Неокортикални рат 2
Издавач: Војноиздавачки завод
Место: Београд
Година: 2001.
Тираж: 1000
Књига је распродата
Опис књиге
Друго, допуњено издање књиге Неокортикални рат.
Књига је имала специфичну судбину. Изашла је из штампе 2001. године, после доласка на власт "петооктобараца". Генерал, рецензент књиге, није имао храбрости да допусти њено промовисање у војним просторијама, будући да у књизи има оштрих замерки америчкој администрацији. Иако сам тада био портпарол Војске Југославије, нисам могао да јавно наступам и говорим о садржајума књиге. Зато је изашла књига "Сатана се више не крије" у издавачкој кући "Евро". Било је то треће издање књиге "Неокортикални рат".
У овој књизи аутор настоји да, с војног аспекта, опише све доминантнију светску тенденцију да се тежиште људских сукоба пренесе из војне на неокортикалну сферу, у којој се утиче на психу, вољу, осећања и имагинацију људи, како би агресор лакше и једноставније остварио своје „виталне интересе“. Реч је о (зло)употреби мозга и мисли, у емотивној, менталној и духовној сфери. Разматрајући наговештаје тоталног рата аутор сугерише као решење сведимензионалну одбрану у којој су организовани укупни умни, материјални и духовни потенцијали нападнутог друштва.
Извод из књиге
Предговор
До истине постоји само један за човека готово несавладив пут. Да би се предмет, појава, догађај или било шта друго у потпуности препознало, разумело, и безусловно прихватило, потребно је прићи им онолико пута колико различитих путева до њих води, или их аналитички и синтетички обухватити одједном са свих полазишта. Први начин је узалудан: безброј је путева, а живот је кратак. Други начин је неопходан, али не припада људима, него свемогућем. Човеку је, на краткој животној стази, дато да посматра живот у неколико од безброј димензија и да закључује и покуша да схвати шта све не зна, односно шта крију недоступни путеви.
О неокортикалном рату могу писати они који су схватили каква опасност прети човечанству након што је одлучено да се људима промени свест како се не би опирали остваривању њима супротстављених интереса. У овој књизи забележено је тзв. војно размишљање. Пошто је тема веома комплексна (интердисциплинарна, интрадисциплинарна и трансдисциплинарна) поглавља су прилично самостална, па се књига може читати са повременим одлагањем. Наиме, неокортикална сфера је предмет истраживања психолога (посебно из области когнитивне психологије), неуролога, биолога, неуробиолога, генетичара, физиолога, хемичара, физичара, (посебно из области квантне физике), електроничара, информатичара, биохемичара, биоинжињера, геофизичара, свештеника, официра и др. Како је реч о рату, садржај који следи не може да буде без опорости, нити читаочев осећај пријатан и без стрепње.
О неокортикалном рату треба да знају они који су га започели, несвесни да ће уследити заједничко страдање и они који се спремају да стану на белег нарастајућем злу, покушавајући да унуцима своје деце обезбеде извеснију будућност. У књизи нису објављени готови модели решења, али су наговештене могућности супротстављања. Област метафизике послужила је и као простор у којем се крију решења, као подручје из којег треба премештати осветљене и расветљене појаве у област физике и као „зона сумрака”. Природно је да се за оригиналним решењима трага и у метафизици. Уосталом, у неокортикалним методама раздешеном друштвеном систему нема рационалних решења за ирационалне проблеме. Неокортикални рат је изазов за племените и мудре стручњаке.
Рат знања који ће обележити 21. век требало би да покаже да оружја не треба стварати, јер „мач има две оштрице”, те од њега могу поред добрих људи страдати и злотвори (људи без астралне, а са исквареном менталном матрицом), који сваком новом инструменту додељују улогу оружја. Треба веровати да ће у времену које је непосредно пред човечанством снага знања умних људи зауставити деструктивце који не располажу ни врлинама ни знањима, него (зло)употребљавају туђа знања.
Читаоци не би смели, док читају књигу, да сметну с ума једну истину о којој повремено говори др Никола Н. Иланковић: „Научници имају привилегије: могу да буду радознали, детињасти, необични, увек СВЕСНИ значаја проблема који истражују, задовољни када имају резултате, срећни у својој имагинацији и у свом истраживачком свету”.
