А као јуче да је било

Јесен је заборавила нашу улицу.
Још увек влада зелена лепота.
По расквашеној глини капље кишно лето.
Сећам се и кућа и киша.

А као јуче да је било.
Нека је црнина воду клела.
Рекоше син јој се утопи.
И беше клетва страшно нема.

Знам прошло лето дуго би се крило,
да није глине где се киша сплела.
И нешто трајно у мени се стопи,
као да се некад за повратак спрема.

А као јуче да је било.
Сећам се и кућа и киша.

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.