Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Србија – оаза љубави и мира

Srbija oazaИнсерт уз књиге Освајање слободе.


Срби су постали светски куриозитет јер, упркос свим смицалицама, блокадама, изолацијама и економским казнама, на српским територијама на чудесан начин ничу нове генерације које могу у много чему да се такмиче са „остатком света“. Из године у годину, због недостатка материјалних средстава, извозе се младе репрезентације у свим колективним спортовима и ничу нове. У дисциплинама у којима су на светском трону српске репрезентације земље које стоје уз њих и слушају „Боже правде“ имају неупоредиво боље услове: већи број такмичара, боље реквизите и веће стимулансе. Ипак, грађани Србије нису задовољни кад им је репрезентација трећа или четврта у Европи. Нису навијачи незадовољни због своје надобудности и нереалности, већ вероватно због много дубљег разлога – генетског кода у којем је записана порука о некадашњој снази и величини.

Кошаркаши, ватерполисти, рукометаши, фудбалери, одбојкаши и уопште спортисти који се баве колективним спортовима са српских територија побеђују интернационалне тимове (од Обале Слоноваче до Јужноафричке Републике) под заставама САД, Француске, Холандије, Енглеске… Побеђују, заправо, екипе „новог светског поретка“. Тако за Немачку стони тенис играју Кинези, за САД шах играју руски дисиденти, за Холандију фудбал играју црнци из целе Африке... Како победе уздижу елан а успеси су највећи потстицај за следеће успехе, није никакво чудо што сваки ембарго против Срба почиње забранама у спорту. Ометања иду и даље: Југославија је избачена са првенства европе у фудбалу када је била најјача (њена замена постала је првак Европе). Свемоћне САД забраниле су „Најкију“ да продаје своје лопте српским фирмама. Холандија је одбила да изда визе стонотенисерима Југославије за светско првенство…[1]

okoviО подметањима у спорту може се написати посебна књига. У набрајању „златних“ у појединачним спортовима свако се може огрешити, јер су веома бројни и вредни помена. Наведимо само неке: Новак Ђоковић, Ивана Шпановић, Милица Мандић, Тијана Богдановић, Давор Штефанек...

Умна деца рођена у српским колевкама јесу светски потенцијали, без обзира на то да ли ће радити код своје куће или негде далеко од Балкана. Још ће се чути за Добрицу Ћосића, ужичког вундеркинда, млађане математичаре Душана Ђукића, Ивана Вељковића, Николу Петровића, Јелену Спасојевић, Радета Станојевића и Бранислава Цветковића; перспективне информатичаре – победнике на информатичким олимпијадама, будућег физичара Ненада Вукмировића... Судбина дечака Добрице Ћосића најбољи је показатељ вредности и врлина „новог светског поретка“. Наиме, мали ужички геније био је приморан да 13. јула 2001. објави жиро рачун у „Политици” да би могао да се школује и усавршава. Многи се сећају да се 2. априла 1999. изјаснио против Запада: „Направићу оружје за одбрану од моћника и тирана који су прекинули наше дечје радости“. И, наравно, сада за њега нема новца и нико га у српским медијима не помиње.

Не треба заборавити колико и колику су славу свога рода светом проносили културно-уметничка друштва, хорови, врхунски музичари, сликари, глумци и режисери освајајући прва места и разнолика златна признања. Свет је већ чуо, а слушаће још чешће, за прегаоце попут Ирине Масличић, која је освојила медаљу на Међународном фестивалу деце – ликовних стваралаца у конкуренцији 51.898 радова из 75 земаља, за мајсторије на клавиру за које су у Паризу добили златне медаље Јанко Ђоковић, Владимир Милошевић и Данка Зорановић, за „златног“ хармоникаша Александра Пејовића и музички „Гран при“, који је освојила осмогодишња Марија Гођевац.

Највећи српски проблем, који је заправо проблем планете и њене будућности, јесте чињеница да је однос према српском народу заснован на погрешном и непотребном конструкту да су Срби због своје самосвесности и недовољне послушности – „лоши момци“.

Да би се превазишли проблеми које је наметнуо лихварски и хедонистички приступ животу, један од излаза је враћање природи и јачање народа и нација. Резултати тог јачања било би решавање основних нагомиланих проблема. Уместо борбе за Косово и Метохију, Срби треба да реше свој однос према животу, а Косово и Метохија ће им се вратити као последица сврсисходног опредељења и стварне моћи.

У случају Србије највећи проблем је и даље начин на који житељи Србије мисле. Размишљајући мозгом политички надређених, Срби су престали да мисле о својој одбрани бојећи се да ће нестати у сукобу, а нестаће без сукоба. Истина је, ипак, да је могуће и да се одбране и о(п)стану, али о томе треба мислити.

Суштина опстанка Срба је у обједињавању разбијене националне енергије и повратку себи у процесу самоосвешћивања. Резултат би требало да буде држава Србија – оаза љубави и мира.

 

Напомена:

[1] Наравно, Међународна стонотенисна федерација (ИТТФ) није стала уз Стонотениски савез Југославије (СТСЈ), нити је Међународни олимпијски комитет (МОК) стао у одбрану универзалног права на спорт, такмичење и дружење младих из целог света.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 94 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd