Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Биолошки сат

Bioloski sat copy

Овај напис објављен је у часопису „Енигма“ број 2295, 21. март 2008. године.

Научници су установили да биолошки сат, зависан од утицаја Сунца и Месеца, поседују сваки човек, животиња и биљка. Циклуси су годишњи, месечни, недељни, дневни...

Космички ритмови

Космички и биолошки обрасци слични су и, стога, упоредиви. На пример, није тешко упоредити плиму и осеку с човековим можданим таласима. Физичари знају да светлост, боја и звук имају исте таласне обрасце. Познато је да тонски акорд Г-дур одговара љубичасто-плаво-жутој комбинацији боја, односно бојама ириса или љубичице, када се налазе под сунчаним, плавим небом.

Уосталом, звук слова као да везује у људима чворове подсвести, на исти начин као што тонове повезује вибрација гласа. Пробрани гласови носе у себи стања свести. На њима се заснива снага поезије, снага великих глумаца – трагичара, снага која је одувек била основа магије и црквених обреда.

Ипак је биолошки сат остао мистичан. Вечити путници, пилоти, знају како се осећају приликом одласка на други континент, а многима је потребно пар дана да се прилагоде. Сваки живи организам има биолошки сат, а кад у кратком року људи прелазе из једне зоне у другу, тај се сат раздеси, због навике на правилне промене дана и ноћи. Нарочито ако су дошли у ноћ, у време кад је одавно требало сванути. Резултат су психо-физички проблеми. Већина осећа промене, а малом броју оне представљају озбиљан проблем, но готово код свих се организам спонтано смирује након неколико дана.

Када се човек пробуди ујутро, после пет сати спавања, устаје мрзовољан. Уколико не може да одспава шест до осам сати, има утисак да се покварио његов биолошки сат. Неодморен човек тешко и размишља.

После истраживања, чији су резултати представљени на Европском форуму (ФЕНС 2006), установљено је да је биолошки сат (унутрашњи сат у људском телу, животињама и биљкама) узрок многих болести, као што су хипертензија, неосетљивост на инсулин и гојазност. Руд Бајс из холандског Института за истраживање мозга, сматра да поремећаји биолошког сата утичу на метаболизам, односно на рад срца, крвоток, хормоне... Биолошки сат омогућава живим бићима да мере време. Одређује време исхране, одмора (нпр. трајања сна). Промена стила живота, са смањеном дневном активношћу и повећаним узимањем хране у вечерњим сатима, негативно утиче на биолошки сат, што се може отклонити здравим начином исхране.

Биолошки сатови у мозгу контролишу природне циклусе, односно телесни ритам, попут крвног притиска, ритма срца (пулс) и температуре. Научници су открили да те сатове, који се наново подешавају сунчевом светлошћу, контролишу специјални гени. Сазнања о тим сатовима омогућавају разумевање биолошких циклуса и лечење поремећаја попут несанице. Јесте ли јутарњи или ноћни тип? Одговор зависи од биолошког сата у вашем мозгу. Он надзире телесне циклусе – од времена буђења сваког јутра, до ритмичних промена температуре тела и нивоа хормона у крви. Скоро сви организми, од бактерија, биљака и животиња до људи, имају биолошке сатове који им помажу у одржавњу ритмова. У медицини је установљено да биолошки сат одређује биолошке функције понашања, несаницу, менталне поремећаје и указује на пут за њихово излечење.

Средином 20. века почело је проучавање биолошког ритма у различитих организама. Раних 60-тих показало се, да се дневни ритам контролише унутар организма и да се усклађује с 24-сатним даном.

Како се ови ритмови контролишу и мењају? Код сисара, укључујући људе, биолошки сат се налази у подручју хипоталамуса. У неких је инсеката и пужева биолошки сат у мрежници ока, док је у птица или у подручју епифизе или у подручју хипоталамуса. Ти су биолошки сатови скоро увек повезани с фоторецепторима, који одговарају на надражај сунчане светлости синхронизоване дневно. Примећено је да изложеност светлу, у време одређених унутрашњих циклуса, мења биолошки сат животиња. Код сисара светлост активира важне гене и утиче на спавање, будност и телесну температуру. У природи, светлост помаже животињама у усклађивању свог ритма с циклусом дана и ноћи. Истраживачи су открили да излагање јакој вештачкој светлости може у одређеним тренуцима променити биолошки сат на начин да олакша несаницу, авио летове и друге проблеме. Иста та светлост у неком другом тренутку може да погорша проблеме. Проучавајући буђ, муве, мишеве и друге организме истраживачи су схватили да рад биолошког сата контролишу одређени гени. Истраживања на мувама с инактивираним или промењеним генима показују да протеини ћелија узрокују негативну повратну спрегу у биоритму, будући да велика присутност тих протеина блокира даљу производњу истих, све док њихова концентрација не опадне.

Истраживачи верују да само пар гена контролише дневни ритам у већини организама. Мутације у тим генима обично узрокују велике промене у биоритму. Но, откривено је неколико начина како да се лече поремећаји биоритма. Нека истраживања показују да хормон мелатонин, уколико се даје угроженим особама у одређеним моментима, помаже подешавању биолошког сата и тако помаже у превазилажењу проблема у летовима авионом и код поремећаја сна. Такође, излагање јакој светлости може помоћи у лечењу депресије и неких других поремећаја.

Није занимљив само људски биолошки сат. Људи су одувек били фасцинирани пчелама, те су нађени многи извори који говоре управо о тим малим бићима. Тако су на пример Египћани мислили да су пчеле настале из суза Ра-бога Сунца, а Грци су причали да су пчеле чувале Зевса док је био мали и храниле га медом.

2006. године је објављен генетски запис медоносне пчеле „апис меллифера”. Учинили су то научници са универзитета у Илиноису. Унутар ДНК пчеле научници су открили изненађујуће сличности и везе пчела са сисарима и човеком. Откривено је да пчелињи биолошки сат више личи на исти код сисара него код мува. Тај сат подразумева бројне активности, укључујући навигацију, одређивање времена, као и одређен пчелињи плесни језик који пчеле употребљавају за обавештавање о изворима налазишта хране.

 

Још једна научна мистерија

Jos jedna naucna misterijaНаучници још не знају да објасне тајне људског ума – свест, мистерију смрти, велику загонетку смеха, зашто постоји сећање, шта је с емоцијама, спавањем, како протумачити снове и, посебно, чему служи биолошки сат.

Светски истраживачи последњих деценија покушавају да проникну у човеков ум – мистичну област људског организма. Досад се није много успело у том погледу, ум је и даље остао велика тајна. Недавно су амерички научници успели само да усмере пажњу на неколико најнеобјашњивијих подручја људског ума.

Кад се човек ујутро пробуди, примети да сунце сија, чује пој птица, можда га на тренутак преплави срећа кад му свежи јутарњи ваздух дотакне лице. Другим речима, човек је свестан. Та сложена тема изазов је за истраживаче још од античких времена. Неуропсихијатри, неуролози и психолози су тек недавно свест почели да посматрају као предмет стварног истраживања. Најтеже је било објаснити, како мозак изазива стварање субјективних доживљаја. Тако се стигло до богатог пописа питања.

Вечни живот можда и није стварност, будући да би крионика могла неким људима да подари два живота. Центри за крионику, попут фондације Лајф Алкор Екстенжн у Аризони, чувају тела у базенима испуњеним текућим азотом на веома ниским температурама. Замисао се темељи на томе да се особа која умире од неизлечиве болести замрзне и оживи у будућности, када се пронађе одговарајући лек. Тело покојника лежи тако, да је окренуто главом према доле. На тај начин, ако дође до истицања течности из коморе, мозак остаје уроњен у хладну течност. Нити једно од смрзнутих тела досад није оживљено, јер одговарајућа технологија још не постоји. Ако се тело не одмрзне на тачно одређену температуру, људске ћелије би могле да претворе у лед и распрснути у комадиће.

Вечни живот постоји само у научној фантастици, међутим питање зашто људи старе поставља се вековима. Рођени смо с много механизама за одбрану од болести и повреда, те бисмо могли очекивати да смо наоружани и нечим против најбизарнијих болести. Но, старењем телесни механизми за обнову губе делотворност и наша се отпорност на физичке трауме и стрес смањује. Теорије о разлогу старења могу се поделити у две категорије. Прва каже да је старење део људске генетике и на неки је начин корисно, а друга да старење нема сврхе и последица је оштећења ћелија до којег долази током живота. Неки истраживачи, међутим, мисле да ће наука на крају одгодити старење у најмању руку толико да ће људски век бити двоструко дужи.

Смех је једно од највећих тајни људског понашања. Познато је да добар смех активира три дела у мозгу – део за размишљање, који помаже да се шала схвати, део за кретање који мишићима наређује да се покрену и подручје за осећаје које подстиче и усхићеност. Но, још није познато зашто се једна особа смеје луцкастим вицевима, а друга се кикоће гледајући хороре. Амерички научници су открили да је смех одговор на приче које заобилазе конвенционална очекивања. Неки од њих сматрају, да је смех начин на који једна особа другој даје знак, да је одређена радња замишљена као забавна. Но, смех нам омогућава да се увек осећамо боље.

 

Шта је моћније светлост или мисли

Sta je mocnije svetlost ili misaoНека искуства је тешко заборавити, на пример – први пољубац. Но, на који начин у себи чувамо те личне филмове? Помоћу технике снимања мапе мозга научници откривају механизам одговоран за стварање и чување сећања. Установили су, при томе, да би хипокампус, који је смештен у сивој можданој маси, могао да послужи као место за памћење. Но, тај простор за складиштење није баш селективан. Показало се да слична подручја у мозгу активирају и истинита и лажна сећања. Да би извукли стварно сећање, неки истраживачи су подстакли испитаника да сећање смести у одређени контекст, што је много теже кад се нешто није догодило.

Смештен у хипоталамусу, биолошки сат програмира тело да следи 24-сатни ритам. Најочитији учинак тог ритма је циклус спавања и буђења, но биолошки сат утиче и на варење, телесну температуру, крвни притисак и производњу хормона. Истраживачи су открили да интензитет светлости може померити сат напред или назад, регулишући хормон мелатонин. Најновија научна расправа води се о томе да ли могу замене за мелатонин спречити осећај поспаности и умора приликом прескакања временских зона.

Процењује се да око 80 одсто људи с ампутираним екстремитетима има фантомске осећаје, укључујући топлину, свраб, притисак и бол у екстремитетима којих нема. Та појава позната је као тзв. фантомски екстремитет. Једно од могућих објашњења је, да живци у подручју где је екстремитет ампутиран стварају нове везе с кичменом мождином, те настављају да шаљу сигнале у мозак, као да је непостојећи екстремитет још на свом месту. Друга је могућност, да је мозак умрежен тако да управља телом као да је оно целина, што значи да мозак увек садржи нацрт тела са свим његовим деловима.

Можда је вода, која је суштина сваког тела, има пресудну улогу у памћењу биљака, животиња и човека, будући да њихова осетљивост у менталној сфери далеко превазилази широко распрострањено мишљење о њима. На Тибингешком универзитету изведен је експеримент с цвећем, чије су латице осетљиве на унутрашњи надражај, те је занимљиво њихово поређење са другим живим бићима. Наиме, јарким бојама оне привлаче инсекте, а затим их склапањем латица хватају и упијају. Када су такав цвет дражили додиром, у одређеним интервалима и сваки пут „награђивали” инсектима, цвет је „научио”, после већег броја понављања, да се затвори у одговарајућем тренутку чак и када није надражен додиром. И задржао је научено – некако је „запамтио”. А шта речи на појаву да се цвет маслачка се сваки дан отвара у седам сати ујутро а затвара у 17 сати? Све у космосу је одређено до савршенства. 

О повезаности свега у космосу постоје многи докази. На пример, у Кини, у средини језера прекривеног лотосима, који цветају плаво и ружичасто, живе необичне птице, увек у паровима: ако једна угине, друга се не миче од ње, не тражи храну и не гаси жеђ док и сама не сконча. Зналци казују, да и у биљном свету постоје слични феномени: страсна припадност, привлачност, нераздвојивост и „верност”. На пример, у афричким прашумама, расту различите биљке спојене чудном привлачношћу. Чврсто преплетене, живе заједно и ако једна од њих увене, убрзо ће и друга.

Колико ће још времена проћи да научници сазнају и објасне тајне људског ума – свест, мистерију смрти, велику загонетку смеха, зашто постоји сећање, шта је с емоцијама, спавањем, како протумачити снове и, посебно, чему служи биолошки сат?

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 218 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd