Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Истина закључана у Вашингтону

Busove laziОвај новинарски напис објављен је под насловом „Истина сахрањена у Вашингтону“ у листу „Ревија 92“ бр. 182, 4. октобра 1996, а потом под насловом „Истине и лажи закључане у Вашингтону“ у листу „Огледало недеље“ број 54, 20. јула 2005. године.

Занимљиво је да је овај напис објављен и на баптистичком сајту dobravijest.wordpress.com, под насловом „Истине и лажи у вашингтонским ра(к)љама“, у фебруару 2014. године.

У медијском рату, преплављеном морем лажи, ни истине не помажу да се умањи информациони хаос. Јиржи Лец је био у праву када је тврдио да „истина увек исплива на површину – удављена“. 

„Гардијан“ је објавио да је Велика Британија ушла у рат у Ираку на основу лажи, полуистина и манипулација. Разлог за тај самооптужујући став је парламентарни сукоб, садржан у изјави бившег лабуристичког министра Тонија Бена, да је Ентони Блер опет лагао и да је рат против Ирака заснован на лажима. Ипак, улазак у рат на основу лажи специјалитет је Сједињених Држава. О томе је у књизи „Људи лажи“ писао чувени амерички психијатар Скот Пет. Најновије обмане тог типа односе се на рат у Ираку. Џорџ Буш Јуниор је, док је био у посети Уганди, признао да је ЦИА подржала његов говор у којем се слагао да Ирак покушава да се снабде уранијумом у Африци. Лажним разлозима за напад, осим потребе да се свргне тзв. диктатор Садам Хусеин и нађе оружје за масовно уништавање, придружио се тероризам у моди. Доналд Рамсфелд је објаснио да су САД ушле у рат са Ираком, зато што је атентат на Њујорк и Вашингтон, 11. септембра 2001, променио оцене о рањивости САД од напада таквим средствима. Петер Стигниц, научник са бечког универзитета тврди да је лаж живот, будући да неки људи дневно кажу и по 200 неистина.

Највећи проблем је када се лажи користе у међудржавним односима, а опасно је што се на судбоносне обмане не реагује. На пример, „Њујорк тајмс“ је у априлу 1999. констатовао да је Весли Кларк обичан лажов, а „Индипендент“ је за портпарола НАТО-а Џемија Шеја и НАТО тврдио да су шампиони лажи. Проблем је што су лажови добили награде за учешће у психолошко-пропагандним операцијама и за „колатералне штете“, у којима су страдали деца, телевизијске станице, возови и аутобуси пуни цивила, колоне избеглица и кинеска амбасада. Такав однос према лажима глобалиста није изненадио чувеног писца Џона Ле Кареа. Он сматра да је истина данас у рукама новинских магната, манипулатора и професионалних лажова, у већој мери него икада раније. После 11. септембра 2001., свет је ушао у нову фазу у којој се наслућује рат свих против свих.

Чини се да администрација САД, у страху од одмазде, улази у врзино коло, у којем ће покушати да тероризмом сузбије тероризам, а да при том заташкава истину да је узрок тероризма грамзивост трилатералних мегакапиталиста у Њујорку и Лондону. Уосталом, „Њујорк тајмс“ је у фебруару 2001. објавио да стручњаци за психолошке операције из Бироа за стратешки утицај у Пентагону спремају кампању лажи у борби против тероризма. То је остварљиво, с обзиром на то да су истраживања психолога у америчкој држави Масачусетс, показала да у Америци најбоље пролазе лажови. То је основни разлог што је Министарство правде САД покренуло поступак против Беле куће, будући да се установило да су њени станари „провалили“ тајну агенткињу ЦИА. Испоставило се да је то учињено из освете, будући да је њен супруг, Џозеф Вилсон, разоткрио Бушове лажи о Садаму Хусеину. Када се зна на шта су спремне владајуће гарнитуре, није немогуће да је француски новинар Тијери Мејсан у књизи „Страшна лаж“ рекао истину. Он тврди да ниједан авион није пао на Пентагон 11. септембра 2001., будући да нема авиона на снимцима направљеним непосредно после хаварије. Према његовим сазнањима у зградама Светског трговинског центра у Њујорку активиран је експлозив. Када је упитао одговорне зашто није дозвољена конгресна истрага, није добио одговор. Он сматра да је реч о лукавству САД да реши проблем унутрашње безбедности, о завери „војноиндустријског комплекса“ и начину решавања проблема рецесије. Убеђен је да је инсценирање несреће, засновано на доктрини, искоришћено да се прошире војне снаге НАТО-а и САД на исток. Ставове заснива на чињеници да је борба против тероризма најуноснији посао, будући да САД јачају изазивајући ратове и обновом и продајом наоружања. 

Када је реч о америчким лажима занимљиво је, према писању „Економиста“, да је Џорџ Буш против Ал Гора применио у предизборној кампањи сублимиране („невидљиве“) поруке. Наиме, иза успорених порука које су говориле о предностима и програму Ал Гора на екрану је била исписана порука за подсвест – „он је лажов“.

 

Заблуде су извор лажи 

Lazni NjujorkТеме у вези са медијским ратом, који су Срби по општем мишљењу изгубили, а по мишљењу војних екперата у Алабами – добили, већ неколико година не силазе са новинарских стубаца. Догађа се да угледни аналитичари посматрају слику света кроз „српску призму“, које су се Срби, у међувремену, одрекли. О заблудама Америке у вези са ратом у бившој СФРЈ писао је и „Њујорк тајмс“. Његов коментатор сматра да је мит о новом светском поретку најновији израз проклетства америчке спољне политике, засноване на веровању да САД могу преправити свет према сопственом лику. 

Угледни израелски аналитичар Јоханан Рамати, из јерусалимског Института за одбрану Запада, сматра да је понашање Сједињених Америчких Држава у време изградње „новог светског поретка“ условило да највећа светска сила „сада има мало непријатеља, много непријатних 'партнера' који траже прилике не би ли поравнали рачуне, нема правих пријатеља и има опасне илузије“. У вези са Дејтоном, поменути Израелац је написао: „Снаге босанских Срба нападнуте су бомбардовањем НАТО из ваздуха, које је почело због неважног и невероватног изговора. Постављала се позорница за 'амерички мир'. Нико није смео да се усуди и да се супротстави америчким жељама. Вође босанских Срба жигосане су као ратни злочинци. Све то нема никаквог смисла било коме кога интересује стабилност на Балкану, али почиње да има неког замршеног смисла, ако се претпостави да Босна треба да постане главна америчка војна база у Европи... Окрутно је лицемерје претварање да мировни уговори, који су силом наметнути неспремним странама, могу да обезбеде дугорочну стабилност“.

 

Залудне истине 

Zaludne istineНе може нико тврдити да истина није помињана, али је сасвим извесно да је била узалудна. На пример, у лондонском листу „Индипедент“ у августу 1992. забележено је да Алија Изетбеговић масакрира сопствени народ као пропагандно лукавство срачунато на задобијање светских симпатија и војне интервенције, а у фебруару 1995. пољски лист „Впрост“ објавио је да је Изетбеговић инспирисао злочин на Маркалама. (Поштоваоци истине се сећају да је 11. марта 1994. француска ТВ (ТФ 1) потврдила да су муслимани испалили мину на Маркале и да су, при том, приказали фотокопију Овеновог писма Бутрос Бутрос Галију, у којем се то наглашава). Хајс Вер, британски бригадни генерал, командант штаба снага УН у Босни, отворено је рекао: „Муслимани, а не Срби, 'даве' Сарајево“. Филип Моријон је упозорио свет да „муслимани не желе укидање блокаде Сарајева, будући да се Влада БиХ плаши да ће људи напустити Сарајево и да ће свет престати да се интересује за рат у БиХ“. Већ у децембру 1993.

„Њујорк тајмс“ је оптужио Хрватску да је протерала 280 хиљада Срба. За истину изгледа нису довољни подаци Комисије експерата УН за ратне злочине у бившој Југославији (ICSS). У извештају из марта 1994. пише: „Извршено је 55.000 ратних злочина: тих 55.000 злочина највећим делом се односи на зверства почињена над српским цивилима у Хрватској“. После прогона Срба, почетком августа 1995, Карл Билт је изјавио да би Туђман могао да одговара за ратне злочине, а америчка штампа је на ударним странама објавила вест да су посматрачи згранути хрватским злочинима у Крајини. Занимљиво је да је Бела кућа признала тврдње „Вашингтон поста“, да оружје муслиманима у Босни није стизало само из Ирана, него из још седам других земаља (Авганистан, Брунеј, Пакистан, Саудијска Арабија, Малезија, Аргентина и Мађарска) и да је то рађено са знањем и сагласношћу званичнох Вашингтона и то од почетка рата, од јесени 1992. године, у време администрације Џорџа Буша Сениора. Ипак, Бил Клинтон је на питање да ли САД шаљу оружје у Босну одговорио: Не! 

На питање уредника бугарског листа „24 сата“: „Зашто смо, дођавола, против Срба?“, дала је једноставан одговор јапанска ТВ: „НАТО и УН су непријатељи Срба. На муслиманској и хрватској страни врви од војника УН, а на српској страни нема ни једног јединог“. „Женмин жибао“ је после дугогодишњег увида закључио: „Нелогично је оптуживати Србе. Чињенице су биле против санкција према Југославији“. 

 

Докази немају значај

Dokazi bez znacenjaИзлози њујоршких књижара потврђују да се у САД много лаже. Председник Џорџ Буш Јуниор и његови саветници приказани су као главни кривци. Најпопуларнији наслови књига су: Дејвид Корн „Лажи Џорџа Буша млађег: Усавршавање политике обмане“; Џо Конасон „Велике лажи: Пропагандна машинерија деснице и како она изврће истину“; Ал Франкен „Лажи и лажљиви лажљивци који их причају: Коректан и избалансиран поглед удесно“. Осим што је написао књигу о лажи у политици, Дејвид Корн је и јавно оптужио председника САД речима: „Џорџ Б. Буш је лажов. Лагао је на велико и на мало, директно и случајно. Замагљивао је истину – не само пуком грешком, већ намерно, упорно и непрекидно“. 

Према свему судећи, Мишел Колон, је био у праву када је у књизи „Пажња медији“ навео да рат у Југославији није почео бомбама већ лажима: „Уверили су нас да су Срби у Босну дошли споља и напали муслимане“. Уосталом, постоје бројни докази да званичници САД не беже од лажи у свом информисању. Британски Би-Би-Си је био јасан: „Вашингтон је признао да није било удара 'Скад 2' на Кувајт, да није пронађено оружје за масовно уништење, да није заробљено 8.000 него 2.000 Ирачана, а затим да заробљеници нису војници, већ покупљени сељани из кућа, те да су амерички војници заиста заробљени“.

Уз текст „Све је почело једном лажи“ објављеном као коментар немачке државне телевизије АРД, о лажима НАТО планера, у политичком магазину „Панорама“, приказана су документа министарстава иностраних послова и одбране Немачке, односно њихове пропагандне лажи у време агресије НАТО на Југославију. Кључна обмана односила се на „хуманитарну катастрофу албанског живља“. Цене лажи испостављају се у Хагу.

Ништа не значи што је Курт Велдон, члан Представничког дома америчког конгреса, закључио да је бивши председник САД Бил Клинтон говорио лажи и извртао чињенице о масовним убиствима на Балкану, оправдавајући НАТО инвазију на СРЈ, у пролеће 1999. Нема користи ни од истине објављене у париском „Маријану“: „На пуно светло избиле су лажи у чијој сенци се водила жалосна операција НАТО“. О томе је писао и Јирген Елзесер, аутор књиге „Ратни злочини – бестидне лажи и жртве НАТО-а у косовском сукобу“. 

Уосталом, највише се о обманама може научити од Винстона Черчила и његових сународника. Черчилова омиљена изрека говори све: „У ратним временима истина је тако драгоцена да би увек требало да је прати телесна стража лажи“. Ипак, ради истине, треба издвојити и коректну изјаву Колина Пауела: „...Главни допринос западних лидера Босни и њеном народу биле су бомбе и лажи; а истина је јако важна, јер ако се не схвата како је рат почео, избиће други“. Кога то још занима?

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 187 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!