Магија у неокортикалном рату
Издавач: ИПА "Мирослав"
Место: Београд
Година: 2005.
Тираж: 1000
Књига је распродата
Опис књиге
На основу најновијих научних истраживања, читаоцу се нуде „бисери“ о утицају космоса на мисли, утицају енергетских поља на људски мозак, душу и психу човека, о могућности утицаја човекове нервне силе на природу, о психосоматском самоизлечењу, и, на пример, о утицају човекове свести на структуру воде и природу уопште.
Извод из књиге
Магија - спона са космосом
Људско мишљење може себе схватити само уколико се енергично и креативно и довољно саморазвије, без икаквих ограничења. А за то је, по свему судећи, већ трасиран умни пут. Тај став потврђује истина да се све више и научно потврђује да мисли човеку омогућавају везу са натчулним светом, што у најопштијем смислу подсећа на његове магијске могућности.
Отац Тадеј није имао позитивно мишљење о магији, напротив: „Магија делује тамо где нема чврстог сједињења са Богом и где нема молитве. Делује тамо где су људи расејани, разбијени и неуједињени, без споја са извором живота. Магија је оптерећена мисао која паралише, раздешава и заробљава оне који су изван обраћања Богу срцем“. Проблем је што је и обраћање Богу срцем – својеврсна магија.
Према неким схватањима, магија се разликује од религије по томе што не претпоставља постојање никакве више силе. Човек који се служи магијом не моли се никаквом божанству да би остварио свој циљ. Према другом гледишту, магија има религијску основу, будући да магичари током ритуала призивају арханђелске чуваре. Осим њих, приликом прочишћавања мозга и ума, у церемонијалним обредима на различитим нивоима, у магијски круг улазе, на пример, Хесед (сефира), Јупитер (планета), Маат (Бог), Цадкиел (Арханђел), Кашмалин (хор Анђела), Јофиел (интелигенција планете), Хасмиел (дух планете), Јесод (сафира), Себ (Бог), Зазиел (Арханђел), Ишим (хор Анђела)...
Магијска формула (басма) разликује се од молитве по томе што „онај који баје схвата да басмом утиче на непозната бића (најчешће на нечисту силу), док је црквена молитва жеља, с надом да ће се испунити“... Магија је вештина заснована на привидним везама и односима између појава и ствари, скуп практичних радњи помоћу којих човек тежи да овлада природом и потчини је својим жељама, односно да скрене ток збивања у природи и друштву у смеру својих потреба и ишчекивања.
Хомеопатска (имитативна) магија представља настојање човека да изнуди остваривање својих жеља заснованих на мисаоном моделу. Магијски обред је у суштини имитација успеха који се жели постићи. Занимљиво је да већина људи који примењују имитативну магију сматрају да је бављење магијом грешно и штетно, иако је њихов ритуал заснован на утицају мисли на природне силе и изазивање, или спречавање, кише, ветра, ватре... Преносна магија се заснива на веровању да оно што се чини предмету, истовремено се чини и лицу са којим је тај предмет у додиру. У основи тог типа магије је закон додира или преношења. Ствари које су једанпут биле у додиру, једна с другом, продужују да делују једна на другу и на раздаљини, односно и после престанка додира. Постоји и магија речи, па примитивни народи избегавају да назову правим именом све оно што је страшно или слути на зло; стога се обично штите од штетног дејства заменом имена.
Писцима лепе књижевности опрашта се када имају разбарушену машту и тврде да је стваралаштво тајно писмо, криптографија, коју морамо учити и тумачити. Потребна је машта и да се схвати да све информације у космосу чине речи, симболи, слике у мислима, холограми... Да ли су сви људи спремни да схвате да је историја света писмо које они читају и непрестано пишу?
За магичаре људи су слова и симболи. За оне који знају вредност и моћ Светог писма није мистично што човек може потражити ма коју реч у њему и видети каква јој је духовна манифестација. Енергија се утискује у живу материју, а у њој је „памти“ вода, или можда само водоник. Зато није чудно што симбол, знак, слика, фотографије, печат, икона, крст... сви предмети који су били у додиру са аутором (творцем) садрже и носе превасходно његову енергију. Енергија свега што постоји одсликава се у потпуности и свевремено, те није чудно што се она може декодирати у свакој тачки свемира у којој се било када налазила. Када екстрасенс узима предмет у руке он препознаје и осећа угравирану енергију и информацију. С обзиром на то да су мисли информације у енергији, оне су присутне у свим додирним предметима и у окружујућем етру у стању плазме.
Чини се да мождани таласи (мисаона енергија) имају све већу снагу, због увећаног броја мозгова на Земљи. Они утичу на енергијске процесе у околини, а то одређује и њихов енергијски простор. Нови феномен потврђују истраживачи попут Руперта Шелдрејка, и уз то наводе да постоје честице које могу да се појаве на местима где то по садашњим схватањима није могуће, барем не по законима универзума које знамо: „на два места у исто време, напред или уназад у времену“. Свет изгледа и делује све мистичније и несхватљивије, уместо да је све сазнатљивији и под све већом контролом.
Продор у суштину магије истовремено је и упознавање са „космичким законима“, тако да основна знања магичара треба да буду и део општег образовања сваког човека. На пример, истраживачи свести су доказали да кад се мисли о неком, јавља се енергијски мост између онога ко мисли и онога о коме се мисли. Тада се размењују информације и енергије. Зато је свака негативна мисао енергијски напад и може да нашкоди. Чак и неиспољено слагање присутних с човеком који оговара може бити опасно. Онај ко оговара и лоше мисли о другим људима наноси трауме оговараном човеку и опасно руши своју кармичку структуру. Реч појачава сваки програм. С друге стране, потребно је знати да се унутар саме психе налази стражар који никад не спава. Он је чувар моралног закона чија је казна тако страшна и разорна да не постоји могућност помиловања за починиоца злочина. Од наредбе и осуде тог унутрашњег Сопства не може се побећи, изузев признавањем и прихватањем сазнања о сопственој злоупотреби и чврсте решености да се сличан поступак убудуће неће поновити.
Према једној од теорија, универзум је енергија којом господари човек. Другим речима, човек укупношћу својих енергија непрестано утиче на објективну (уговорну) стварност и, док се не докаже могуће постојање ванземаљаца, он је основа универзума и његова суштина. По свему судећи, чиста космичка енергија подложна је утицају људских намера и ишчекивања. Та ишчекивања сама по себи условљавају да енергија иде у свет и утиче на друге енергијске системе. То би могло да значи, да је универзум много покретљивији него што се то раније мислило. У том случају није нелогично уколико универзум функционише механички у својој основи, и, ипак, једва приметно али неспорно, одговара на менталну енергију људи.