Мисао, информација и време 
Иако је утрошено много времена у размишљању о основним животним категоријама, као што су мисао, душа, сврха живота, сан, воља, намера, светлост, енергија, информација и сличне, остају у сфери мистике већина психолошких и парапсихолошких феномена. Ту се крије и однос времена, свести и биологије. На пример, чудно је како човек може да говори без прекида, а да није имао времена претходно да мисли о ономе што ће изрећи. Када се мисли о сопственим мислима, често је тешко да се домисли интуиција, наслућивање и предвиђање.
Мислио сам о томе. Сада нудим своје мисли о мислима. Мисао је носилац информације, која не путује јер је ван времена. Човек зна шта следи пре него што мисли, стога може да наслућује. Све створено постоји и постојало је као потенцијал, као пре-свет. Свака прва човекова мисао долази пре логике. То је могуће, будући да елемантарне честице реагују на информације пре догађаја, што значи да њихова реакција претходи времену. Уосталом, време је реакција свести. Претпостављам на за време знају само људи. Гледано на такав начин потенцијал је (пре-свет) је информација о сваком могућем исходу, о свим могућим догађајима, а осмишљени догађаји условљавају простор и време.
Заправо, мисао је темељни, пре-физички аспект стварности. Будићи да је ван времена, није подложна релацији узрок – последица на линеаран начин. Информација преко мисли постаје универзално доступна, односно „присутна“ на свим местима одједном. Наслућивање суштински указује на постојање пре-света. Речено потврђује да феномени попут слутње, интуиције и прекогниције (предвиђање) нису необични, већ природни. На наведени начин се може лакше схватити морфогенерско поље Руперта Шелдрејка и сва догађања у том пољу. Јер, у том енергијском пољу догађаји не зависе од функција мозга, већ од „повезаности“ на фундаменталнијем нивоу – у пољу такозване нулте тачке. Шта то значи? На пример, када правдољубив и племенит човек наслуте снрт, треба да наставе своју борбу без устезања и колебања.
Пре-свет је, како је речено, потенцијал. Када се тако приступи стварности, онда је јаснији и квантни концепт стања суперпозиције – где све могућности постоје истовремено пре него што се једна од њих „оствари“ посматрањем или у свести. То објашњава идеје Вадима Зеланда па и акашу.
Природно је да када прва мисао долази пре логике, да честица реагује на информације пре догађаја. То се дотиче експеримената који сугеришу ретрокаузалност или антиципативну активност. Постоје психолошки експерименти где се емоционална реакција (кроз промене у пулсу, ширење зеница или електричну проводљивост коже) јавља неколико секунди (две до 10 секунди) пре него што се субјекту покаже узнемирујућа слика.
Реч је о истраживањима Дина Радина и Дарила Бема. Истраживали су предосећај. Доказано је да човеков нервни систем има способност да „осети“ будући емоционални шок. У ситуацији заробљавања, физичког напада и претње убиством, то значи да организам осети налет адреналина и стање панике пре него што се догађај материјализује у физичкој равни.
У квантној физици, феномен квантног испреплетања, где честице остају повезане без обзира на удаљеност, делује ванвременски у смислу преноса информација. Тај феномен научници још увек тумаче као пренос информација унапред у времену. Многи истраживачи наведено објашњавају квантном нелокалношћу. Свест није везана само за „сада“, већ се протеже у поље информација где будућност постоји као вероватноћа. У том смислу, човек не „сазнаје“ вест на рационалном нивоу, већ његово биће доживљава будући бол или страх у садашњести. Једино питање које се намеће је: да ли предсказање, слутња и наговештај могу да се искористе за промену одлуке која води у замку. Истина је да се информације не крећу, па се чини да се крећу тренутно. Будући да се информација коју носи мисао преноси ван времена, то значи да је и реакција на њу ванвремена.
Речено је, да је време једна од функција свести. Да би се на било који начин схватила стварност, свест, „претвара“ потенцијал (пре-свет) у крајње поједностављени линеарни догађај. Такав умни процес одређује време. То је неопходно, будући да увиђање линеарног времена омогућава мисаону везу са физичким светом.
Дакле, информација/мисао је ванвременски, нестворени елемент. Потенцијал/пре-свет је стање свих могућности, а у сфери информација – акаша, која непрестано привлачи душе ради размене информација. Свест претвара потенцијал у догађај, стварајући тако људима разумљиво линеарно време.