Извод из књиге

Шта чине мисли

Артур Кларк је предвидео да ће људи око 2010. године светло палити и гасити мислима. Користиће енергију (фреквенцију) мисли. Сваки човек, отуда носи велики терет одговорности и мора добро да пази на сваку мисао. Али, шта је мисао? Због чега се мора мислити на мисли? Ретки су људи који су се одважили да објаве своје мишљење о настанку мисли. У сваком случају, део мисли настаје присећањем на постојећи план рада. Оне су усмерене претходним идејама. Други део мисли јавља се на подсећање изазвано нечим што су регистровала чула (слика, звук, мирис, укус), реч је о тзв. асоцијацији. Трећи део мисли настаје под утицајем других, њиховог понашања, захтева, планова... Четврти део условљавају мисоне представе које су у вези с темом у време размишљања. Пети део мисли изазван је, вероватно, менталним сугестијама других људи. Човек није свестан њиховог узрока, те за њих има узречицу – „паде ми на памет“. Шести део мисли су „непожељне ружне мисли“, које се такође појављују ничим изазване а човек настоји да их одбаци и да их се што пре ослободи. Седми део мисли настаје у стању „дремежа“. То су стваралачке идеје, које „одједном сину“. Вероватно настају у додиру с универзалним умом. Питање је да ли постоје мисли које су стално присутне у човековом нервном систему или све, како је тврдио Никола Тесла, настају као последица спољних изазова. Како год да су настале мисли, најважнији је њихов учинак.

Питање је колико је људи зна за правни спор у којем су учествовали ТВ водитељ Дејвид Летерман и извесна Колин Нестлер. Она је, наиме, оптужила једног од најчувенијих америчких ток-шоу водитеља да је телепатски малтретира. Тражила је помоћ суда и захтевала да се Летерману изда забрана приласка на три метра од ње, и забрана да мисли на њу. Судија је издао такву наредбу.

Звучи невероватно да се то догодило у Сједињеним Америчким Државама. Нестлерова је тврдила да се водитељ у свакој емисији обраћа само њој, говорећи у шифрама. Те „шифре“ су, како је тврдила, другим гледаоцима изгледале као нормалне реченице иако су само њој биле разумљиве. У једној емисији поменути водитељ је рекао „Опра, оженићу се тобом“, када му је гошћа била Опра Винфри. Колин Нестлер је то протумачила као да је Летерман њу запросио. Једно од тајних имена, а та тајна имена јој је водитељ телепатски наденуо, било је управо Опра! Тврдила је да је он годинама држао у менталној власти својим урокљивим очима.

После пресуде, намећу се бројна питања. Да ли је то истина? Да ли је то могуће? Бар за сада, уколико се одлука судије не измени, то је правно могуће. Ко је ту луд? Да ли „урокљиви водитељ“ малтретира Американке? Да ли је Колин Нестлер озбиљно ментално поремећена особа? Да ли је судија „чист“? Јесу ли „чисте“ Сједињене Државе? Да ли је могуће мислима и „урокљивим очима“ утицатина људе крај ТВ екрана?

Да би могло да се размишља о моћи мисли потребна је добра теоријска основа, која омогућава разјашњења дилема у вези с њиховим настанком и особинама. Познато је да свака материја на температури већој од апсолутне нуле исијава електромагнетно зрачење. То зрачење је последица треперења атома и молекула. Повећањем учестаности трептаја у јединици времена (фреквенција), повећава се њихова пропусна моћ. Микроталаси се кроз атмосферу простиру скоро праволинијски, а веома ниске и екстраниске фреквенције се закривљују приликом преношења. Обе врсте фреквенција значајне су за моћ мисли и функционисање мозга.

Никола Тесла је био сигуран да је људски мозак у неколико фреквентних опсега у резонанси с фреквенцијама на којима вибрира Земља. Те фреквенције је први израчунавао и објавио. Научници су тек на прагу 21. века потврдили и, унеколико, прецизирали Теслине податке. Познати иноватор из Лике знао је да свест људи има тзв. нелокална својства и да мисао може да утиче на просторну и временску енергију. Дакле, теорија вибрације и вибрациона природа мисли наслућени су још крајем 19. века. Како је касније доказано да је универзум суперхолограм, јасно је да је састављен и од стојећих таласа, које је међу првима препознао Никола Тесла, и да од својстава космоса зависи природа мисли.

Холограми објеката по својој природи чине стојеће (стационарни) таласе. С обзиром на то да су холограми у облику таласа, сасређеност посматрачу омогућава да опажа њихове скривене структуре. Холограмско тело човека сачињено је од мисли, а у духовном (менталном, умном) телу основни садржај је – свест. Зато је изузетно важно да се зна да свака врста вештачког зрачења неутралише, оштећује или уништава холограмско тело.

Обилна исхрана и исхрана с неодговарајућих места такође нарушавају холограмско мисаоно тело. Шљака у ћелијама (све оно што здравој ћелији не припада) изобличава холограм. Осим тога хрономи утичу на холограм. Реч је о честицама које се крећу брзином од 150 до 170 пута већом од брзине светлости, а налазе се у хроналном пољу. Те честице носе информацију о објекту који их је емитовао.

Када се прихвати да је и мозак врста холограма и да је ум у њему део универзалног ума, једноставно се може разумети да сваки човек има свој ментални свет, виђење, емоције, сећања, мисаоне навике и слике, искуство и модел мишљења. Добра основа за размишљање о моћи мисли јесте уверење Томаса Троуварда (Thomas Troward) да мисли имају стваралачку моћ. Заправо, oн сматра да су све космичке суперструктуре настале посредством ума и да су мисли и ментална активност једини извори стваралаштва које је манифестовано у потпуности. Жеље стимулишу мисли, а оне се остварују активностима. Људски ум је, према Троуварду, само израз божанствених мисли – Бог непрестано ствара човековим мислима.

Наручивање

Ова књига има своје друго, допуњено издање под истим насловом. Реч је о књизи која је доживела да буде прва преведена на енглески језик. Још увек је у продаји друго издање и може се наручити уласком на податке о књизи "Док мисли стварају космос 2".