избора просторија за распоред, обуку и вежбе јединица,
− рада у радио-телефонском саобраћају,[14]
− коришћења средстава везе у припреми вежби, маневара и у припреми за борбена дејства,
− реновирања система ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН),
− излазака јединица на терен,[15]
− свакодневних телефонских разговора,
− коришћења и фотокопирања строго поверљивих материјала,
− прикупљања и преношења бројног стања куририма и евидентичарима,
− пропуста у пријавној и пријемној служби и тд.
Начини прикупљања података су познати. Широк је спектар података који су значајни, а начелно где су извори података ту их треба и штитити. У једницама су сви подаци важни. Систем веза се „напада“, јер је основни садржај који њиме тече − информација. Командна места располажу подацима о стању, припреми и одлуци, а битни су и подаци о функционисању система руковођења и командовања, обезбеђењу, територији, времену ...
Заштити података доприносе различите мере, поступци и радње у систему управљања и руковођења, затим заштитна функција свих организацијских јединица и посебно специфични поступци у неким од подсистема (на пример, мере противваздушне заштите, противелектронска заштита, тзв. самозаштита итд). Свакако су ове мере конкретизоване кроз превентивне, техничке, физичке, контра-обавештајне, полицијске и остале мере. Када им се додају дезинформације, обмане и перфидије, које је неопходно користити и које се не смеју избегавати када противник не бира средства за напад, систем заштите података о сопственим снагама је употпуњен.
Шта би требало мењати у заштити података о сопственим снагама
У одбрамбеном рату је од изузетне важности колики је степен заштићености података бити до почетка рата и колико су оружане снаге спремне да у рату ураде потпуну заштиту података и информација. Део посла у оспособљавању кадра имају војне школе, део научне институције и управе (кроз изградњу теорије и дистрибуцију до јединица), а део је на командама јединица, које морају обучити и увежбати сваког појединца да правилно спроводи наређене и регулисане мере, радње и поступке у заштити података и информација.
Дакле, у заштити података о сопственим снагама потребно је обавити неколико врста задатака:
а) предузети одговарајуће мере ради правовремених одговора на промене у садржајима и условима оружане борбе,
б) променити однос и понашање у току свакодневних задатака значајаних за борбену готовост и обезбеђење оптималних услова за борбена дејства и уз то
ц) поштовати елементарни принцип заштите података да се они морају заштитити на свом извору.[16]
Чињеница да је сваки стационарни објекат могуће осмотрити, односно извидети, приморава нас, пре свега, на промену понашања. Приликом изградње објеката који су значајни за борбену готовост треба и у миру примењивати потпуно маскирање, користити лажне објекте, примењивати разне методе обмањивања и упознати што мањи број људи са стварном наменом објеката.
Свакако да сви подаци немају исту вредност, а самим тим ни исти значај. То да ли је неки податак тајна или не мора се једнако непрекидно одлучивати, као што се значај тих података, као варијабли, мења. У најопштијем смислу извори података у систему су:
а) структура система,
б) елементи система (подсистеми),
ц) снаге,
д) средства,
е) интензитет и смер веза унутар система и између система,
ф) процеси и стања унутар система итд.
Свакако прави подаци су особине, својства, карактеристике и одлике наведених садржаја система. Неке од њих су величина, количина, потенцијал, ефикасност, сложеност, динамичност, степен организованости ... Веома је значајно имати у виду податке о: унутрашњим условима у систему (стање општих услова, стање снага и средстава и стање односа у систему), средини и условима у којима систем егзистира, о сметњама које ометају функционисање система, величини ентропије и што је најважније, о стању и вредности управљања као повратне спреге, којом се најзначајније утиче на функционисање система.
То што се осмотрени објекти могу у свако доба тући одговарајућим убојним средствима са земље, мора и из ваздуха, приморава нас да већину објеката, који могу бити циљеви дејства, учинимо покретним и непрекидно маскираним. Затим, да најзначајније држимо у пуној тајности и коначно да снаге и средства одбране буду тако распоређена да могу ометати и осујећивати дејства са дистанце или из контакта, а кад је год то могуће остварити противдејства по употребљеним снагама и средствима од стране агресора.
Речено је да, када је познат распоред јединица противваздушне одбране и објеката које оне бране, нема разлога за улазак авијације у њихове зоне дејства, што знатно утиче на употребу ових јединица.[17] Проблем је наглашен надмоћношћу авијације у информационом смислу, јер предност већег домета наоружања противничка авијација не би могла реализовати ако није потпуно информисана о распореду средстава противваздушне одбране.
Стварна одбрана од дејства непријатељских нападних средстава из ваздуха постиже се, пре свега, заштитом података о распореду и вредности снага и средстава у систему противваздушне одбране. Стога је потребно осавремењавати тај систем, јер већина савремених система има аутономну активну или пасивну заштиту, а исто тако је неопходно заштитити податке о поменутим системима, у мери која је могућа, водећи политику заштите података која предвиђа и преферира посредну заштиту. Затим их треба употребити тако да се искористе њихове могућности, надмудри противник и умање његове предности.[18]
Маскирање је свакако отежано због постојања средстава за извиђање ноћу и у сложеним метео условима. Зато је потребно на неки начин маскирати и све активности у току маскирања,[19] тако да се оно започне ненаметљиво и одржи све док је то неопходно. Оно мора бити комбиновано употребом елемената за лажне израде објеката, чиме се треба одвратити пажња од основне делатности − маскирања и предмета маскирања. Маскирање покрета је добило на значају. То заправо значи да се јединица не сме више на класичан начин премештати. Може се извршити дисперзија јединице, а затим њено борбено распоређивање у зони извођења дејстава. На пример, уместо да бригада маршује у једној или две колоне једновремено ка циљу марша, може се извршити пребацивање јединице маскирано у различитим временским интервалима, различитим превозним средствима, на више праваца, уз поступке који одвлаче пажњу противника и ометају га у извиђању.
У савременим борбеним условима довођење јединица постаје уско грло, због могућности дејства по великој дубини, што наговештава огромне губитке, ако се начин довођења јединица не склади са техничким могућностима противника. Што се тиче борбеног распореда сви захтеви су остали исти, али још пооштренији. Могућност да се прецизно прати кретање сваке посаде путем електронског извиђања и система веза, захтева велику умешност у коришћењу средстава везе и не само растресит, већ и веома покретљив и динамичан борбени распоред. Савремени системи ВОЈИН, увезани у систем аутоматске обраде података, могу нам у многоме помоћи у одбрани, али је још важније да се схвати значај припреме сопствених снага за пасивно и активно ометање противничких система ВОЈИН, јер су тренутно сви савременији од нашег, а вишеструко покривају наш ваздушни простор.[20]
Постојање центара за електронско извиђање захтева стално ангажован систем заштите података који се преносе електронским средствима, а не само у току вежби, маневара, гађања, припрема за дејства и дејстава и сл. Електронска и друга ометања која се обављају против наших снага повремено и у миру, треба користити за увежбавања у откривању и елиминисању последица такве врсте дејстава противника.
При уређивању територије се мора водити рачуна не само о заштити података путем документације, већ и о начину обављања радова, који морају бити маскирани и строго поверљиви. Код избора вежбовних просторија треба избегавати пригранична подручја, и бити активнији у откривању података о онима који располажу подацима о вежбовној просторији. Обезбедити да се повремено „сними“ терен од стране наших јединица за електронско извиђање.
Провере система ваздушног осматрања и јављања и везе, морају бити беспрекорно организоване, уз коришћење основних докумената крипто заштите, без планова који могу доћи у руке оних у чијој смо зони интересовања (односно са плановима који не могу доћи у њихове руке). Приликом рада на радио-уређајима не би смело да се пренесе било шта без одговарајуће криптозаштите.
У свакодневним телефонским разговорима члановима породица, пријатељима и другим војним лицима спремни смо да дамо толико значајних података, да они генерално гледано дају потпун мозаик (онима који прислушкују), о свим следећим задацима, способности јединице и пратећим проблемима. Тако да, без обзира што поједини разговори изгледају безазлено, укупна слика личи на потпуно и наивно одавање строго поверљивих података. Користећи средства везе многе старешине као да се утркују да их одају што више.[21] Сва упозорења добијају призвук неумесног када се упућују људима који не познају вредност и значај информације. Једини излаз је рад на подизању нивоа безбедносне културе људи који раде са поверљивим подацима и информацијама.
Кад јединица излази на терен не мора увек изаћи из касарне тако да скрене пуну пажњу свих знатижељника. Готово је извесно да сви који раде на прикупљању података о нашим оружаним снагама знају наша доктринарна и нормативна документа. Тако вероватно знају процедуру маршевања по нашим тактичким правилима и упутствима − ко је на челу колоне, колико је предходница испред главнине колоне, орјентирно колико која јединица има возила, шта је шта у колони, итд. Када колона маршује по нашим борбеним правилима, лако јој се може одредити и циљ и способност за извршење задатака. Треба променити клишеизована схватања тактичких одредби у нормативним документима и са више креативности и бољом организацијом мењати начине обављања задатака, па и тог.
Примена савремених техничких средстава (компјутера, апарата за фотокопирање, телепринтера и сл.), у свакодневном раду, као да је дочекана неспремно у смислу заштите података. Евиденција је често недовољно ажурна па се не може ући у траг о стварном броју копија − посебно са принтера рачунара, што је идеалан извор отицања података. Надлежна служба и одговорне старешине су још далеко од познавања проблема заштите података на наведеним системима, јер су нормативна документа о поменутој заштити индикатор недовољне оспособљености за тзв. еру информатике.
Уколико није обезбеђена посебна процедура у коришћењу услуга курира и евидентичара, због посебног поверења у ове људе, могуће је отицање података различитог значаја и поверљивости. Поменута процедура би морала бити системско решење које не доводи људе у искушење и чијим се поштовањем сви ставаљају у равноправан положај, јер се процедура једноставно мора одрадити ма ко био у питању.
Осим наведеног, рад у пријавној и пријемној служби је проблематичан посебно кад је у питању улазак и излазак војних моторних возила и лица у униформи. Ништа мање није проблематичан улазак возила за снабдевање храном, горивом, изношење смећа и сл. Ту се мере самозаштите намећу саме, а неопходно је далеко прецизније и садржајније предвиђати могуће случајеве на улазима у војне објекте.
Предлози и сугестије
С обзиром на промене услова за оружану борбу и њихов одраз на заштиту података о сопственим снагама, у циљу повећавања ефикасности одбрамбеног система, потребно је предузети следеће:
а) Заштиту података би требало урадити на њиховом извору, по утврђеном алгоритму. Процедуру треба прописати, поштовати и усавршавати.[22]
б) Институција која води рачуна о безбедности треба да има тим, који стално анализира: које податке и информације треба штитити у текућем времену, какве све стратегије постоје, које су са највећом вредношћу, односно чија реализација оптимално штити одбрамбени систем. Анализе се односе на целокупан систем по свим нивоима општости и специјалностима.[23] Из тих разлога је неопходно све време имати на уму целокупну војну организацију, са свим оним што је чини, од њене структуре до особина,
ц) Безбедносну обуку старешина и војника треба подићи на највиши могући ниво и то не ради јачања снага безбедности, већ пре свега ради подизања општег нивоа безбедности, безбедносне културе и схватања о значају заштите података, преко команди и јединица оружаних снага.
Напомене:
[1] У завршним операцијама за ослобођење Југославије 3. јануара 1945. године Борбена група 7. СС дивизије „Принц Еуген“ и „Бургенмајстер“ изненадиле су 21. дивизију 1.А и нанеле јој велике губитке. Умањен је успех у пробоју Сремског фронта неодлучношћу у избору места преласка за форсирање р. Сава, кашњењем неколико дана (12. април 1945). Процена штаба 1.А била је да преостале снаге 34.К нису у стању да пруже озбиљнији отпор до Брода.
[2] Види, Martin Streetly, Information is power, „Defence“, January 1992, стр. 31.
[3] Сателитима и системом „за рано откривање циљева“. Колико су информације моћне најбоље су показала руководства Словеније и Хрватске, која су деценијама уграђивала своје људе у савезне органе СФР Југославије, а затим и у току непосредног сукоба држали кључна места на највишем нивоу докле год су могли, како би легално црпели информације о свом противнику. Њихова највећа предност је била управо у томе што су знали да ће им Титова Југославија бити противник, а нико од југословенски опредељених то није знао, или није хтео да зна, до самог сукоба.
[4] У вишепартијском систему, који није споран као демократска тековина, неки од челника странака тражећи политичку подршку у иностранству, не воде рачуна да одају тајне свога народа када одају тајне странке на власти којој су опозиција.
[5] Време увођења у опрему електронских уређаја и система је од шест месеци до пет година.
[6] У арапско-израелском рату 1967. године израелска авијација дејствовала је само по стварним циљевима на ПСС и стајанкама, иако су били распоређени међу лажне.
[7] Домети стратегијског наоружања са носача авиона, нуклеарних подморница и посебно стационарних интерконтиненталних ракетних система, омогућавају дејства по свим стационарним објектима. Видети: Група аутора, Даљинска детекција земље из космоса и безбедност привреде, Београд, свеска 3, децембар 1984, стр. 3. Исто тако, Martin Streetly, Information is power, „Defence“, January 1992, стр. 31.
[8] Објекти се из авиона могу гађати на даљинама од шест до преко 800 км, са максималним квадратним одступањем мањим од 30 м.
[9] Војска Југославије има свежа искуства са распоредом јединица и борбене технике у рејонима Винковаца и Вуковара (у фебруару 1992.) када су јединицама наношени губици од артиљеријске ватре и у људству и у техници (чак и инжињеријској), због не придржавања прописаних одредби о борбеном распореду и недовољног прилагођавања борбеној ситуацији. Видети, Implications of Establishing an International Satellite Monitoring Agency, UN Doc. A/AC. 206/14, Sales No. E/83. IX 3, pp. 6, 30. Исто тако, Night becomes day, „Defence“, January 1992, pp. 20.
[10] Колоне на маршу не могу да се крећу на исти начин као до сада ( демаскирају издувне цеви, ратна светла, дужина колоне, правац и смер кретања и др).
[11] Таква средства су савремене ОС, на пример ОС СР. Немачке, поседовале још 1970. године. Наш систем „Sonic“ има ту намену и могућности.
[12] Један од највећих Центара за електронско извиђање налази се у Чиксенсу крај Лондона са неколико хиљада војних и цивилних стручњака. Антенски систем тог центра је пречника неколико фудбалских игралишта. Центар покрива Европу до простора бившег СССР и Средоземље. ЦЕИ на Криту усмерен и ка Југославији има око 4000 људи.
[13] Видети, A.C. Brown: Velike obmane drugog svjetskog rata, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1977.
[14] У бригади може бити око 300 радио-уређаја у око 100 радио мрежа и радио праваца. Стога се тежиште значаја помера применом средстава ратне технике.
[15] Рецимо, преко састава колоне (број и врста возила откривају идентитет и формацију јединице).
[16] Најважнији извор података у одређеном систему је сам систем, са свим оним што га чини.
[17] Надмоћ авијације у наоружању, у односу на АРЈ ПВО, је очигледна и значајна. Најмање даљине успешног дејства код наоружања авијације се крећу око 3000 метара (за топовско-митраљеску ватру), а код АРЈ ПВО је 1500 метара најмања даљина успешног дејства. Слично је са ракетним наоружањем. Највећи домети ракетних јединица ПВО се крећу око 300 км (на пример, С-300), а домет ракетних средстава у авијацији (стратегијској) је од 800 до 3000 километара.
[18] Рецимо, потпун скуп података треба да имају само они који их не могу злоупотребити, остали могу располагати са толико података да се потпун скуп не може ни наслутити.
[19] Задимљавањем, замагљивањем, употребом аеросола, активним дејствима суседа или дела јединице која изводи марш, и сл.
[20] Ту посебну улогу играју Awacs-и САД, у 6. Флоти, у којих су зоне осматрања довољане за покривање нашег целокупног ваздушног простора из Средоземног мора. заштите. Такође је неопходна већа дисциплинованост и поштовање прописа приликом рада у радио-телефонском саобраћају.
[21] Овде је реч о већ пословичној недисциплинованости војника који дежурају на радио уређајима, у ван радно време, а који у својим слободним разговорима откривају податке о свом распореду, својим јединицама и задацима. Исто тако постоји међу старешинама веома опасна навика, да приликом коришћења средстава везе у припреми и извршењу задатака често кажу отворено податке о себи, својим јединицама, техници и бројном стању. Тако је противнику олакшано извршење задатака, истовремено долази до повећања губитака. недовољног познавања ове врсте опасности по сопствене снаге. Зато је преко потребно да се формира тим стручњака који ће прописати процедуру заштите података, коју је неопходно и материјално подржати. За тако нешто је неопходно познавати природу рада рачунара, штампача, апарата за копирање и тд. са свим њиховим предностима и недостацима.
[22] На пример, у Заповести, треба прописати не само мере за благовремено достављање и њену заштиту, већ и мере дезинформисања свих који немају право коришћења података из ње.
[23] У сваком роду војске, служби, по сваком средству, делатности... Конкретност треба да иде до тога да се пропише шта све не сме да се коментарише и са чиме се не може упознавати ван надлежности, уз прописане стимулативне мере.
Накнадни коментар аутора:
Прошло је четврт века од објављивања овог стручног рада. Моје знање и искуство су толико времена усавршавани. Сада бих само нагласио напомену број четири. Сарадници са окупатором су и даље на сцени, а тада сам их лако предвидео. Било су маскирани у тзв. демократску опозицију, а заправо су истински и искрени непријатељи србског народа.