Извод из књиге

Разум воде

Вероватно не постоји људско биће које не зна да је вода најраспрострањенија материја и уједно енергија на Земљи. Живот без ње није могуће ни замислити. Кад год човек бира нови животни простор, прво тражи воду. Она је задивљујућа сила, која учествује у сваком тренутку човековог живота и чува тајну живота. Само се може претпостављати како је настала и одакле је стигла. Реч је о највећем дару земаљском. Има је на Земљи онолико колико је било у време Постања. На срећу не може да нестане, а „зна” на чудесан начин да промени своја агрегатна стања. По схватањима Земљана њихова планета је јединствена у васиони, а вода постоји само на Земљи. У њој су записани сви космички закони. Одговоре на нека питања о води зна само вода. Не постоји ништа у животу мекше и податније од воде, али и ништа чвршће и снажније. Она увек побеђује. Њена својства су другачија од својстава свих других материја у течном облику. Неразјашњено је зашто се густина воде на негативној температури повећава, а на позитивној смањује. Једино се вода при хлађењу шири, а све остале супстанце се скупљају.

Наведена чудесна својства воде омогућавају градњу кућа у хладним пределима, где је потребно да се густом масом попуне празнине између цигала и других грађевинских материјала. Једноставно, свака везивна материја која садржи воду шири се и попуњава празнине. У каменоломима и на местима где се камење издваја дробљењем вода се убризгава у шупљине између стена ради њиховог одвајања, ширења њихових спојева и кидања различитих везивних наслага. То је могуће, јер вода приликом хлађења ствара у капиларима и порама огроман притисак. Да не говоримо о значају воде за време зимских мразева у мрвљењу и уситњавању обрадивог земљишта, што су ратари једноставно и тачно дефинисали тврдњом: Мраз је најбољи орач.

Тајна воде је основа постојања живота и живих бића. Свако својство воде је јединствено. Само вода може бити у чврстом, течном и гасовитом стању. Од свих течности она има највеће површинско напрезање. Она је најмоћнији растварач на Земљи. Научници су већ 1956. године схватили да скоро ништа не знају о води. Тада се догодила и прва мистерија, још неразјашњена, када је чиста вода „отровала“ научнике који су учествовали у тајном истраживању оружја за масовно уништење. Слична мистерија догодила 1881. године на линији Ливерпул – Сан Франциско, након бродолома брода „Лара“. Пошто је спасен са групом преживелих путника, капетан брода је тврдио да се на невероватан начин испунила безнадежна жеља бродоломника. Вода се при чамцима за спасавање, кад су сви мислили да им више нема спаса, претворила од опасне слане плаве воде у питку зеленкасто-плаву воду. Догодило се то на Атлантском океану, после три недеље неуспешног трагања за изгубљеним бродом.

Многи научници су проучавајући метеоролошке појаве, земљотресе, поплаве и цунамије почели да размишљају о води као „умној“ материји, схватајући да се с њом ништа случајно не догађа. Тестирали су воду у присуству разних енергија, предмета, људи, људских емоција...

Занимљиво је да су емоције имале највећи утицај на воду. Схватили су да вода упија и памти сваки утицај. Уз помоћ тананих енергија она фотографски памти све што се дешава око ње, чак и на удаљености од 10 хиљада километара. Постоје подаци да вода упамти садржај текста стављеног под посуду у којој се налази, а да потом речи (информације) утичу на човека који пије воду. Уколико је то истинито, будући да је вода у скоро свему што чини планету Земљу, то значи да је све што се догодило запамћено. Можда је због наведених особина и неких других својстава непознатих научницима вода од давнина коришћена за лечење. Постоје историјски и археолошки записи у којима се помиње да су при томе, кад је било могуће, коришћене посуде од сребра. Уосталом, проф. Рустим Рој, с Пенсилванског универзитета, члан Међународне академије наука Сједињених Држава, тврди да је вода најбољи антибиотик и додаје да амерички војници у Авганистану и Ираку користе „сребрну воду“, која гарантовано уништава све микробе у ранама. Председници САД користе „сребрну воду“ за дезинфекцију руку. Научници тврде да није позната ниједна врста патогених микроорганизама која у лабораторијским условима у додиру са сребром може да преживи дуже од шест минута. Предност овог колоидног раствора у односу на класичне антибиотике је у томе да уништава само штетне микроорганизме, док нетакнути остају бактерије и микроорганизми који су неопходни за нормалну функцију људског организма. Показало се да је структура воде (организованост молекула) важнија од њеног хемијског састава.

Међутим, осим моћи воде, није безначајна чињеница ни колико воде има у човеку, будући да се зна да је вода главна структурална компонента људског тела и да је главни медијум у коме се обављају биохемијске реакције, а и сама учествује у тим реакцијама. Телесну масу човека чини између 55 и 79 процената воде, а 85 одсто људског мозга чини вода. Вода у човековом организму доноси у ћелије хранљиве материје и из ћелија односи отпадне продукте. И на први поглед чини се да је то веома умна радња, јер те супстанце треба препознати и правилно усмерити. Излучевине људског организма садрже претежно воду и имају веома значајну улогу у самоподешавању организма и олакшавају покрете и кретање. Познато је да значајну улогу вода има у терморегулацији људског организма.

Течност која човека највише занима је крв, будући да је 80 одсто крви вода. Она, такође, носи у себи различите облике енергија, као што су емоције и нагон. Уколико се мисли као облик енергије препусте нервном систему, не би било чудно да крв преноси емоције и да, на пример, инфаркт срца настаје када се блокира проток енергије кроз крвоток и посебно кроз срце. Енергија се, по свему судећи, нагомилава као и материја. Прекид енергије у аксоплазми, која је врста згуснуте течности, може да изазове парализу и параплегију. Када се блокира проток мисли, јер неко или нешто не дозвољава тај проток, могућ је инфаркт мозга (мождани удар). Када се блокира проток емоција и нагона, могући су инфаркти у другим прокрвљеним и нервним органима. Дакле, вероватно је да је вода врста информисане енергије, одређене структуром, а да њен садржај зависи од материјалних супстанци обликованих енергијом и информацијама. То што вода највише реагује на емоције, само потврђује њену повезаност с људском душом у којој су осим психе, ум и дух прожети мислима.

Научници претпостављају да су кластери (групе молекула) заправо чудесне ћелије које вода користи за памћење. Истовремено је познато је да и основну структуру молекула ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) чини вода. Најмистичнија особина воде је да помоћу група молекула, као на електромагнетном носиоцу података, бележи све што „види“, „чује“ и „осећа“.

Људи и не размишљају да се вода мења када упале светло, реагујући на електрично поље, будући да њена „нервна структура“ реагује на сваки надражај. Вода поседује информациона „влакна“, која „записују“ сваки однос с околином. Могуће је, тврде научници, да је вода несхватљиви, природни компјутер посебне врсте. Она упија и памти све информације на начин који је организован попут азбуке.

У експериментима вода је реаговала на љубав, привлачност, нежност, бриге, страх, агресију, мржњу, равнодушност... Чак је реаговала на звукове и речи. Њени кристали су били хармонични и лепи попут пахуљица након изговорених речи као што су „хвала“ и „опрости“, а звучни контраритмови и речи мржње и зависти стварали су у води згужване, безобличне кристале.

Уосталом, у руском часопису „Живот”, објављеном у фебруару 2007. године, описано је истраживање извршено у Лабораторији медицинско-биолошких технологија Научноистраживачког института за индустријску и морску медицину у Санкт Петербургу. Научници су у десетогодишњем истраживању, после више хиљада експерименталних понављања, доказали да предмет у облику крста убија микробе и мења оптичке особине воде. Тако су потврдили да има смисла древни обичај да се на храну и пиће покретом десне руке стави крст пре јела. Истраживање је предводила др физике Ангелина Махаловска. Она тврди да се храна прочишћава скоро тренутно и да се то неочекивано чудо понавља без изузетка сваки дан.

У истом истраживању откривена је раније непозната особина речи да могу да преображавају структуру воде, значајно повећавајући њену оптичку густину у области кратких таласа или ултравиолетној спектралној области. Научници су при том проверили дејство обраћања Богу са „Оче наш” и дејство крсног знака на патогене бактерије. Ради истраживања су узети узорци воде из разних басена, бунара, река, језера. Сви узорци су садржали златну стафилококу и још једну увек присутну врсту бактерија. Показало се да се после прочитане молитве „Оче наш” и осењивања узорака крсним знаком количина штетних бактерија смањивала за седам, 10, 100, па и чак и више од 1000 пута! То није потврда о мистичности крста, него о томе да је Бог на све мислио и да су његова дела непогрешива, а ако постоји неко грешан – то је човек. Међутим, ствар и јесте у томе да се човек на путу божјег самостварања освести.

Тачно је да треба молити срцем, што значи да је молитва из душе. Треба слушати поруке срца и „мислити срцем“. Међутим, будући да је оно средиште страсти, не треба допустити да несвесно срце попушта исконском, некултивисаном нагону. Али како спојити молитву и свепрожимајућу воду? Једноставно. Света вода је молитвом информисана вода. Она је изузетно значајна, не само због врсте општења с Богом у време освештавања, него и због својстава воде, која је један од највреднијих облика створене материје. Оптичка густина воде која је освећена осењивањем крсним знаком од стране обичног верника повећавала се скоро 1,5 пут! А када је то радио свештеник – скоро 2,5 пута! Света „богојављенска крштена водица“ осенчена крстом и информисана молитвама свештеника лековита је и некварљива. Ако се 10 грама „свете воде“ стави у 60 литара обичне воде, онда ће сва вода добити особине „свете воде“. Али зар то није потврда закона примењеног у справљању потентизованих раствора у хомеопатији и примена најважнијег космичког закона, по којем се душа опушта у „пољу нулте тачке“ и „празнини“, односно при споју са Богом. Зар то није потврда закона „критичне масе“ у преполаризацији честица при намагнетисању метала, затим при поларизацији светлости и у фотосинтези?

Ангелина Махаловска је закључила да вода „разликује” степен освећења од стране мирјанина или свештеника, односно да вода препознаје степен вере. Истраживања воде нису занемарљива, будући да се људски организам састоји од нешто више од две трећине воде. У овом случају изгледа да је крсни знак – генератор светлости, реч врста снажног појачала, а вода... Она, по свему судећи, има и још неку веома важну улогу.

Резултат истраживања структуре воде је стварање квалитетнијих биљака, уколико се заливају структурисаном водом сачињеном од правилних молекуларних облика, односно тзв. живом водом. У тако гајеним биљкама, поливаним здравом водом без упамћених ружних информација, уобичајени, очекујући садржаји (на пример, микроелементи и биљне беланчевине) били су присутнији и квалитетнији, а облик биљака правилнији и њихова структура чвршћа. Занимљиво је да је за заливање „здравом водом“ потребна за петину мања количина воде. Садржај воде је остајао исти, а мењана је само структура. Научници још не знају зашто се вода тако понаша.

Човек је нарушио све у природи, па и воду. Она се више не креће природно као некад, пратећи природне облике на Земљи. Сада се у зарђалим цевоводима дугачким хиљадама километара под правим угловима, у додиру с различитим супстанцама, у потпуном мраку, без излагања Сунчевој светлости и Месечевом сјају – разбија њена структура. Она, суштински трула и неупотребљива за здраве организме, доспева до чесми у становима.

Вода памти тај пут и посебно процес у којем јој је човек убацио отровне хемијске супстанце за насилно прочишћавање. Стога вода када уђе у наше станове „краде енергију“ од биљака, кућних љубимаца и људи. При томе се у местима коришћења додатно загађује енергетски, информационо, душевно и духовно.

Уосталом, негативне мисли загађују воду. Сву завист, злобу, стрес, узима у себе и практично мртва, без веома важних и вредних особина које је у природи одликују, доспева у људски организам. На основу истраживања др Константина Короткова, академика Руске академије природних наука, све флаширане, индустријски пречишћене минералне воде су мртве, без енергије. Тај проблем се може решити једино уношењем у организам структурисане воде.

Деловањем на воду могуће је мењати врсте живих бића, њихов изглед и понашање. Чак је омогућено да се формира и колективни разум. То значи да воду коју већ користе научници, третирану потентизованим магнетним силама, не треба приближавати људима, све док се потпуно не истражи. Међутим, можда је хуманији закључак да научници не треба да дирају још једну област која може уништити живот на Земљи, будући да су резултати свих значајнијих истраживања до сада злоупотребљени. Експериментални рад са водом подсећа на рад са честицама у „пољу нулте тачке“, односно на необуздани, непромишљени и недопуштени контакт с Богом.

Само у Венецуели постоји вода која није била у додиру с људима. Тамо на стени-платоу Трорајма налази се вода у оригиналном, недирнутом стању. Ту се ствара (настаје) чинећи потпуни циклус, од испарења, преко кише, тока, поновног испарења... Вода из Венецуеле упоређена је у лабораторији с обичном, питком водом. Активнија је од два до 40 пута, тако да је реч о две потпуно различите течности. Вода са Трорајма активира сваки организам и све у природи. Људи који живе у близини срећни су и не желе да се приближе цивилизацији.

Чиста, природна вода може да врати човеку памћење ако је пије с извора у родном крају, будући да садржи информације које су у човеку биле избрисане. Научници су утврдили да је водна структура сваког човека истоветна са структуром воде у месту његовог рођења, због тога се унутрашња веза са местом рођења чува целог живота. (Одатле жеља многог болесника на самртном одру да се напије воде са завичајног извора! – О томе у српском народу постоји велики број упамћених прича, које би ваљало прикупити и објавити.) Вода нигде на свету није иста. Она помаже процес сагоревања. За све што гори потребна је нека количина воде. Сагоревање без воде је немогуће.

Можда се човек поред воде осећа беспомоћним, не само због снаге и величине таласа и њеног тихог обликовања стена, него и због схватања да је на основу воде научио колико не зна. Да није тако, зар би НАСА на најпримитивнији начин показала колико је далеко од сазнања суштине космоса? Да би о свемиру нешто више сазнали, најумнији људи морају још негде, изван своје планете, да пронађу воду. Проблем је заиста велики, будући да скоро ништа не знају о води која окружује људе и налази се у свим живим бићима и сачињава њихову суштину.

Наручивање

Уместо књиге Космички додир до августа месеца 2017. године изаћи ће уз штампе књига Освешћење. У њој је бити садржај који ће допунити и коначно уобличити пенталогију о моћи мисли.