Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Благотворна стрепња због судбине војске

Vojska SrbijeБлаготворна стрепња

Лист „Војска“ бр. 575, 6. фебруар 2003.

Сва размишљања о Војсци у Србији и Црној Гори проницања су у све неизвеснију будућност. Судбина одбране и Војске одређена је, пре свега, изборима повољних исхода, условљених непрестано новим опасностима и изазовима – потенцијалним узроцима рата. Не треба заборавити, да су најављени ратови знања и рат свих против свих. Технологија и информатика омогућавају међуконтинентална прецизна дејства и коришћење космоса за владање и бдење над планетом.

У природи је све мање сировина, а све више становника, који се умножавају и вештачки клонирањем, стварањем банака органа, биолошким продужавањем животног века и због развоја медицине, а најављен је и киборг (кибернетски организам), где ће механика заменити потрошније људске органе. Јаз између богатих и сиромашних држава и појединаца све је већи. Све мање је слободе, јер се људи контролишу административно, прислушкивањем, методама „контроле ума“ и претњама употребом тзв. неубојног оружја. Мегакапиталисти стварају неоробовласнички поредак.

Велике силе непрестано прилагођавају међународни правни поредак својој сили и аспирацијама, према својим „виталним интересима“. Ратови и продаја наоружања постали су најуноснији бизнис. Чланице Савета безбедности су најуспешнији и неприкосновени трговци оружјем. Лаж је постала важно оружје, а морални кодекси се помињу с подсмехом. Самосталност је забрањена у „новом светском поретку“. У процесу регионализације настају „бонсаи државе“ са марионетским режимима. Планетарни монетарни колач нерастегљив је, а сви кидишу на њега. Људски род је на путу да поништи услове за живот на планети, стога су вода, ваздух и храна све траженија роба...

Људски род је маштовит када треба ратовати и отимати, а сиромашан у идејама када треба давати и одрицати се. Стога није чудно, што данас, осим војних сукоба, свет стрепи од космичких, економских, дипломатских, психолошких, информатичких, нуклеарних, електромагнетних, биолошких, виртуелних, геофизичких, климатских, сеизмолошких, верских, трговинских, електронских, информационих, кибернетичких, компјутерских, мрежних, виртуелних, хакерских и других ратова.

Годину дана после агресије на СРЈ, Танг Ђијасуан, кинески министар иностраних послова, рекао је да „НАТО предвођен Сједињеним Државама мора дубоко да се замисли и да извуче поуке из онога што се догодило на Косову“. Подсетио је том изјавом да је Запад разапет, између потребе да се прошири ка истоку (не би ли се домогао преосталих планетарних ресурса неопходних за свој даљи профитни прогрес, да би задржао предност у технологији и информатици и наставио да доминира планетом) и све неизвеснијег исхода операције „овладавања светом помоћу долара“.

Неизбежна борба против тероризма, иницирана од припадника квантитативне цивилизације, личи на змијско гутање сопственог репа. Будући да велике силе не могу изаћи из „врзиног кола“ проистеклог из њиховог лихварског приступа, оне ватром гасе ватру, а тероризам сузбијају методама „прљавог полицајца“, умножавајући зло против којег се боре. Мудрост малих земаља је у одлуци да ли ће и у које коло да се ухвате. Све већа неравноправност савезника, у настојању да се глобализацијом стави планета под контролу наднационалиста, уздрмала је трилатерални поредак.

У таквим условима ствара се Војска Србије и Црне Горе, уз стрепњу ратовима истрошеног народа у нестајању да се у нарастајућем хаосу она не злоупотреби.

gardaОдбрамбени систем требало би да обезбеди, да држава не изгуби сведимeнзионални рат и не буде окупирана пре употребе војске. Војска мора стећи моћ да нанесе сваком потенцијалном непријатељу губитке које он неће пристати да плати. Њену величину и снагу треба да одреде могућности народа и критеријуми које намеће потенцијални непријатељ. Доктринарна решења не смеју бити формална. Морају се наћи студиозним домишљањем у односу на стварног непријатеља, на основу јасних опредељења, интереса и циљева, у поступцима расположивих снага, много реалније, са више знања, организованости и мудрости. У новом одбрамбеном систему треба наћи, пре свега, решења за неоружане облике агресије.

Разборитост изабраних вођа мора се искористити да војска и полиција, уз помоћ међународних снага, кроз нове интеграционе процесе прво реше тероризам и друге одбрамбене проблеме на просторима Србије и Црне Горе. Тек потом, када се за опште добро успостави трајан мир на српским просторима и када их савезници напусте, требало би помоћи другима у оквиру међународних снага.

У све међународне интеграције треба ући, а тамо преко најумнијих представника, колико је могуће, снагом аргумената, допринети да се зауставе суновратни процеси који свет воде у глад, безнађе и тотални рат. Одбрамбени систем треба схватити и као пресудно решење да се спречи нестајање народа који је изнедрио великане попут Ђуре Јакшића, Петра Петровића Његоша, Николе Тесле, Милутина Миланковића, Руђера Бошковића, Михаила Пупина, Растка Немањића, Лазара Хребељановића, Ђорђа Петровића – Карађорђа, Паје Јовановића, Уроша Предића, Радомира Путника… Зато треба спречити одлив мозгова и понашање као да је крај историје. Уосталом, уколико не поништимо услове за будућност, поново ће судити народ и историја.

На путу ка тоталном рату треба избегавати самообмане, илузије и заблуде. Оне су Србе довеле до тога да тугују над историјом обезбожавања, расрбљавања, губљења територија и биолошког нестајања, а ништа нису учинили да тако не буде. Живот не прашта. Сваки изгубљени тренутак, свака грешка, незнање, недоследност, лењост... све има своју цену.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 148 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd