И Американци ће осетити одмазду
И Америка ће осетити одмазду
Лист "Ревија 92" бр. 250, 14. мај 1999.
После агресије на СРЈ свет ће изменити свој лик, а основни процес биће супротстављање силама новог светског поретка. Само буђење неутралних може спречити светске лихваре и деструктивце да створе планетарно неоробовласничко друштво.
Иако изгледа наоко нереално, креатори "новог светског поретка" разоткрили су прву кључну и вероватно пресудну слабост, опредељујући се за војну интервенцију против СР Југославије. Агресија САД и њених приврженика Велике Британије, Француске, Канаде, Италије, Немачке и Шпаније започета 24. марта 1999. остварена масовним ударима борбених авиона НАТО – САД и крстарећих ракета симболизује војну моћ Алијансе, али и нестрпљивост наднационалиста и немоћ да се контролише похлепа прогресистичког Запада и нарасли сатанизам човеколиких волстритских и истриверских лихвара.
Шта су глобалисти учинили са савешћу човечанства, може се закључити на основу информација, да је Запад спречио ОЕБС да усвоји резолуцију о прекиду агресије на СРЈ и да су чланице Савета безбедности, које су учеснице у агресији одбиле протоколарном блокадом резолуцију којом је захтевано хитно обустављање војног удара на СР Југославију.
Пошто арбитар у сукобу не постоји, јер су званични светски арбитри управо ти зли људи који су самозано преузели улогу агресора, сасвим је нормално што се бомбардује један народ и масовно убијају неистомишљеници под фирмом демократије и хуманитарних акција. Природно је, у тим околностима, што се хуманитарна катастрофа сузбија касетним бомбама намењеним искључиво за масовна убиства живе силе. "Антитерористи" које предводи Бил Клинтон користе радиоактивне бојеве главе за гађање војних објеката, као да су ти објекти на некој другој планети, а приморава становништво грађанске државе да се одрекне независности.
Заговорници поретка у којем треба да се оствари "амерички сан" о вечној светској доминацији нападима НАТО-а на хемијску и нафтну индустрију, показују да су неспособни да мисле људски, па уместо да улагања усмере ка решавању виталних проблема планете, инвестирају у производњу наоружања којим ће постићи стварање и контролу "златне милијарде становника".
Уништавање 80 одсто избегличких центара, доказ је да НАТО није на Космету ради контроле споразума из Рамбујеа, него ради стварања непрестане кризе − ратног жаришта у срцу Балкана и Европе.
Будући да нико није оптужен, а камоли кажњен, због напада на СРЈ без одлуке Савета безбедности, нормално је да нико не одговара за напад на међународни воз у Грделичкој клисури, за бомбардовање колоне албанских избеглица (за масакр над цивилима постоји и непобитан доказ – снимак америчке телевизије АПТН), бомбардовање новинара у Радио-телевизији Србије и убијену децу у Сурдулици.
О вазалским односима у међународној заједници, која ће бити још израженија у блиској будућности, казује и одлука Карлоса Вестендорпа да Републици Српској забрани реемитовање и блокира програм у којем се говорило о агресији на СР Југославију, а ништа мање поступак белгијске полиције када је претукла Мишела Колона пре учешћа у антиамеричким и антинатовским демонстрацијама.
Новопоредачко светско лицемерје, у вези са нападом на СРЈ, веродостојно је осликао средином априла 1999. Џонатан Ајл, директор истраживачког одељења Краљевског војног института у Лондону, занимљивом примедбом: "Посебан утисак оставља америчко-британска фраза 'демократски пилот бацио бомбе у најбољој намери' због питања: како ли баца бомбе у лошој намери". На жалост, ретки су људи на западу који размишљају као Ајл, Колон, Мекензи и Галоа, јер тамо је становништво одавно информативно препарирано. Напад на Југославију створио је услове за евентуално светско освешћење, просвећење и просветљење, гурнувши спровођење идеје о "новом светском поретку" у фазу "бити или не бити". Стога је важнији показатељ изјава проверено американизованог Анатолија Чубајса: "Никада до сада није било толико велико антиамеричко расположење. Само победа над Србима омогућава Сједињеним Државама наду да се "амерички сан" неће претворити у "америчку мору". Али та победа је немогућа, јер треба да сузбије, не у Срба, већ и у свих других народа, сваку помисао на самосталност и изазове вечити страх од америчке репресивне моћи. НАТО-америчка победа је немогућа и због два већ започета процеса: америчког самопоништавања и већ наговештеног отпора источнијег света све очевиднијем поробљавању.
Америчко самопоништавање
Треба имати у виду да САД свакодневно стварају унутрашње непријатеље, у процесима африканизације, исламизације и хиспанолатинизације и да прави Американци убрзано нестају. Наиме, познато је да се тзв. америчка нација претвара у мултиетничко наднационално друштво, пошто су 1998. године први пут у тој земљи хиспанолатинска деца по броју надмашила црначку децу. Само у току једне генерације, проценат беле деце опао је са 74 на 66 одсто од укупног броја деце у Сједињеним Државама. Због мегатренда у којем је Вашингтон одавно постао африканизовани град, а више стотина хиљада Американаца годишње прелази у ислам, нормално је што вашингтонски жреци свуда виде непријатеље и терористе и што им је сумњив сваки "купљени мозак", који се поклонио Западу у процесу "одлива мозгова". Наиме, клинтоновци и олбрајтовци се плаше да се у одређеној ситуацији недовољно препарирани Сорошеви миљеници ("интелектуални јањичари") не освете Сједињеним Државама за нанесене штете народу из којег потичу.
Американци су заправо међусобно најсумњивији, јер су они скупина одбачених, трагача за златом и "америчким сном" и незадовољника привучених обећаним доларима. Када би Американце међусобно завађали, као што они завађају друге, они би највероватније имали грађански, верски и расни рат и на носачима авиона. Исто тако, не би било никакво чудо да неко одлучи да на њихове "уласке у мозак" одговори уласком у њихов мозак.
Зато се Американци спремају за рат "тероризмом против терориста", о којем су први писали Алвин и Хајди Тофлер, предвиђајући технолошке ратове, односно ратове држава против група људи, тзв. ратове тзв. трећег таласа. Да је то њихов усуд, Американце подсећају саопштења попут оног на суданској ТВ, након напада на фабрику у Бахрију, у којем је речено: "Потврђујемо спремност народа да се супротстави америчкој агресији и устане против настојања да нападају суданску земљу, идеологију и народ".
Спремају се потомци Ујка Сема за рат и на основу п(р)озива појединца, попут популарног исламског фундаменталисте Осама бин Ладена. Наиме, дојучерашњи савезник САД, и њихов производ, а сада њихов највећи непријатељ, упозорио је вашингтонску власт да битка са Сједињеним Америчким Државама још није почела.
Очевидно је да је проблем са терористима изашао је из теорије о ратовима будућности, преко доктринарних решења, на међународну сцену. О врстама америчких непријатеља, попут хакера, бивших специјалаца и полицајаца, људи у медијима, нарко мафије, заговорника "џокер сценарија" и сл. и специфичностима и начинима борбе против њих писао је и др Роберт Бакнер из Сан Бернардина, у студији "Петодимензионални рат...", показујући да су Американци свесни своје неизвесне будућности.
Колико су Американци опчињени проблемима безбедности и одбране, најбоље се може закључити из написа "Амерички интереси у новом веку", који је у часопису "The Bulletin of the Atlantic Council of United States" објавио Роберт Ф. Елсфорт, директор Атлантског савета. Угледни стручњак је навео пет виталних националних интереса:
- Спречити, одбити и смањити опасност од напада нуклеарним, биолошким и хемијским оружјем на Сједињене Државе;
- Спречити појаву непријатељске хегемоније у Европи или Азији;
- Спречити појаву веће непријатељске силе на границама САД, као и у области контроле над морима или космосом;
- Спречити катастрофалан колапс важних глобалних система (трговине, финансијских тржишта, енергије и животне средине), и
- Обезбедити опстанак америчких савезника.
Рат за и против "новог светског поретка", који увелико траје, може се и мора зауставити мудрошћу, а потом пронаћи излаз из парадигме која је свет довела до руба цивилизацијског амбиса. Најбоље би било да свет из рата изађе неприметно, како је у њега ушао. Међутим, једно је сигурно, да би се тај рат завршио, неко мора (с)рушити умишљени, по човечанство веома опасни амерички "одбрамбени" концепт. Наравно, постоји и бољи, безболнији пут. Уколико Сједињене Државе не желе и буквално да овладају светом, требало би да повуку своје снаге из Напуља, Норфолка, Јокосуке, Перл Харбура и из сијасет других база, у своје воде, и да препусте "пут до благостања" народима који су дуже од њих изграђивали своју цивилизацију. Јер, једино то било би у складу са прокламованом "америчком демократијом". Наравно, то се неће догодити док су на власти језуитски трилатералисти.
Шта то руши Aмерику
Американце не подржавају искрено ни њихови политички пулени. Тако је "анкарска администрација", љута на званичнике из Вашингтона што не подржавају улазак Турске у Европску унију, подсетила потомке Ујка Сема да су "Османлије биле испред Беча, када су у Америци живели само Индијанци". Укућанима Беле куће јасно је шта би се догодило када би с Кремаљског трона неко поновио речи Владимира Жириновског: "Кажемо Билу Клинтону: зауставите се док није касно и не понављајте грешке Хитлера и Наполеона. Ви, Американци, морате да напустите Балкан и Блиски Исток. Свет ће вам бити захвалан. Уосталом, уколико то не учините, једног лепог дана наћи ћете се на судској клупи суочени са новим Нирнбергом". Схватили су и "пекиншку поруку" којом су Кинези, посредством агенције "Хсинхуа", критиковали непоштовање људских права у земљи с "највећом демократијом" и тако само потврдили податке, које је раније објавио Жерар Бодсон, тврдећи да су САД земља "с веома лошим стањем људских права". Америчкој влади је саветовано да прво доведе у ред своју кућу, пре него што упери прст у друге земље. Јер, "за само 200 година државности, САД су изазвале 70 ратова."
Агресија САД и "савезника" на СР Југославију покренула је и процесе отпора новом планетарном поретку, који указују на прегруписавања која могу да буду пресудна за сламање НАТО силе. Украјински парламент укинуо је ненуклеарни статус земље и суспендовао учешће у програму "Партнерство за мир". Русија је, такође, суспендовала учешће у "Партнерству за мир" и прекинула све контакте са Атлантском алијансом. Руски председник Борис Јељцин је упозорио Била Клинтона да је начинио огромну грешку и да ће се Американцима вратити учињено зло и подржао предлог за улазак СРЈ у Савез Русије и Белорусије. Државна дума Руске Федерације изјаснила се, такође, за присаједињење Југославије Савезу Русије и Белорусије, са 293 гласа "за" и 54 гласа "против". Анатолиј Перминов, начелник Главног штаба руских стратешких снага, изговорио је опомену, чији се ефекти могу очекивати у каснијим фазама ширења НАТО-а ка Истоку. Његове речи звучале су злослутно: "За узимање на нишан земаља НАТО-а, које учествују у агресији на СР Југославију, потребно је 11 минута". Белорусија је изазвана да удвостручи војне снаге. Председник Александар Лукашенко најавио је набавку најсавременије опреме за РВ и ПВО, а потом и за копнене снаге. Кинески председник Ђијанг Цемин наговестио је Американцима да зна шта следи после рата на Балкану речима: "Кина мора бити спремна за рат - данас Космет, сутра Тибет?" Политички најтежу и најсадржајнију поруку руководству НАТО и шефовима држава земаља чланица Алијансе упутио је Патријарх московски и целе Русије, Алексеј Други: "Предомислите се, док још није касно".
Значајно за даљу перспективу ширења Запада, САД, Европске уније и НАТО-а је и реаговање духовних отаца. Папа Јован Павле Други сматра да је напад на СРЈ пораз за човечанство. Београдски надбискуп др Франце Перко замерио је што Запад није послушао папу, тврдећи да од бомби страдају сви народи у Југославији. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изразио је суштински однос према тежњи САД да жандаришу светом лаконском поруком: "Американци нису пријатељи муслимана".
Дакле, дипломате из Вашингтона, Њујорка и Лондона морају да рачунају да нису успели да придобију бројне вернике окренуте ка Истамбулу, Ватикану и Ријаду. Изузетно је важно за следеће процесе на планети, што Швајцарска није одобрила прелете авијације НАТО-а преко њене територије за нападе на Југославију. Смелост Кумановчана да отерају јединицу НАТО улива веру да постоје снаге у свету које ће користити слабости војно-политичког концепта Сједињених Држава. Протестни скупови против агресије НАТО одржани у Чикагу, Берлину, Мадриду, Харареу, Њујорку, Атини, Скопљу, Лисабону, Риму, Москви, Мелбурну, Подгорици, Лос Анђелесу, Паризу, Бањалуци, Херцег Новом…, потврда су да још постоји воља да се свет одупре силама зла и спречи остварење идеје о неоробовласничком поретку.
Бацање Молотовљевих коктела на америчке фирме "Мекдоналд'с" и "Блекбастер" у Риму и бацање бомбе на амерички конзулат и паљење америчке заставе у Милану указују на феномен да је НАТО чланицама неопходна контрола сопственог становништва, уколико намеравају да нехуманим поступцима изнуђују хуманост. Захтев "Хјуман рајтс воча" да се отвори истрага о бомбардовању Алексинца значи да тзв. хуманитарне организације повремено измичу контроли инструмената "светске владе". Ни реакције светски познатих интелектуалаца, у којима се тврди да је српски херојски отпор пореметио планове НАТО-а и да је агресија САД на СРЈ криминални нацистички чин и опасан преседан, нису за занемаривање, јер реч је о људима који имају своје утицајне и угледне следбенике.
Велики проблем нових освајача света су људи попут Ибрахима Ругове, који је апелом да треба зауставити бомбардовање НАТО-а на Југославију угрозио планове САД и НАТО-а и показао да ће се њихов ослонац урушити у још пресуднијем моменту, уколико не рачунају на трагове душе преостале после њихове физичке, енергетске, менталне и духовне пресије на изабране кључне људе.
Да наднационалистима стоје на путу бројне и сваковрсне препреке, показују и написи у њиховим листовима и часописима. Признање "Монда" да је НАТО изгубио од Београда рат речима и сликом, коментар објављен у италијанском дневнику "Ђорнале" да НАТО промашује и војно и политички, примедба "Њујорк тајмса" да је Весли Кларк обичан лажов и "Индипендента" да је "портпарол НАТО-а, Џеми Шеј, шампион лажи" уливају веру у спас душа и наду да ће и на Западу нарасти отпор сатанизованом "новом светском поретку". Прилог несумњивој разборитости дао је чувени "Фајненшел тајмс" процењујући да је НАТО "суочен са избором – или да изгуби од Србије или да се упетља у дуготрајни и потенцијално скуп сукоб са опасном импликацијама по међународну стабилност у будућности".
Агресија на Југославију условила је да се побуне и они који су под контролом будућих неоробовласника – средства јавног информисања. Представници "Вашингтон поста", "Њујорк тајмса", "Лос Анђелос тајмса", "Вол стрит џорнала", "Ен-Би-Си њуза", "Си-Ен-Ена" и Агенције АП, упутили су писмо секретару за одбрану САД, Вилијаму Коену, као главном цензору и манипулатору, тражећи да бар мало ублажи војно-политичке захтеве и ограничења.
Да Сједињене Државе неће лако остварити и одржати светску доминацију, може се закључити на основу написа у "Дејли телеграфу", у којем се наглашава да дипломате из Вашингтона и Лондона држе париску администрацију у извесној изолацији, подозревајући од његових "старих веза с Београдом и Москвом". О притајеној неслози у НАТО алијанси и напрегнутом, жмурећем пробијању Немачке до трона у глобалном поретку, довољно казује изјава Јошке Фишера: "Ако би се Немачка сада повукла, разбили бисмо целу алијансу, довели себе у изолацију и направили фаталну, озбиљну грешку". Страх бонске администрације од изолације у овој фази ширења НАТО-а природан је, јер би се амерички савезници престројили и угрозили продор Немачке. Мећутим, напрегнута и свестрано контролисана савезништва указују најпре на пољуљану Алијансу, у којој везе могу у одређеној ситуацији бити изузетно крхке.
Буђење Европе
Срби су још једном смогли смелост да први стану на црту бескрајно моћнијој и озлоглашеној деструктивној глобалној војној сили. Супротстављање СР Југославије НАТО снагама и протести слободоумних људи у појединим главним градовима Европе, Африке, Америке и Аустралије први су прави отпор американизованом "новом мондијалистичком поретку". Какво је херојство потребно за отпор Сједињеним Америчким Државама и војној алијанси 19 најмоћнијих држава света показали су 8.200 радника крагујевачке "Заставе", када су живим штитом 28. марта 1999. чували фабрику и стотине хиљада Београђана који су у време ваздушне опасности певали на свакодневним концертима на Тргу Републике носећи мете на грудима и сви они који су сопственим телима бранили Бранков мост, Панчевачки мост и мост "Газелу".
Заустављање још једног поробљавања света неће били лако. Пре свега због спреге владајућих гарнитура које су постављене на основу договора на састанцима Трилатерале. Све познате европске дипломате су "у наднационалном систему". Европска унија, исто као САД и НАТО, тежи да се прошири на исток. Жак Сантер, председник Европске комисије, био је прилично јасан када је (про)рекао: "Ширење Европске уније на исток првенствено је политичко питање, а тек на другом месту је финансијски фактор". Дакле, не треба очекивати од садашњих власти да ће реаговати на америчке злочине − неко други треба да се постави наспрам освајачких западних сила. Ипак, пукотине у западној цивилизацији већ се назиру. Наиме, лорд Дејвид Овен је још 18. новембра 1994. предложио да се Европа супротстави Сједињеним Америчким Државама. Подржао га је тадашњи премијер Француске Алан Жипе, тврдећи да би Европљани морали да буду спремни за војне акције у свом вилајету, без учествовања Американаца, који су чак и европски ТВ простор ставили под своју капу. Француски генерал Жан Кот, један од команданата УНПРОФОР-а за бившу Југославију, закључио је да је једини начин да Европска унија живи да американизовани НАТО умре.
Да би се створила критична маса отпора ширењу Запада на уштрб Истока, потрено је да се пробуди оних 66,6 одсто грађана Европе који према Гаусовом закону припадају неутралним политичким снагама, а то се догађа веома споро. Наравно то ће се догодити, уколико су тачни Махаришијеви принципи природног права, прилично експлозивно и у догледно време. Свој допринос заустављању САД већ је дао Ламберто Дини, италијански министар иностраних послова пошто је отворено и храбро светским моћницима у лице рекао: "Италија и Европа не смеју да зависе од САД, Европа мора да створи сопствени идентитет сигурности, САД не могу бити светски жандарм".
Ипак, о нараслој свести Европљана највише је речено у материјалу "Фондације Франц Вебер", из Монтреа у Швајцарској, где је записано да је рат против Југославије циничан пример непоштовања људских живота и људских вредности, јер се води под плаштом хуманитарне акције. Очекује се да ће стотине милиона Европљана оптужити САД да су изазвале рат, не ради хуманитарних циљева, већ да би истрошиле огромне залихе ратног материјала и подржале своју војну индустрију, која великим делом обезбеђује њихов економски просперитет.
Многи Европљани схватили су да је циљ вашингтонских дипломата да ослабе Европу, која им је постала главни економски и политички ривал и да је НАТО тројански коњ који су САД потуриле не би ли се ослабила и поделила Европа. Остаје да се схвати да Европа, ангажујући снаге у оквиру НАТО-а, учествује у сопственој дестабилизацији, а да дистанциране и заклоњене САД, бомбардујући поред војних циљева и болнице, школе, фабрике, административне зграде, мостове, цркве, манастире, избеглице, ударају и по рафинеријама и хемијској индустрији изазивајући хемијско и радиоактивно загађење европског континента. На Балкану се уништава европска земља, флора и фауна, а не само у Срба и Албанаца.
Не постоји начин да се од света сакрије истина да "креатори новог светског поретка" немају исте аршине за решавање истих врста проблема. Познато је да нису помагали прогоњеним Курдима и Србима протераним из Крајине (Хрватска). Очевидно је да САД узрокују хиљаду пута већу катастрофу од оне коју претендују да сузбију.
Наравно, није буђење света почело после агресије на СР Југославију. Напротив, немачки часопис "Шпигл" је 30. јануара 1996. објавио специјално издање са критичким текстовима о Америци под насловом "Лудило САД – земље екстрема". Напад на српски народ може попут грудве која изазива снежну лавину подстаћи многе земље на отпор америчкој војно-политичкој филозофији. То се може закључити и на основу изјаве кинеског премијера Џу Жунђија који је рекао да би агресија НАТО-а на суверену земљу могла да прерасте у светски рат и упозорења генерала Анатолија Квашњина, начелника Генералштаба руских оружаних снага, да се ситуација не развија у корист НАТО-а. Руски генерал је нагласио: "Покуша ли се такав срамотни препад на Русију биће употребљене све снаге, укључујући и нуклеарне". У бројним написима поводом решавања кризе на Космету предложено је да се НАТО расформира и замени светским мировним савезом, који ће решавати проблеме ненасилним средствима.
Очевидно је да се Сједињене Државе и њихов НАТО, свакодневно, крцкајући будућност Срба, коју су Срби и сами угрозили недовољним радом, без довољне самосвесности, дезоријентацијом (без националних опредељења, интереса, циљева, програма и одговарајућег катехизиса), себичношћу испољеној у облику "беле куге" и нераеалим (мистификованим) приступом животу, удаљују од идеје о демократији и хуманости, а заједнички сан о ширењу, освајању и покоравању света потискују сопственом глупошћу у зону илузија. Светски силници би требало добро да размисле о највреднијој и најсадржајнијој поруци коју је у име будућих поколења наднационалистима упутио млади Добрица Ћосић, ужички геније: "Направићу оружје за одбрану од моћника и тирана који су прекинули наше дечје радости".
Треба учинити све што је могуће, да будући свет буде свет Добрица, а ако се то не дозволи, да завршну одмазду осете највећи љубитељи одмазди − Американци. Одмазда коју "Амери" воле да примењују, као Дамоклов мач виси над њиховим вратовима. Зато Британци и Американци носе епитет најзастрашенијих људи.