Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Пиле – Чувар куће

Pile mojeПиле – Чувар куће

Часопис „Зов“ број 627, 1. август 2008.

Моћно пиле

Часопис „Моћ природе“ број 185, у октоба 2008.

Моћ природе је за људе чудесно лепа животна енигма. Нажалост вечна „енигма“, јер су ретки људи попут Ане Брејтенбах, Роалда Амундсена, Џејмса Кука, Жака Кустоа, Кевина Ричардсона, Стива Ирвина и, на пример, Јована Мемедовића, који настоје да је одгонетну.

У енергијском космосу јасно је да је све повезано и да је човек на трагу одгонетке о повезаности минерала, биљака, инсеката, животиња и људи. Калифорнијка Гереро Дајана, инструктор заштите животиња, познавалац свих врста и типова животиња, дресер, током каријере радила је на заштити у прихватилиштима животиња и лигама за спас животиња, у ветеринарским клиникама, у приватним и јавним ЗОО вртовима, у радњама за продају животиња и хране за животиње, на ранчевима, у градским агенцијама за заштиту животиња... каже: „Сви смо ми нити у мрежи живота... Животиње одлично процењују карактер људи... Једна од највећих препрека у људским односима са животињама је игнорисање животињске интелигенције, способности учења и памћења... Сваки делић света је међусобно повезан“. На питање: да ли верује да животиње имају душу? Одговорила је. „Да, свакако“.

Уосталом, још почетком 20. века доказано је да коњи, а и многе друге животиње разумеју људе. Свиње су, на пример, у Елберсфелду збуњивале своје испитиваче духовитим, или филозофским одговорима, а чувени коњ „Бистри Ханс“ читао је мисли и тако преварио људе, који су веровали да зна да броји. Професор Х. Хедигер, бивши директор циришког ЗОО врта знао је да понавља: „За животињу ми смо често провидни у (за нас) непријатном степену“.

О повезаности, интелигенцији и солидарности птица, па чак и о њиховом дружењу и сарадњи са другим животињама, написано је много прича, али ова о Пилету „чуваркући“ је необична, због драматичности његовог сврачијег живота.

Стицајем околности, у време када је учено првим летовима, Пиле (сврака) је слетело у прелепо двориште на Бежанијској коси, у којем су га дочекали газда Горан, јоркширски теријери Ђина и Момчило и два велика мачка Мрвица и Марко. Сви они су имали богате биографије. Пиле је истог дана добило свој кавез и сваког дана, после дугих летова изнад Београда, уредно се враћало у кавез, где је проводило ноћи и хранило се разноврсном храном, коју му је приређивао газда Горан.

Многи људи нису никад виделу свраку у кавезу, нити знали колико су оне лепе, а посебно њихов реп који садржи скоро све боје дуге и има предиван златно-зелени одсјај.

Често су комшије виђале Горана како хвата скакавце на оближњем пропланку. Међутим, једног дана Пиле је стигло раније „кући“. Довукло се пешице, храмајући попут тешког рањеника, потпуно крваво. Неко од комшија му је одсекао крила и репић и засекао тело, највероватније маказама за живу ограду. Ветеринари нису могли да помогну, осим што су посаветовали газду Горана да вида Пилетове ране и ишчупа клештима из корена остатак перја. Неговано Пиле се полако опорављало, али никад више није успело да надлети Београд.

Сада скакуће између кавеза и дуж своје улице и може у ниском лету да прелети пар десетина метара. Може и са крова на кров. Међутим, нико не може несметано да приђе кући газда Горана. Пиле, било где да се затекло, слеће у ниском лету на ограду или капију и упозорава пролазнике да не прилазе и не улазе без његове дозволе. Пси и мачке се односе према Пилету с поштовањем. Уосталом, оно је најхрабрије и најбрже, изненадно и болно кљуца, а садејствује са јатом сврака, које су увек у близини. Када непознате животиње наврате у Пилетов крај и настане граја, све свраке се окупе и у бришућем лету решавају Пилетове проблеме.

Многе комшије, посебно комшинице, заобилазе његову кратку улицу, јер Пиле не воли кесе, а посебно када неко маше с њима, мислећи да ће их Пиле напасти. Његова спретност је невероватна, а мува се чак и између точкова аутомобила и камиона који управо крећу. Брзо одскаче и одлепрша колико је потребно, али никад даље од безбедног одстојања, до једног метра удаљености, да би било све под његовом контролом.

У првој кући до Пилетове, мајстори руше зидове, а Пиле надгледа радове. Толико близу прилази, да га гурају од себе да их не омета или да га не повреде. Прати их у стопу. Каткад понешто украде за јело и скрива свуда наоколо, тако да је могуће делиће хране наћи у отирачу за ноге, старој одећи у гаражи, под седиштем баштенске столице, у пукотинама капије... Само понеко сме да га помази по глави. Имитира пољубац звучним „цмок!“ и пијук пилића, наравно опонаша и људске речи – најчешће: „Бежи!“.

Буди се око четири ујутро, цео дан господари улицом, а у 21 сат уредно иде у кавез на спавање. До тада ни газда Горан нема шансе да га намами и приведе.

PileПиле јесте ратоборно и „незгодно“, али сви људи који су га упознали, обожавају га, а оно то зна и познанике не дира. Следи ново чупање перја, које би требало да отклони проблеме настале после скидања перја рањеном Пилету. Тада ће оно, највероватније, поново летети над Београдом, али је питање колико ће времена имати за чување куће и својих мезимаца.

Када се посматрају животиње, не треба да се забораве истраживања биолога Руперта Шелдрејка, познатог истраживача невидљивих веза мистичног колективног памћења у животињском царству. Реч је о истраживањима феномена регенерације организма, миграција и сналажења птица, китова, делфина и лососа на великим дистанцама и слично. Чувена је његова тврдња да постоји тзв. морфолошка резонанца код свих створова, од кристала до људи. Том резонанцом он објашњава појаву да једна врста истовремено располаже свим информацијама, чак и информацијама о неком новом открићу. Свој став аргументовао је несвакидашњим случајем из света плавих сеница. Наиме, једна птица те врсте виђена је у Холандији како прокљуцава чеп боце с млеком и затим невешто пије млеко. За кратко време, прочуло се да су плаве сенице широм Европе почеле да се хране на исти начин. Ту мистериозну комуникацију, без контакта птица и њиховог долета у блиске просторе Шелдрејк је објаснио морфогенетским обрасцима.

Могуће је да је Руперт Шелдрејк у праву с биолошког становишта, али му иде наруку и квантна физика. Тим научника, предвођен професором физике Аланом Аспектом, открио је 1982. године, да електрони и друге атомске честице могу, у одређеним околностима, међусобно да пренесу информацију тренутно и без обзира на удаљеност. Према Аспектовој теорији, једна свемирска честица „на неки начин“ увек зна шта ради свака друга честица. Тако Пиле не мора да зове у помоћ, све свраке знају да је у неприлици, уколико се узнемири.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 215 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!