Мислим мисли залуталом мислиMislim misli

 

Чудесних ли мисли,
вишеструко значе, а ништа не кажу,
па песму нико не разуме
и речи просте.

Богатим снагу
да се сама учи.
Некадашња мисао више не да мисли,
ал', кад мисао нађе мисао
изречена време постаје.

А сви би песму за вечност.
Сви пиће до бесвести.
Разум се убија,
јер спознаја боли
и иста је дрога.

Батали! – кажем.
Сваком порок неки, а мени мисао.
Бићу мислима опијен.
Мисао као новац све може да купи.
Бићу опијан.

Мисао тражи мисао
и речена облик постаје.
Из новога данас ново сутра ствара.

Батали! – кажу.
Треба да се воли,
да се игра.

А имам залудну мисао
и у њој винограде своје,
и све су молитве моје.
Богате ми речи.
Моја мисао мисао тражи.
Мислим мисли залуталом мисли.

Песма је објављена у Збирци „Мирује чемпрес“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

ИстинаU porti

 

О, земљо!
О, водо!
О, ветре!
О, ватро!
загрљен сам.

Шта хоће опсена што видике шири?
Истина – опсена.
Уистину рођен;
истином заробљен;
истина – ћуд;
истина – мисао;
истина бол – живот,
а онда умирање.
О, Боже!

Огрнућу хаос својим делом времена.
Откинућу лажи своме делу истине.
Прошараћу преплетене улице
својим проласцима.
Имам своју истину,
није тајна.
Све тече а време боли.

Земља – мисао;
Вода бол – живот;
Ветар молитва и љубав;
Ватра – умирање.
О, Истино!

Огрнућу светлост својим делом мисли.
Откинућу смех од свог дела туге.
Прошараћу преплетене руке,
својим делом крви.
Имам своју жељу и вољу,
своју веру и своју намеру.
Није тајна.
Све тече,
а време ме боли.

Песма је објављена у Збирци „Мирује чемпрес“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

Не желим бити фениксFeniks

 

Беше ми тешко кад престадох да пишем.
Не желим себе пресахлом реком звати,
а свици негде украдени,
као да је ноћ узела речи о себи – себи.

У себи сам књиге исписао вишем.
Кога сад да молим да ми мене врати?
Можда вољу што је вишим замених?
Тражити треба питам себе – где бих?

А девојке песмом закитиле косу
и речи су биле расплинуте свуда,
као да слова својих уста просух,
па посташе песма и стрепња до блуда.

И остављам речи нек’ су ноћи.
Нека девојке свој смех исплићу.
И тражим друге да их обогатим.
Трећи пут се рађам у својој самоћи.
Ја у осмеху, не у пепелу, изнићу,
помислих и пожелех да се вратим
назад с речима, песмом, собом.

 

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,

„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

Нешто као животApartman u kom smo odseli na Tari kod Slavice

Кад по мисли постасмо близанци
Пропио сам крв у срећи
Оставио срце да у руци куца
Дао својој руци да твоју окује

Спутали ме мож живота краци
Плаћао сам скупо прошлост у данима
Ноћи сам ко жртву нудио животу
Враћао сам зенице давно ископане
А носио жезло за побеглу срамоту и песму што има
Тад Сунцу пожелех сузом да кане

Па онда реч са длана прхну
Вечност је повест о данима
А дани нису важни јер су само жртве
И слушали смо песме као пратње влажни
И кисле су мисли избрисане мртве
Плаћао сам скупо прошлост у данима

 

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

 

 

КишаKisa

 

Само једној девојци
небо спустих у очи
да га гледамо обоје.
Падала је киша.

Капи са њених бисера
и њени увојци,
запалише мисли моје
у коју западох,
док ме не стиша
покисло лишће
што га носише брезе
и мутни потоци.

Од уста што их кажу
влажни су пупољци.

Само једној девојци
јутро бих одузео,
пупољке кидао,
а она је дошла по киши
с кишом у очима.

Анђелом је зазвах,
а уходих ноћу,
да је не бих капима предао.
Волеле би реке да је са њима.

Да, само њу хоћу.
Само једној рекох:
смирена лепото,
пожели да си киша
и самном остани.

 

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

 Узмицање крајаUzmicanje

 

Рекао сам здраво а ти збогом.

Постиђена ми вера од жудње залуђена.

Лутам, јер сам пут на замишљеном Сунцу.

На трагу сам птице, што носи твоје име.

 

Тражила си руке уткане у туђу косу

и високе стабљике заборављених трава.

Говорила си лишће за моју росу.

Пролудовала прво сећање

и љубав коју не хтедосмо.

А не знам речи спаљене песмом.

И немам шкољке за твоје бисере.

Е, неће ти траве говорити мора,

низводне једрењаке,

црвене сенке,

ни надања отимати веру,

ни ветри волети очи.

Уображавам да си рекла здраво,

а ја збогом.

Узмиче ми рука пред тобом богослужна,

ка залуталој души у препуклом срцу,

где трагом нам суза одлута име.

С песмом у прстимаПлава боја је смирај

 

Ти да ми платиш трагање,
јер сновима сам празним лутао,
са усана ти капље скидао,
а лик твој нисам нашао.

Ти да ми платиш сећање,
јер твоје су усне биле помамне,
док сам плашио дим
и некуд лутао са њим.

Твоје лице је било сањиво
и стално засело у мојој глави.
Био сам однесен
негде у твоје очи,
а тамо у јесен.

Ти да ми платиш певање,
јер твоја ми је песма у устима,
твоје су ми песме у прстима,
а твоје су очи биле сањиве,
док сам плашио дим
и некуд лутао за њим
и некуд у јесен однесен
и још се не мирим с тим.

 

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

 

 

Писала је песмеAurora

 

Последњи издах,
титрај срца и зрак светлости,
у дан самртни,
застрт црним облацима
мучно безречан:
„умро је песник“.

Као да се чуло:
„ах, та ваша лица“.
И пратњу изабра
нека зима именом Самбра,
или можда Индабра.

Пратњу из свих улица,
са влажним снегом и лаком кишом,
тишином неба,
од ноћи тишом,
а пуна лица, лица, лица.

И умре у нама сузно море.
И палме наше.
Несташе зоре,
додирнуте коре,
па опет море – оно из чаше.

Песник ће:
„не познајем ове улице.
никада толико цвећа
није било у њима.
Све изгледа лепше,
када нас преузе зима,
нека Индабра
или можда Самбра.
Сад свака суза песму пише
и сваки корак сећањем дише
и све се памти
капима кише“.

А као јуче да је билоЈесен код Весне

 

Јесен је заборавила нашу улицу.
Још увек влада зелена лепота.
По расквашеној глини капље кишно лето.
Сећам се и кућа и киша.

А као јуче да је било.
Нека је црнина воду клела.
Рекоше син јој се утопи.
И беше клетва страшно нема.

Знам прошло лето дуго би се крило,
да није глине где се киша сплела.
И нешто трајно у мени се стопи,
као да се некад за повратак спрема.

А као јуче да је било.
Сећам се и кућа и киша.

 

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

 

 

ДевојкаДевојка је као ружа

У њеној души песници,
у очима море,
лице од сенке,
а уста прича.
Кад каже тад мисли горе.
Песма цвета!

Пожелех перу да слику створи,
сликом да прича,
телу да се преда.
Замислих је месечарем
што пожудном страшћу гори,
а жељом гледа.

По сенци својој
као морем да лута
и време среће тражи.
Блага,
душе разасуте,
празнину блажи
као слика лета.

Њен дах ме носи,
њене очи моле
и гоне
да тражим.

 

Песма је објављена у часопису, "Угао" број 3,

Вршац, 1. мај 1967, стр. 7.

затим у листу "Студент", Београд, мај 1968,

у  "Новинама питомаца ПВО" (издање с летњег логоровања),

Лички Осик, број 2, јуни 1970, стр.6,

  и у збирци песама "Мирује чемпрес",

"Народни лист", Задар, 1971.

 

 

Речи без одговораBanatska ulica

 

Негде у тами бескраја
све своје нити крију
те речи,
што се над сваком жељом свију.

Нису то речи беспутне,
које се опет неће дићи,
неће опстати,
неће изнићи.

То су речи из мисли
твоје и моје,
кад смо размишљања
у своје џепове стисли,
у јесењој ноћи кисли.

И док смо кисли,
Ти си смех свој плела
у снене мисли,
а ове су лутале тешке и беле
тражећи ноћ у грању.

И тако бледе,
не ноћу, већ дању,
и тако снене,
и ноћу су хтеле да створе дан.

Потом сам нежно миловао мисли,
док се твој осмех плео се у сан.

 

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

и у листу "Противавионац" број 20, Задар, мај 1979.

 

 

Мисао ми гориPoneko na plazi

Ниједна те песма достојна није,
ни сунце што те купа, ни сањива зора.
У теби се нешто као слутња крије.
Кад те нађох, прође загонетна мора.

Ниједна те песма опевати неће,
ни стрепњу твоју благу, ни уздах големи.
Из тебе је нешто запалило свеће,
па ме тајна нека загрљајем плени.

Теби вечна песма у грудима гори,
као да те љубав напустити не сме.
Из тебе ми нешто топлином говори,
да дах ветра ти си што пребира песме.

Усне су ти булка, лице беле раде.
Спутана лепотом твоја душа тиња.
Из тебе ми нешто да певам не даде,
као да сам празан, а ти си светиња.

ЛутањеKombinacije

 

И зашто да губим у лутању минуте
После да ловим време
И куцање срца и све те треме
Кад очи и мисли ћуте?

И зашто да летим у прошлост и сутра
И зашто да обијам скрушена јутра
И зашто да увек ја тражим?

Сад мој живот представља трагање
Ја тражим ствари све ствари тебе
Јер тражим тебе
И зашто да обијам скрушено вече
И зашто и оно да тужи?

 

Песма је први пут објављена у часопису ВВА, „Галеб" број 6,

Задар, 15. новембар 1968, стр. 79.

Песма је објављена у листу „Противавионац“ број 3,

Задар, децембар  1971, стр. 7.

 Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.

 

 

 

Бит

PolihronoПочео сам да учим од себе педесет година млађег из времена када нисам знао, иако сада мислим да знам. Можда зато што ми је чудно да сам млад забележио мисао СВЕ ЈЕ ОДРЕЂЕНО ДАВНО, јер та мисао одгонета неминовност, а тој мисли се непрестано враћам.

Наручивање

Књиге се могу наручити директно код аутора или преко следећих интернет књижара:

www.korisnaknjiga.com

www.dobraknjiga.rs,

или купити у следећим књижарама:

  • „Јасна пољана“, Београд, Чумићево сокаче, приземље, 063/422273
  • „Прозор“, Краљево, Хајдук Вељкова 24, +381 36 236 347, 064/3593085

Мишљења читалаца

„Још један брилијантан допринос за одбрану истине и менталног здравља уснулог народа, који посрће из летаргичне крајности до еуфорично-ирационалних приказа својих фрустрација задобијених кроз монструозни, злочиначки, денацификациони процес «демократске транзиције». Још један величанствен допринос правог српског војног интелектуалног витеза у једном можда и последњем судбоносном невидљивом рату за опстанак народа."

др Добросав Ђелошевић


„Драги пријатељу, управо сам јутрос са колегама коментарисао твоје књиге и цртао сам те речима. Сви твоји аналитички текстови су ризница истине и надахнуће за наш уснули народ. Хвала Богу да постојиш."

др Добросав Ђелошевић


„Хвала је само реч. Догађаји иду својим током, ал' случајности не постоје. Наступа Ваше време – будите храбри, као што сте од Бога дати."

Јасна Костић


„Ти драги Светозаре ради духовно, а Космос ће одлучити када, где и како ће се то остварити према космолошким законима Ума!"

Проф. др Велимир Абрамовић


„Цењени господине професоре, у једном недавном, врло емоционално-стресном тренутку, који је резултирао и енормним крвним притиском, сетила сам се неке од ваших емисија на интернету, као и елемената из књиге Моћ подсвести, које сам врло успешно раније применила у животу. И помогло је, тада.

Сада сам напредовала. Пратећи вас, морам да кажем да сте стекли још једног великог поштоваоца. Као предавач сте изванредно ненаметљиво-убедљиви, сталожени и сасвим јасни. Сјајно, заиста. Ваша молитва за самоисцељење ми је неизмерно помогла, терапија је у току, а резултати су изванредни."

Доц др Оливера Стојановић, дипл. математичар, Мр. Сц. демографије и PhD медицинске информатике


„Проф. др Светозар Радишић ме (и са мојих 70 година) сваком својом речју (у својим писаним делима, предавањима, гостовањима, интервјуима и разговорима) својим начином изражавања, појавом и држањем, својим темама и обрадом тих тема, својом једноставношћу и достојанственошћу, својом свестраношћу и својим личним примером у сваком овде и не написаном појму, поучио и поучава ме врлинама, љубави, истини и истинољубивости, души, поштовању себе лично и свих и свега око себе, мишљењу - свестраном, узрочно-последичном и мишљењу до краја - и шта су то мисли, која енергија је у мислима и шта та енергија све може да постигне, и васпитава ме да и ја учиним бар делић онога што је он лично учинио, што чини и што ће чинити докле год буде жив. Осећам у души својој да је то професорово животно опредељење. Мислим да сам у праву.

Бескрајно сам срећна што сам наишла на оваквог учитеља и просветитеља. Ценим ја и остале ауторе професоровог кова, али је мени проф. др Светозар Радишић посебно у мом срцу и у мојој души.

Свом драгом и цењеном професору желим успех и срећу и изнад свега добро здравље."

 

Nathalie Ekert, HU-5000 Szolnok/Солнок, 11. новембар 2018.


„Професор Радишић, несебично и на свакоме разумљив начин, дели своје неисцрпно знање из области вештине и метода ратовања, војних доктрина, геополитике, историје, магије, душе, духа, психе, мисли, исцељења душе и тела, природе бога и космоса итд. и доказује колико је све то међусобно повезано. Свака његова књига, чланак, аудио и видео-запис је злата вредан, за сваког ко стреми ка духовном испуњењу и трага за целовитом сликом и правим истинама света који нас окружује."

Жарко Петровић


Od srca vam čestitam na Svemirskoj plavoj knjizi zakona. Dok su drugi pisali crvene i crne knjige, vi ste nam darovali plavu .. prostranu i beskrajnu kao nebo. Hvala vam što nas svojim mislima podsećate da je znanje svetlost, a čovekova radoznalost najlepši oblik slobode. ????

Da li možda planirate prevod na engleski? Bilo bi divno da i svijet upozna vašu plavu knjigu neba i svesti ???? 

 

Magdalena


Светозаре, желим да Вам захвалим на књигама које пишете. Прочитао сам ових дана Свемирску Плаву Књигу Закона. Одлична је. Некако сте потврдили нешто што ми је само било у мислима и веровао да је истина. Драго ми је што сте написали ову књигу и то као неко ко има доста животног искуства и ко је прочитао много књига. Сматрам да Ваше књиге имају непроцењиву вредност за млађе генерације. Желим и надам се да ће у временима која долазе масовно наручивати и читати Ваше књиге. 

Никола Ћалија




Актуелне посете

Ко је на мрежи: 789 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!