Информације

Информација је уз неутралну енергију и материју, једина активна компонента свемира. Произилази из записа који садрже податке о различитим универзалним, или посебним феноменима.

Када човек настоји да схвати живот и посебно сврху живота, у аналитичком приступу уз препознате и непристрасне енергије и материју наилази на информације, које могу да буду истините, непотпуне и лажне, али свакако важне. Притом, већ је сазнао да је информација основни садржај енергије, којим се она самообликује и претвара у материју.

У току преобличавања енергије у материју и обратно, односно у време самообликовања енергије, једино информација остаје неизмењена. Она, само условно, може да се „избрише“ и то једино у мисаоној фази, на свом извору, тек зачета, као кошмарна помисао, пре уобличавања у речи. Када постане део информационог омотача, тада ни брисање на извору није могуће – информација постаје вечна.

Човек може да се ослободи информације само заборавом, подсвесним прихватањем, или „присвајањем“ другачијих информација, односно заменом другим информацијама. Свака новонастала информација гравира се у информациони холограм свемира. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у универзуму. Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања.

Материја и све врсте енергија су свевремени носиоци информација. Дакле, постоје енергијски и материјални носиоци информација. Енергијски су емоције, мисли, холограми и нагони, а материјални магнетне траке, компактни дискови, аудио-касете, филмске траке, слике, фотографије, књиге, сурогати, реплике, клонови, односно сваки предмет.

Будући да је живот кретање и ток свепрожимајуће „умне енергије“ међу различитим половима и да је превасходно одређен информацијама, природно је да се у људском друштву разврставање информација обави у односу на особине и својства живих бића. Стога, у човеку информације могу да буду у телу, животној енергији, души и духовној сфери. Притом је јасно да свака компонента живог бића прима, упија, обрађује, разврстава, складишти, блокира, одбацује и одашиље своју врсту информација.

За избор информација према разним критеријумима неопходни су знање, искуство, душевни осећај и мудрост. У зависности од тога на шта утичу, информације могу да материјализују и дематеријализују енергију. Тако једна реч као шифра (кōд) са унапред утврђеним мисаоним значењем, када се налази у емоцијама или мислима, спаја, обједињава и акумулира енергију. На тај начин, покреће процес измене енергијског стања и преобличавање енергије, промене ритма и учесталост њеног кретања. Овде је реч о најснажнијем космичком утицају, којим се мења суштина (то значи и одлике) онога на шта су информације усмерене.

Уколико је наведено бар приближно истинито, обједињена информација (информациона мисаона енергија) може још увек непостојеће време будуће, или већ непостојеће време прошло, да сведе у време садашње. Тако једна реч може да замени целокупну мисаону процедуру којом се остварују одређене менталне представе. То значи, могуће је било шта да се замисли и оствари у садашњости, без обзира на претпостављени временски интервал природног, устаљеног остварења. Све наведено, као што је наглашено, омогућава холограмска суштина космоса и људског мозга, јер су све тачке у космосу свевремено и истовремено једнако информисане, а размена информација је тренутна.

Истинитост информација је од пресудног значаја, због тога је почетак 21. века посебно искушење за цео људски род, са становишта истине. Отац Лазар из манастира Острог је тај феномен прокоментарисао на свој начин (цитирам): „Наш народ уби незнање. Више смо пострадали за шездесет година комунизма него за петсто година турског ропства. Није ми јасно како, али тако је. Како се само перфидно убијала душа српског народа. Као да је сам ђаво био у нашим вођама. Још веће је чудо како је народ прихватио као истину толику и такву лаж.“

Информације стварају стварност. Обједињавањем мисли и стварањем „критичне масе“ постиже се веома моћна заједничка ментална представа, заснована на договорном значењу пробраних информација. Та ментална представа се самоостварује преко подсвести – енергијски, односно посредством мисаоно умрежених живих бића.

Већина информација којима располаже човек јесу чулне информације, посебно оне које служе за комуникацију. Те информације преко нервног система омогућавају стабилно понашање људи у односу према објективној стварности, и налазе се у свакодневном животу (речи, знакови, симболи, талисмани, слике, песме, филмови, појаве, сензације, гримасе, призори догађаја, односи итд.).

Размена информација је суштина биолошких односа, и та врста информација је најприсутнија. Занимљиво је да човек релативно мало зна о најважнијим категоријама као што су енергија, информација, душа, емоција, мисао, нагон... Оригиналност и уникатност информација може се схватити на основу тумачења (без)значајних, преобличених и симболичних информација у сну. Показало се да су оне упућене особи која сања на исти начин на који се људима упућују информације „знаковима поред пута“, те у наводно случајним сусретима, оствареним стицајем околности. Исте информације имају различито значење за сваку личност понаособ, због различитих искустава. Треба разумети информације, а то може само особа којој су упућене.

Исто важи и за информације у вези са значењем бројева.

Разлика између информација и мисли је у томе што мисли преносе информације. Одакле? Па из „умне енергије“. Како? Једноставно, човек је космички организам, енергијски утопљен у свемир. Он за комуникацију са космосом користи емоције и мисли као облике енергије. Све време је чулно отворен за информације, а несвесно их прима само у стању дремежа, сна, дубоког сна и снатрења. У стању дубоког сна информације могу да мењају структуру личности. Најделотворније (уједно најопасније) информације су оне које човек прими сам, без присуства сведока. Тада пресудан утицај на моћ емоција и мисли имају схватање суштине живота (искуство, знање), недоумице, умишљаји, уобразиље и предрасуде.

Информације мењају структуру личности само ако их несвесно прихвати подсвест, после дужег свесног утицаја, или посредством менталног низа: потреба – машта/идеја – жеља – воља – тежња (спремност за остварења циља) – безусловна и беспоговорна вера – намера (ментална представа циља, стварање, материјализација). Цео наведени низ произилази из знања и искуства.

Посебне информације прибављају се посредством инстинкта и интуиције. Оне делују на нивоу подсвести, а омогућавају правовремену реакцију у односу на искуство (раније запамћене информације), које може да буде и генетско. Те информације не делују на ум, већ на психу и аутоматски изазивају неконтролисане психосоматске промене.

Информације могу да постоје у предметима, лековима, системима за заштиту од зрачења, рунама, симболима, амајлијама, молекулу ДНК живих бића, у води... Веома је важна истина да су информације невидљиви садржај лекова. То је потребно да се нагласи. Уосталом, логично је да у њима информације постоје, будући да постоје у свему постојећем. Највише информација лекови садрже у вези са својим постанком, у процедури израде и у вези са молекулима градивних материја од којих су сачињени. У њима су емоције и мисли свих људи који су их сачинили, а и емоције и мисли оних који су проследили лек особи која се лечи. Истина је да лек поништава болест у целости једино у случају када је информација коју носи (она из формуле) идентична са информацијом у програму болести. Тада се исцрпљује сврха лека.

Међутим, за лекове, па на неки начин за свемирске недовољно одгонетнуте могућности човека, везан је веома важан и чувен „плацебо ефекат“, који је најбоља илустрација моћи информација и моћи мисли у улози носилаца информација. Наиме, реч је о психолошкој лековитости пробраних речи, а исцељење произилази из вере да је примљени лек ефикасан.

Биљни и животињски свет познају неми говор одговарајућих ритмова, учесталости вибрација и препознатих осећања. Неке информације су угравиране, друге прослеђене из прошлости као запис, треће непрестано променљиве. Тако је очевидно да лососи и све селице имају информацију о претходним миграцијама, односно ритмичком кретању, а да су менталитет, карактер и темперамент људи засновани и на генским информацијама. Уз те тешко променљиве информацијске „записе“, који одређују менталну структуру живих бића, постоје и стално променљиве информације у говору људи, као и у „говору птица“ и „говору делфина“. Те информације по свему судећи припадају несвесним енергијским, некодираним информацијама. Оне су на нивоу свести покретачке и несталне, а када продру у подсвест, подстицајне су и трајне.

Како би делфини (рибе са материцом) без информација могли да се међусобно именују, препознају свој одраз у огледалу, имају способност препознавања, памћења и решавања проблема? Како би могли да буду тужни, љути, депресивни, чак каткад осветољубиви, понекад с разлогом били спремни на самоубиство? Зашто би волели да правећи сплавове својим телима помажу људима, другим делфинима и китовима?

Вероватно јоносфера представља простор у којем се складишти динамичко колективно памћење свих биолошких врста. Стога је процес исцељења енергијски, информационо и суштински више од размене јона између исцелитеља и оболелог.

Ето колико су моћне информације, и то због начина на који их човек прихвата. Да нема информација, не би било несагласја, размирица, свађа, спорова, сукоба, ратова, али ни кретања, живота, у ствари не би било ничега у космосу. Зато је истина да је прво била информација (мисао, реч). Због информација и ништа је нешто. Захваљујући истинитој информацији да је све у космосу енергија, могуће је мислити о значају информација. Мисао је само делић свега, и све је само делић мисли. Парадоксално? Свакако, захваљујући информацијама. Информација у емоцијама, мислима и нагону подешава и раздешава људе.

Занимљиво је да информисаност (знање) потискује и контролише емоције, или отклања узроке њиховог настанка. Руски академик Павел Васиљевич Симонов, истраживач емоција, сматра да се страх, стрепња, гнев, завист, сета, туга, љубомора, пожуда, болесне жеље, патња и друге за душу опасне емоције јављају у недостатку применљивих информација. Такозване позитивне емоције, као што су срећа, усхићење, сладострашће, ужитак, радост, задовољство, милосрђе, самилост, наклоност, усхићеност, раздраганост, безбрижност, смиреност, опуштеност и знатижеља, настају тек када пристигле информације повећају вероватноћу достизања циља у односу на ишчекивање. Логично, зар не?
Хвала за пажњу!