Оцена корисника:  4 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда неактивна
 

Totalni rat

Историјски циклуси и рат у Украјини

Ово је садржај емисије уживо „Срби осуђени на победу“ на Радио „Сербони“, 24. августа 2022. године, посвећеној „Источњацима“, Дарији Дугин и генералу Божидару Делићу.

Србија је већ 23 годину под окупацијом Европске уније, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, под сталним и будним надзором језуитско-вавилонско-хананске елите. Званично гледано, мало бесмислено изгледа када окупирана земља размишља о одбрани, али јој приличи да размишља о ослобађању, а баш то није допуштено. Притом, пресудна је истина да је Земља планета рата, лажи, мржње, лицемерја, глуме, фолирања и разврата. Све то је последица стварања и одлуке Творца свега постојећег да у овом делу свемира све буде уникатно и да о судбини Планете одлучују људи који располажу потпуно различитим информацијама. Информације су пресудне за несагласја, неспоразуме, трвења, сукобе и ратове. Због разлике у расположивом информацијама не постоје истомишљеници и људи живе у тзв. договорој стварности и настојању да се ускладе подразумевањем и толеранцијом. Највероватније је Креатор Земљу наменио као место освешћивања људи, јер само уколико би се потпуно освестили постојала би и могућност да то не буде планета рата.
Треба понекад разумети официре и пробране политичаре, јер, из претходних разлога, парламентарци у Европској унији имају проблем са информисањем. Један од њих је поновио: „Када власт зна све о народу, онда је то тиранија, а када народ зна све о власти, онда је то демократија“. Али, ко још тражи демократију у окупираној земљи?

Иако сам прве војно-научне написе објавио у децембру 1989. године, прве радове о сведимензионалном рату написао сам и објавио тек 1997. године, у лекцији Одбрамбене доктрине (Kонцепт сведимензионалне одбране). Било је то у Центру Војних школа Војске Јогославије, у Школи националне одбране. Од тада је прошло тачно четврт века. Сада сви заједно сведочимо сведимензионални рат у Украјини – баш онакав каквим сам га тада претпоставио и представио.

С разлогом, недовољно стручни доктринолози, рат у Украјини, који се полако шири, поистовећују са „хибридним ратом“, несхватајући да је реч о тоталном рату у све четири сфере (мислим на физичку, енергијску, душевну и духовну сферу). Тај рат обухвата и све компоненте неоружаних облика агресије, које су, суштински, својим садржајима изазвале свеобухватни рат, уз примену најсавременијег оружја.

Питам се јавно, да ли сада генерали ЈНА и ВЈ схватају о чему сам писао у књизи Неокортикални рат и пре тога у написима од 1993. до 1999. године?

 

Rat u UkrajiniРат у Украјини је неминован

Доминантан разлог за рат у Украјини настао је 18. јануара 1989. године, када су Михаил Горбачов и Дејвид Рокфелер у Москви одлучили да се сруши „Берлински зид“ и „подигне“ „Гвоздена завеса“. Подразумева се да су пресудан утицај на ту одлуку испољили изопаченици из Ватикана, јер је папа још 1979. године дао сигнал за успостављање „Новог светског поретка“.

После 1989. године све се догађало протоколарно, а основни процес је био стезање обруча око Русије и стварање услова за отворено и најављено сламање православља. Ширење Запада, ширење Европске уније, ширење НАТО-а... Само малоумни не знају шта то значи. Резултат је најављени сукоб цивилизаија и одбрана човечанства од даљих амбиција језуисто-вавилонско-хананске елите. Та „елита“ своје науме спроводи отворено, беспризорно, обесно, бездушно, бескрупулозно, нељудски – луциферски, ахримански, асурски, соратски, у складу са планом „Ноема“. Зар нисам писао о том процесу? Како је могуће да план „Ноема” не осећају Американци? Па, они су орви на удару, а хтели би да владају светом. Подсетимо се шта је Ненад Минић написао у књизи Ордо мунди: „Средином седамдесетих година Тависток је за потребе Римског клуба и уз помоћ универзитета Харвард, Станфорд и Корнел, израдио детељан план смањења светске популације на функционалну милијарду до 2022. године. Ма колико звучало невероватно, крајем деведесетих година прошлог века у Њујорку је откривено да један ученик шестог разреда уопште не зна да чита и пише. То се догодило на основу концепта који је направио Тависток институт за потребе Римског клуба. Они су били задовољни резултатима концепта. На основу овога је сачињена и тзв. Болоњска декларација. Челници Тавистока су закључили да је манипулација неписменим, а посебно полуписменим људима најлакша. Уосталом, Тависток је креатор савремене концепције и технологије манипулације масовном свешћу”.

Показали су то у беспоштедној борби за уништење Срба и Србије, али и у бројним другим земљама: у Ираку, Сомалији, Либији, Авганистану, Сирији, у „плишаним револуцијама“ у којима су учествовала и србска деца (на пример, у „Отпору“)... Бесмислено је набрајати походе и операције „западних изопаченика“, а и тврдити да не поштују стандарде међународног права. За болесни Запад не постоје ни правда ни право – њихов живот се претворио у чињење злочина, којима нису душевно и духовно дорасли.

Чак и када се разуме „западна пакост“ описана и књизи Миодрага Новаковића (Про)Западни Злочин, незаобилазна истина је да су сви људи Запада заједно посрнули. Једни чине злочине, други саучествују, трећи навијају за злочинце, четврти правдају злочине демократијом, пети су незаинтересовани посматрачи. Изгубили су душу.

Украјинци су постали слика и прилика болесног Запада, са својим сатанистима, симболима, тетоважама, извитопереним схватањима, прихватањима да учествују у притисцима, погромима и продору на Исток... Украјинци симболизују Запад, а Володимир Зеленски симболизује Украјинце. То је тужно, посебно када се зна права историја дела Украјине који Руси настоје да ослободе душевног зла.

Подразумева се да моје размишљање није официјелно, да волим Крајишнике, да знам да су Срби и Руси исти народ, а то значи и да су Срби и Украјинци исти народ.

Најважније за рат у Украјини (тако ће бити третиран, иако се води све време и изван граница Украјине) да се каже, да је пресудан за опстанак људског рода и за опстанак оне цивилизације, која је вековима жељена а се није догодила, због улоге зла у њој. То је неумитан, судбоносан, пресудан рат, у којем нема узмицања, који се не сме изгубити, јер је цена несагледиво велика и свевремена. Тај рат обележава крај једне епохе и отвара врате нове ере.

 

Okupirano KiM

О судбини Косова и Метохије одлучује окупатор

Стање на Косову и Метохији је последица ширења Запада после 1989. године. Но, не треба заборавити шта се догодило пре те године Србији и Србима. У два светска рата Србија је ушла сиромашна, слаба и неспремна. Резултат ратова је било велико страдање Срба.

Зла коб је учинила да су Срби навикли на окупације и србомрсце. Пре Јосипа Броза постојала су три Јосипа србомрсца (Јосип Франк, Јосип Штадлер и Јосип Штросмајер). Потом је Србе ставио под своју контролу искрени Србомрзац Тито. Довољно је поменути антисрбски комунистички договор на Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије, одржаном од 3. до 15. новембра 1928. године у Дрездену, односно прочитати „Резолуцију о привредном и политичком положају“, која је била закључни документ Конгреса. Ту је направљена антисрбска за Србију погубна платформа. Да је био само још један од искрених србомрзаца, Тито је доказао у свом обраћању Ивану Мештровићу, након што је хрватски масон, аутор Маузолеја на Авали и Споменика победнику на Калемегдану изјавио, да не сме да се врати у Југославију из Сједињених Држава, јер се боји Срба. Тито је Мештровићу рекао: „Немојте се бојати Срба. Ја сам их уништио тако, да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати“. Чему се Срби још увек чуде?

Зар су Срби баш све заборавили? 1989. године је постојала СФР Југославија. Ширењем Запада, по договору на Самиту Савета безбедности ОУН, 31. јануара 1992, о теми „Дневни ред за мир“ – укинута је самосталност малих земаља. СФР Југославија је проглашена вештачком творевином (читај: србском).

Али је потребно да се зна да је припрема за разбијање СССР, ЧССР и СФРЈ трајала од Другог светског рата. Разбијање је остварено на основу Директиве 20/1 Савета за националну безбедност САД, која је усвојена 18. августа 1948. године. Разбијачи су се ослонили на истомишљенике, које су пронашли у свим наведеним земљама. Како набрајати „петооктобарце“, када можда нису знали шта раде? Можда ове податке нису знали? А, ако су знали, шта онда мислити о њима, где их сврстати?

После 1948. године, уследили су бројни документи, који су одиграли значајну улогу у стварању тзв. Новог светског поретка. Овде се набрајају само кључни:
– „Пројекат 80-тих” Савета за иностране послове САД. На основу њега су формиране НВО (невладине организације – документ је објављен средином 1973. године);
– Директива 54 Регановог Савета за националну безбедност. На основу ње је пројектована регионализација, а изникле су „бонсаи државе” и „банана републике“ (Документ је објављен 2. септембра 1982. године);
– Директива 133 СНБ САД и Закон о спољним улагањима САД. По тим документима – директно је планирано, фанансијски уништена СФР Југославија (Закон је усвојен 1990. године);
– Правило КоВ САД FM 100-5. (Настао је у Пентагону – На основу тог правила су све земље света изгубиле суверенитет – Од тада се помиње уступање дела суверенитета у име безбедности и тзв. ограничени суверенитет. Правило је перфидно усвојено 14. јуна 1993. Перфидност се огледа у томе што никоме не би пало на ум да је могуће да Пентагон одлучује о питањима на нивоу Планете);
– „Заједничка визија 2010” (15,20). Такође настала у Пентагону. Објављена је 1997. године. У њој је зацртана америчка хегемонија. Овај документ објашњава понашање америчке администрације и чак истину да су на сцени још увек Џо Бајден, Ричард Холбрук и Кристофер Хил и да људи њиховог кова одлучују о судбини Србије и Косова и Метохије. Да ли смо заиста заборавили ко су они, или се правимо невешти? Да ли је дипломатија досегла дно дна заснивајући се на кукавичлуку, незнању и лажима? Шта то раде наводне вође Срба данас? Зашто помињу документе настале у рату који се није смео догодити? Мислим на Резолуцију 1244. Сви документи потписани на силу су правно неважећи.

Треба још нешто упитати садашњу усплахирену и недовољно способну власт у Србији: Зар нисте свесни да се договарате са окупатором и да је исход договора познат? Што се правите невешти? Зар вам није јасно да вас окупатор приморава да за седам до десет дана решите поблем са Шкипетарима, који траје вековима? Да ли сте чули за краља Стефана Владислава Немањића (1234‒1243)? Срби су у његово време примили Шкипетаре на свој простор, а касније је Аустроугарска дипломатија за време краха монархије смислила савршену историјску подвалу, те пакосно, пркосно и осветнички створила Албанију, у којој као већински народ живе Шкипетари. Да ли мислите да својим незнањем и неспретном дипломатијом доприносите опстанку Срба, или га заједно са окупаторима уништавате? Да би Руси помрсили рачуне окупаторима, неопходно је да власт у Србији буде србска, а не антисрбска и/или евроунијска. Иако тако још не игледа, као да сте се уротили против себе и Руса.

Дакле, „Нови светски поредак“ је почео у Москви 18. јануара 1989. године. Михаил Горбачов је тада потписао капитулацију СССР-а и Варшавског уговора – после изгубљеног „хладног рата“.

Разбијање Југославија је завршено агресијом на СР Југославију 24. марта 1999. године. Тада је Запад први пут прешао границу на Дини – границу између Истока и Запада. А на Космету је након победе у агресији инсталирана најважнија НАТО база на Земљи, чиме је направљен мостобран за даљи продор на Исток. Успостављен је протекторат, што је друго име за окупацију дела територије.
– Следећи догађај, који је пресудио Србима је Српска октобарска револуција 5. октобра 2000. – Запад се ослонио на истомишљенике по Директиви 20/1 и успоставио тзв. демократску, али антисрбску марионетску власт.
– На све што се догађа у продору на Исток важну улогу игра и улазак „Великог брата” у еру „невидљиве технологије”, под плаштом тероризма, који се догодио инсценирањем догађаја у Њујорку и Пентагону 11. септембра 2001. године. И тај догађај је потпомогао опкољавање Русије.

Све данас наведено објавио сам правовремено. Проверите. Где се сада налазимо? С обзиром да Србију и даље не воде Срби, налазимо се у парадоксалном положају да „србска власт“ тражи од окупатора да ради за Србе и Србију. Срби наивно траже од НАТО-а да обављају своју окупаторску улогу. Моле НАТО да остану на Косову и Метохији, а Србија нема ниједан разлог да буде и даље неслободна.

НАТО мора да напусти Србију. Да би Србија била слободна окупатор мора да напусти све србске просторе. То ће се ускоро догодити, само треба омогућити снагама које желе слободу да одиграју своју историјску улогу. Руси могу да користе Резолуцију 1244 као помоћ Србима, али Срби не смеју да је помињу, јер је реч о акту којим је потписана капитулација и верификована окупација. Према Техничком споразуму подразумева се да окупатор буде у улози протектора на србском простору.

Допустимо Русији да после победе, која је неминовна и ускоро следи, да затражи да се НАТО повуче са србских простора са свим својим модалитетима. Не треба да тражимо да 1000 војника из Србије брани србске светиње на Косову и Метохији. Ово што говорим није потпиривање сукоба, већ само подсећање да треба да се поштује макар оно што је било србско до 1989. године, пре почетка ширења Запада. Ту Албанци и Шкипетари не би били угрожени, јер Срби нису учинили ниједан гест против њих све ово време. Њихово пријатељско укључење у србску државу не треба да буде никако и никад спорно.

Дакле, основни разлог за то што се догодило на србским просторима од 1989. године је настојање страног фактора да по сваку цену утиче на стање у Србији и да не допусти њену независност и суверенитет. Уосталом, као што сам рекао, на самиту Савета безбедности одржаном 31. јануара 1992. године малим државама одузето је право на самосталност и сувереност. То је учињено на основу перфидно прикривеног Правила КоВ САД (FM 100-5), усвојеног у Пентагону у јуну 1993. године. Када се прочита тај документ, јасно је да он не припада војним структурама и да стратегијски надмашује војне надлежности. Веома је вероватно да је документ састављен у највишој инстанци система „великог брата”, а перфидно је „сакривен” међу војним документима.

Због свега што сам навео, вашингтонска администрација се још увек понаша тако робусно, посебно према ставовима усвојеним на теоријској основи Pamfleta 525–5, који је објављен 1. августа 1994, у издању TRADOC-a. У том концепту је наглашено да су Американци променили „начин на који се мењају”. Они сада не чекају да их планетарни развој наведе на нове стратегијске мисли, већ планирају промене, односно стварају околности у којима ће важити вредности које су сами осмислили. Тај памфлет је послужио америчкој администрацији да створи клише за утеривање америчке демократије у мале земље и светску доминацију, у којој САД непрестано задржава иницијативу. Џо Бајден је симбол америчких замисли.

Наравно, све наведено догађало се и догађа се у складу са људским могућностима. Многи људи не схватају да се све на Земљи догађа по Закону, који су препознали још Есени. Мислим на све догађаје, па и на садашњи сведимензионални рат и наравно мислим на Закон који обухвата све принципе, законитости и законе који одржавају свемирску хармонију и равнотежу. Мислим на космичке (историјске) циклусе и на Шуманову резонанцу. Мислим на окружење на које људи не могу да утичу, а посебно поједини Клинтони, Бајдени и Хилови.

Да би се спознала моћ мисли, значајно је да се истражи и схвати да ли се, на пример, „екстрадимензионално поље које памти све“ (Зорг) може посматрати, читати и тумачити, односно, да ли се може мењати и користити. Таква питања добила су на значају, јер се испоставило да се записи о прошлим и будућим догађајима налазе, осим у трећој и четвртој врсти поља, и у молекулу ДНК и Библији. То се потврдило у истраживањима Елијахуа Рипса, Џона Мајнарда Кејниса и Мајкла Дроснина. Наравно, не тврде само они да прошлост и будућност постоје, истовремено, у генима, језику, дубљим слојевима свести и универзалном уму.

Према истраживањима Џона Мајнарда Кејниса, Исак Њутн је покушао да нађе код (шифру) у Библији, и сматрао је то важнијим од своје теорије универзума. И сада научници покушавају да истраже тзв. обод универзума, свесни да и границе и опне имају моћ, али у потпуно другачијим условима. Ти „нови услови“ затекли су их могућношћу да је универзум, у ствари, огромни холограм.

Зашто је то важно? Па, једноставно први пут у познатој историји (времену апокалипсе) моћ мисли је довољно истражена и познато је да се мислима може управљати догађајима. Срећа је што знање о мислима и души не могу користити бездушни људи и они који не верују да душа постији. Будући да живимо у времену „када немамо времена да имамо времена“, а то значи у „историјски убрзаном времену“, све ће се догодити пре него што се може претпоставити. Вештачка интелигенција, са Алисом, Софијом и Грејс ће убрзати време.

Језуитско-вавилонско-хананска елита је већ изгубила рат у Украјини. Намерно нећу рећи следеће ратове. Исход рата је, или самоуништење човечанства, или прилика да се Земља опорави и постави како треба према будућности. Ватикан је изродио и распоредио психопате, међу којима кључну улогу имају папе, државници, педофили, безумници, изопаченици, развратници... Деца су тетовирана луциферским симболима, напумпана силиконима, избушена, исцепана, прљава, дрогирана, неспособна за живот, јадна...

После победе, требало би да добију одговарајућу улогу људи који знају да коригују будуће догађаје, поштујући Закон. Неће бити тешко, будући да је универзални човек (програмиран и кодиран – не мисли, опонаша системце, фолира се, фразира. До коначног освешћења његова послушност ће омогућити напредак човечанства и све већу душевност и духовност. Подразумева се не религијску, већ ону која је заснована на истини, а истина је предуслов љубави.

До тада треба схватити да је основни циљ Владимира Путина заустављање сваковрсног ширења деструктивних снага, а да је истовремено болесни Володимир Зеленски симбол западне болести. Зеленски тражи да се ствари врате на време пре 24. фебруара 2022. године, а Путин треба да истраје у настојању да се ствари врате у време пре 18. јануара 1989. године и да тражи извињење због пакосних наума објављених 18. августа 1948. године.

Све је било предвидљиво. Написао сам у књизи Како излечити Запад шта је узрок самоубиственом путу света у 21. веку. Надам се да ће временом не само Србима, већ и остатку света бити важно ко су дивови који су помињани у Библији, ко су Анунаки, ко Елехими, ко су Срби који се помињу у књигама Милоша Милојевића и Миленка Николића, колико је царева било у србској историји пре седмог века и колико краљева, колико Србија? Можда ће се освешћени људски род запитати како то да се до 1453. године није помињала Византија; како то да се многи догађаји коригују после 1534. година, када је настао језуитски ред; како то да је хришћанство легализовано тек 1563. године; како то и зашто су језуити преправили и присвојили древни србски календар 1582. године? Како је настала језуитско-вавилонско-хананска коалиција, будући да су Ханани и вавилонци настали раније? Тај чудни спој и скуп је своје симболе отворено раширио широм света од пирамида и обелиска, до грбова и звездица. Неки владари су им се са поносом прикључили, посебно кроз масонске ложе.

Треба се само подсетити 1802. године. Тада је склопљен савез између језуита и масонских ложа, које су се дотле бавиле искључиво окултним знањем. Подељене су улоге. Језуитима је припало руковођење идејним, духовним и религијским питањима, а масонским организацијама је припало руковођење политиком и економијом, као и вођење ратова. Окултна област је остала увек мистичним Розенкројцерима. Тај савез је требало да ојача „Ариманску обману“ и материјализам који се по свету шири преко „американизма“, против људске душевности која се развијала на Истоку Европе, у словенским народима. Зато језуити заједно са масонима граде Америку и Вашингтон под свим окултним луциферијанским симболима и стандардима. Из истог разлога изопаченици и папе бесрамно певају песме луциферу у Ватикну.

Више о овоме могу да сазнају знатижељници који прочитају Штајнерову књижицу „Ариманска обмана“ и/или књигу Олге Николајевне Четверикове Изопаченици. Ако поменута прерасподела надлежности није разлог што се о души не учи у школи, онда је по среди људска глупост.

Ипак будимо срећни што живимо у времену освешћивања. Како то време изгледа, немам времена да објашњавам. Зато сам написао књигу под насловом Освешћење. Некако иде заједно то што живимо у време сведимензионалног рата, који прети да пређе у тотални рад до самоуништења, и истина да се људи освешћују, што непрестано и показују, иако се не жртвују као некад, управо због достигнутог нивоа освешћености.

Не желим да утичем на уверења других људи, али желим да заједно мислимо о животу. Надам се да сам у томе успео. Када будете судили о оним мислима које вам не одговарају, поставите себи три питања и истрајте на одговору своје душе. Та питања су: прво, шта то што тренутно мислимо значи, друго, шта би Истина на то рекла и треће, шта би Љубав на то рекла. Сачекајте потпун одговор. Ваша душа, као и сам Бог, све зна. Уосталом – Бог нас и сада (над)гледа.

Нека је вечна слава Дарији и Божидару!

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 423 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!