Дванаеста конференција за новинаре
(13. фебруар 2001, у 11 сати )[1]
Извод из књиге Гушење истине - Шта новинари нису хтели или нису смели да објаве
Начелник Генералштаба ВЈ дочекао је Нову годину и нови миленијум у обиласку јединица Војске Југославије, у Пчињском округу. Те јединице биле су ангажоване на обезбеђењу задње границе Копнене зоне безбедности. Из кабинета председника Републике тражено је да Војска Југославије са свог сајта на Интернету склони антиамеричке текстове и ставове. Чинило се да је највећи проблем нове власти Закон о амнестији, будући да су многи њени припадници избегли одбрану свог народа и државе током агресије НАТО алијансе у пролеће 1999. године. Често су повезивали, из истих и/или сличних разлога, „заштиту људских права и слобода у Војсци Југославије“. Било је природно да се ратно понашање начелника ВМА п(р)огледа кроз ту призму и, стога, није била чудна ванредна конференција за новинаре одржана на Војно-медицинској академији 1. фебруара 2001. године.
Петог фебруара обележена је 125-годишњица оснивања Војноисторијског института, Војногеографског института и Прве управе Генералштаба Војске Југославије. Медијска подметања Војсци превазилазила су сваку врсту малициозности. На пример, иако је била јавна тајна да војне безбедносне и обавештајне установе знају све податке о организацији „Отпор“, „Free Serbia“ је објавила вест агенције „Срна“: „Војска Југославије је саопштила да ће изучити идеје новог патриотизма Народног покрета 'Отпор', афирмисати их и користити у изградњи морала команди, јединица, установа и свих припадника Војске Југославије“.
Излагање
Даме и господо,
Многи људи не схватају откуд толика прилагодљивост Војске на непрестане промене политичке ситуације у друштву. Једини одговор на то питање је – истински професионализам, који је заснован на правној регулативи и односу према народу и држави. Војску најбоље разумеју они који су прочитали радове генерала Кеслера („Командовање“,1903), Колмара Фрајхера Фон дер Голца („Наоружани народ – војна организација и ратовање нашег времена“, 1904), Ригера („Официр“, 1922), војводе Живојина Мишића („Моје успомене“, 1985) и, на пример, Алфреда Крауса („Узроци нашег пораза“, 1938).
Мислим да сви који прате рад било које војске треба да прочитају пре свега књигу Андреа Гавеа „Вештина командовања“ (1899), будући да је у њој најверније представљена војна професија. Ко прочита књигу знаће да ово што говорим није реклама него настојање да се приближе Војска и јавно мњење и успоставе услови за отварање према јавности на прави начин. На данашњој конференцији биће речи о јавном мњењу и Војсци Југославије.
Неспорно је да се на морал одражавају сви друштвени процеси, односно све промене у друштву и међународној заједници а оне су свакодневне, све чешће и све значајније.
Управа за морал ГШ ВЈ за праћење, вредновање и процењивање морала ВЈ примењује оригиналан метод, а за прикупљање података користи стандардизовани и проверено коректан упитник. На основу истраживања у јануару 2001. године морал припадника ВЈ је висок и стабилан. Таквом стању према процени стручњака допринели су, пре свега, правовремена и правилна процена ситуације на југу Србије, на простору „Пчињског округа“, и спремност припадника ВЈ да (на основу одлука државног руководства) у потпуности остваре уставну улогу Војске у борби против тероризма.
На висок морал утиче и висок степен обучености и војностручне оспособљености, психофизичка припремљеност за обављање наменских задатака и подршка становништва СРЈ и јавног мњења (домаћег и светског). Наравно, на морал Војске у последње време утичу и припреме за реорганизацију ВЈ, захтеви за скраћење војног рока, амнестију дезертера, уважавање приговора савести, улазак у Пакт за стабилност југоисточне Европе, расправе у вези са евентуалним уласком СРЈ у „Партнерство за мир“ и др.
Нешто више о тренутном стању морала у Војсци Југославије рећи ће вам пуковник мр Неђо Даниловић, начелник институције која се бави истраживањем морала у Војсци Југославије. Затим ће вас с резултатима истраживања јавног мњења упознати Ненад Даниловић, главни аналитичар емпиријског истраживања из Центра за маркетинг истраживања „Marten Board“ из Београда. Господине пуковниче – изволите.
Хвала Вам.
У приказу истраживања које је обавила агенција „Marten Board“ уочићете и ставове грађана о начину обезбеђења државне границе. Ви знате да ће Војска ту функцију предати снагама МУП и да ту одлуку Војска подржава, али смо одлучили да прикажемо и те ставове, јер они на упечатљив начин показују шта грађани мисле о моралу Војске и њеној оспособљености за обављање наменске функције. Верујемо да ће вам бити јасно зашто смо изабрали и ставове грађана у вези с поверењем у Војномедицинску академију. Господине Даниловићу – изволите.
Хвала вам.
Надам се да сте сви добили текстове чији су садржаји на овој конференцији изложени. Овим је конференција завршена. Нисмо планирали време за питања и одговоре будући да су сви ставови у вези са тежишним активностима Војске Југославије познати јавности. Ви знате да је ставове у вези са Законом о амнестији у јавности тумачио Начелник Правне управе СМО генерал-мајор Радомир Гојовић; Генерал-пуковник Миодраг Симић обавестио је јавност о пројекту реорганизације Војске Југославије; Начелник Треће управе у ГШ ВЈ генерал-мајор Слободан Косовац упознао је јавност у вези са скраћењем војног рока, садашњим служењем војног рока и променама регулисању статуса војне обавезе за све регруте и посебно за репрезентативце и врхунске спортисте; Начелник Управе АБХО ГШ ВЈ пуковник Милан Зарић изнео је ставове „о муницији са осиромашеним уранијумом и контаминираним зонама“, а начелник Санитетске управе ГШ ВЈ генерал-мајор Момчило Крговић о резултатима испитивања војника који су се налазили у зонама по којима је НАТО дејставовао тзв. уранијумском муницијом. Генерал-потпуковник Ђорђе Ћурчин упознао је јавност с проблемима у вези са обезбеђењем државне границе, начелник Сектора за војну привредну делатност у СМО генерал-пуковник Видоје Пантелић о економским проблемима у вези са евентуалним уласком у НАТО, а генерал-потпуковник Љубиша Стојимировић о професионализацији Војске. О проблемима у Копненој зони безбедности свакодневно вас из Бујановца извештавају наши представници у Координационом телу владе Србије и СРЈ.
Хвала на пажњи.[2]
Напомене:
[1] Припрема конференције за новинаре о теми „Јавно мњење и Војска Југославије” почела је 6. фебруара ујутро. Три дана касније обављене су консултације с начелником Управе за морал ГШ Војске Југославије. За истраживање јавног мњења ангажована је агенција „Marten Board“. Никад тако често није мењан и дорађиван текст, будући да је тема била кључна за управу у којој је формацијски био смештен портпарол Војске Југославије. Дан раније обављена је и генерална проба конференције (формиран је склоп од рачунара, проксиме, монитора и платна). Било је много проблема (фонтови, различити приступи формулисању питања, различите скале, редослед позитивних и негативних ставова, боје апликација, нестајање уређених садржаја, нестанци слике на монитору, грешке у подацима у тексту и на приказима итд). Материјал припремљен за конференцију проследио сам и војним дипломатским представницима (ВДП).
[2] О садржају конференције известили су 13. фебруара 2001. године, поподне и увече, агенција БЕТА, ТВ НС (Нови Сад), мрежа РТС, Радио Б 92, ТВ „Студио Б“, а 14. фебруара листови „Политика“, „Глас јавности“, „Борба“, „Вечерње новости“ и „Блиц Монтенегро“. Универзални наслов, скоро истоветан, био је „Грађани имају поверења у Војску Југославије“.