Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Топи се америчка безбедност

Americka bezbednostАмеричка дрскост, стечена на гаранцији „да их ривал никад неће напасти“, омогућила је војнички нелогичан распоред америчких снага. У озбиљном сукобу показало би се убрзо да је велика грешка САД, из војног аспекта, што имају мале резерве и велики међупростор између евентуалног фронта и резерве, а и то што су им те резерве све чиме располажу за одбрану сопственог континента, а главне снаге распоређене су негде далеко у свету, неспособне да помогну сопственој држави и нацији.


Није тајна да су развој и јачање америчке моћи остваривани концепцијом заснованом на легализованој отмици ресурса од слабијих нација, задобијених, пре свега, економским ратом, агресивном политиком и непрестаним претњама. Зато није било разлога да Американци своје снаге распореде у складу са теоријом и праксом ратне вештине, јер им, бар до сада, права ратна вештина и није била потребна. Осим релативно добро разрађених операција специјалних снага, које више приличе полицији, Американци, због свеопште превласти, очигледно нису били приморани да подробније изучавају битке на Маратонском пољу, код Леуктре, Арбеле, Кане, Фарзале и сличне, па им недостаје права доктрина одбране (имају доктрину напада под именом „доктрина одбране“). Ипак, иако по свему судећи до Пентагона нису стигла дела класика ратне вештине и стратега какви су били Алфред Краус и Михаил Тухачевски, Американци су доказали да су усвојили принципе освајачких ратова, на основу филозофије ратовања Сун Цу Вуа, Гориношо Мусаши Мијамота и Никола Макијавелија, и да су деструктивне принципе савладали чак и припадници многих секти, насталих уз „благослов“ Савета за националну безбедност САД, CIA и Стејт департмента, у Бостону, Филаделфији, Лос Анђелесу и Њујорку.

Савремени ратови су свеобухватнији и перфидније вођени од претходних, засновани на америчкој логици да је допуштено све што није забрањено, затим да једино они имају прави систем и да га морају усвојити сви остали. При томе су превидели чињеницу да свако освајање простора подлеже одређеним законитостима и да је најчешћи узрок пораза агресора немогућност да се освојени простор „покрије“ довољним, довољно способним и довољно приврженим снагама. Освајајући свет доларом и наметањем свог начина живљења и демократије, вашингтонска администрација створила је нове непријатеље; зато се и чини да нису извукли поуке чак ни из сопствених ратних искустава. Наиме, Американци не памте рат који су добили, осим ако у посебан успех нису уврстили Си-Ен-Ен-ов рат у Кувајту када, иако препуни сателитских података, нису знали да ли пред собом имају коју хиљаду или 250.000 војника. (Према ABC News, на основу чланка „Where are the Troops?“, објављеног у часопису „Newsweek“ у децембру 1990, тих трупа није ни било). Вијетнамци су их поразили клопкама за животиње; повремено су бомбардовали Ирак и Авганистан очигледно плашећи се да су или Садам Хусеин или Осама бин Ладен „плави принц“ из Нострадамусовог пророчанства; генерал Аидид се у Могадишу играо жмурке са америчким командосима, а Џими Картер никада неће моћи да заборави катастрофално лош учинак својих специјалаца у Ирану. У агресији на СРЈ помагало им је 18 најснажнијих земаља света. У последње време Американци губе поверење и код Палестинаца. Уосталом, Јасер Арафат на израелској ТВ „Канал 1“ је већ давног 8. децембра 2001. изјавио: „Немојте ми говорити о Американцима. Американци су на вашој страни и дају вам све. Ко вам даје авионе? Американци. Ко вам даје тенкове? Американци. Ко вам даје новац? Американци. Драги боже, кога је брига за Американце?“

Islamizacija SADТешко је проценити колико је долара потребно да би се срушио концепт привилеговане „истурене одбране“, али је цена вероватно мања од цене једне америчке флоте, можда мања и од цене једног високоенергетског система какав је носач авиона. У сваком случају, ретко ко у свету не зна да је потребно, да би се наведени концепт учинио немоћним, ангажовати много мање људи и средстава него што је уложено у њега и укључено у његову реализацију. То знају амерички званичници и управо стога се у држави која често чини различите одмазде плаше осветника.

Зато није чудно што су се после постављања бомбе у Оклахоми појавиле тзв. марширајуће милиције. Једна од њих је Милиција Монтане (МОМ), која вероватно још увек увежбава својих 12.000 припадника за герилско ратовање и другу неконвенционалну тактику, у оквиру припрема за одупирање неминовном нападу савезне владе САД, у циљу одузимања наоружања и њиховог лишавања неотуђивог права да носе оружје. Та милиција, слично мичигенској, издаје приручнике и остале носиоце података у којима објашњава како се израђују бомбе и бодри истомишљенике да се припреме за наступајућу апокалипсу која ће сигурно захватити Сједињене Државе у знак одмазде за њихове „грехове против Бога“.[1]

Можда је архетипска, подсвесна грижа савести разлог што, према подацима с Интернета, 95 одсто Американаца има проблеме са сном, а 54 одсто има озбиљан поремећај сна, и што на основу анкета у Великој Британији 90 одсто Британаца живи у страху да ће постати жртве насиља (67 одсто становника те острвске земље изјавило је да их је већ стигла таква судбина).[2] Јер, уколико неко у свету узврати истим (америчким) приступом, неће проћи много времена до моделовања сличног „одбрамбеног система“, с циљем да се надвлада америчка економска, политичка и војна надмоћ. Уосталом, о постојаном „америчком страху“ најбољи показатељ су речи Тома Риџа, директора за унутрашњу безбедност Сједињених Држава, изговорене 4. децембра 2001: „САД су поново у стању максималне приправности, због информација да следе нови терористички напади“.

О томе да рат САД и осталог света већ траје и да су непријатељи Вашингтона све опаснији постоји много показатеља. Један од нових америчких ривала је и Европска унија. У покушају да се ослободе америчког туторства, Европљани су прво настојали да створе нову западну војну алијансу – ЗЕУ. Потом су се сукобили у вези са ублажавањем санкција против СРЈ, касније и Русије, које су предложиле европске дипломате, будући да је економска блокада нанела штету многим европским државама. Након одуговлачења вашингтонске гарнитуре да упути своје трупе у Босну, министар одбране Француске Франсоа Леотар упозорио је да „Европа нема времена да чека Сједињене Државе да идентификују своје националне интересе“. Лорд Овен је био још радикалнији: предложио је да се Европа супротстави Сједињеним Америчким Државама. Подржао га је тадашњи премијер Француске Алан Жипе, потврђујући да би Европљани морали да буду спремни за војне акције у свом вилајету, без учествовања Американаца, „који су чак и европски ТВ простор ставили под своју капу“. А француски генерал Жан Кот, један од команданата Унпрофора за бившу Југославију, закључио је да је једини начин да Европска унија живи да американизовани Нато умре.

Колико су се проширили америчка моћ и надобудност грађана САД, који појединачно троше за осам становника Земље, најбоље показује однос према Русији. Јер, познато је да Сједињене Државе чине све да Русију сведу на регионалну силу и да раде на укључивању бивших чланица Варшавског уговора у Нато не би ли навукли омчу администрацији у Кремљу. Мада после доласка на власт Владимира Владимировича Путина и Дмитрија Анатољевича Медведева Русија није изгледало тако, већ су и најпрозападније оријентисани Руси схватили да су још једном обманути.

HispanolatinizacijaКина непрестано отворено оптужује САД за светски хегемонизам. Арапске земље чекају прилику да узврате добијене ударце. Јапан није заборавио Хирошиму. Земље Јужне и Средње Америке осећају америчку окупацију. Шта би, када би смели и могли, многи у свету учинили Американцима показује гест Суданаца када су заузели здање напуштене америчке амбасаде у Картуму. Шта већина у свету мисли о америчком планетарном понашању може се закључити и из реакције Махатира Мухамеда, премијера Малезије: „Како ми можемо да знамо да су амерички напади на Судан и Авганистан изведени у самоодбрани, како тврди Вашингтон, када за то не пружа ниједан доказ“.

Када се размишља о опстанку америчког одбрамбеног концепта треба имати у виду и то да САД свакодневно стварају, свакако не класичне, унутрашње непријатеље, у процесима африканизације, исламизације и хиспанизације и да прави Американци убрзано нестају. Наиме, познато је да се тзв. америчка нација претвара у мултиетничко друштво, пошто су 1998. године први пут у тој држави хиспанска деца надмашила по броју црначку децу (само у току једне генерације проценат беле деце опао је са 74 на 66 одсто од укупног броја деце у Сједињеним Државама).[3] Због свега наведеног нормално је што Американци свуда виде непријатеље и терористе и што им је сумњив сваки „купљени мозак“, који се поклонио Западу у „одливу мозгова“, јер би у одређеној ситуацији могао да се освети за штете нанете народу из којег потиче.

Американци предвођени језуитско-вавилонско-мормонском елитом, су заправо међусобно најсумњивији, јер су они скуп одбачених, трагача за златом и „америчким сном“ и незадовољника привучених доларима. Када би Американце међусобно завађали, као што они завађају друге, они би највероватније имали грађански, верски и расни рат и на носачима авиона. Исто тако, не би било чудно ако неко одлучи да на њихове „уласке у мозак“ одговори уласком у њихов мозак. За сада се њихова дрскост и бесрамност своди на операције под лажном заставом, државни тероризам, пљачку и ускраћивање слободе.

 

Напомене:

[1] Све чешће амерички страх потискује „амерички сан”. Све већи број Американаца верује у „смак света” (видети: Brus Hofman, Unutrašnji terorizam, стр. 97).

[2] Занимљиво је да је Велика Британија уз САД најангажованија држава у креирању „новог светског поретка”, од усвајања декларације под називом „Атлантска повеља”, коју су на Атлантику потписали Френклин Рузвелт и Винстон Черчил 14. августа 1941. до почетка трећег миленијума. Не треба заборавити да је Винстон Черчил 6. септембра 1943, позвао англофиле са Харварда (САД) у „ментално освајање света”, а исто тако, да је садржај наведене „демократске повеље” ушао у „Декларацију о ослобођеној Европи” коју су потписали у Јалти 14. фебруара 1945. Рузвелт, Черчил и Стаљин. Идеја о садашњем светском поретку настављена је и у најави „хладног рата”. Познато је да је ту најаву дао у Фултону, 5. марта 1946. не случајно, неумољиви британски дипломата, Винстон Черчил. Зар на спрегу САД и Велике Британије не подсећају скоро свакодневна заједничка бомбардовања Ирака? Познато је да Велика Британија и САД преко сателитског система „Ешелон” прислушкују приватну и пословну комуникацију грађана и компанија земаља Европске уније. Системом „Ешелон”, који служи за пресретање свих врста телекомуникација (телефон, електронска пошта, факс) руководи америчка тајна служба – Агенција за националну безбедност (НСА). У систему „Ешелон” су осим САД и Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд (амерички зависници и сарадници – савезници). Нелсон Мандела је 5. априла 2000, с разлогом изјавио: „САД и Велика Британија уносе хаос у светске односе: њихово игнорисање правила у међународним односима и понижавање УН највећа су претња миру у свету”.

[3] Број Азијата и Хиспаноса расте муњевито у САД: од 1. јула 1990. до 1. јула 1999. број људи из Азије порастао је за 43 одсто и достигао цифру 10,8 милиона. У истом периоду све већа група Хиспаноса повећала се за 38,8 одсто и у 2000. години броји 31,3 милиона људи. Сада у САД има 224,6 милиона белаца и 34,8 милиона црнаца. Стопа раста код црнаца је нешто већа па се број црнаца за годину дана повећао за 13,8 одсто, а белаца за 7,3 одсто.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 337 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!