Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Безбедност уместо душевног спокоја, мира и слободе

Zastita i bezbednost

Закон о електронским комуникацијама: Безбедност уместо слободе

Лист „Печат“ број 121, 1. јули 2010.

Међустраначка борба у Србији око безбедносних институција само је показала да „велики брат“ увелико влада србским простором и да се безбедност државне администрације поставља испред слободе народа.

Откад је "демократија" захватила србске просторе, након прогона Срба из Хрватске и с Косова и Метохије и уништавања србске инфраструктуре у процесу опамећивања и уторавања Срба, много енергије утрошено је да се придобију и реформишу обавештајно безбедносне снаге, које су се супротставиле окупацији. Занимљиво је да на истом задатку ревносно раде невладине организације и демократске снаге – дакле оне снаге које је стимулисао „велики брат“ преко Националне задужбине за демократију. Тако је реферисао Пол Макарти 10. децембра 1998. пред Комисијом ОЕБС-а.

Упућенији људи знају да је реч о установама као што су БИА (Безбедносно информативна агенција) и ВБА (Војно безбедносна агенција) – организацијама које имају сличну државну и друштвену улогу као много чувеније ЦИА (Централна обавештајна служба САД), ДИА (Војна обавештајна служба САД) и НСА (Агенција за националну безбедност Сједињених Држава).

Такве организације постоје од настанка првих држава. Јавна је тајна да се оне, ради виших интереса и заштите од продора страних и непријатељских снага, каткад служе и методама које су проблематичне с универзалног моралног аспекта, али су неопходне за опстанак у времену „смутње“. На списку њихових „непријатних акција“ су између осталог: Ликвидација екстремиста и терориста, али и политичких противника довољно моћних да угрозе постојећи поредак. Можда је зато веома занимљив став објављен у вези с изјавом Председника САНУ, Владимира Костића, да је Косово изгубљено за Србију. Прво је реаговао Председник Републике Србије, Томислав Николић и осудио његову смелу изјаву, а потом је објављен став Небојше Јовића, који се поиграо не би ли објаснио колико је опасан тај ниво демократичности на којем се игноришу принципи, закони па чак и Устав и предлаже поништавења Устава, циљева, интереса и тековина народа. Небојша Јовић се јавно нашалио о теми „како би било“: „Ово псето плаћеничко (РС: мисли на академика Костића), које је „анусно“ (РС: Он САНУ назива АНУС) проговорило подмазано албанским новцем натопљеним србском крвљу, требало би елегантно ликвидирати, јер је реалност да он за сада де факто, а подстиче и де јуре ликвидацију дела државне територије, па чак и својеврсну ликвидацију дела србског народа на Космету, подстиче и позива на игнорисање Устава и делује субверзивно против наше државе Србије“. Рекао је да тако не мисли, али је указао на то да је почињен велики државно-безбедносни прекршај и да то само непријатељима и окупатору одговара.

Некада посао уклањања опасних људи обављају плаћене убице, а каткад се специјалне снаге обучавају да операције у којима се банде, или „банде“, опкољавају и у ватреним обрачунима лишавају слободе или живота. Проблем је само у томе ко одређује критеријуме ко је опасна личност, екстремиста, терориста и ко одлучује о егзекуцији. У безбедносним организацијама су пробрани људи, спремни да се жртвују за државне интересе, често мотивисани класичним патриотизмом. Те снаге су (об)учене да уништавају непријатеља без питања „зашто“ и с потпуним уверењем да су њихови претпостављени добро упућени шта и зашто наређују и чине.

Реч је о организацијама које жаре и пале и пред којим је п(р)оказани појединац беспомоћан, а његов живот губи сваку вредност пред ласерским нишанима усмереним према његовом телу (челу). Ко управља с таквом силом, влада државом, осећа се моћним и безбедним. Сви који се сврстају, из било којег разлога, наспрам државне безбедности, морају имати осећај сопственог ништавила, огољености и неслободе. Од када пропозиције одређује „велики брат“, народ све више личи на руљу која може добити придеве који га сврставају у побуњенике, екстремисте и терористе, зато ће 21. век бити динамичнији и опаснији за побуњенике и демостранте од свих претходних векова.

Под фирмом безбедности

Pod firmom bezbednostiБезбедносне и обавештајне службе реализују замисли стратега, који предлажу како да се остваре витални државни интереси, циљеви и програми. Изванредан пример улоге у подривању државе проглашене непријатељском, је рад америчких служби у разбијању Совјетског Савеза, Чехословачке и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Геополитичка замисао да се САД бране „истуреном одбраном“ подразумевала је активни продор у руско, србско, чешко, словачко и свако друго друштво које угрожава „виталне интересе великог брата“. Тај деструктивни модел је први пут објављен у САД 1978. године, у зборнику „Уздржавање. Документа о америчкој политици и стратегији од 1945–1950. год“. Реч је о томе да је 18. августа 1948. године Савет националне безбедности САД-а потврдио директиву 20/1 „Циљеви САД-а у односу на Русију“. Та директива носила је са собом рат квалитетно новог типа, где информација служи као оружје, а борба се води за сврсисходну промену друштвене свести. Задатак је био увођење у друштвену свест лажних представа о свету који нас окружује. На тај начин омогућено је да се манипулише како становништвом земље, тако и њеном владајућом елитом.

Може се претпоставити ко је обавио задатке наведене у цитату књиге Трећи светски информативно-психолошки рат, руских академика Владимира Александровича Лисичкина и Леонида Александровича Шелепина:

„Завршиће се рат, све ће се некако регулисати, организовати. Ми ћемо бацити све што имамо, – сво злато, сву материјалну снагу на превару и обмањивање људи... Људски мозак и свест људи, способни су за промене. Посејавши тамо хаос, ми ћемо неприметно заменити њихове вредности лажним и натерати их да верују у те лажне вредности. Како? Наћи ћемо своје истомишљенике, своје савезнике у самој Русији. Кроз епизоде ће се одигравати грандиозна трагедија погибије најнепокорнијег народа, коначног, неповратног гашења његове самосвести...

Из књижевности и уметности, на пример, постепено ћемо да истребимо њихову социјалну суштину, одучимо уметнике, одузећемо им жељу да се баве уметношћу... истраживањем оних процеса, који настају у дубинама народних маса. Књижевност, позоришта, биоскопи – сви ће приказивати и славити најнижа људска осећања... На све начине ћемо подржавати и подизати такозване уметнике, који ће почети да усађују и уливају у људску свест култ секса, насиља, садизма, издајништва, једном речју свих неморалности.

У управљању државом створићемо хаос и збрку. Неприметно, али активно и стално ћемо доприносити самовољи чиновника, подмитљиваца, беспринципијелности. Бирократизам ће бити врлина. Поштење и уредност ће се исмејавати и никоме неће бити потребни, биће остатак прошлости. Поквареност, лаж, обмана, пијанство и наркоманија, животињски страх и безобзирност, издаја... Национализам и непријатељство народа, пре свега непријатељство и мржња према руском народу, све ћемо то вешто и неприметно култивисати, све ће се то расцветати као цвет са много латица... И само мали број, веома мали, досетиће се, или чак, схватити шта се дешава. Али, такве ћемо људе ставити у безизлазан положај, постаће предмет исмејавања, наћићемо начина да их оклеветамо и прикажемо као отпатке друштва. Откинућемо духовне корене, отрцаваћемо и уништавати основе духовне моралности. На тај начин ћемо пореметити генерацију за генерацијом. Узимаћемо људе још од малена, главни улог биће омладина, кварићемо је, силовати. Направићемо од њих цинике, простаке, космополите“.

Неко ће рећи као да су преписани Протоколи сионских мудраца. Други неће поверовати да су те идеје настале у најдемократскијој земљи света. Трећи ће, упркос документима и подацима где су објављени и после читања оригинала, тврдити да је то све само део „теорије завере“ и антиамериканизма. То је једини начин да раде за невладине организације и обезбеде егзистенцију члановима својих мондијалистичких породица.

За прљаве послове

Za prljave posloveМеђу неспорно интелигентним људима увек постоје и они који су спремни да у име виших идеала обављају прљаве послове – убили би рођеног брата, ако им то претпостављени нареди. Такви су типични чиновници у обавештајно-безбедносним организацијама. Треба се родити за то да пристанеш да носиш оружје и употребиш га по наређењу и да усмртиш непознату особу, којој је Бог дао душу, посебно уколико је недорасла. Они не брину ни када се установи да је налогодавац (по)грешио. Наравно, нису само убиства и оружани обрачуни специјалност специјалних снага. Централна обавештајна агенција САД је још 20. новембра 1970. године описала СФРЈ као „својеврсну измишљотину 20. века“ и наговестила њен распад, а одмах потом су америчке дипломате тврдиле да је реч о „вештачкој творевини“. Посебно је наглашено да је немогуће одржати државу с толико одвојених нација, различитих историја и таквог етничког и културног састава.

Занимљиво је да је ЦИА означила Загреб као извор константних тензија у Социјалистичкој Југославији. Хрвати су описани као „милитантни националисти“ од којих се издвајају космополитски Далматинци. За шампионе свих кадровских несразмера ЦИА је прогласила Црногорце који су заузимали значајна места у србској војсци, полицији, управи, школству, здравству... Косово и Метохија били су и тада, према мишљењу обавештајно-безбедносних институција, „бреме које је тешко носила Србија уз ометања из Хрватске и Словеније и подстицање антисрбске аутономије“.

Да ЦИА није касније добила улогу у разбијању СФРЈ и СРЈ, могло би се рећи да је њена процена да флоскула „диктатура пролетаријата“ само прикрива недемократску власт комуниста над некомунистима и да „самоуправљање“ и „самоуправне интересне заједнице“ неко протура ради слабљења југословенске државне уређености.

Године 1970., док се припремао Устав који је докрајчио Југославију, у Њујорку су писани сценарији игара за децу, војно-стратешки засновани, попут игре „Битка за Загреб“. Мирослав Печујлић је препознао поход САД преко Србије на Исток и објавио напис у којем је тражио да се свет супротстави „новом светском поретку Хенрија Кисинџера“. Немци су снимили филм о рату на Косову и Метохији...

Србски народ ништа није ни слутио. А како народ да зна шта се догађа, када Двајт Ајзенхауер, амерички херој Другог светског рата, поштована и снажна личност, председник САД, није успевао од начелника Стратешких ваздухопловних снага, чији је био врховни командант, да сазна План за нуклеарну одбрану Сједињених Држава? Неке организације су давно изрођене и само су још један доказ да је „Елита“ („велики брат“) и тада управљала чак и Сједињеним Државама.

Контрола људи, или...

Kontrola ljudiКада се обични грађани упитају да ли су за то да остану без безбедности или да се одрекну дела слободе, сви су за безбедност. Њима треба влада, полиција, правни систем, службе безбедности... сигурност... Када су постављене прве камере у дечије вртиће, сви су се жалили због угрожавања приватности, а када су се камере квариле жалили су се да су још мање безбедни. Зато је природно да безбедносно-обавештајне институције и тзв. службе сигурности „царују“ и разможавају се све боље технолошки опремљене.

Каткад се толико осамостале да предузимају и саминицијативне операције. На пример, ЦИА је у августу 1960. посредством бившег агента ФБИ Роберта Махеја понудила 150.000 долара мафијашима да убију председника Кубе Фидела Кастра. Врбовани криминалци су били на списку десет најтраженијих у Сједињеним Државама. Требало је да убаце шест отровних пилула у Кастрову храну. Званичници безбедносног система у Хавани тврде да су САД током неколико деценија више од 600 пута покушале да убију Фидела Кастра.

Објављене су бројне књиге о мрачној прошлости америчке Централне обавештајне агенције, а повремено се објави и понеко признање или документ Агенције. Међу документима заведеним као „породични драгуљи“ налазе се докази да су спремани атентати на Фидела Кастра, Патриса Лумумбу и Рафаела Трухиља, иако је према америчким законима забрањено издавање налога за убиства страних лидера.

Бројнији су документи о праћењу и прислушкивању домаћих новинара, чланова дисидентских организација, противника антиратних активиста, оних који покушавају да прате америчке агенте, потенцијалних отмичара, затим о незаконитом праћењу и читању приватне поште. Многи новинари су мучки убијени када су откривали истину. На пример, када су објавили да ЦИА плаћа „псе рата“ на Балкану, да наоружава муслимане, премешта свој центар из Београда у Софију, формира базу за беспилотне летилице на острву Брач, има кључну улогу у рушењу центра Њујорка 2001. године, школује терористе типа Осама бин Ладена и припаднике тзв. ОВК и „Отпора“... Познато је да су неки водећи чланови војне хунте са Хаитија сарадници ЦИА, баш као и марионете распоређене од Туниса, Египта, Либије, Ирака, до Украјине и Црне Горе.

Оптужба Срба за геноцид у Босни (Сребреница) заснована је на сугестији коју је објавила ЦИА 9. марта 1995. Дакле, неколико месеци пре догађаја. Зато и нема доказа о геноциду, али постоји снажна надградња те идеје. Зато није чудно што је Виктор Иљухин, председник Комитета Државне думе за безбедност крајем јула 1996. у дискусији напоменуо: „ЦИА спрема разбијање Србије, Црне Горе и још неких словенских земаља“.

Ипак, ЦИА се прочула по експериментима на људима, а председници САД по извињењима жртвама експеримената и члановима њихових породица. Занимљиво је да је директор ЦИА Мајкл Хајден обелоданио око 700 страница компромитујућег материјала, због критика у вези са тајним затворима ЦИА и тортуром осумњичених за тероризам. То његово отварање за јавност оцењено је као очајнички покушај да ЦИА поврати поверење и разбије митове који окружују њене операције.

У сваком случају постоји опасност да власти убеде народ да је безбедност важнија од слободе. Тада власт има одрешене руке за контролу људи и контролу њиховог ума, а грађани губе смисао живота. Без слободне душе човек пада на ниво с којег је кренуо у живот стремећи ка слободи, односно ка најважнијем циљу – сврси живота. Уосталом, обавештајно-безбедносне структуре имају свети циљ: Да обезбеде сваковрсну слободу својих суграђана.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 231 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!