Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Време смутње и побуне

SmutnjaИсторијско убрзано и згуснуто време одликује све већи број догађаја у јединици времена. Тако је у свету, Европи, на Балкану, па и у Србији. Када се процеси посматрају кроз призму вечитог специјалног рата, који је оубичајен на планети Земљи, онда није чудно што се у кратком раздобљу догађају несхватљиве грешке власти, неразјашњена политичка убиства, протести без вођа, претње слободоумним људима, млаки штрајкови, нескривене провокације окупатора...

Основно питање је, увек без одговора: ко стоји иза смутње и ко изазива зло? Неспорно је само то да језуитско-вавилонско-мормонској елити, која влада светом „из сенке“, одговара систем, који је наговестио Орвел, а који све више подсећа на погубни неоробовласнички поредак. Будући да је јасно да је пред људским родом (и свим Божјим створењима) амбис, природно је да људи осећају да простор/време за даље узмицање не постоји, односно да је измена система неминовна и да је за то потребно променити начин размишљања. Да ли је човек дорастао том изазову и искушењу и да ли се довољно освестио? Имао сам част да на неки начин учествујем у неминовној фази освешћивања, па следе два моја става објављена средином јуна 2018. године.


13. јуни 2018. године:

PobunaБудући да сам јавно прозван да са другим виђенијим личностима станем на чело текућег протеста, овим желим да објасним своје ставове у вези са тим:
Сматрам да наша власт није ни кадра, ни вољна да води државу и заступа интересе народа у складу са својим уставним обавезама. Међутим, суштина лежи у томе да ни у једној држави на свету није проблем државна администрација, већ је проблем друштвени систем. Дакле, промена власти без промене система неће донети нити жељене и неопходне промене, нити бољитак грађанима Србије.

Наша власт не ваља, баш онако како не ваља ни свака друга власт у свету, постављена према вековима изграђиваним језуитско-вавилонским моделима владања. Обарање актуелне власти би несумњиво био позитиван догађај, али чак и када би актуелне уличне демонстрације у томе успеле, тиме би се само створили услови да на власт дођу људи истог кова као досадашњи, а такве ликове владајуће елите увек имају на "клупи за резервне играче". Како кажу у народу: "Сјаши Курта, да узјаше Мурта".

Зашто се "народ" није побунио због неприкривене и бесрамне пљачке и продаје дедовине, земље, руда, воде, Косова и Метохије...? Или због осведочено полуписмених, неморалних и корумпираних министара и "народних" посланика? Или због издаје националних интереса и продаје части, писма, језика, историје...? Или због присилне вакцинације и донирања органа...? Или због отимања и продаје деце, заједничке будућности свих нас...? Тај списак могућих разлога за народни бунт просто нема краја, па побуна "народа" због прекомерне цене горива у поређењу са њима, у најмању руку, делује неозбиљно.

Ко искрено мисли да се помоћу фасаде "скупо гориво" може променити садашњи антиљудски систем? Зар још увек постоје интелектуалци који верују у спонтаност Француске револуције, Дарвинову теорију и "Велики прасак"? Наравно да то не значи да се треба предати и седети скрштених руку, али је потребно ствари посматрати целовито и мењати их из корена, а не само козметички.

У својим радовима већ дуго објашњавам праве узроке проблема на овом свету и да је до суштинске промене могуће доћи само прогледавањем и освешћивањем, као и шта то значи и како се то постиже.

Био сам припадник система скоро 40 година и све време сам учио. Своје стечено војно-политичко знање и искуство вам сваки дан од срца преносим и предајем. Управо због свог знања и искуства, 2005. године сам донео одлуку да не улазим у дневну политику, упркос бројним "примамљивим" понудама које су ми од тада стизале из разних политичких покрета, странака, ложа, агенција,... да се поново укључим у систем. Одбио сам све те понуде, да бих задржао своју слободу мишљења и слободу личности – коначно - слободу душе.

Позив да се прикључим уличним протестима заједно са личностима које се између себе не поштују, чак вређају и презиру, је бесмислена, јер вођство подразумева слогу, преданост заједничком циљу и координисано деловање. Чак и да се таква скупина људи појави на улици, шта би могла реално да постигне? А последице неуспеха би биле потенцијално фаталне за народ.

Све у свему, мислим да и власти одговара садашња ситуација, као што јој је одговарала и поплава 2014-те године. Такве (наводно спонтане) активности учвршћују власт. Треба бити веома опрезан. Док се не рашчисти светска, европска и балканска ситуација (а мораће убрзо да се разреши), не сме се изгубити ниједан људски живот.

Србин сам срцем и душом. Ово пишем да не бисте помислили да сам на страни погубне петооктобарске власти, али и да бисте разумели да не бих могао да станем уз неког кога не познајем, нити знам који су му мотиви и ко евентуално стоји иза њега, у време када су операције "под лажном заставом" постале свакодневна појава.

 

15. јуни 2018. године:

ProtestНеки од коментара на моју претходну објаву изражавају подршку, разумевање и сталоженост, док су други огорчени, гневни, па чак и агресивни и увредљиви. Захвалан сам вам и на подршци и на критици и прихватам и једно и друго. Друштвено-политичко, економско и духовно стање у Србији су у суноврату, тако да су гнев, огорченост и нестрпљивост народа више него оправдани и разумљиви. Ово је покушај свеобухватног одговора мојој публици:

Мој идол је Тарас Буљба, али сам свестан да у овом животу свако има своју улогу и да треба да одигра ону коју најбоље зна и уме. Да сам остао командант, вероватно се не бих двоумио да станем на чело демонстрација, али сам ја прешао у воде науке и испред мене је у тим војнонаучним стратегијским водама мало њих. Сматрам да је теорија о души и моћи мисли, којој сам се у потпуности посветио, важнија од сваке физичке победе.
Већ дуже од једне деценије нудим своје знање свим организацијама, системима и структурама. Нудим бесплатне савете и бесплатна предавања. Знају за мене и у власти и противници власти. Хтели би да имам њихову партијску књижицу, да бих их својим именом промовисао, али ми се нико није обратио за помоћ или савет, јер их не занимају квалитетна организациона решења. Не, сви би само да господаре. А ја не требам господара.
Да ли мислите да би личности које су се на позив др Душана Дунђера окупиле, ма колико ја поједине од њих ценио као изузетне људе и стручњаке, биле у стању да воде Србију у овом лудачком амбијенту у коме су све вредности издате, покрадене, распродате, пропале или упропашћене? Сваки нормалан човек би брзо сагорео. Актуелну власт чува њено лудило.

Свргавање власти је озбиљна работа. Не може то учинити скуп интелектуалаца или тзв. медијских личности. То може учинити само изванредна организација, која се за то припрема годинама. Да би неко био озбиљан, није довољно да се намршти, већ његови потези треба да буду добро промишљени, припремљени и, по могућству, у складу са уставом, да никоме не би пружио нападну површину. Можда ти интелектуалци имају добру намеру, али немају довољно ни знања, ни искуства. Искуство имају само у својој струци, а то није довољно. Власти и разрађеној језуитско-вавилонској машинерији одговарају такви, јер им омогућавају да дуже опстају.

Ова власт само симболизује стање србског рода. Она јесте болесна, али смо болесни и ми који смо је изабрали (изласком и неизласком на изборе). Морамо се мењати! Душевно! Када се продобримо, неће нам више пасти на памет да изаберемо психопате за своје вође. Чопор мајмуна води увек најјачи, највештији и најсуровији мајмун. Направите брзу анализу како и због чега су на јавну сцену избиле личности које би да буду замена болеснику. Идите редом. Изненадићете се.

Можда верујете да постоје бољи кадрови, само ми не знамо за њих? Као главни и одговорни уредник најугледнијег општевојног научног часописа упознао сам све вредније људе у Србији, од Смиље Аврамов до Драгоша Калајића и Михаила Марковића. Сви вреднији професори са Факултета политичких наука су долазили у моју канцеларију. Знам са чиме располажемо. Зар мислите да се неко од њих сакрио и неће да покаже шта зна, зато што му се не допада друштво или власт? Нема скривених у Србији. Све што имамо је на сцени.

Остали, ако су исте вредности, нису ни покушали да изађу на брисани простор. Дакле, упркос томе што постоје велики кадровски потенцијали, испољили су се најамбициознији, најбескрупулознији, најумишљенији и најнеморалнији и запосели власт. Зашто? Зато што је систем свесно тако кројен. Због тога се променом ове, несумњиво катастрофално лоше власти, нажалост ништа неће значајно променити.

Зар је могуће да нико не схвата да је основни промашај ове власти што не зна за Творца, а одмах затим што се спанђала са непријатељем и што обећава да ће му се још више потчинити? Омча око нашег врата је неумољива и непрестано се стеже, али је излаз неминован. Руси и Кинези ће убрзо урадити из сопствених интереса оно што нама треба и одговара. Зато, научимо да мислимо стратешки, изучимо Сун Цу Вуа и Гориношо Мијамота. Ја немам ни времена ни прилику да објасним људима, који неспорно желе добро народу, шта сам сада написао.

Не сме се изгубити ниједан људски живот, нити циљ сме бити само проста смена режима, већ замена начина размишљања и система, који нас је и довео до амбиса! Потребно је да се ми изменимо! О томе зашто и на који начин, пишем у својим књигама. Живот јесте једна врста парадокса. Можда нас извуку „закон критичне масе“ и „квантни скок“.

Када бих мање знао о ситуацији коју смо сви предосећали и предвиђали, можда бих упао у клопку. За сада, нека ме критикују и мрзе (ако мисле да треба), остаћу доследан да помажем колико знам и могу свима на сцени. Нисам раскинуо ниједно пријатељство и сваком добронамерном родољубу стојим на располагању, али улица није моје место рада. Уосталом, и када би ми због оваквог става пропало све што сам чинио од 1988. године, остао бих задовољан – јер су моје мисли записане за сва времена.

Прешао сам из физике у метафизику, зато што сам сигуран да је у метафизици излаз, не само за Србе, већ и за цео људски род. Био бих истински идиот када бих све што сам наумио да урадим сада напустио, зато што ме више нема у физичкој сфери. Ако сам ја једини спас овом народу и нема никог који би ми био раван, онда боље да нас нема. Али, наравно, није тако.
Ни од чега не бежим и ништа не избегавам, само знам да је глупо да радим туђи посао и онај који мање знам. Учим људе да раде на себи, а не на другоме, јер се само колективним скоком свести мења систем. Самосвесном појединцу не требају вође!

Имам још много да учим, а не знам до када ћу трајати. Зато бих волео да сви који очекују нешто од мене, пусте моју душу да доврши своју мисију. Светозар Радишић је у тој причи истински неважан. Закаснио сам да будем Тарас Буљба.

 

Our website is protected by DMC Firewall!