Нешто као живот

Кад по мисли постасмо близанци
Пропио сам крв у срећи
Оставио срце да у руци куца
Дао својој руци да твоју окује

Спутали ме мож живота краци
Плаћао сам скупо прошлост у данима
Ноћи сам ко жртву нудио животу
Враћао сам зенице давно ископане
А носио жезло за побеглу срамоту и песму што има
Тад Сунцу пожелех сузом да кане

Па онда реч са длана прхну
Вечност је повест о данима
А дани нису важни јер су само жртве
И слушали смо песме као пратње влажни
И кисле су мисли избрисане мртве
Плаћао сам скупо прошлост у данима

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.