Шеснаеста конференција за новинаре

(29. мај 2001, у 11 сати )[1]

Извод из књиге Гушење истине - Шта новинари нису хтели или нису смели да објаве.

Као последица настојања Војске да је разуме државна администрација Републике Србије, 19. априла у 12 сати одржан је у Генералштабу ВЈ састанак представника Војске и одговарајућих републичких и савезних институција.

Осим сусрета официра ВЈ са Наташом Кандић у Нишу одржаног 25. априла, на којем су представници Војске учинили јавно смешном режирану и провидну антисрпску инсценацију невладиних организација (Одбора за грађанску иницијативу из Ниша и Центра за антиратну акцију из Београда) под насловом „Злочини на просторима Хрватске, БиХ и Косова“, најзанимљивији догађај између две конференције је био скуп Неформалног међународног мировног сусрета поглавара војних свештеничких служби и војног свештенства КФОР-а.[2]

Затим је 29. априла Начелник Генералштаба Војске Југославије дао интервју, у свом кабинету, Кевину Догартију, главном уреднику америчког војног службеног таблоида „Stars and Stripes“. Било је и тада речи о ратним злочинима. Све је подсећало на синхронизовану медијску кампању. О тој теми говорило се отворено, јер је ВЈ била уверена да су Срби на просторима претходне Југославије починили проверљиво најмање злочина.
Шта могу да учине новинари показало се и овога пута. Иако начелник Генералштаба ВЈ у интервјуу није поменуо Жељка Ражнатовића – Аркана и постојање српских паравојних формација на Косову и Метохији (интервју је снимљен), а нови број америчког часописа није изашао из штампе, на Интернету је објављена изјава према којој је генерал Небојша Павковић у том часопису „признао“ наведене податке. Дементовали смо објављени садржај и тражили објашњење од новинара „Политике“, Мирослава Лазанског, који је изузетном упорношћу повезао уреднике америчког часописа с Војском, довео их у Генералштаб ВЈ и одмах затим у и у Команду ратног ваздухопловства и противвазушне одбране. Новинарска отворено непријатељска новотарија догодила се и 5. маја 2001. са саопштењем за јавност Војске Југославије. Оно што је као саопштење Информативне службе Војске Југославије објављено у „Гласу јавности“ та служба није успела да препозна. Чак су новинари, или уредници, додавали реченице које нису постојале у саопштењу. Написали су саопштење произвољно, по вољи некога ко није подносио Војску, без обзира да ли се налазио унутар или изван редакције.

Осмог маја 2001. године одржана је 15-та конференција за новинаре посвећана фестивалу војничких песама и корачница под називом „Песма корача у мени“. Фестивал је пропраћен само с неколико заједљивих текстова.[3]

У то време на телевизији „Б 92“ појављивала се реклама: „Страни језици нису зли језици“. Није било јасно ни ко је упућује, нити коме је упућена, али се наметало питање „шта ће се још сетити да 'раде' грађанима Србије“.

У суботу, 12. маја, портпарол Војске Југославије је представљао војску на Јавном округлом столу на тему „Реорганизација Војске Југославије“, у сали Скупштине општине Врачар. Учесници скупа били су представници подмладака ДС, ДСС, СРС, СПС, ССЈ, НД и представници Војске Југославије. Иницијатор округлог стола: Демократска омладина. Спонзори: „Радио Индекс“, „Радио Контакт“, „Данас“, „Дуга“, „Глас јавности“, „БК телевизија“, „Вечерње новости“ и „Недељни телеграф“. Од 18.30 до 21 сат портпарол ВЈ одговорио је на 30-так питања. Снимало је шест ТВ екипа.[4]

Излагање

Даме и господо,

Данашња конференција посвећена је упознавању јавности с актуелним активностима и процесима у Војсци Југославије. Реч је о активностима у изградњи борбене готовости, операцијама које треба да нам обезбеде већу стабилност и заштићеност државе и процесима који треба да нам обезбеде услове за уклапање у системе регионалне и европске безбедности.

Тежишна активност ВЈ, значајна за стабилност СРЈ, је улазак у Сектор „Б“ КЗБ, за коју су, носиоцима операције, претпочињене посебно обучаване борбене јединице. Операција се изводи уз чврсту координацију са снагама КФОР-а. Јединице Војске Југославије показују висок степен обучености, оспособљености, дисциплинованости и морала, а за кооперативност и професионализам похваљене су и од званичника НАТО-а и КФОР-а.

Када је реч о борбеној готовости значајно је да је завршен циклус годишњих анализа рада команди, јединица и установа, анализа кадрова и саветовања. Најважније активности ВЈ усмерене су на борбену обуку. У припреми је испраћај јунске генерације 2000, септембарска и децембарска партија војника 2000. налазе се у фази заједничке обуке, мартовска генерација 2001. у фази основне обуке, а припрема се прихват јунске партије 2001. Очекујемо да ће одзив и следеће генерације војника бити на нивоу претходних, дакле, 100 одсто.

Медији су забележили активности септембарске и децембарске партије војника у фази заједничке обуке као што су: логоровања, селективна падобранска обука; обука специјалних јединица војне полиције, тактичке вежбе са бојевим гађањима и контролно-тренажна гађања циљева на земљи и у ваздушном простору, на полигонима „Голаћ“, „Равњак“, „Ртањ“ и „Платамуни“. Средња оцена тактичких вежби и гађања, односно борбене обучености, у границама је оцене врло добар.

У функцији изградње и одржавања високог нивоа борбене готовости команде су организовале и оствариле бројне инспекције, као што су инспекције војне обавезе и инспекција заштите на раду, контроле извођења борбене обуке и контроле борбене готовости, уз непрестано праћење стања на територији са тежиштем на Копненој зони безбедности. У првој половини маја месеца, у оквиру контроле борбене готовости јединица Треће армије, обављено је истраживање морала. На основу испитивања ставова и мишљења припадника Треће армије ВЈ, које је реализовала Управа за морал ГШ ВЈ на узорку од 1.000 људи, 92 одсто испитаника има веома позитиван однос према основним вредностима отаџбине. Око 87 одсто анкетираних има поверење у државно, а око 85 одсто у војно руководство и непосредне старешине. Исти проценат испитаника спреман је да испуни све обавезе, а око 80 одсто сматра да је добро обучено и да може да обави све задатке, укључујући и борбене.

Не треба заборавити да Војска Југославије све активности спроводи у изузетно тешким условима. Када занемаримо амбијент у којем се налази СРЈ на њен свакодневни рад утичу: 1) сложена политичко-безбедоносна ситуација у СРЈ (проблеми на југу Србије, на Косову и Метохији, у Црној Гори и Војводини); 2) низак стандард припадника ВЈ; 3) стамбени проблеми (смештај људства и материјалних средстава); 4) недостатак новца за одржавање и ремонт средстава; 5) велики дугови и неликвидност; 6) нередовност исплате плата и других принадлежности; 7) медијски напади на ВЈ и медијске опструкције Војске Југославије, и 8) недовољна попуњеност команди, јединица и установа.

Када је реч о учешћу ВЈ у стварању и обезбеђивању услова за уклапање у системе регионалне и европске безбедности постоји више различитих мера.

Прво, успостављају се све чвршће везе са државним системом, који тежи повратку у међународне организације. У вези са тим у Генералштабу ВЈ организован је састанак о науци и образовању са министром за науку, представницима научних институција и представницима Савезног министарства за одбрану. Редовни су састанци Генералштаба ВЈ са Координационим телом влада СРЈ и Републике Србије.

Друго, Војска остаје једна од институција којој се највише верује и због чињенице да веома коректно, професионално и квалитетно сарађује са КФОР-ом, свим чланицама Оебса и свим војскама које испољавају интерес за међуармијску сарадњу. Непосредно пред Први мај у службеној посети ВЈ била је делегација Републике Хрватске која је у склопу инспекције територије по „Бечком споразуму-99“, обишла јединице Треће армије. Затим је, 8. маја 2001, исте јединице и специфично подручје Треће армије обишла и међународна инспекција. На основу наведеног документа екипа експерата из Републике Мађарске обавила је 23. и 24. маја 2001. инспекцију јединица у Војводини (у Руми, Новом Саду, Батајници, Бачкој Тополи и Суботици). У Војсци Југославије гостовали су и предавачи из Министарства одбране Републике Грчке и одржали у Београду семинар о теми „Нато кодификација средстава наоружања и војне опреме“. Делегација студијске групе Националног колеџа за одбрану Индије обишла је 21. маја 2001. Школу националне одбране, Институт за ратну вештину и библиотеку војних школа.

Треће, Војска Југославије је правовремено покренула поступке за отклањање последица свих злоупотреба. Иако су правни поступци војних судова јавни, а Војска Југославије по Закону о војним судовима нема ингеренције над војним судовима, јер они нису њен саставни део, нити су у било ком смислу њој потчињени, Информативна служба ГШ ВЈ је, уз сагласност независних и самосталних војних судова, због кампања усмерених на рушење угледа Војске Југославије, обавестила заинтересоване медије о процесима покренутим против осумњичених лица за кривична дела у Војсци. При том је захтевала, да се сви, за које постоје подаци и очевици да су се огрешили о норме међународног ратног и хуманитарног права, пријаве легитним и надлежним правним институцијама у легалној процедури, а не да се реагује на трибинама, у новинарским чланцима и јавним округлим столовима.
С огромним искуством у вези са применом двоструких стандарда, ВЈ је захтевала да све друге стране, учеснице у ратовима на просторима претходне Југославије, покрену правне поступке за одговарајуће кажњавање ратних злочинаца. Све, који брину само о злочинима које су починили припадници Војске Југославије, надлежни у Војсци за контакт с јавношћу позвали су у више наврата да не генерализују своје јавне оптужбе, да провере своје податке и да подацима о злочинима суђених и осуђених појединаца, који су на нечовечан начин учествовали у борбама на Косову и Метохији, не оптужују све припаднике Војске Југославије. Сви борци који су са српске стране учествовали у ратовима на просторима претходне Југославије знали су да морају поступати према одредбама међународног ратног и хуманитарног права, познавали су те одредбе и носили их при себи у униформи.[5]
С друге стране, ради лакшег уклапања у регионални и европски систем безбедности Војска Југославије очекује помоћ НАТО-а, КФОР-а, ОЕБС-а, хуманитарних организација и албанских грађана, да се процесуирају и осуде све особе које су изазвале покоље на Косову и Метохији, од времена када су у Дечанима, Пећи, Штимљу и Косовској Митровици убијани и рањавани милиционери, цивили српске националности и Албанци лојални Србији. Познато је да су у првим акцијама косовско-метохијских шиптарских терориста учествовали и албански официри обучавани у Албанији и припадници бивше ЈНА. Било је то пре формирања илегална терористичке организације „Ослободилачка војска Косова“, која је наводно припадала „Националном фронту за ослобођење Косова“ и преузимала одговорност за терористичке нападе. „Међународна заједница“ је тада ћутала и поставља услове само Савезној Републици Југославији, бринући се „да се не наруше људска права на Косову“.

Грађани СРЈ и ВЈ очекују помоћ и од Хашког трибунала и верују да ће међународни суд користити, као базични материјал, извештаје Комисије експерата УН за ратне злочине у бившој Југославији (ICSS). Према њеним подацима, објављеним 22. марта 1995, на територији претходне Југославије извршено је 55.000 ратних злочина, а наглашено је: „Тих 55.000 злочина највећим делом се односи на зверства почињена над српским цивилима“.

Природно је, да прво треба да се обрачунамо са својим злочин(ц)има, ми у ВЈ управо то радимо, али мислимо и на оне које је прозвао Кристофер Ганс, портпарол УН, после агресије Хрватске на славонске српске просторе 1. маја 1995. Тада је известио да УНПРОФОР има поуздане доказе о оружаном дејству по српским избеглицама. Очекујемо и помоћ КФОР-а и УНМИК-а у даљим настојањима да се реализују одредбе Резолуције Савета безбедности број 1244 о Косову и Метохији. Верујемо да ће „међународна заједница“ наћи начина да за почињене злочине одговарају сви они који су од 10. јуна 1999. до сада на Косову и Метохији убили више од 1.300, ранили више од 1.350 и отели више од 1.300 лица. Постоје индикације да је покренута кампања КФОР-а и УНМИК-а да се пронађу сва лица нестала и затворена на Косову и Метохији. Уосталом, ради мира на Балкану, неко би морао да одговара за то што је уништено, спаљено или озбиљно оштећено преко 50.000 домова и што је опљачкано и уништено више од 2.400 кућа неалбанског становништва, највише у Косовској Митровици, Вучитрну и Србици. Запаљено је, срушено или тешко оштећено 106 православних хришћанских светилишта. У приштинској библиотеци изгорело је око 400 хиљада књига.

Чињеница да је Косово и Метохија сада стециште мафијаша, дилера дроге, продаваца белог робља и да је место где господаре „пси рата“, криминалци и терористи, постало проблем свих хуманих људи у „међународној заједници“.

Посебан проблем је етничко чишћење највећег дела Покрајине од неалбанског становништва. На пример, у Приштини је, пре доласка КФОР-а и УНМИК-а, живело око 40.000 Срба и Црногораца, сада их је око 100. Од 25.000 студената и ученика српског порекла сада у Приштини има само 35.
Надамо се да ће приближавање СРЈ европским интеграцијама и ВЈ систему европске безбедности створити услове да сви злочинци одговарају за почињена дела. Војска Југославије ће поштовати све одлуке надлежних судова, према одредбама Устава Савезне Републике Југославије.
Не треба заборавити да војни судови у СРЈ суде злочинцима из редова ВЈ у исто време када се покрећу иницијатеве за истраживање вишевековног страдања српског народа, и посебно геноцида над Србима у 20. веку, и када је покренута иницијатива за реорганизацију Хашког трибунала да би се он што више деполитизовао и да би се обезбедила примена начела „да нико не може одговарати за оно што у Закону није већ инкриминисано као кривично дело“ (члан 3. Кривичног Закона Савезне Републике Југославије).

Четврто, отварању ВЈ за цивилну контролу Војске допринеће и формирање Управе за информисање у Савезном министарству за одбрану, која ће ускоро преузети свој део информисања јавности. Биће то још један корак ка интегрисању ВЈ у систем регионалне и европске безбедности, будући да се те врсте интеграција спроводе преко државних органа и министарстава за одбрану.

Војска Југославије се управо припрема за своју највећу свечаност. За нешто више од две седмице биће организована прослава 16. јуна – Дана Војске Југославије. Тим поводом новинари ће добити извод из програма прославе. Планирани су, као и претходнох година: полагање венаца на Гроб незнаног јунака на Авали, почасна паљба, пријеми, специјални број листа „Војска“, изложбе, променадни концерт здруженог војног оркестра, свечана академија и друге активности.

Много среће до следећег сусрета.

Напомене:

[1] Двадесетпрвог маја одлучено је да се петнаеста конференција за новинаре одржи 29. маја у 11 сати. Конференцији је присуствовало најмање 50 новинара, будући да је њима и војним дипломатским представницима подељено 70 комплета „Војног дела“ и осталих војних издања. Новинарима је подељен примерак садржаја излагања, организовано је скидање садржаја с аудио касете за Интернет и дати су подаци у вези са захтеваним интервјуима. На телевизијама „Студио Б“, „БК ТВ“, „РТС Први програм“, „Слободна Србија“, „Ју–инфо“ и ТВ „Политика“ објављени су колико је то могуће прецизни, већином истинити, одлично припремљени прилози о садржају конференције. У штампи су објављени сажети прилози у листовима „Политика“, „Нови експрес“, „Борба“, „Глас јавности“, „Блиц“, „Вечерње новости“, „Данас“ и „Блиц Монтенегро“. С обзиром на важност теме, они су били штури и свакако нису на најбољи начин информисали јавност. Пре би се рекло да су новинари наученим, парафразираним изразима, на скученом простору, дезинформисали јавност.
[2] Тај скуп био је значајан, посебно због несхватања „војнох врха“ и власти СРЈ да само Војска Југославије нема везу са својом црквом, а настоји да уђе у „Партнерство за мир“ у којем све војске имају у свом саставу свештенике. Неокомунисти у Југославији, задојени марксизмом и титоизмом, никако се нису мирили с могућношћу да им војници и официру верују у Бога.

[3] Објективно, чинило се да је фестивал требало да буде интерног карактера и у мање атрактивној сали, јер оно што је виђено више је приличило много већој Југословенској народној армији, а не тадашњој вишеструко мањој војсци. Апетити организатора и наредбодаваца, били су, очевидно, преамбициозни и предимензионисани.

[4] Прилог са тог скупа, који је био „мини конференција портпарола ВЈ за новинаре“, односно „конференција ВЈ за новинаре – јуниоре демократског опредељења“, објављен је на ТВ „Студио Б“, ТВ „Политика“ и на „БК“ телевизији.
[5] Новинари су имали прилику да виде и добију копије примерака Извода из ратних правних норми, обликованих на танком картону у виду хармонике, које су сви припадници јединица ВЈ носили са собом, у својој униформи.