Седма конференција за новинаре
(28. септембар 2000, у 11 сати)
Конференција није одржана, после увида надлежних органа ГШ ВЈ у садржај предложен за излагање. Пред читаоцима је документ који много значи, а показује скоро све о свету којим влада „велики брат“. У ствари 27. септембра, када је на улицама било око 200.000 грађана уз бакљаде и ватромет, наређено да се одржи конференција за новинаре следећег дана о односу ВЈ према резултатима избора, уз инсистирање да портпарол ВЈ нагласи притисак спољног фактора на грађане СРЈ за време избора. Међутим, 28. септембра нико од претпостављених није споменуо конференцију. Чинило се неумесним и да се помене.
Извод из књиге Гушење истине – Шта медији нису хтели или нису смели да објаве
Још једном се Србима све догaђало као према некаквом чудесном сценарију, у складу с некаквом „вишом политиком“, или „вишом силом“ и све је подсећало на скривено присуство и умешаност „владара из сенке“. Уз све нападе на Србију и Војску Југославије наметао се неумитни осећај да је само питање тренутка када ће се и Црна Гора одвојити и постати независна држава. У настојању да се то не догоди, или игнорише очевидна стварност, 19. септембра 2000, у Мељинама је начелник ГШ ВЈ отворио Институт за поморску медицину и практично поклонио Црној Гори изузетно скупу, светски ретку и вредну „бар комору“.[1] Истог дана, у Даниловграду, одржана је вежба за нову црногорску власт спорног специјалног, седмог батаљона војне полиције,[2] на којој је генерал-пуковник Небојша Павковић унапредио у виши чин, на лицу места, седам официра и подофицира и још седам старешина наградио новчаном наградом. Предвече, начелник ГШ ВЈ са командантом 2. армије, командантом Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и командантом Ратне морнарице дали су телевизијски интервју, који су снимале ТВ „Елмаг“, ТВ „ЈУ инфо“ и ТВ екипа војне емисије „Дозволите...“. Одговарали су и на питања о могућем сукобу између припадника и јединица Војске Југославије и припадника и јединица МУП-а Црне Горе. По завршетку тог интервјуа начелник ГШ ВЈ је лично дао интервју за ТВ „Црна Гора“ Први програм.
Изгледало је да су избори у Србији повезани с покушајем отцепљења Црне Горе, а да је Војска имала значајну улогу, односно да је политички умешана у оба процеса. Посебно је то наглашено 20. септембра 2000, када је председник СРЈ, Слободан Милошевић, одржао предизборни митинг у месту Беране у Црној Гори, уз изузетно јако војно и полицијско обезбеђење и присуство скоро целокупног „војног врха“.[3]
Занимљиво је да су избори 24. септембра 2000-те одржани под војним притиском НАТО-а. На вежби оружаних снага Хрватске заказаним за период од 25. до 29. септембра учествовале су и снаге Натоа, а носач авиона „Џорџ Вашингтон“ се кретао ка Дубровнику.[4]
На београдским улицама је 25. септембра 2000. било око 50.000 грађана. Они су славили још необјављену победу опозиције. На Тргу Републике одржан је слављенички концерт на којем је учествовао и Ђорђе Балашевић. Више нико у Војсци није спомињао конференцију за новинаре портпарола ВЈ планирану за 26. септембар.
Било је очевидно да је опозиција овог пута надмудрила позицију и створила прави информациони хаос, односно „ментални лавиринт“. Најзанимљивија је била оставка Момира Булатовића, која је био најуверљивији показатељ да је тадашња власт уздрмана и успаничена.
Можда је народ, коначно, разумео шта се догађа. Није му се понављала 1999. година. НАТО алијанса је опет претила из Јадрана. Срби су били свесни да су завршили још једну историјску улогу у борби против „апсолутног зла“, али да је то довољно од њих. Нико после свега што се догодило и што се наслућивало да ће се десити у ближој будућности, није могао ни да претпостави да ће исход из следећег наизглед неминовног сукоба бити – опстанак државе и народа.
Тог дана је било сувише лажи на политичкој сцени да би се трезвено одлучивало.[5]
Шта значи и колико је важан изборима учињени „државни преврат“, или касније названа „демократска револуција“, најбоље се може закључити на основу односа према истини. Текст изјаве за јавност о непозивању резерве на вежбе у време другог круга избора, који сам упутио агенцијама „Бета” и „Танјуг”, није никад и нигде објављен, иако је отишао у свет преко Ројтерса. Бар за то Информативна служба ВЈ својим методама за праћење медија није сазнала.
Излагање
Даме и господо,
Данашњу веома кратку тематску конференцију посвећујемо односу Војске Југославије према резултатима председничких и избора за посланике у Већу грађана и Већу република Савезне скупштине, ради отклањања евентуалних недоумица и доприноса смиривању послеизборне друштвено-политичке атмосфере.
Поштујући званично објављене резултате избора напомињемо да су све активности Војске Југославије у предизборно време и за време избора условљене искључиво понашањем спољних војних чинилаца. Учињено је све да се неутралише можда највећи у историји спољни притисак на изборе, мада су војни притисци постали уобичајени инструменти за стварање „новог светског поретка”. Сетимо се „избора“ Жана Бертрана Аристида на острву Хаити, којег је после војне поморске блокаде и искрцавања америчких маринаца устоличио лично амерички државни секретар, Ворен Кристофер. Референдум у Русији, у време притиска на Србе у Босни и Херцеговини да потпишу Венс-Овенов план, спроведен је по принципу „шаргарепе и штапа“, уз сталне претње. Тада је Запад прогласио нерегуларност референдума унапред и понудио 43,4 милијарде долара за реформе у Русији да би Руси изабрали Бориса Јељцина. Познато је како су завршили парламентарни избори у Босни и Херцеговини, уз пристрасно учешће ОЕБС-а и како су спроведени сајентолошки избори у Албанији.
У нашем случају стварана је атмосфера напетости према шаблонима специјалног рата, из арсенала „сукоба ниског интензитета“. Војска Југославије води рачуна о истини да у Јадрану „дежурају“ бродови и подморнице са више од 200 крстарећих ракета. Југославија је војно обухваћена јединицама СФОР-а и КФОР-а и потенцијалним чланицама НАТО-а, обавештајним центрима цивилних и војних обавештајних служби, и, информационо, бројним ТВ и радио центрима, усмереним према простору Србије и Црне Горе. У време избора у СРЈ, у Румунији, Бугарској и на Јадрану извођене су бројне војне вежбе са сценаријима према којима је проигравана ситуација у Југославији у време избора. У плановима на тим вежбама предвиђани су нереди и употреба полиције и Војске. Стога су увежбаване одговарајуће интервенције, поступци, мере и акције, условљене хаосом насталим као последица избора. За одбрамбени систем значајна је чињеница да се британски носач авиона „Инвинсибл“ и амерички носач авиона „Џорџ Вашингтон“ полако примичу Јадрану.[6]
Због демонстрације војне моћи, претње употребом силе, и најављених сценарија за убацивање снага и оружја у Савезну Републику Југославију у време избора, Војска Југославије предузела је мере које су према проценама војних експерата утицале одвраћајуће, што је, уз примерну изборну дисциплину бирача, допринело да се избори спроведу у миру уз оптималну сигурност и безбедност грађана.
С друге стране, у вези с изборима у СРЈ, све чешће су, посебно у иностранству, манипулације о томе „како ће на резултате избора реаговати Војска Југославије и 'војни врх'“. У неким средствима јавног информисања изнесене су нетачне тврдње да су нестали гласачки листићи прикупљени у Војсци. Затим, потребно је нагласити и да је прича о томе да се зна за кога су гласали припадници ВЈ бесмислена, тенденциозна и неистинита, будући да то фактички није могуће проверити.
Ради стварања оптималних услова за ефикасност одбрамбеног система у послеизборном периоду и отклањања евентуалних нејасноћа у вези са принципима на којима тај систем функционише, изнећу само основне ставове Војске Југославије који се односе на резултате наведених избора.
Прво, Војска Југославије неће мењати своје већ прокламоване ставове и остаће доследна у настојању да оствари оптимално своју одбрамбену функцију. Друго, Војска Југославије је јединствена и непоколебива у настојању да остане и даље кохезиона сила унутар Савезне Републике Југославије. Треће, Војска Југославије поштује изборну вољу народа испољену на слободним и демократским изборима и процедуре и решења произишла из специфичности вишепартијског система. Четврто, професионални припадници Војске Југославије учествовали су на изборима у знатном броју у складу са својом професионалном и друштвеном одговорношћу, и свим војницима су омогућили да обаве своју грађанску дужност. Пето, Војска Југославије брани и браниће интересе народа, односно грађана Савезне Републике Југославије, и, истовремено, независност, територијални интегритет, суверенитет и уставни поредак Савезне Републике Југославије. Шесто, припадници Војске Југославије ће се придржавати стриктно и доследно свих одредаба Устава и закона који регулишу питања војне одбране Савезне Републике Југославије. Седмо, неће се мењати однос према институцији врховног команданта и свим надлежним институцијама државне власти. Осмо, Војска Југославије чува федералне границе и остаје чинилац стабилности и мира на просторима Савезне Републике Југославије.
Свим изабраним лицима честитамо на новим дужностима надајући се да ће одговорним радом допринети миру и бољој будућности грађана Савезне Републике Југославије.
Хвала на пажњи.
Напомене:
[1] На исти начин су Хрватској поклоњени, пред распад СФРЈ, болница на „Шалати“ у Загребу и трајект у Кварнеру, а затим у току ратних дејстава и острва Бриони, у које су улагале све републике Титове Југославије.
[2] Према војном обележавању у Упутству за вођење радне карте: 7.bVP.
[3] Необично је било да Црногорац пореклом, председник заједничке државе, у којој су Србија и Црна Гора, само једном полузванично уђе у Црну Гору и то у њено гранично подручје, уз минималну сарадњу са руководством Црне Горе. Посебно је било необично понашање Слободана Милошевића, Мила Ђукановића и Момира Булатовића, будући да су многи грађани СРЈ сматрали да су млађа два политичара били Милошевићеви ученици, истомишљеници и следбеници, јер су од 1989. године заједно, мудро уводили и увели капитализам и вишепартијски систем у српски народ.
[4] Министарство одбране САД је правовремено најавило вежбу „Први корак 2000“, а војни врх ВЈ је обавештен Информацијом Обавештајне управе стр. пов. бр. 1-175, од 15.09.2000. године.
[5] Да би се боље разумела ситуација било би добро да јавност сазна садржај интервјуа начелника ГШ ВЈ француској ТВ „Канал-3“, који је тражио Танјуг, 27. септембра 2000, а остао је код начелника Генералштаба, или у његовом кабинету.
[6] Увек постоји начин да се наведени подаци провере. Једноставно, треба отићи у библиотеке и архиве. Тамо су сачувани укоричени годишњаци скоро свих јавних гласила. Потребно је само погледати бројеве листова између 1. августа и 30. септембра 2000. године. Сви листови су, као што је уобичајено, објављивали скоро исте агенцијске вести.