Срби осуђени на победу
Издавач: Пан-пласт
Место: Београд
Година: 2022.
Тираж: 1000
Цена: 1.500 динара
Опис књиге
Бити Србин на Земљи значи нешто посебно, бар тако мисле Срби. а то значење садржи неку врсту неразјашњене мистерије. Притом, није спорно да су Срби веома стар народ и да су неки народи Србима опседнути, те жртвујући душевност и духовност настоје да пониште Србе физички, енергијски, душевно и духовно.
Изгледа да је опруга сведимензионалних закона сабијена до краја, па је све очевидније да онима који су чинили зло, сарађивали у злу, или скривали поглед у време злочина, тек предстоји за бездушнике неприметна наплата и да неће проћи много планетарног времена до свођења исконских рачуна.
Извод из књиге
Србица је искра и источиште српског живота
Још увек сви путеви воде у Рим, али и у Београд, Барцелону, Лесковац, Лајпциг, Нови Сад, Новосибирск... Чини се да је свет на ивици амбиса и да му осим потрошених ресурса прете сунчеве магнетне олује, јелуостонски вулкани и Нибиру, затим људска глупост, раскалашност, похлепа и настојања научника да досегну Божју стваралачка моћ. Пентаграм моћи састављен од свештеника, научника, Хирамоваца и Хермесоваца уобличава Ватикан са обједињавањем религијске, финансијске, масонске, магијске и кроз екуменизам и научне моћи. Какве то везе има са србицом и њеним модалитетом ћирилицом? Има кључну везу, једнако важну као што је важна веза унутар поменутих пентаграма. Та веза одгонета однос према Србима, светосављу, српском језику, српској култури, историји, српском изворишту. Када се човек запита откуд толика страст у српских непријатеља да пониште и српско име, кроз геноциде и прогоне Срба, сасвим извесно, на нивоу подсвести, стиже до србице, првог гласа и слова Аз.
Неоружани облици агресије се најбоље препознају у Србији. Српско преобличено памћење досеже до раскола у католичанству 1054. године, а историја Срба је, по свему судећи, брисана и присвајана и много раније, рецимо од 325. године. Чак и последња суђења у Хашком трибуналу доказују да је важније од свега коначно отети Србима језик и културу. Све одлуке у вези с латиницом и ћирилицом су само део неокортикалног и сведиманзионалног рата против Срба. Зато није чудо што у српским окриљима ничу друштва за заштиту Срба под именом СРБ.
Са темом у вези са крађом српског језика, историје, традиција и културе аутор је повезан од првих истраживања у области теорије ратовања. У научном напису „'Теорија завере' и политика одбране“, објављеном у општевојном теоријском часопису „Војно дело“ број 1–2 1993, године, постављено је питање коме и чему служи „брисање историје“, будући да се прича Макса Валентинуција да Запад не познаје Николу Теслу и његово дело само надовезује на оне које су већ написали Јован Стерија Поповић, Јаша Томић, Милош С. Милојевић, Сима Лукин Лазић, Псуњски, Милош Црњански, Јован Дучић, Владимир Дворниковић, Олга Луковић Пјановић, Радивоје Пешић, Јован И. Деретић и многи други истраживачи узрока балканске кризе. То брисање и изобличавање траје интензивно, као што је речено, најмање од 1054. године, односно од раскола међу хришћанима. У најстаријим анализама спомиње се текст који је 1332. године написао Доминиканац Буркард за потребе папског двора, у којем је фратар предложио уништење двеју шизматских држава Србије и Грчке, јер су „одбациле католичанство“. Затим истраживачи и аналитичари спомињу Римску курију која је 1603. године дело Мавра Орбинија „Сумарни преглед историје појединих словенских држава на Балкану до најезде Турака“ уврстила у попис забрањених књига. Тако је доказано да су после Константина Порфирогенита, Ватикан, нордијска, германска и аустроугарска школа својим непосредним утицајем, прекројили српску историју.
Масмедији су свакако и историјски сведок, јер сада нико не би знао да је дубоко у узроку југословенске кризе „крађа језика“, која одгонета странцима зашто све сукобљене стране говоре варијацијама истог језика. У „Српском листу“ (Задар, 1903), објављен је чланак поводом „крађе српског језика од стране Хрвата“.
О мистерији у вези са лажима и крађама које су послужиле за креирање историје писао је и правник Илија М. Живанчевић. Он је 1934. године у књизи Будућем покољењу записао: „Српском народу је требало почупати корене, унаказити му историју, изопачити све појмове о њему и његовој прошлости, а изнад свега – отети му и раскомадати језик, о коме је речено толико много и лепих и узвишених ствари од стране највећих европских ауторитета.“
Могу ли зналци са Запада с таквом основом, таквим резоном и приступом животу да разумеју мисли владике Николаја Велимировића: „Лудост је што је овца дала живот за шаку траве, кад је трава ради живота, а не живот ради траве“ и да размисле како да напусте пусте снове и приступе квалитативном начину живљења. Уосталом, остају дилеме: да ли је човечанство на ивици амбиса зато што су се зли и похлепни људи домогли власти и да ли је за искривљивање људске свести потребан напад на људски мозак, или је просто реч о еволуцији човека и „космичким законима“, јер многи феномени у вези са људским мишљењем и понашањем као да свакодневно неминовно прерастају у нове обичаје и што је посебно опасно – усвајају се са све мање зазирања манири који од искона нису били ет(н)ички подобни.
Ради истине, потребна је промоција радова Александра Антонића, аутора књиге Ватикански тунели. То је учињено на ратној турнеји од Босанског Шамца до манастира Крка и Бања луке у пролеће 1994. године. Дипломата Антонић је 17 година изучавао Ватикан и принео проверене податке о милитантности папа и србомрсцима у окриљу римокатоличанства, те настојању и плановима да се српски род сваковрсно сатре.
Објављен је и напис „Прозвана је Српска академија наука“, 12. маја 1994, у листу „Војска“, у којем је захтевано да се академици изјасне о истраживању Олге Луковић Пјановић, будући да је било очевидно да је изгубила живот због смелости да прикупи 9000 страних извора за тврдњу да су Срби народ из чијих пламена потичу многи народи. У наведеним радовима довољно је доказа о значају србице обликоване у ћирилицу.
Оно што је сигурно, када се говори о теми српског језика и писма, јесте да су у сваковрсно окупираној Србији највећи противници србства интернационалистички настројени системци, будићи да раде у институцијама које издржава народ српски. Чини се да је у Српској академији наука и уметности (САНУ) само мр Милорад Симић јавно радио на очувању српског језика и ћирилице. Чак је без подршке система направио програмски пакет „РАС“, ради стандардизације српског издаваштва. Све под паролом „Говори српски да те цео свет разуме! Да би нам се име спомињало!“
С друге стране, на шта су спремни системци довољно говоре реакције званичника САНУ и Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу, на рад и дело истраживача језичких корена Славише К. Миљковића. Иако на његовом опусу треба још много радити, став САНУ и библиотека према његовом делу је суштински антисрпски.
Као што Војска Србије нема право да истражује будуће ратове и нема право на стратегију одбране изван концепта који је неметнуо окупатор преко марионетске власти, тако ни историчари не смеју да истражују историју пре VII века, а САНУ нема намеру да установи истинитост тврдњи које су понудили истраживачи попут Јована Деретића, Славише Миљковића и Милоша Гроздановића. Најближе истини је оно што је мислила Олга Луковић Пјановић и као што је писао и говорио Јован Деретић, а наставио на свој начин Славиша Миљковић. Сви су нагласили да је реч о велеиздаји српског језика, која је почела делима Ђуре Даничића и Вука Караџића, а та истина је све наглашеније присутна.
Проблем напада на српски народ преко језика је много већи и значајнији него што се може претпоставити, будући да Србима краду речи и потискују писмена – слова. Да би то објаснило потребно је познавање суштине функционисања космоса.
Научно је доказано да универзум од постања чини само енергија. Реч је о свеумној, самостварајућој и свепрожимајућој енергији. Све што постоји у универзуму („енергије“, материја, информације) суштински је скуп различитих свепрожимајућих облика енергије. Када не би постојали енергија, материја, информације и кретање (космички садржај), систем људске реалности би се распао, а сазнање би изгубило смисао. Квантитативни однос материје и свеобухватне енергије је толики о корист енергије да се сматра да је космос празан. Стога га научници називају „празнина“, „бездан“, „поље нулте тачке“...
Осим енергије са њеним безбројним модификацијама и материје, као што је речено, постоји и информација, која пресудно утиче на кретање, а то значи на живот, и на све врсте уобличавања енергије. Информације су универзалне – прожимају сва сазвежђа, а ипак човек све више зна да их контролише и прилагођава себи. Зато је важно што „прво би реч“. По свему судећи, основни проблем оних који би да што пре затру Србе јесте, да је могуће да јеистина: да „прво би српска реч“.
Јасно је да је „реч“ део информације пресудан за све што се догађа у космосу. Када се та мисао сведе на понашања на Земљи, може се рећи да су сви догађаји, односи, неспоразуми, неслагања, спорови, сукоби, ратови... изазвани информацијама. Информацију носи људска мисао. У писаном облику после завршене мисли стоји тачка. Мисао је дакле исто што и целовита информација.
У космички обједињеном времену, прожимају се прошлост, садашњост и будућност, а оно што ће се догодити често се види и доживљава као нешто што се већ догодило. Што је суптилнији план на који појединац излази, тим се у већој мери обухватају прошлост и будућност. У том „времену“ енергија се претвара у информацију. Васиона је апсолутно јединствена кад се посматра на нивоу космичког ума. Информација се састоји од речи, речи од слова. Слова су ознаке гласова, симболи, знаци. Слова носе смисао и значај. Када је знак изузетно важан, колико је онда важнија реч? Према Генадију Дљасину, азбука је проистекла из човека, пресликавањем структура аминокиселина. Шта би то могло значи?
Постоји пресликавање унутрашње структуре човековог организма у мисли. Зато Бетовенове фуге, када се претворе у графички облик, подсећају на структуру молекула ДНК, а глас се претвара у слово. Језик је важнији од живота, јер је основа и исходиште живота. Језик омогућава комуникацију између микрокосмоса и макрокосмоса. Он је суштина магије, а магија је присутна свуда и омогућава измене свега постојећег. У поменутој петокракој структури владалаца планетом неко то одлично зна. Зато је нападнут и прогоњен српски народ са свим другим народима који су стварали истинску планетарну културу.
Наручивање
1. Наручивање књига за купце из Србије:
Ради наручивања књиге СРБИ ОСУЂЕНИ НА ПОБЕДУ, можете да се јавите на мобилни телефон 062 448 965, или да напишете СМС поруку са вашег мобилног телефона. У поруци наведите пуну адресу на коју је потребно да се упути књига. У року од једног дана, осим када нисам у Београду (годишњи одмор, приватно путовање, трибине, предавања и промоциjе ван Београда) биће вам упућена књига пост експресом. Њену откупнину плаћате поузећем (1.500 дин, уз одговарајућу поштарину). Осим тога, књиге се, са истим подацима, могу наручити порукама преко овог сајта, ФБ странице и преко и-мејл адресе. Све податке имате на овом сајту.
2. Наручивање књиге за купце ван Србије:
Због компликоване процедуре око слања књига у иностранство и убацивања царинске администрације чак и за једну књигу, иако је штампана ствар лако проверљива, упућујем вас на интернет књижаре:
https://www.korisnaknjiga.com/