Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Тероризам као амерички светски хит

Novi svetski poredakЛист „Огледало недеље“ број 47, 13. април 2005.

Тероризам је постао светски проблем број један. Сједињене Државе су обележиле све земље и организације које негују државни и сваки други тероризам. Међутим, показало се да та супер сила у све већој сваковрсној кризи, често изазива, ствара, обучава, наоружава и опрема терористе. Што је још занимљивије, савремени неговани тероризам омогућава прогрес и доминацију Сједињених Држава, које се издржавају стварањем и искоришћавањем криза и последица ратова.

Ален Покар у књизи „Са Србима“, размишљајући о новим улогама НАТО-а и потребама војне индустрије и мегакапиталиста, дао је не(у)обич(аје)ну оцену новог светског поретка: „Србија је жртвени јарац, који омогућава газдама новог светског поретка да успоставе терористичку власт“.

Када су САД бомбардовале фабрику лекова у Судану, у Стејт департменту је састављено образложење да је реч о фабрици хемикалија. Напад на Авганистан (логоре Осаме бен Ладена), са 75 до 80 кратарећих ракета „томахавк“, образложен је самоодбраном и сузбијањем међународног тероризма. Када су у нападу на Кандахар САД бациле „малу атомску бомбу“, типа BCO-82, која је направила кратер пречника 550 метара, нико није поменуо да је употребљена прекомерна сила.

С друге стране, председник Џорџ Буш, је поводом напада на Њујорк и Пентагон запретио да ће САД користити било који ресурс, било које оружје и било које средство за постизање победе против оних који су се дрзнули да нападну центре америчке економске и војне моћи. Зато није необично што је у интервјуу објављеном у грчком листу „Катимерини“ одбачена тврдња новинара да је НАТО употребио „непропорционалну силу“ приликом агресије на Савезну Републику Југославију. Поменути интервју подсетио је на јуни 1995. Тада је генерал Џон Шаликашвили оптужио Србе да на муслиманске нападе узвраћају „несразмерном“ силом.

Посебне врсте тероризма су када се не реагује на тероризам и када се тероризмом одговара на тероризам. Најнеморалније је, ипак, манипулисање тероризмом и коришћење „туђих“ терористичких акција за остварење сопствених „виталних интереса“.

Тероризам, глобализација и Сједињене Државе

Teror u StokholmuПјер Мари Галоа је још 1998. године закључио да је „косовска криза“, поткрепљена тероризмом, добро дошла да оправда ширење НАТО-а. У вези с применом тероризма у управљању наведеном кризом, аналитичари су у априлу 2001. објавили да Хавијер Солана и Џорџ Робертсон, делују дволично. Њихови „двоструки стандарди“ испољавали су се тако, што су јавно истицали да са терористима нема преговора. На тај начин себи су обезбедили имиџ бораца за демократију и права. У „тајном каналу“, преко лидера албанских (боље речено: шћипетарских) политичких партија, омогућили су екстремистима да се после терористичких операција безбедно повлаче на Косово и Метохију. Уз то, терористима су дали гаранције да ће своје циљеве остварити политичким путем. Сличну (не)доследност, према писању „Вашингтон поста“, показао је Роберт Галбард. Он је Албанцима говорио да Срби примењују државни тероризам на Косову, а Србима да су терористи у окриљу „Ослободилачке војске Косова“.

Бројни су докази да се савремени тероризам подстиче са Запада и да се та истина непрестано веома наивно и неспретно политички маскира. Наиме, само неколико месеци после агресије на СРЈ, у новембру 1999. године, Патрик Пат Бјукенен је изјавио да је Вашингтон расадник тероризма. „Њујорк прес“ је оптужио САД да годинама производи исламске терористе. Светска јавност зна да су Пентагон и ЦИА обучавали арапске добровољце за борбу против Руса у Авганистану. Џејмс Бизе, бивши амбасадор Канаде у Југославији, сматра да је Запад тренирањем албанских терориста из ОВК, преко ЦИА и САС-а, направио монструме који после Косова и Метохије уништавају Македонију. „Њујорк тајмс“ је крајем јуна 1998., објавио да су „терористи 'Ослободилачке војске Косова' обучени у америчке униформе“.

Јавно мњење о тероризму показало се 20. новембра 1999. у реалном светлу. Тада је Бил Клинтон гостовао у Атини, а у Скопљу је одржан митинг под геслом „Стоп међународном тероризму и геноциду“. Улицама главног града Македоније орило се: „Клинтон – убица…“. Жртве еколошке катастрофе у индијском граду Бопалу позирале су испред потернице са сликом Осам бен Ладена. (Тамо је 1984. године од изливања отровног гаса из фабрике пестицида америчке компаније „Јунион карбајд“ умрло више од 3.000 људи). На њиховим транспарентима писало је: „Американци су већи терористи“.

Ни политичари нису нежнији у својим ставовима. Премијер Индије Атал Бехари Ваупаи у обраћању нацији нагласио је да НАТО мора да престане с подлим операцијама и Сједињене Државе са терорисањем света. Волтер Џ. Роклер, бивши тужилац у Нирнбергу верује да ће САД и НАТО кад-тад одговарати за ратне злочине. Кубански председник Фидел Кастро сматра да су антитерористичке акције САД класично лицемерје. Опозиција у Русији оценила је напад на Ирак као типични акт државног тероризма. На несвакидашњи начин САД је оптужио и Маркица Ребић, некадашњи саветник Фрање Туђмана за безбедност. Он је изјавио да су Американци тражили да „Олуја“ буде брза и чиста. У штампи је објављено и да је Вашингтон знао да се планира геноцид у Руанди. Када се зна какав став администрација САД има према тероризму, није чудно што избегава да подржи рад Међународног кривичног суда.

Оптужбе на рачун САД су веома садржајне и озбиљне. Радио „Франс ентернасионал“ (РФИ) и лист „Лос Анђелес тајмс“ јасно су упозорили светску јавност да је ОВК организација терориста и криминалаца, која се бори против легитимне државе и да је у рату на Косову и Метохији прво страдала истина. Америчка ТВ мрежа Пи-Би-Ес обнародовала је да помоћ терористима на Косову, такозваној ОВК, стиже из Сједињених Држава. И немачки „Шпигл“ је тврдио да албанска клика подгрева сукобе, јер ужива поверење Вашингтона.

У Њујорку, Вашингтону и Лондону добро знају да се тероризам не уклања тероризмом. Ипак, на потребу Запада за тероризмом значајно утиче схватање америчких пословних људи: „Кад је зарада у питању, не треба цепидлачити у вези са проблемом људских права и пружањем подршке тероризму“.

Будућност терор(изм)а

Buducnost terorizmaНе може се рећи да није било резултата у борби против тероризма. То охрабрује и оне који знају да сви ухваћени терористи имају своје наследнике. Међутим, цена садејства великих сила и терориста тек ће се испоручити свету. Центри моћи шибицаре са мафијашима и терористима и држе у политичким, информационим и економским резерватима више од 50 држава. Истовремено се поигравају са Баскијцима, Ирцима, Иранцима, Кореанцима, Палестинцима, Сомалијцима, Курдима, Србима... У ad hoc инструментализованим трибуналима користе „клизеће међународно право“, које се према њиховим хировима дневно мења.

О ономе шта ће се, због свега наведеног, догађати убудуће много казује Кондолиза Рајс која као да наговештава нове ратне сукобе. Рекла је „понекад се морају водити ратови да бисмо се обрачунали са тиранима, стога ратови са Ираном и Северном Корејом нису искључени“. Норвешки писац Јостеј Гардер је исправно закључио да Џорџ Буш и Осама бен Ладен говоре истим језиком, будући да Буш заговара крсташки рат, а Ладен џихад.

Занимљив је и коментар новинара Момчила Милачића. Написао је: „Ако је Џорџ Робертсон знао да је Милошевић пре ракетирања РТС склонио своје пријатеље, то значи да су Хавијер Солана, Весли Кларк и пилоти знали да гађају недужне цивиле“.

Доктор Марија Кали, председник Међународног рехабилитационог савета, оптужила је Сједињене Државе да се боре против тероризма мучењем и тортуром. Папа Јован Павле Други је у једном од разговора са Билом Клинтоном захтевао од САД да прекину са тероризмом, бомбардовањима и криминалом и да не изгладњују поједине народе у свету.

Суштина схватања тероризма и везе између тероризма и САД, крије се, ипак, у изјави Веслија Кларка непосредно после агресије на СРЈ: „Тачно је да је НАТО сарађивао са терористима из 'ОВК', али терористичка 'ОВК' треба да постоји, јер је неопходно постојање неких снага које ће одвратити Србе од насиља“. Можда се још више може научити из признања Рамуша Харадинаја. Његове речи су: „Тражили смо рат – пропагирали смо рат“. За све што је у рату учинио награђен је присуством инаугурацији председника САД Џорџа Буша јуниора, у јануару 2001. и избором за премијера тзв. Косова у децембру 2004. године. Ипак, савремени тероризам овековечио је у наслову своје књиге анонимни аналитичар Мајк из Антитерористичког центра ЦИА. Књигу је назвао „Империјална ароганција: Зашто Запад губи рат против тероризма?“. Осим његовог става да „исламски терористи не нападају Американце због начина живота, већ зато што су бесни због политике САД“, много о најчувенијој демократији као супротности терору казује и чињеница да је књигу потписао песудонимом.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 328 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd