Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Администрација Сједињених Држава бежи од сарадње са Србијом

Bil KLinton i Dzordz Bus SeniorАмерика бежи од сарадње са Србијом, зато стално испоставља нове услове

Лист „Сведок“ број 552, 20. фебруар 2007.

Владари из сенке крију се иза паравана америчке демократије. Њихове слуге користе параване лажи и маскирна одела. Уцене и условљавања су само начин да се што више примакну Србији, коју су осудили за своје сопствене злочине и желе да је докрајче.

Иако ће Срби посебно запамтити 1999. годину, изгледа да се историјско време и независно од њих захуктава. „Велики брат“ по свему судећи има све мање времена, губи самоконтролу, покушавајући да успостави потпуну контролу над свим људима и државама. Све подсећа на нови хладни рат. Војни буџети великих сила повећавају се из године у годину. Украјински парламент је укинуо ненуклеарни статус земље. Сједињене државе прете свима нуклеарном одмаздом. Разбуктава се сукоб око нуклеарних пројеката Ирана и Северне Кореје. Није чудно што су Кинези објавили да САД могу да избегавају Савет безбедности и газе Повељу ОУН, могу да бомбардују Југославију и Ирак, а да, уз све то, изигравају „краљицу људских права“, али за све то ће, пре или касније морати да плате високу цену. Русија је оптужила међународну заједницу за стање у Македонији. А о чему је реч најбоље се може закључити из речи македонског премијера Георгијевског да је Македонија приморана да пристане на договор из Охрида, јер су тзв. представници међународне заједнице претили ембаргом и интервенцијом НАТО-а.

Од 2004. изазвана је ерупција социјалног незадовољства у Европи. На мети су се нашле владе различитих опредељења – од грађанске левице, преко центра, до демократске деснице. У Сједињеним Државама грађани су све незадовољнији, због губљења слободе кретања, све веће контроле људи и примене технологије за контролу ума.

Некоме одговара да свет уђе у фазу новог „хладног рата“, јер је Доналд Рамсфелд, државни секретар за одбрану САД, ничим изазвано, у августу 2001., три седмице након што је Џорџ Буш Јуниор извештен да ће Ал Каида напасти објекте у Њујорку, изјавио: „Русија је у незгодном положају, будући да врши трансфер технологија у Кину, у Ирак и друге земље са капацитетима који би могли бити опасни за цео свет и помаже Ирану да развије програм производње нуклеарног оружја, противећи се истовремено америчком плану антиракетне одбране“. На конференцији о безбедности у Минхену, 10. фебрауара 2007., Владимир Путин је рекао: „Једнополарни свет нема ничег заједничког с демократијом... Русију стално уче демократији, а они који нас уче сами, из неких разлога, нерадо се уче демократији“.

Услови за несарадњу

Uslovi za nesaradnjuМегакапиталисти предвођени Дејвидом Рокфелером, отворено поништавају националне тековине и утврђују власт у окупираним подручјима. Стога, је Волфганг Петрич, високи представник међународне заједнице у БиХ, донео одлуку да се Српска радио-телевизија преименује у Радио-телевизију Републике Српске, а НАТО и КФОР су се заузели да створе армију од такозване Ослободилачке војске Косова. Познати балканолог Чарлс Инграу је објаснио да САД нису заинтересоване за сарадњу са Србијом и да ће стога и даље измишљати нове услове. Наравно, сви мислећи људи знају да се иза постављених услова за сарадњу крије одлука да се не сарађује.

Председник Комитета за спољну политику америчког Сената, Џозеф Бајден је то одмах потврдио. Услови су такви да се сигурно ни поданички, са марионетама у српској власти, неће испунити. Они (не зна се ко – sic!) су закључили да Београд испољава негативан утицај на политички живот на Косову и у Републици Српској, па то треба изменити. Друго, администрација Србије треба да испуни у потпуности све обавезе према Међународном трибуналу за ратне злочине – пре свега да ухвати и преда Хагу све оптужене из ратова у бившој Југославији – почевши с генералом Младићем, уколико је у Србији. Дакле, Београд треба, противправно, да хвата некога ко није њен грађанин. Треће, Србија траба да укине поделу Косовске Митровице, тиме што ће дозволити да се десетак хиљада косовских Албанаца врати својим кућама у северни део града. Да није Космет под протекторатом постављача услова, то би био реалан захтев. Четврто, Војислав Коштуница је добио обавезу да се јавно изјасни о понашању Србије у деведесетим годинама, са извињењем за: Геноцидну кампању на Косову, у Хрватској и у Босни. То би био прави начин да се злочинци против мира на Балкану и изазивачи балканског рата амнестирају од остварене намере да окупирају Балкан и створе на Космету НАТО базу. Или, шта рећи на ставове Ричарда Холбрука и Мартија Ахтисарија да је Слободан Милошевић изгубио Космет, односно „ако се Србија определи за Косово изгубиће и Косово и Европу“. Сјајни услови за сарадњу!

Наравно, постоје и беднији примери. Ема Адвин, портпарол Европске комисије изјављује: „Ако Србија жели приближавање Европи (РС: каква глупост!), онда не може из целог пакета циљева, вредности и обавеза изабрати само оне који јој одговарају“. Није то само провидна уцена, већ најбољи доказ да се Срби претходно морају одрећи себе и признати да су сами изазвали свој прогон, а онда све постаје бесмислено. Ко ће то сарађивати? Ако се расрбе – Срби свакако неће.

Лицемерна признања

Licemarna priznanjaОбезбожене слуге „Великог брата“ повремено објављују признања која никога не обавезују, чак не изазивају никакву реакцију. Тако је лорд Расел-Џонстон, председник Скупштине Савета Европе, признао да је агресија на СРЈ била и злочиначка: „Драматично повећан ризик од ’колатералних штета’ узрокован је наредбом да пилоти НАТО лете на много већим висинама, а била је погрешна процена о брзој предаји југословенских снага, што је довело до ’избезумљеног избора циљева у каснијим фазама интервенције’“. Нечиста савест оних који су послали НАТО на СРЈ изражена је и у речима Џејми Шеја, бившег портпарола Атлантске алијансе: „Једна од грешака НАТО-а је та, што је председнику СРЈ било дозвољено да контролише медије током напада Алијансе“. Можда су те речи (о)правдале убијање 16 новинара РТС? Шта су то политика и морал? Геноцидни Весли Кларк, који је тенковима уништавао религијски острашћене Американце, покушао је да објасни позадину напада на српски народ: „Акције НАТО-а представљале су суштинске прве кораке који су омогућили младим демократским снагама да остваре Милошевићев пад на изборима“. За такав демократски циљ чини се да је употребљена прекомерна сила.

Што се више удаљавамо од ратова у којима су Срби прогнани и сатанизовани, све више се откривају покопане истине. Аустралијски новинар Ричард Карлтон, аутор ТВ емисије „60 минута“, на саслушању пред адвокатом ТВ компаније “Еј-Би-Си“, признао је да је лагао о Сребреници, приказујући снимке који су се догодили далеко од ње, „да би приказане сцене повећале разумевање гледалаца о трагичним догађајима из 1995. године у Сребреници“.

Интерес мегакапиталиста да користе Балкан и подручје Србије, а посебно Косово и Метохију, најбоље показује измишљање разлога за нападе на Србе. Инсценирали су покољ у Рачку, који им је негирао и командант ОВК Шукри Буја. Иако је најављен као заштићени сведок К7, пред Хашким трибуналом је сведочио под пуним именом и презименом и без мера заштите. При том је отворено говорио о положајима и наоружању својих паравојника. Одговарајући на питања тужиоца, рекао да је код Рачка било 47 припадника ОВК на дан масакра, 15. јануара 1999., иако су то претходни сведоци порицали. Из његовог признања нико није извукао поуку. Ништа није предузето ни када је Курт Велдон, члан Представничког дома америчког конгреса изјавио: „Бивши председник САД, Бил Клинтон, говорио је лажи и извртао чињенице о масовним убиствима на Балкану, оправдавајући НАТО инвазију на СРЈ у пролеће 1999.“. Можда мисле да Велдон није здрав, или...?

Српске невладине организације могле су да науче нешто од коментатора лондонског „Гардијана“ који су написали да су илегалне агресије на СРЈ и Ирак, изведене без подршке ОУН, оправдане фабрикацијама неистина, омогућиле да се зада тежак ударац међународном праву.

Није се појавио ниједан званичан став српских политичара и војних официра у вези с изјавом руског генерала Леонида Ивашова, у којој је поменуо велику подвалу, судбоносну за Србе: „Преварио нас је Јељцинов представник Виктор Черномирдин. Постојао је договор од седам тачака, према којем је само 50 одсто југословенских снага безбедности требало да се повуче с Косова и Метохије. НАТО није требало да добије пресудну улогу у Покрајини. Југословенски граничари је требало тамо да остану, ради стварања зоне за филтрирање избеглица повратника, да би екстремисти остали блокирани на Космету, а и да се не би увукли споља“. Нереаговање на његову изјаву је најбоља потврда за постојање „владара из сенке“, иначе би преовладао глас разума.

Да ништа није тако како изгледа, потрудили су се да докажу Колин Пауел и Сергеј Караганов. Пауел је, у улози државног секретара САД, признао да косметски Албанци злочинима крче пут ка независности, јер је рекао да је заустављање албанског насиља императив политике Сједињених Држава. С друге стране, Сергеј Караганов, шеф руске дипломатије, био је више него обичан дипломата када је рекао: „Учешћем у мировној мисији на Космету спасили смо НАТО од бруке“.

Наравно, спасили су маскиране људе у војним униформама, који убијају све према чему се усмери кажипрст „Великог брата“, а при том су Србима притегли омчу коју су им намакли безлични глобалисти још 1989., године. Нажалост, њихови злочини још трају.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 252 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!