Немачка и следећи рат
Промоција књиге Волфганга Михала "Немачка и следећи рат", одржана је у Централном клубу ВЈ − Београд, 4. јуна 1997., у 18 сати. Присиствовао је и тадашњи амбасадор Немачке у Југославији.
Многи геополитичари сматрају да је Немачка још једном морала да прође кроз "Балкански тунел", да би можда у једном од покушаја заузела место прве силе света. Зато се не може рећи да је идеја Волфганга Михала оригинална. Оригиналност се не може тражити ни у очигледности да ће све већа политичка моћ Немачке вероватно да резултира новом војном доминацијом.
Међутим, мора се признати да је немачки публициста врстан аналитичар, који све тезе довлачи на најједноставнији начин у подручје уверљивог. Познавалац је политичких, економских и војних мегатрендова и менталитета сучељених великих сила. Оригиналан је у понављању наслова књиге пруског генерала и војног коментатора Фридриха фон Бернхардија, који је књигом Немачка и следећи рат пророковао Први светски рат.
Ову књигу треба прочитати, јер су ретка дела где је тако једноставно и јасно објашњен алгоритам нарастања до светске силе. Волфганг Михал је записао: "Својства и достојанство једне светске силе не долазе сами од себе, већ се морају напорним радом издејствовати. Ту спадају: стално место у Савету безбедности Уједињених нација, армија спремна за глобално ангажовање, располагање атомским оружјем, тежина једног светског језика и привлачна снага једног светског града, затим, пространо подручје у којем се по вољи може укључивати и искључивати, као и зоне утицаја широм света, чије се непоштовање оштро санкционише".
Аутор је своју визију остварења наведених циљева импресивно описао. Колико се циљеви о којима је писао поклапају са стварним циљевима Немачке, могуће је закључивати за време читања књиге, поређењем са актуелним догађајима, а будући да је реч о својеврсном предвиђању, показаће се у догледно време. Ако ништа друго, књига је занимљива, јер се може догодити да буде још једно потврђено пророчанство, али је свакако занимљива литература о моћи и њеном (не)прихватању од обичних људи, који ничим не управљају, односно којима се све догађа због непрестаног креирања светских поредака.
Све што сам изложио иде у прилог тези Волфганга Михала, а он је ту врсту аргументације у књизи много боље образложио. Међутим, иако је књига Немачка и следећи рат веома занимљива, постоји неколико чињеница које могу да оспоре тезу да ће Немачка према неминовном алгоритму изазвати још један класичан светски рат. Прво, уколико до светског рата дође, мала је вероватноћа да ће то бити класичан војни рат. Уосталом, Немачка је на путу да добије економски рат. Друго, Немачка поучена искуством претходних ратова, не сме да срља у војне димензије, већ оне треба да јачају у мери постигнућа у другим сферама, што Бон по свему судећи и чини. Треће, временске димензије нису упоредиве на начин који је приказао Волфганг Михал, јер је време убрзано. Четврто, пројектовање силе, које је у књизи само наговештено, је много суптилније, а САД су далеко испред Немачке у разради те врсте доктрина. Пето, Сједињене Америчке Државе нису иста врста ривала као што су некад били Русија и Енглеска − једноставно су много припремљеније за одржавање примата у најзначајнијим димензијама, као што су информатичка и економска, где су највероватнији сукоби у будућности.
Надајмо се да ћемо много боље него до сада сарађивати са Немачком, јер је Балкан геополитички њен и да ће у информатичкој ери администрације схватити да новац уместо у наоружавање треба преусмерити за решавање глобалних проблема, као што су пренасељеност планете, недостатак ресурса и енергије, заштита животне средине, здравствена заштита и да Волфганг Михал није једнако добар пророк као што је био Фридрих фон Бернхарди.