Свештеник др Вилијам Даут је тврдио да је права религија „универзални ум“. Његове речи су: „Нема смрти. Нема мртвих. Обнављање никада није престајало, ни сад, ни у будућем животу“. Његов став као да потврђује непрестане циклусе преображавања и постојање тзв. Платонове године. Потврђује и вечност душе, реинкарнације, вечност мисли и вечност свеумности. Циклуси су очевидни!
Наравно, ништа од наведеног није без основа. По одређеним принципима променљиви циклуси и преображаји су вечна космичка и енергијска законитост. Познато је да космос непрестано, ритмично вибрира. Све у познатом свемиру је изражено вибрацијама. Стога, вибрирају емоције и мисли, човекова душа (психа, ум) и дух – веза са „УниверзУмом“.
Познато је и то, да је човек према шаблону створени ритмички механизам/организам, усклађен са космичким циклусима. Та ритмичка усклађеност основа је свега у космосу, а то значи да је иста законитост присутна у кристалима, биљкама, гљивама, инсектима, животињама и људима. На пример, цвет маслачка се сваки дан отвара у седам сати ујутру, а затвара у 17 сати. Бактерије и вируси обављају своје функције (чишћење ћелија) такође циклично (дневно, седмично, месечно, годишње, вишегодишње), осим када се организам ванредно затрује страним телима и хемикалијама. Природно је што вибрирају емоције, мисли и нагони, будући да су материјалне/енергијске природе. Уосталом, као што је речено, вибрација је стање кретања неке честице/таласа у одређеним условима. Различита природа свих постојећих ствари зависи од фреквенције њихових ритмова (вибрација). Те фреквенције су различите, карактеристичне, већином устаљене, што значи свевремено кодиране.
Суштина сваке вибрације и ритма јесте сједињавање и прожимање супротности. Супротности су космички услов за постојање живота, оне изазивају и омогућавају кретање, а на тај начин и живот. Оно што се у потпуности поистовећује (исти пол, идеално исто) самопоништава се и у истом трену нестаје. Све је прожимајуће. У загрљају су супротности, али и сви остали елементи. На пример, емоције и мисли су нераздвојне. Наоко се чини, да се позитивна мисао издваја из негативне, и да се одлепљује од ње. Нумеролошки бројеви којима је придато негативно значење, увек су уз тзв. позитивне. Динамичан однос међу наведеним „половима“ изражен је садржајем, догађајима, временским интервалима и одређеним понављањима, у складу са космичким законима.
Све од људи препознате ритмичне вибрације, имају скоро исту хармонијску структуру. Исто важи за ритам душе, океанску плиму, музички звук, спектар боја и светлости, масу, тежине, ритам биљног раста, стварање паукових мрежа, календарски ритам, биоритмове, дисање, откуцаје срца...
Чини се да је све јасније и научницима из области физике, да се душа простире најмање колико и нервни систем и да информације досежу крајеве енергије која их носи, што важи и за домет мисли унутар организма. Зато се каже за људе који имају проблем с нервима да су нервни болесници, а у већини случајева да су душевни болесници, психијатријски болесници и умоболни. Зар није логично да је због нерава оболела психа, или ум, или обоје, а то су елементи душе? Кад се нешто догоди са нервом (болест, прекид, укљештење), информације не стижу до чула, а могуће је да се прекине и проток енергије. Без информација не постоје ни покрети, јер команде садрже информације.
Уосталом, човек је својеврстан микрокосмос, у којем се одсликава читав свемир. Он је, на основу самосхватања и самосвести, највредније Божије дело.
Генадиј Малахов је у књизи Основна знања о животу и здрављу нагласио значај дневних, недељних, месечних и годишњих биоритмова и различитих утицаја Месеца на дневне биоритмове. Уосталом, познатo је да постоје сезонске активности свих функција у организму и његовим органима. Према древним сазнањима, у току године најважнији органи човековог организма: срце, плућа, јетра, бубрези и панкреас активни су по 72 дана током године. То значи да постоји најповољније време за њихово лечење, чишћење и оздрављење, односно да је реч о вечито понављаном космичком циклусу. Зато је неопростива грешка када се не (ис)користи тај доказани космички феномен. Уосталом, лечење захтева беспрекорну (на)ученост лекара и њихов напоран рад.
Из тог приступа проистиче главно правило оздрављења и примене свих терапија: било који орган човековог организма треба лечити и исцељивати у периоду његове највеће енергијске активности – сезонске, лунарне, седмичне и дневне. Тада се постижу најбољи резултати и нема додатних ком¬пликација. Све то је немогуће без емоција и мисли, које се међусобно прожимају, унутар душа пацијената и лекара, а потом и у вези међу њима.
Индуси и сада, на почетку 21. века, поштују повољне тренутке, повољне дане, недеље за све своје обреде. Према ставовима научника који изучавају ритмологију, срце је најангажованије од 11 до 13 сати. Зато није необично што су руски експерти за инфотерапију прописали да се исцељивање срчаних обољења и поремећаја крвотока, зрацима инфотерапијских апарата „ДЕТА“, обавља управо у поменутом периоду. Срце се одмара од 23 сата до 1 сат после поноћи. Кардиолог би требало да саветује пацијенту да се у то време одмара. Колико људи то не зна, или не може из неког разлога да испоштује?
Дакле, ритам протока космичке енергије кроз људски организам, посебно кроз срце, је изузетно важан и може да се искористи при исцељивању срца. Истраживања су показала да су понедељком инфаркти најчешћи, што је, без посебне анализе, повезано са стресом на радном месту и почетком нове радне недеље. Једноставно, понедељком између шест и десет сати ујутру дешава се највише срчаних и можданих удара. Организам у том периоду почиње да се буди, припрема се за дневне активности, потребно му је више кисеоника него у току ноћи, па се ослобађају једињења која доводе до пораста крвног притиска, што може да буде кобно за особе које имају кардиоваскуларне проблеме. За то је, између осталог, одговоран и пораст нивоа кортизола („хормона стреса“), који луче надбубрежне жлезде. Из истих разлога, и крварење из носа најчешће је у то доба дана.
Научници су утврдили да ризик од инфаркта, или интензивније испољавање симптома болести, знатно варирају у односу на доба дана. Професор Расел Фостер са Оксфорда, неуролог који се бави истраживањем утицаја „биолошког сата“ на организам, тврди: „Као и већина дешавања у природи, и људска психа и понашање су под утицајем 'унутрашњег' часовника“.
„Биолошки сат“ (циркардијални ритам) подешава биолошки „пејсмејкер“, који се налази у хипоталамусу. Од њега зависи низ физиолошких процеса у организму, као и фине промене у нивоима хормона, неопходне за нормално функционисање организма. Али, све то може утицати и на облик симптома одређених болести.
Неуролог Сасоне Корси је у вези са тзв. биолошким ритмовима записао: „Наши циркардијални ритмови и метаболизам веома блиско сарађују, не би ли обезбедили ћелијама нормално функционисање и здравље. То откриће пружа научницима нови поглед, како би разумели узајамност два витална процеса. Осим тога, може имати велики утицај на нове третмане у вези са болестима изазваним недостатком енергије у ћелији.“
Космички електромагнетни токови, у светлосном опсегу, утичу и на почетну ритмику покрета људског ембриона. Хелиогеокосмичке активности у току развоја ембриона могу да промене физички, енергијски и душевни развој после рађања. Деца рођена у периоду максималне активности Сунца имају мању дужину и тежину. Код рођених за време минималне активности Сунца, полно сазревање је од 10. до 12. године, а код особа које су рођене за време највеће активности Сунца, полно сазревање је касније – између 15. и 16. године. Унутарутробни развој и живот после рођења умногоме зависе од тога у којој је фази 11,1-годишњег циклуса сунчеве активности настао ембрион. То значи да је изузетно значајан моменат оплодње јајне ћелије, јер је њиме одређен утицај космопланетарних чинилаца. Од тога зависе ритмови раста и развоја, а исто тако структура организма и његова ритмика у различитим периодима живота. У дане повећане активности Сунца, погоршава се здравље особа са повишеним артеријским притиском и повећава вероватноћа наступања и пооштравања још 35 познатих болести. Раздешавања организма условљена су и порастом геомагнетне активности.
Марија Тан је записала: „У току сваког појединог дана, Земљино окретање око Сунца – изазива ефект упоредив с оним којег биодинамичари описују као годишње 'удисање и издисање' Земље. Од три сата ујутро па до поднева овај дневни ритам узрокује да се сок диже, а да од три сата поподне све до поноћи истог дана овај ритам утиче на ниже делове биљке“.
Када су тема вечни космички циклуси, најважније је да се они повежу са сваколиким и сваковрсним преображајима, који настају уласком Сунчевог система у ново сазвежђе. Објављено је да се то, у садашњем историјском времену, задњи пут догодило 21. децембра 2012. године, подразумева се у складу са „Платоновом годином“. Тај преображај се понавља приближно сваких 2150 година.
Код астролога се често помиње прелазак из „ере рибе“ у „еру водолије“, а физичари тврде да се у преображајима мења тзв. Шуманова резонанција. Неки истраживачи сматрају да појаве које се дешавају у опсегу од 12 до 14 Hz (у оквиру Шуманове резонанције), приближавају људе петој димензији. Повећавање фреквенције и резонанције човекових мисли мења човека по истом закону по којем се лед мења у пару.
Човек може у цикличним трансформацијама временом, у некој од следећих ера, да постане невидљив. То није магија, већ на физици заснована промена. Милош Јовановић, који ради у Институту за документовање и истраживање групе JASON скренуо је пажњу на једно веома значајно дешавање које је започело 21. априла 2017, у 22:06 и још траје. Реч је о наглом повећању вибрације Земље (популарне Шуманове резонанције) на невероватних 46 Hz. Шта би то требало да значи? Можда да ће и сви остали циклуси убудуће бити другачији од оних за које научници знају.
На основу сличних истраживања, закључено је да подстицајни глобалистички продукти, попут генетски модификованих биљака, могу да изазову у глобалном мозгу (универзални ум у јоносфери) сабирање свих можданих таласа. Нешто се догађа. Неприродно? Копачи научних тунела „новог доба“ тврде да свет полако кроз освешћење улази у „пету димензију“. Наводно, чули су глас ванземаљаца, који су им то саопштили. А шта ако су људи сами у свемиру?
Но, без обзира на то шта се тренутно догађа и са каквим се необичним животним ситуацијама суочавају, људи се према дешавањима односе предвидљиво и устаљено.
Једни се не обазиру на то што се догађа, или се догодило, и понашају се као да се догађај никад није десио, јер ни у шта и никоме не верују, како би могли догађај да приме здраво за готово. Они чак не мисле да нешто знају. Оптерећени стварношћу, понашају се као да потпуно владају собом, па макар им се у том часу, због недовољне информисаности, тресла колена. На тај начин разрачунавају се са својим опсесијама, заблудама и илузијама и тако уздижу своју душу. Тако мисле „необразовани“ људи, тзв. руља.
Други све прихватају здраво за готово и мисле да знају шта се дешава. То приличи људима чија је свест одређена религијским садржајима, или су „системци“ – мисле главом претпостављеног. Заједно са првим скупом чине „универзални скуп“.
Трећи су опседнути неким догађајем, јер га не могу одбацити, али ни прихватити. Све прате и не знају, у Ахриманском свету лажи, шта је истина. То приличи недовољно разборитим људима. Разапети су између истине и лажи. Мучи их стварност, али уче из догађаја и теже освешћењу.
Четврти су посвећени себи и свом душевном развоју. Знају шта могу да мењају и то чине. Друштвено су ангажовани колико то околности допуштају. Резултат њиховог живота је виши ниво душевности и духовности.
Предвидљивост понашања људи је у доброј мери парадоксална. Научници усавршавају тзв. вештачку интелигенцију, раде на побољшању нанотехнологије, роботизују процесе, клонирају биљке и животиње, развијају теорију организације, оптимизују управљања стално променљивим процесима, а немају знања о души, мислима, емоцијама, слободној вољи, снази вере итд. Понашају се као да су немоћни пред друштвеним процесима и када схвате да су погубни. Иако своје задатке обављају скоро савршено, све се одвија мимо њих. Само посматрају стварност. Чини се да „нека сила“ не дозвољава свеобухватно спајање знања и као да још није време да се догоди преображај људи на боље.
Намеће се питање: Зашто треба знати за космичке, вечне циклусе? Једноставно, због наслућене истине да је све у свемиру програмирано. То значи, да је свемир заснован на програму (звезде и планете су програм), животињски и биљни свет је програмиран, човекова душа је програмирана (састављена од кодова). Слободна воља постоји, али само код свесних бића, а човек је, према Браниславу Петронијевићу, апсолутно несвесна душа.
Све док се човек не освести, биће блокирано његово првобитно сећање на право наслеђе. То је највероватније учињено да би душе могле да уче из искуства слободне воље, неометане сећањима на прошлост. Понављања као да утврђују градиво, а живот у непрестаном учењу зачас пролети. Садашње промене магнетног поља и Шуманове резонанције, те слабљење меморијских блокада, наговештава подизање свесности на виши душевни ниво. Диже се вео заборава, а то значи да ће човек душевно брже расти у следећем циклусу. Све увек мора да буде тако како јесте.
Очевидно је да о космичким циклусима и програмима не одлучује човек. Зар неко помишља да Прадавни не зна шта чини? Зар је могуће и помислити да није предвидео понашање људи и садашње исходе?
Хришћанство је одиграло своју улогу. Исус Христос је одиграо своју улогу. Највећи васпитач свих времена није успео да васпита ни своје најверније ученике – апостоле, а камоли људски род, али је обележио време и показао да су могући безгрешност и беспрекорност. Те врлине остају будућности. Највећа вредност времена великих посвећеника је у сазнању о количини зла коју носе грамзиве душе, потреби да се учи о души, те о неопходности да се измени начин размишљања.
Можда ће спасу човечанства, или одгађању самоуништавања, помоћи хуманисти. Уосталом, четврти највећи верски правац данашњице, после хришћанства, ислама и хиндуизма је хуманизам. Хуманизам отвара нови духовни пут. На Планети је тренутно милијарду хуманиста и њихов број непрестано расте.
С друге стране, догађаји у више од 2020 последњих година, припремили су људски род за освешћење и нови космички преображај. У следећих 130 година, ако хришћани нису рекли неистину у вези са Исусовим рођењем, људи ће се освестити, нестаће религије. Нестаће и самозвани Божји народи. На пример, заборав ће покрити име Срби, србски језик и србско писмо. Иако ће то бити космички грех пропраћен „космичким болом“, Срби ће нестати захваљујући нагомиланом злу и недостатку планетарне свести.
Ретки су људи који мисле попут Оскара Фрајзингера, посланика у парламенту Швајцарске: „Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио“.
Захваљујући планираном и неумитном освешћењу, које ни сада не зависи од човека, комуникација у „новом добу“ ће највероватније бити поново мисаона. Наставиће се енергијско разблаживање. За отприлике 450 година Земља ће имати све више становника, који подсећају на Атлантинђане. Наставиће се промене резонанција, ка све духовнијој сфери. Нестаће проклетство Ханана, које је изнедрило похлепу и похоту, заједно са мржњом, лажима и неслободом. Човек ће бити приморан да заборави време Макијавелија, Минхаузена и психопата. Они су заједно са великим посвећеницима (Рама, Кришна, Хермес Трисмегистос, Заратустра, Фу Хси, Озирис, Мојсије, Исус Христос, Падмасамбхава гуру Ринпоче...) одигрили важне улоге у освешћивању људи.
Важно је да се зна, да су велики посвећеници аватари, који су добили најзначајније цивилизацијске улоге од универзалног ума. Они шире идеје за развој друштва. С друге стране, постоје и аватари који уче људе стваралаштву. Међу њима су се највише истакли Леонардо да Винчи, Јохан Волфганг Гете, Никола Тесла, Фјодор Достојевски, Исак Њутн, Александар Пушкин, Карл Густав Јунг, Блез Паскал, Готфрид Лајбниц... Они јесу остали у прошлости, али као да су живи, јер људски род припада њиховом делу.
После свега што се зна, могуће је рећи да нестанак хришћанства и свих других религија, које нестају због садашњег нивоа људске свести, неће бити безбожан. Напротив, сваки космички циклус само потврђује Бога, Творца свега постојећег. И када нема великих посвећеника, Бог постоји. Наравно не такав каквим га људи замишљају. Зашто је то тако, зна само Несазнатљиви.
Све у вези са животом у свемиру своди се на претпоставке. Освешћивање, које је у току, највероватније је, на неки начин, повратак Извору. Промишљање о циклусу, који се завршава као апокалипса, не би требало да значи тренутни заборав све време (само)уништаваних Срба. И када нестану њихово име и језик, а нестаће, остаће оно што су Срби архетипски настојали да оставе будућим покољењима – душевни потомци. Нестаће језик због нових, неминовних техничко-технолошких решења, посебно због увођења 5Г и 6Г технологија. Уосталом, свет убрзано иде стопама Кевина Ворвика. Нешто је сасвим извесно, у нову космичку еру освешћени универзални човек унеће србско добротољубље, истинољубље, частољубље, правдољубље, трудољубље, односно: богољубивост, родољубивост, мирољубивост, гостољубивост, трудољубивост... Довољно за једно предање, ако те особине буду икад потребне.