Десета конференција за новинаре
(15. новембар 2000, у 11 сати )[1]
Извод из књиге Гушење истине - Шта медији нису хтели или нису смели да објеве
Нова власт није намеравала да остави Војску на миру. Чинило се да није веровала у њен професионализам, односно у уверевања да ће и нову власт следити и поштовати као све претходне. Начелник Генералштаба ВЈ је скоро свакодневно кроз интервјуе одбијао нападе на Војску и све чешће на своју приватност. Било је очевидно да су медији из дана у дан знали све више о Небојши Павковићу, а све мање о функцији начелника Генералштаба Војске Југославије.
Излагање
Даме и господо,
На данашњој конференцији биће речи о неким актуелним питањима, од којих издвајамо: гласање припадника Војске Југославије приликом избора народних посланика Народне скупштине Републике Србије заказаних за 23. децембар 2000, редовне активности у Војсци Југославије и неколико напомена у вези са финансијским проблемима условљеним увођењем двовалутног система у Савезној Републици Југославији. На евентуална стручна и детаљнија питања у вези са изборима одговараће и један од координатора избора у Војсци Југославије, пуковник Велизар Јовановић.
Постизборни период
Гласање у Војсци вероватно изазива велику пажњу политичке јавности не због неколико десетина хиљада гласова него због механизма тзв. цивилне контроле, која у вишепартијском систему не би требало да буде једнопартијска. Реч је, дакле, о контроли коју обављају легални органи легитимних државних институција, а којом се истовремено остварује увид у одбрамбени систем и уважавају главне одлике војног позива (на пример, постојање војне тајне). На тај начин свака држава отвара војни систем за јавност у мери у којој је то могуће, а да се не ометају или угрозе услови за остваривање уставне одбрамбене улоге Војске.
У претходном периоду било је много спекулација у вези с гласањем у Војсци Југославије. „Хјуман рајтс воч“, америчка невладина организација за заштиту људских права објавила је лошу процену у вези са гласањем припадника Војске Југославије на председничким и изборима за посланике у Већу грађана и Већу република Савезне скупштине. Цитирам: „Лица у војсци, чији се број процењује на 100.000 до 300.000 бирача, гласаће у процедури која је под искључивом контролом војске, и опозиција ту не може да спречи потенцијалну превару“.
Њихови коментатори запоставили су две чињенице. Прво, да према Дејтонском споразуму, чија реализација је под непрестаном контролом, Војска Југославије нема толико припадника. Друго, процедуру за гласање никада није одређивала Војска, него изборне комисије.
Лист „Данас“ је објавио да је „Бела кућа“ забринута због нерегуларности избора „на коју су упозоравали”, иако су сви представници странака и посматрачи потврдили регуларност избора. Подгоричка „Побједа“ објавила је 5. октобра 2000. податак да „80 одсто војника подржава опозицију“, а немачка телевизија ЗДФ дан касније је објавила изјаву Боде Хомбаха, координатора Пакта за стабилизацију Балкана, да је у касарнама 75 до 80 одсто бирача дало глас др Војиславу Коштуници. Проблем је у томе што не постоји могућност да се на тајном гласању на законит начин установи ко је за кога гласао.
У вези с изборима одржаним 24. септембра било је недобронамерних коментара појединаца у којима се изражавала сумња у уставно понашање Војске Југославије, њено поштовање народне воље и департизованост. Три значајна аргумента неутралисала су те (про)оцене. Прво, Војска Југославије је непрестано понављала и најављивала у јавним наступима да су то њена три кључна ослонца у остваривању улоге у периоду друштвено-политичких превирања, а то је Војска у изборном и постизборном периоду само потврдила. Друго, народ је показао да има поверење у Војску Југославије јер су истраживања јавног мњења која су објавили УГС „Независност“ у новембру 1999. и „Медијум“, Институт друштвених наука и Центар за проучавање алтернатива у Србији у новембру 2000. године готово идентична: Војска Југославије је на првом месту по угледу међу институцијама у Савезној Републици Југославији. Значајно је да се резултати наведених истраживања подударају и са резултатима које периодично спроводи Управа за морал Генералштаба Војске Југославије. Треће, у Правилу службе Војске Југославије (Глава I, тачка 32. и 38.) предвиђено је одбијање наређења само за случај да се нареди нешто што представља повреду закона и криминалну радњу. Нико у Војсци никад не би наредио употребу оружане силе против сопственог народа, јер сви официри знају да се такво наређење не извршава. За ту чињеницу знају и сви они који су ширили фаму о наводном калкулисању „војног врха“ 5. и 6. октобра 2000, да ли да употреби војну силу на улицама Београда. Процене у Генералштабу Војске Југославије тих дана никако нису могле да се односе на гушење народне воље.
Гласање бирача у Војсци Југославије
Избори који следе обавиће се на основу нешто измењених прописа. Наиме, гласање припадника Војске Југославије регулисано је на основу нових одредаба Закона о избору народних посланика Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник Републике Србије“, број 35/2000), акта Републичке изборне комисије број 013-58/00 од 2. новембра 2000. и Наређења начелника Генералштаба Војске Југославије од 8. новембра 2000.
За све припаднике Војске Југославије, који се налазе на одслужењу војног рока или на војној вежби, односно, који извршавају обавезу у јединицама и установама Војске Југославије, као и студенте и ученике војних школа са правом гласа, гласање за изборе народних посланика Народне скупштине Републике Србије, расписане за 23. децембар 2000. спровешће се на дан гласања на бирачким местима у близини касарни које одреди и објави Републичка изборна комисија у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Сва значајна питања у вези са гласањем бирача, који се на дан избора налазе у Војсци, регулисана су, као и до сада, наређењима команданата јединица и установа Војске Југославије и начелника организацијских јединица ГШ Војске Југославије.
Команде јединица и установа Војске Југославије доставиле су Војним одсецима, према месту пребивалишта, спискове бирача с личним подацима и адресом у месту пребивалишта пре одласка у Војску и уз њих податке о војној пошти, односно касарни и општини у којој бирач служи војни рок.
Војни одсеци су, потом, сачинили спискове по војним поштама и један примерак доставили општинским органима управе, надлежним за вођење бирачких спискова, а у местима која имају статус града (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац) Градском секретаријату за управу у Скупштини града.
Војни одсеци су дужни да у сарадњи с општинским органима управе, доставе Републичкој изборној комисији предлог бирачких места у близини касарни на којима ће се спровести гласање и податке о броју бирача по касарнама. Предлоге сачињавају у односу на просторни распоред касарни, издвојене војне објекте и бирачка места, водећи рачуна да на једном бирачком месту може гласати највише 2.500, а најмање 100 бирача (грађана и војника).
Команданти војних одсека, гарнизона и гарнизоних места сарађују с општинским и градским органима управе као и бирачким одборима на бирачким местима, ради решавања конкретних питања у вези са гласањем.
На дан одржавања избора, биће организовани одлазак војника до бирачких места, гласање и повратак у касарну. Сваком бирачу (војнику, студенту и ученику) доставиће се правовремено обавештење о дану и времену одржавања избора с адресом бирачког места. Ради утврђивања идентитета бирача на бирачком месту биће обезбеђено да сваки војник понесе личну карту, или војну књижицу са фотографијом и наведено обавештење.
Начин гласања војника из Републике Србије, који војни рок служе у јединицама и установама Војске Југославије на простору Републике Црне Горе, биће посебно регулисан према одлуци Републичке изборне комисије.
Професионални припадници Војске Југославије и слушаоци Школе националне одбране и Генералштабне школе Војске Југославије на дан одржавања избора гласаће на бирачким местима где су уписани у бирачки списак.
Будући да говоримо о изборима, прилика је да се нагласи да Војсци Југославије одговарају изборне промене, јер Војска од њих очекује већу бригу за одбрамбени систем.
По природи посла Војска је најорганизованији део друштва. Драгоцена искуства војног организовања послужила су многим угледним научницима у области организационих наука да напишу позната научна дела. Са Војском су у том погледу сарађивали доктори наука Славољуб Марјановић, Иванко Штефан, Марија Вебер, Серафим Оприцовић, Вукан Дешић и др. Војне институције, као што су војне академије и војни институти, имају велики број експерата регионалног, европског и светског реномеа.
Многи стручњаци који су напустили војну средину због материјалних (не)могућности нису имали никаквих проблема да на радним местима у цивилним структурама преузму водеће улоге (на пример, информатичари, техничари, лекари, геополитичари, историчари итд). Неки су постали академици, други су постали угледни уметници, режисери, менаџери, бизнисмени… „Отварање Војске“ у условима тзв. цивилне контроле одбрамбеног система као и „отварање према Војсци“ и при томе размењена искуства могу само користити друштвеној заједници.
Остале активности у Војсци Југославије
Војска Југославије припрема предлоге за доктринарно и организацијско прилагођавање одбрамбеног система променама у друштву и наставља да ради према постојећим плановима и програмима. Већ сутра, 16. новембра, обележава Дан пешадије. Реч је о роду Копнене војске који је најмасовнији, универзалан и најотпорнији род Војске. Тренутно 57 одсто војника КоВ налази се у саставу јединица рода пешадије. Обележавање традиција, као што је овог пута почетак Колубарске битке, једне од најславнијих епопеја српске војске у Првом светском рату, биће посвећено стварању нових људских квалитета и делотворних борбених средстава са којима пешадија Војске Југославије треба и мора да уђе у следећи век да би оптимално одговорила веома захтевној улози у одбрамбеном систему Савезне Републике Југославије. Поводом Дана пешадије – 16. новембра – сутра ће у 12 сати у Војном музеју на Калемегдану начелник Управе за морал Генералштаба ВЈ отворити изложбу са ретко излаганим експонатима на тему „Из ризнице Војног музеја“.
Свакодневним планским активностима Војска Југославије настоји да очува јединство и висок ниво борбене готовости. Неспорно је да је Војска Југославије остала значајан и снажан чинилац стабилности и мира у СРЈ, будући да стање борбене готовости и морал припадника Војске Југославије омогућавају извршавање наменских задатака.
Тренутно највећи проблеми који се тичу функционисања Војске су политичко-безбедносни услови у зони одговорности Треће армије и недовољно и неприкладно финансирање Војске, посебно у Другој армији (највише због прекида платног промета са Црном Гором, прилива новца, дугова Војске, неуплаћивања доприноса за пензијско осигурање и сл.).
Решавање оба проблема је суштински изван делокруга надлежности Војске Југославије. Наиме, политичко-безбедносна ситуација у Копненој зони безбедности припада унутрашњој безбедности, а двовалутни систем у СРЈ је у делокругу рада политичких и економских државних институција. Надамо се да ће се наведени проблеми решавати, и решити, у легалним институцијама Савезне Републике Југославије, уз уважавање реалних могућности земље и Војске Југославије.
Хвала.
Сада можете да постављате питања у вези с изборима, претходним и будућим.
Изволите.
Напомена:
[1] После конференције новинари и претпостављени били су задовољни одговорима. Похваљен сам што на конференцијама форсирам интелектуалну предност припадника ВЈ у односу на друге армије. Извештаји са конференције објављени су у листовима „Политика експрес“, „Вечерње новости“, Борба“, Данас“, „Глас јавности“, „Политика“, „Блиц“ и „Војска“. Основне вести биле су да ће се избори одржати изван касарни и да је повећан број терориста у зони одговорности Треће армије. Велику пажњу изазвале су изјаве портпарола ВЈ да се свако наређење усмерено против народа не извршава (по Правилу службе) и да су за евентуални улазак у „Партнерство за мир“ и НАТО одговорне надлежне државне институције, а не Војске.