Претње нуклеарним ратом
Овај напис обављен је под насловом „Америка пропустила шансу да нуклеарно уништи Русију, такву прилику, захваљујући Путину, више неће имати“ у листу „Сведок“ број 577, 14. августа 2007. године.
Слободно проверите. Напис који следи, о чијој актуелности је лако посведочити, објавио сам у листу „Сведок“ још 2007. године. У међувремену језуити, илуминати су објавили да су спремни за нуклеарни рат. Незајажљиви пљачкаши су наводно изградили 439 бункера у целом свету. Највећи у Сао Паулу може да прими 5.000 најимућнијих људи на 10 година.
На путу ка „рату свиx против свих“, који ће обележити нанотехнолошку епоху, следи још један „хладни рат“. Биће то време новог пренаоружавања под сталном претњом нуклеарним ратом.
Шта се догодило 1989. године
Председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је 13. јула 2007. Указ о суспензији Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (CFE), према коме је био ограничен број тенкова, тешке артиљерије и борбених авиона на тлу Европе.
„Где су та заштитаљудских права и демократија када је реч о потреби да Запад оствари своје циљеве?“ – упитао је јавно Владимир Путин 10. маја 2006,у седмом обраћању нацији од доласка на чело највеће државе на свету. Тим речима одговориоје на оптужбе потпредседника САД Дика Чејнија да је Кремљ све мање предан демократији и да се меша у послове својих суседа. Путин је тада истакао и то да је данас „сувише рано говорити о окончању трке у наоружању“.
Очигледно је да се та трка убрзава, јер је достигла нови технолошки ниво. Путин тврди да одговор Русије мора да буде заснован на интелектуалној предности, мора бити асиметричан и мање скуп. С тим је рекао, да је потпуно разумео узроке пораза СССР у хладном рату. Обећао је да ће повећати поузданост и ефикасност нуклеарне тријаде. Уствари, био је веома прецизан: „Русија ће ојачати авијацију великог домета, стратешке копнене и ракетне снаге и нуклеарне подморнице. Стога ćе ускоро наручити две нуклеарне подморнице опремљене новим „булава“ интерконтиненталним балистичким ракетама, првим након совјетске ере, док ће стратешке копнене ракетне снаге добити прве мобилне системе типа „топољ“.
Све наведено рекао је председник Русије као одговор на процесе који су се догодили након штоје 12. децембра 2002. председник САД Џорџ Буш Јуниор, поднео Конгресу нову „стратегију одбране“ у којој САД прете да ће користити и нуклеарну силу. Иако је и раније било наговештаја да Сједињеним Државама недостаје „хладни рат“, нагло измењен однос према атомском оружју указује да „велики брат“, чији су главни инструманти САД и Велика Британија, намерава да пређе у нанотехнолошку еру са знатно другачијим врстама наоружања.
У фази све веће напетости у односима, који садрже и нуклеарну компоненту, у разговору између америчког председника и немачког канцелара најављен је споразум Русије и САД о суштинској сарадњи у области нуклеарне енергије. Такав споразум САД имају са Кином, Јапаном, Европском унијом, Јужном Африком и Јужном Корејом. Једини проблем је то што ће споразум са Русијом бити условљен. Она треба да помогне у убеђивању Ирана да одустане од развоја нуклеарног програма и да помогне у заустављању сличних амбиција Северне Кореје.
Све што се догађа подсећа на стање пре руске „перестројке“, организоване у кухињи „великог брата“. Совјетски Савез је потписао капитулацију после завршеног „хладног рата“ 18. јануара 1989. године. Тај дан је означио успешно окончање активности САД према Директиви 20/1, која је усвојена 18. августа 1948. године. У директиви Света за националну безбедност САД било је до танчина разрађено како разбити СССР и Варшавски уговор. Капитулацију је потписао Михаил Горбачов пред Трилатералном комисијом и предаставником „великог брата“ – Дејвидом Рокфелером. Од подизања „гвоздене завесе“ и рушења „Берлинског зида“, догодило се много тога. Комунистичке (социјалистичке) земље приморане су на транзицију, поништене су федерације попут СССР, СФРЈ и ЧССР, победници су заузели Балкан, Авганистан, Ирак и у походу на Исток приближили се границама Русије и Кине. Ојачана је Европска унија, оснажен и проширен НАТО, Оебс је ставио под контролу све светске изборе и унутрашњу безбедност свих поражених земаља.
У политичкој сфери, наметнути су прописи који су одузели суверенитет свим партнерима. У економској сфери, блокиране су привреде поробљених земаља, распродана је друштвена имовина и предата мафији, а сировине у свим окупираним земљама стављене су под контролу „великог брата“ и његових мултинационалних корпорација. У војној сфери, НАТО је ставио под контролу све војске поражених земаља. Уз то, продаје своју војну технику и технологије застарелих генерација. Више се нигде у војим школама не изучавају савремени ратови, као да је заиста „крај историје“, јер би основни садржај у војним школама морао да се односи на злослутне НАТО стратегије и нове НАТО пројекте и како се од њих (од)бранити.
Пораз СССР у „хладном рату“ показао је да савремена окупација не личи ни на једну претходну. Контролу народа, који се претвара у обесправљену, обезбожену и обезнањену руљу, обављају окупаторови истомишљеници. Некада су их у народу звали издајници, а сада су они за све – само партнери. У настављеном медијском рату поражене земље су изгубиле национална обележја и националне фреквенције, а купиле диктиране програме.
„Велики брат“ невешто прикрива идеју да освоји свет и стога је повећао војне буџете, увео ново наоружање, осваја космос за ратне сврхе, уводи противракетне системе организоване у коалиције, као да се спрема за одбрану планете од ванземаљаца. А све је провидно, или како глобалисти кажу „транспарентно“. Ствара се тзв. нови светски поредак, у којем ће информатичка и нанотехнолошка технологија помоћи „владарима света“ да успоставе неоробовласнички поредак.
Два примера говоре готово све. Чланице Савета безбедности (најважнији инструмент „светске владе”), које се брину о безбедности планете, продају више од 80 одсто целокупног наоружања. Друго, свих пет највећих светских произвођача оружја су – америчке фирме. То су: Локид Мартин, Боинг, Нортроп Гуман, Рејтеон и Џенерал Дајнамикс .Тих пет гиганата запошљавају више од 480.000 радника и инжењера и имају промет већи од 120 милијарди долара. Сви су они пиони. слуге и службеници „великог брата“.
До идеја о новом „хладном рату“, дакле од 1989. године, повећан је број граница, прогнаних и гладних људи и број наиваца који верују у „амерички сан“, причу о „пигмалиону“ и демократији. Све остало се догодило као да је сатанистички Ред „Лобања и кост“, којем припада и Џорџ Буш Јуниор, одлучио да неодложно и хитно покори свет.
Пут у неизвесну будућност
После агресије на СРЈ, средином октобра 1999. (када је први пут у Србији пређена граница према Истоку), уследила је одлука Америчког сената да одбије ратификацију свеобухватног уговора о забрани нуклеарних проба. Тада су изашли у јавност занимљиви подаци о америчком односу према нуклеарним програмима. Наиме, за нуклеарно оружје САД су потрошиле од 1940. до 1998. године 5,8 билиона долара – више него за било који други програм. У „Билтену атомских научника“ објављено је да су САД тајно држале нуклеарне бомбе у 15 земаља, а у неким од њих и без знања њихових власти. Светска јавност је сазнала и за податак да је од Другог светског рата до 29. октобра 1995. године обављено у свету више од 2.040 нуклеарних проба, што је злочин не само према људима него и према планети, од које пресудно зависи живот људског рода.
Председник САД је непрестано обмањивао свет у вези с разлозима за напад на Авганистан и Ирак, на исти начин како је ширио лажи у вези с разлозима напада на Србе и Србију. После инвазија НАТО-а, и ad hocбесправних коалиција, дипломате из САД проговориле су истину (признали су) да су „обманути“, али су нашли нове разлоге (очување мира и успостављање демократије). На тај начин су само потврдили да су допелгенгери – бездушни службеници „великог брата“.
Сједињене Државе су после 1989. године, у духу докумената насталих у Савету за иностране послове и Савету за националну безбедност САД, све постигле на превару. Понудиле су Белорусији 59 милиона долара за демонтирање и уништење нуклеарног оружја којеје Белорусија наследила од Совјетског Савеза. То је договорено у сусрету министра одбране САД Лес Аспина и Белорусије Павела Козловског. Највећим успехом самита у Москви,у сусрету Била Клинтона и Бориса Јељцина, био је пристанак председника Украјине Леонида Кравчука да уништи своје нуклеарне арсенале. Заузврат Украјини је обећано да ће од Русије добити уран за нуклеарне електране. Министар одбране САД Вилијам Пери похвалио је Украјину како напредује у разоружавању. Двадесет четвртог маја 1999. Украјински парламент, на чије функционисање „велики брат“ има потпун утицај, укинуо је ненуклеарни статус земље. У Семипалатинску (Казахстан) уништен је највећи нуклеарни погон у свету. Уз то, Вацлав Хавел је допустио размештање нуклеарних ракета САД у Чешкој кад ова земља уђе у НАТО.
Тако су, на прагу 21. века,САД показале како се на савремен начин разоружава савладани непријатељ. У исто време Вашингтон је купио 600 килограма уранијума (колико је довољно за израду од 20 до 36 нуклеарних бомби, тврдећи, то је рекао лично Бил Клинтон, да тако спречавају терористе и потенцијално нове режиме да се домогну опасног метеријала.
Али, после свега шта се догодило Србима, где су финансијски магнати отворених карата одиграли бескрупулозну представу моћи, многе источније земље схватиле су суштину пре(т)варног „новог светског поретка“. Рат на просторима претходне Југославије отворио је очи многима у свету. Прва употреба снага НАТО-а у бомбардовањима и ракетирањима знатно немоћнијих снага била је сигнал за нова војна престројавања и доказ да је Запад одиграо лажну улогу миротворца, тврдећи да шири демократију. Одмах после ракетирања Републике Српске, уништавања инфраструктуре тог дела српског народа и наметнутог Дејтонског споразума (акт капитулације српске стране), све је постало јасно. Русија, Кинаи Индија од тада су уверене да САД спремају поход на Исток и да је међународно право бачено под ноге заједно са свим што је стечено у моралном развоју људске цивилизације.
Русија је стога најавила јачање безбедности због ширења НАТО-а на Исток. Павел Грачов, министар одбране Русије,је одмах после Дејтонског споразума изјавио: „Русија ће бити приморана да још једном размотри свој пристанак на потписивање међународних споразума о разоружању и улогу свог нуклеарног арсенала, ако НАТО настави експанзију ка истоку. Зато није чудно што је Александар Лукашенко, председник Белорусије, у. мају 1999. објавио да Белорусија није уништила нуклеарни ракетни потенцијал.
Занимљиво је да је Бил Клинтон наредио да САД морају да буду спремне да добију нуклерани рат и није пропустио да нагласи да Русија и Кина остају могуће нуклеарне мете. Будући да напори страна са различитим интересима не могу да буду усаглашени и истосмерни, Војни комитет НАТО-а разрадио је нову доктрину, у документу под кодним називом МС/400-2 „Смернице за војну примену стратегије савеза“.Тај документ је толико поверљив да је недоступан и „партнерским земљама“. Ипак, је кључну реченицу, која одсликава стање у свету изрекао Џорџ Буш Јуниор: „Наше нуклеарно оружје је начин да поручимо свима који желе да нас повреде – не радите то“. Свестан је да има много њих који би да их повреде или узврате одмаздом, на амерички начин. Незаобилазни Дик Чејни, потпредседник САД, својствено својој нарави, лаконски је у облику гафа прокоментарисао: „Атомско оружје није уперено против одређених земаља“. Понашање САД је условило да Кина, Индија, Пакистан и Француска наставе с нуклеарним пробама. Зато је природно што је начелник руског Генералштаба Анатолиј Квашњин упозорио Владимира Путина да су Сједињене Државе главног савезника у „антитерористичкој коалицији“, Русију, сврстале у непријатеље. Према речима Суна Јуксија, представникакинеског Министарства иностраних послова, план САД са нуклеарним претњама шокирао је Кину. Зато је Кина инсистирала да САД објасне зашто је и она на списку мета. Уосталом, Кина јеодлучила да не дозволи америчким војним бродовима усидрење у Хонг Конгу и одгодила посету потпредседника Кине, Hу Ђинатаоа, Сједињеним Државама, јер САД нису хтеле да објасне зашто су Кину ставиле на списак држава против којих су усмерене америчке нуклеарне снаге.
Убрзо потом, објављено је да је Русија модернизовала стратешку нуклеарну одбрану, увођењем неухватљиве и немогуће за ометање стратешке ракете „топољ М“. Вести о војном снажењу Русије поткрепили су генерал Анатолиј Квашњин, начелник Генералштаба и Валериј Манилов, први заменик начелника Генералштаба руске армије упозорењем: „Ситуација се не развија у корист НАТО-а. Ако покушају срамни препад на Русију биће употребљене све снаге, укључно нуклеарне“.
После свега што се догодило од 1989. године, јасно је, уколико су САД имале намеру да нападну Русију, за то је било прилика само до 1995. године. Тада су имали своје људе у врху руске администрације и тада је Русија била војно, политички и економски на коленима. Међутим, био би то апсурдан напад на „своје нове пријатеље“, попут оних у екипи Бориса Јељцина. Тешко би се у јавности оправдала агресија, а последице по Сједињене Државе биле би несагледиве. Но, та прилика је пропуштена и никад се неће поновити. „Велики брат“се прерачунао, а и није могао боље да прође. Осим, ако некоме изнад система „великог брата“ није био циљ да Русија ојача, не би ли у следећем рату (у сукову цивилизација) изгинуло што више људи, ради „златне милијарде“. Пљачкаши су спремни да се склоне и изађу на површину Земље после чишћења ваздуха.
Заиста, после агресије на СРЈ и српски народ све је другачије. Срби су још једном стали на црту најмоћнијем („апсолутном“) злу у историји и згулили му маску с лица.
Покушавајући да спречи улазак у нови „хладни рат“, односно трку у наоружању, председник Руске Федерације, Владимир Путин, потписао је 28. маја 2000. године Споразум о забрани нуклеарних проба. Занимљиво је да Стејт департмент споразум Џорџа Буша Јуниора са Владимиром Путином, о радикалном смањењу нуклеарног арсенала, прогласио необавезним – „некако џентлменским“.
Представници Француске, Немачке, Русије, Велике Британије и Канаде успротивили су се контроверзним плановима Вашингтона о „нуклеарном кишобрану“. „Индипендент“ је оптужио Пентагон да је знао за нуклеарни отпад у бомбама баченим на Ирак, у Босни и Херцеговини и на Косово и Метохију. Испоставило се да су тако САД патентирале начин за отклањање свог нуклеарног отпада бојним средставима која, наводно, треба да садрже, ради пробојности, осиромашени уранијум. Сазнало се да Пентагон ради на пројекту „мини нуклеарне бомбе“. На кога ће их бацати можда ја дао одговор Пол Волфовиц, тада заменик америчког министра за одбрану, када је нагласио да је војна интервенција САД могућа у свакој земљи где се налазе терористи.
На комантар ЦИА-е да је нуклеарни напад озбиљна претња, Русија је љутито узвратила да ће узвраћати нуклеараним пробама. Трка у наоружању је поново отворена, информацијом да САД разијају ново нуклеарно оружје „за превентивне нуклеарне нападе на земље које представљају претњу Америци“. То је изазвало руског министра одбране Сергеја Иванова да каже да ће Русија појачати армију, а да ће нуклеарне снаге бити кључне за одвраћање од спољне агресије.
Наравно политички и теоријски ставови полако се преусмеравају ка пракси. Председник Русије Владимир Путин командовао је на нуклеарном маневру са подморнице „Архангелск“, која може да остане под морем 120 дана и лансира 18 нуклеарних пројектила. На „нуклеарним маневрима“ активиранје, ради теста, механизам за самоуништење на балистичкој ракети „карелије“. Председник Путин, је после успешног лансирања ракете-носача „муња“ кратко прокоментарисао: „Стварамо нови систем противракетне одбране“.
Од 2005. године, пренаоружавање и престројавање већих војних сила прикривено је провокацијама у вези са иранским и севернокоројским нуклеарним програмима, за којеРуси тврде да не постоје. Самозвана породица названа „атомски клуб“ увећава се захваљујући лицемерју мегакапиталиста, јер само њима тај сулуди процес иде наруку. На пример, у војној бази код Адане Американци су стационирали 90 нуклеарних бојевих глава. Невладина организација „Гринпис“ тражи да се оружје врати у САД, јер сматра да постоји опасност да се употреби у војној операцији против Ирана... Цео свет зна да Американци неће реаговати, „јер им се може...“.
Ра(с)т неповерења
Очевидно је да је период после 1989. коришћен за експлоатацију успеха у „хладном рату“. Руси су мислили да ће САД бити милосрднији и да неће „вадити душу“ пораженима. На срећу Руса амерички продор на Исток имао је и слабу страну, те је омогућено постепено подизање Русије. Русија није потпуно повратила снагу, али је није паметно сада напасти, посебно што не би било мудро за Кину да прати напад на Русију као позоришну представу, јер Кина је свакако следећа мета. Вероватно је близу истини оно што је рекао Збигњев Бжежински: „Русија има средства да изврши нуклеарно самоубиство, али то би урадио само лудак. Она је економски екстремно слаба“. Међутим, само лудак би покушао да уздрману Русију нападне, јер би то био крај планете, а иначе престрашени Американци и Британци више никад не би заспали нити сневали своје детињасте снове.
Да су Русија и САД ушли у фазу великог неповерења и међусобног оптуживања, показало је најновије социолошко истраживање које је у Русији провео „Фонд јавног мњења“. Чак 61 одсто грађана Русије сматра САД непријатељском државом. Аналитичари тврде да се, у последње три године, наставља тенденција пада руског поверења према Вашингтону. На то су пресудно утицале две чињенице – стално приближавање НАТО-а руским границама, као и намера да се у Чешкој и Пољској поставе елементи америчког противракетног система.Чак 38 одсто испитаника не очекује битније промене, а 30 процената није у стању да предвиди шта ће се догађати на релацији Москва – Вашингтон.
Путин се не може оптужити да води антиамеричку политику. И он је имао, и има, „свог друга Буша“, као што је Јељцин имао „друга Била“. Али, Путин је много реалнији од Горбачова и Јељцина. Јасно му је да ће Запад његову земљу уважавати само уколико буде економски јака.Управо економски опоровак Русије је ојачао самоуважавање руских грађана. Донедавно, све што је било америчко било је најбоље. Тог комплекса Руси се, сада, ослобађају.
Будући да је напад на СРЈ пресудан за садашњу војно-политичку ситуацију у свету, јер, је Исток схватио шта следи, занимљиво је како је Мирослав Лазански прокоментарисао агресију НАТО-а на СР Југославију: „Био је то сукоб који показује шта значи техничко-технолошко заостајање. Ако немаш стратегијску авијацију, нуклеарна средства или чврст војнополитички савез који ће ти помоћи, не можеш да глумиш суверену земљу. Шта вреди што имаш храброг пилота спремног да погине за своју земљу, ако има лош авион?!“То је сурова истина и толико универзална да се одражава на понашање свих земаља и одлучује о будућим сукобима. Да је у СРЈ било више знања, организованости и мудрости, неуспех „великог брата“ био би још очевиднији, али Исток не би добио тако добру лекцију.
Британски астроном Мартин Рис (60), професор на Универзитету Кембриџ, тврди да су шансе за апокалипсу на Земљи порасле на 50 одсто са 20 одсто, колико су износиле пре сто година: наука напредује непредвидивим и опаснијим путем него икад раније – највеће претње човечанству су нуклеарни тероризам, смртоносни вируси из лабораторија, зле машине и генетско инжињерство. Ту треба додати похлепу мегакапиталиста, која је узрок свих узрока и наведених безбедносних изазова и претњи.
Када се свему претходном дода да су руски научници успели да произведу магнетно поље 20 милиона пута јаче од Земљиног, а то значи да су створени услови за нуклеарну фузију – вештачко Сунце – где је топлота у реактору у којем се механичка енергија претвара у топлотну плазму око 100 милиона степени, може се претпоставити како ће изгледати војна будућност. Срећа је, тренутно, што то оружје није у рукама језуита, сатаниста и следбеника бога Мамона.
Много људи стрепи над судбином људског рода, да није тако не би ишчезле поверљиве информације о америчким и руским атомским тајнама из обезбеђеног трезора најчувеније нуклеарне лабораторије Лос Аламос у Новом Мексику. Не треба заборавити ни генетски код, који ће, можда, освестити „интелектуалне јањичаре“ купљене у „одливу мозгова“. Зато је занимљиво да је у Новом Мексику ухапшен научник, нуклеарни физичар, Вен Hо Ли, Американац кинеског порекла.Наводно он је одао врхунске америчке нуклеарне тајне Кини „у намери да обезбеди предност једној страној сили“. Као да су случајно у тој „страној сили“његова породица, његови рођаци и сународници.
Разрађујући стратегију ширења на Исток, под параваном прогона терориста, америчка штампа је објавила да је Осама бин Ладен унајмио нуклеарне физичаре. За размишљање о новом „хладном рату“ је и вест да је градоначелник Хирошиме оптужио САД да настоје да „Пакс Американа наметну свима осталима“. При том је позвао председника Џорџа Буша Јуниора да посети уништени град, како би се „својим очима“ уверио у последице нуклеарног рата. Хоће ли то прихватити Ред „Лобања и кост“ и остали „службеници великог брата“, или онај ко им наређује?