Освешћење
Издавач: Пан-пласт
Место: Београд
Година: 2017.
Тираж: 1000
Цена: 1.500 динара
Опис књиге
Од прве странице књиге читалац и аутор учествују у величанственом, посвећеном послу – заједно са Творцем мењају космос. Ако се схвате непрестани догађаји у „пољу нулте тачке“, биће јасно да је сада све другачије него што је било пре читања књиге. Покренута је енергија која би требало да освести и оплемени све ствараоце у окружењу, јер скоро сви здрави људи су мисаоно свемоћни.Од прве странице књиге читалац и аутор учествују у величанственом, посвећеном послу – заједно са Творцем мењају космос. Ако се схвате непрестани догађаји у „пољу нулте тачке“, биће јасно да је сада све другачије него што је било пре читања књиге. Покренута је енергија која би требало да освести и оплемени све ствараоце у окружењу, јер скоро сви здрави људи су мисаоно свемоћни.Иако је све речено највероватнија истина, и после читања књиге биће незадовољних, будући да ће наизглед све остати неизмењено.Међутим, уколико људи схвате да они стварају космос и да живот није позоришна представа намењена за безбрижно посматрање, него су сви појединачни умови у „Сну летње ноћи“ главни јунаци – сва будућност биће у људској режији.
Извод из књиге
У првом лицу
Неспорно је да људски род поседује бројне врлине и да су људи већином лепи, те да умеју да буду умни, пријатни, насмејани, расположени, великодушни, племенити, пуни љубави, искрени, маштовити, вредни... Ипак, ко год довољно отвори свој ум, схвата да нешто није у реду с људским мислима и не само са њима. Зашто? Једноставно, планета Земља пружа људима сјајне услове за живот, а они упркос томе све време угрожавају сопствени опстанак и непрестано ратују. Зар то није апсурдно? Борба са сопственим мислима прелази у врсту непрестаног рата, те се Земља као планета физичког рата обогаћује можда суштинским ратом – ратом против зла у себи и против свих лако уочљивих недостатака. Свакодневица подсећа на сумануто понашање људи, а историја бележи бизарне догађаје, попут вишевековног насилног поримокатоличавања, исламизовања и арбанизовања Срба, геноцида над Јерменима, покушаја Немаца да затру Јевреје, до масовног самоубиства следбеника Џима Џонса. У само неколико јануарских дана 2017. године, у време када се очекивао бољи однос између САД и Русије (после избора Доналда Трампа за председника САД), свет су прекриле вести да је НАТО упутио војску према границама Русије и да је Русија упутила своје снаге у додир са јединицама НАТО-а.
Све што замерам људима, замерам и себи. Све што сам научио о недостацима људског рода је и лично искуство са сопственим манама (од физичких до духовних). Догађало ми се да негде пођем и да се једва присетим зашто сам пошао, да купим нешто што већ имам, да ме људи преваре, да ме неко безразложно провоцира, да кажем нешто што не желим, да се понекад злурадујем... Ништа од свега наведеног у овој књизи не мора да буде истина, али освешћење после свега што се догодило и догађа подразумева да читалац све време док чита ову књигу мора истински да мисли и промишља сваку написану реч.
Већ дуже од десет година тврдим да се људи постепено освешћују. Био сам свестан најмање четврт века да је на планети Земљи убрзано историјско време и да све већа умреженост људи омогућава убрзано прогледавање и самосвесност. И сада сам уверен да се људи неумитно приближавају истини. То могу да тврдим само зато што је човек у свему предвидљив. Та предвидљивост се увелико искоришћава. На пример, експерти за истраживање попут Џон-Дилана Хајнеса, из Бернштајн центра за рачунарску неуронауку у Берлину тврди: „Проучавајући понашање мозга до тренутка свесне одлуке, препознају се сигнали који стављају до знања да ће се испитаници померити отприлике десет секунди пре него што су тога свесни. Истраживачи могу са сигурношћу да предвиде дугме које ће испитаници притиснути“.
Али, шта би могло да буде освешћење? Шта је то свест? Свест је човеков ум, а психа је његова подсвест. Док се не информишу истином, они су само потенцијали – само делови неосвешћене душе. Када се свест освести, говори се о самосвести. Циљ је да се душа освести у целости (и ум и психа). Подразумева се да је душа освешћена тек када привремена, једнократна, секундарна душа (личност), препозна вечну, примарну душу и схвати и прихвати њен и свој животни циљ. Заправо, непрестаним освешћивањем личности освешћава се душа. Освешћеност (просветљење) је моменат када секундарна душа (личност) сазнаје да има душу и да о њој треба да брине. Ја има(м) душу!
По свему судећи, будући да човек има свест (ум) и подсвест (психа) на исти начин и Бог има обе компоненте. Душа са подсвесним делом је део свепрожимајућег Бога. Човек преко своје и Божије подсвести креира космос. Од подсвесног дела Бога човек измољава, захтева и добија – Божија подсвест треба само да га разуме. С друге стране, свесни део Бога поставља и надгледа правила игре. То значи да се освешћивањем личности долази до свести о сврси постојања, а освешћивањем подсвести до свести о сврси живота.
Многи научници су настојали да дефинишу свест. Александар Митровић у је у књизи Утицај свести на материју написао: „За свест је нужна рефлексија. Као што себе не можемо видети без огледала, тако ни Јаство (душа – прим. РС) не може себе препознати без Ја (личност – прим. РС) и обратно.“ Пјотр Демјанович Успенски је у књизи У потрази за чудесним – Фрагменти непознатог учења навео размишљање Георгија Ивановича Гурђијева: „... Постоји индивидуалност која доминира физичким телом човека и његовим жељама и у стању је да превазиђе његову неодлучност и његов отпор. Уместо механичког процеса мишљења ту је свест“.
Да ли сте се икад запитали зашто су вам пошле сузе због некога ко вам ништа не значи, зашто сте се смејали када је неко неспретно пао и сломио се, зашто сте купили нешто што вам не треба а прескупо је, зашто сте заборавили шта све имате у шпајзу, фрижидеру, џеповима, зашто сте заборавили речи неке песме или нечије име, зашто, зашто, зашто...? Можда је одговор у томе на нисмо савршени, односно да је програм који нас чини људима недовољно савршен.
Уосталом, откуд толика предвидљивост понашања људи? Није тешко одговорити на то питање. Једноставно, човек је врста суперосетљивог, енергијског, космичког механизма, јер на човека (тело, животну енергију и његову душу) утичу све постојеће енергије и информације, без обзира где се налазе. Направљен је према врхунском програму, али изгледа и са (не)планираним грешкама, да не би достигли и надмашили креатора или клонера, ма ко то био.
Да је човек машина којом управљају спољни утицаји сматрао је и Георгиј Иванович Гурђијев. Уосталом, два канадска писца, Морис Котерел и Адријан Џефри Жилбер, написали су бестселер о теми „Повезаност соларних активности и људског понашања“. У њему су доказали недвосмислену везу између успона и падова светских царстава и соларних циклуса. У једној студији је доказана несагледива повезаност између натпросечних годишњих геомагнетних активности (ГМА) и вероватноће да ће у истој години избити ратови. Године 2001. је ДПА (Deutsche Presse Agentur) објавила чланак под насловом „Научници радио-таласима укључују и искључују наследни материјал“. У том чланку је написано: „Научнику Џозефу Џејкобсону са Технолошког института из Масачусетса (МИТ) пошло је за руком да радио-таласима искључи и поново укључи поједине молекуле ДНК“ (дезоксирибонуклеинска киселина). Модерна квантна физика је осим тога утврдила да клице свести постоје и у најмањој елементарној честици. Уколико човек искаже неку инспиративну мисао, то ће истовремено подстаћи емоцију (Psyche), биолошки крвоток (Bios) и физичке мождане таласе (Physis). Зар наведено није доказ да је човек космички механизам, те да је све у космосу и умно и повезано, а још више да човек зависи од много чега а да тога није свестан. Човек делује као строј са којим се може управљати. Тако су га доживљавали и истраживачи из времена Николе Тесле. На људску душу је могуће утицати са даљине, што су доказали Алберт Абрамс и Генадиј Јаковљевич Темњиков. Са људима се лако може манипулисати, јер је познато како мисле.
Један од првих теоретичара који је наговестио могућу злоупотребу људске лакомости и сугестибилности био је Едвард Бернез. Он је проучавао облике комуникације за контролисање (како је говорио) глупих маса. Будући да је манипулација свешћу људи узела маха посебно крајем 20. века и почетком 21. века, може се рећи да је тај феномен најбоље објаснио Сергеј Георгијевич Кара-Мурза. Код овако устројеног а не освешћеног човека, неспоразуми, расправе, сукоби и ратови су неминовност. Фридрих Ниче је у свом делу Списи о грчкој књижевности и философији написао шта мисли о људској суштини и животу, и при томе се ослонио на мишљење свог колеге Артура Шопенхауера: „Борба је својствена свем постојању. То вечито прелажење победе с једне стране на другу Шопенхауер (Свет као воља и представа, том I, стр. 175) описује следећим речима: 'Тајна материја мора стално да мења своју форму, јер механички, физички, хемијски, органски феномени – вођени узрочношћу – жудно теже к испољавању, отимајући један другом материју, пошто свако жели да обелодани своју идеју. Тај сукоб може следити кроз читаву природу; чак, она и постоји само посредством њега'“.
Уосталом, како је Џорџ Орвел у књизи 1984 могао да предвиди развој догађаја уколико човек није предвидљив? Због предвидљивости људског понашања, намеће се питање: који су то принципи попустљивости и механизми одбране усађени у човека, због којих је у тој мери подложан манипулацији? Али, ко је и зашто, човека тако зависним направио?
Суштина ове књиге је да осветли „проблем човека-машине“ и да помогне освешћеним људима да се самокоригују и да избегну, будући да су и сами креативци, понављање „грешке“ онога које направио човека. На основу свега што знам, сигуран сам да садашњег „човека-грешку“ није створио Творац свега постојећег. По свему судећи, Творац је створио истовремено прве људе и друга бића која су му била хијерархијски ближа или даља. Бог не би створио човека са толико мана, али с разлогом не жели да Он буде коректор људске судбине. И овакав свет има смисла. Уосталом, Георгиј Иванович Гурђијев је веровао да када машина познаје себе, престаје да буде машина. Двадесетпрви век је прилика да човеколика машина после освешћивања коначно постане Божји Човек.
Људи не знају ко је претходио Анунакима и Елохимима, нити знају да ли је реч о истим бићима, а знају само делић историје који су писали победници после записа у прекрајаном и прилагођаваном Светом писму. Више нико не може да се закуне ни над Библијом, толико је планета Земља опхрвана неистином. Земља је планета физичког рата између Божјих створења, или њихових клонираних извода (првих, других и/или ко зна којих извода), баш као што је планета Марс, према уверењима окултиста, планета душевног рата. Поборници религијских схватања тврде да се води и стални духовни рат између Арханђела и Архдемона. Остаје да људи ускоро буду сведоци докле их је довела допуштена слобода о којој говоре религије. Праведници верују да ће исход бити по Божјој вољи – божанствен.
Из претходног произилази да су природне манипулације са људима и њихово програмирање емоција и мисли. Човек је све више свестан сопственог зла и зла које се шири планетом. Оно што је највећи проблем је (не)људски напад на Мајку Земљу као еколошки простор и напад на људски мозак, и то у ситуацији када је на планети све више људи а све мање расположивих ресурса. Чини се да је човечанство на ивици амбиса, а људи се понашају као да их се то не дотиче. Играју се и светкују.
Наизглед неко напада човечанство, а о томе медији ћуте! Да ли то ради несвестан човек направљен са душевном грешком, или је неко други у улози деструктивца одлучио да уништи планету и на њој људски род? Тек, свакодневно се загађују ваздух, вода, земља, храна, али и емоције, мисли, нагони...
Данашња храна и лекови као да су направљени да убијају људе. Лаборанти независне америчке лабораторије Natural News анализирали су више од 1000 узорака различите хране, од „супер“ хране до „џанк фуда“, преко витамина, житарица и свега што се данас нуди под ознаком „храна“. Мајк Адамс, доктор и главни научник наведене лабораторије дошао је до закључка: „Храна је дизајнирана тако да убија. На основу онога што сам видео примењујући атомску спектроскопију и анализу супстанци којима се људи хране, доказао сам да се храна намерно обликује тако да се човек што пре усмрти. Храна данас изазива смрт, психичке болести попут деменције, стрес, депресију, неплодност, оштећења појединих органа, кожне болести, туморе, мождане ударе, али и оно што је најважније, долази до губитка способности човека да размишља рационално (долази до сметености, недостатка концентрације итд.).“
Све више је објављених информација о томе да је храна контаминирана тешким металима (олово, жива, азодикарбонамид, бакар, алуминијум...), које људи свакодневно уносе у организам. Реч је о отровима у производима који се масовно користе у целом свету. Резултати исхране загађеном и зараженом храном су масовно лудило, ментални поремећаји и психозе, пораст криминалитета и броја затвореника, болести зависности (посебно од хемикалија и лекова), недостатак масовне радне снаге, повећање зависника о државној благајни, слом демократија које не могу заживети због умне заосталости људи с правом гласа, те потпуна неспособност јавности да схвати основне информације сервиране у средствима јавног информисања. Дугорочна последица тровања храном је пропаст модерне људске цивилизације. Узгредне појаве су економска неодрживост, еколошко уништење, масовна депопулација становништва, политичко насиље...
За све који очекују Трећи светски рат, пророкован од језуитског генерала Алберта Пајка 15. августа 1871. године, тврдим да је тај планирани и програмирани рат у току и да су се језуити распоредили за завршне операције. Тај сведимензионални рат је усмерен против сваког живог бића. Храна у том рату има значајну улогу, будући да мења суштину људи, а самим тим и стварност у којој људи живе. Тровање храном, лековима, вакцинама и пестицидима је очевидно специјалка деструктиваца. Уосталом, намеће се питање: Када вам је последњи пут неки лекар препоручио чај или неку проверену народну терапију уместо лека? Зар није чудно да све више деце има дијагнозу „аутизам“ у време када се све чешће рађају индиго, кристална, звездана и светлосна деца, а техника и технологије напредују? Докторка Стефани Сенеф, изнела је своја запажања о узроцима аутизма и посебно навела да је Монсантов хербицид „Роундуп“ кривац за убрзано ширење аутизма и развој других неуролошких поремећаја.
Заиста се чини, да некоме не одговара да људски род прогледа и да се освести. Апсурд је што набројане последице оправдавају понашање власти и медија. Владари и медији су болесни. Оболели су од вируса Борна и тиме што нису заштићени од тровања храном и пићем. Другог оправдања нема.
Још у својој књизи првенцу под насловом Неокортикални рат цитирао сам америчког сенатора Сема Нана, који је у Конгресу изјавио да нове генерације уместо да су паметније од претходних све више делују затупљено. Раскорак, настао између наглог развоја технологија и могућности људи да контролишу такав развој и њиме управљају, најчешће је претворен у јаз између сложености техничких средстава и оспособљености људи за његову примену. Али, да ли је то цела истина? Професорка енглеског језика и књижевности Љубинка Боба Недић објавила је на свом личном блогу текст о генерацијама деце која немају своје мишљење. Поставила је тему: „Зашто су нам деца отупела?“
У сада чувеном блогу професорка је између осталог написала: „Већ неко време, тачније неколико последњих година, борим се са прихватањем чињенице да сазнајне способности мојих ђака опадају из генерације у генерацију, да расте равнодушност, незаинтересованост, отупелост... Концентрација се мери секундама... Наравно, говорим о просеку и знам да има сјајних изузетака, али знам и да их је из године у годину све мање... У последње време процес смањивања способности деце се одвија толико брзо да је буквално свака нова генерација уверљиво лошија од претходне. Више не треба да прође пет-шест година да би се разлика приметила. Сада је опипљива и страшна... Пре две године осећала сам се јадно када сам из оперативних планова избацила све дугачке текстове. Те исте текстове су ђаци пре десетак година савлађивали као од шале... Најгоре је када их питаш за мишљење. Тргну се и збуњено те погледају. Није им јасно због чега их смараш захтевом да имају мишљење на неку тему, и то тему блиску њиховом узрасту... Сазнала сам једино да немају снове.“ Завршила је болним вапајем: „Хајде да се освестимо сви заједно. Хајде да бар децу не дамо. Хајде да помогнемо деци!“. Вапај професорке Недић само потврђује истину да неко намерно не дозвољава освешћивање и да је, за сада, тај неко моћан и успешан у манипулацији.
Занимљиво је да у реакцији професорке није узет у обзир један важан феномен, а то је да деца долазе у први разред, понекад и у вртић, препуна хаотичних информација. Дочекује их школски систем у којем су васпитачи и учитељи неспремни да понуде деци информациону надградњу и за децу занимљиве садржаје. Родитељи, васпитачи и учитељи су досадни деци узраста од седам година, која расту уз рачунаре, цртане и друге филмове, мобилне телефоне и видео игрице. Неваспитани родитељи не знају да одговоре на основна питања: шта је то живот, шта је душа, мисао, емоција, љубав, истина... Питање је зашто су деца заглупљена (а јесу). Највероватније је, да је одговарајући одговор да не постоје људи који су способни да преуреде школски систем за генерације које се на сасвим други и бржи начин скоро ирационално и неодговорно информишу. Тај одговор је рационалан, али шта мислити уколико је планета Земља намењена за прочишћавање душа освешћивањем, уколико је нека врста чистилишта?
Моје је да у овој књизи докажем да је освешћивање могуће и да је у току, без обзира колико провереним и непоправљивим „зликовцима“ то не одговара. Узгред, човек ће у настојању да реши планетарни проблем, у одбрани свог живота, ојачати и подићи се на виши душевни ниво – подразумева се постаће и духовнији. Уосталом, број бесмртних људи се повећава.
Наручивање
1. Наручивање књиге за купце из Србије:
Ради наручивања књиге ОСВЕШЋЕЊЕ, можете да се јавите на мобилни телефон 062 448 965, или да напишете СМС поруку са вашег мобилног телефона. У поруци наведите пуну адресу на коју је потребно да се упути књига. У року од једног дана, осим када нисам у Београду (годишњи одмор, приватно путовање, трибине, предавања и промоциjе ван Београда) биће вам упућена књига пост експресом. Њену откупнину плаћате поузећем (1.500 дин, уз одговарајућу поштарину). Осим тога, књиге се, са истим подацима, могу наручити порукама преко овог сајта, ФБ странице и преко и-мејл адресе. Све податке имате на овом сајту.2. Наручивање књиге за купце ван Србије:
Због компликоване процедуре око слања књига у иностранство и убацивања царинске администрације чак и за једну књигу, иако је штампана ствар лако проверљива, упућујем вас на интернет књижаре: